|
Datum:
13.09.2006
M. Lingo Sanja Domazet: "Djelo treba da se obraća ljudskoj duši"Djelo "Ko plače" srbijanske književnice Sanje Domazet nagrađeno je ovogodišnjom književnom nagradom "Meša Selimović" za najbolji roman na štokavskom govornom području koji je objavljen u 2005. godini. O nagradi, svom romanu, ulozi pisca u društvu Sanja Domazet govori u intervjuu za "Nezavisne". NN: Mnogo je polemika bilo u vezi s dodjelom ovogodišnje nagrade jer se žiri do zadnjeg trena nije mogao dogovoriti kome da dodijeli nagradu, Nedžadu Ibrišimoviću za roman "Vječnik", ili Vama za prvenac "Ko plače". Kako biste to prokomentirali? DOMAZET: Ne bih to komentarisala. Šta se dešavalo ne znam. NN: Šta za Vas kao pisca znači ova nagrada? DOMAZET: Sretna sam zbog nagrade. Posebno što je reč o Meši Selimoviću, kojeg su književni stručnjaci prepoznali na način na koji ga je prepoznala i čitalačka publika. Jer svi smo mi pre svega samo čitaoci. Njegova dela su nešto najbolje što je napisano na našem jeziku. Pre 20 godina susrela sam se po prvi put s njegovim delima i shvatila sam da je to što je on pisao izvanredno i genijalno. To je nešto najbolje što se ikada na našem jeziku pojavilo. Kad to kažem, pre svega mislim na Mešin roman "Derviš i smrt". Nikada nisam mogla ni da sanjam da ću jednoga dana dobiti nagradu koja nosi njegovo ime. NN: Osim nagrađenog romana "Ko plače", koje bi Vaše djelo još izdvojili? DOMAZET: Pisala sam dosta za pozorište. Jedan od komada je "Krila od olova". To je bio naručen tekst koji ima odličan prijem kod publike i na repertoaru je nekih beogradskih teatara još uvek. Osim romana "Ko plače", koji je u Beogradu dobio nagradu "Žensko pero", napisala sam i "Anatomiju zanosa". Reč je o esejima koji su se prošle godine na Beogradskom sajmu knjige pojavili zajedno sa romanom. Na ovogodišnjem sajmu bi se trebale pojaviti i priče s mojim potpisom, ali o tome ću više moći govoriti drugi put. NN: Kome biste najviše voljeli da se obraća ova Vaša knjiga? DOMAZET: Knjiga se obraća čitaocima koji dođu do nje, ali bih volela da se moja knjiga obraća ne samo duhu nego i ljudskoj duši. Nadam se da sam u tome uspela i da je ova nagrada dokaz za to. NN: Na koji biste način voljeli da čitatelji shvate Vaš roman? DOMAZET: Mnogo je različitih čitalaca. Volela bih da ga svako čita na svoj način. Da ga čitaju sporo i da ga na pravi način razumeju. Da ga shvataju shodno njihovoj poetici. NN: Posljednjih godina na ovim prostorima mnogo se govori o ženskom pismu. Smatrate li da Vi pišete ženskim pismom i da li se po Vašem mišljenju pisac može tako određivati? DOMAZET: Knjiga je dobra ili nije. Tu ne pomaže ni da li je žensko, ni da li je muško pismo. Književnost ne delim na mušku i žensku. Smatram da se obraća nekad muškarcu, nekad ženi. To je sve. Ali to ne znači da manje obraćam pažnju na ono što rade pripadnice mog pola, naprotiv, time se intenzivno bavim. Međutim, književnost smatram suviše krupnom, suviše ozbiljnom stvari u našim životima da bi je polno određivala. Pismo nema pola, kao što ga nema ni čitalac. Pisac u sebi ima sve polove sveta i sve svetove ovoga sveta, a to svoje iskustvo prenosi čitaocima. Zbog toga čitaoci čitaju. Zbog toga pisci pišu. Prema tome, ne mislim da postoje ženski i muški čitaoci. Smatram da postoji čovek koji je uvek na gubitku i smatram da je taj čovek koji je na gubitku i pisac i čitalac, ali da su oni zajedno na dobitku. |
|
|
|
|
Internet tim Nezavisnih novina 2001
|