Piše: Gordana Suša

Retroaktivni koincident

Biti il' ne biti, Had ili Hag, pitanje je sad! Uveravanja etabliranih "sveznajućih voajera" ili ti analitičara - kako američke sankcije neće imati nikakve posledice, jer, vele, reč je o izostanku beznačajne sumice konvertibilnih para, a što je , navodno, dokaz da su se i američka šargarepa i američki štap smanjili do nevažnih veličina - neumitno podseća na Miloševićevo vreme kad se Srbija saginjala nije.

Možda su jenkijevske sankcije srpskoj Vladi retroaktivni koincident, a možda Miloševićevo vreme nije prošlo?

Ali sasvim izvesno petooktobarski "tajm aut" nije prekinuo liniju kontinuiteta ni u načinu razmišljanja , ni u načinu institucionalnog delanja ni u neverovatnoj istrajnosti pseudoelite da onemogući bilo kakav racionalni ishod... Racionalna politika podrazumeva poštovanje međunarodnih dogovora, uključivanje u evropske i svetske integracije, a ne izolaciju od njih. Ma koliko ustupci takvoj politici bili teški, ma koliku aršini, Brisela i Vašingtona, neujednačeni, mogućnosti i vremena da se stari recepti zamene novim, savremenijim, bilo je napretek.

Prva lekcija mogla je da se nauči još u doba EX YU, za vreme Ante Markovića, da nema ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju bez saglasnosti Amerike, da SAD mogu staviti veto na odluke Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, pa beznačajna suma uskraćenih američkih dolara može da se multiplikuje do milionskih cifara, kroz povoljnost trgovine, kredita, kamata na iste i otpise dugova…

Druga lekcija nije naučena u ratnom raspadu zemlje kada se verovalo da će pomoći Evropa i kad Amerika neće, pa su nam uveli sankcije, a kasnije nas združeno bombardovali . Nisu pomogle ni gusle, ni diple, ni kolca na mostovima…

Propuštena je i treća lekcija reformske i proevropske vlade Zorana Đinđića, a većina onog što je sledilo svodilo se na nipodaštavanje prethodne "dosovske" vlasti, iako je ova "koštunjava " ogromnu većinu pripremljenih zakonskih predloga u najplodnijoj parlamentarnoj godini, baštinila od prethodne vlade… Bolje išta nego ništa, a sve ukazuje da će biti ovo drugo!

Ideološki imunitet otpora promenama nije slučajnost, već konstanta, nije ni incident, ni koincident, već opsesivno kodiranje javnosti u smeru samodovoljnosti i izolacije! Apsurdno, ali moguće, a nekima, jamačno, odgovara! Onima koji su u tom diskursu stekli svoja bogatstva, a danas stiču ili već imaju, političku moć! Zna se i nije ništa novo.

Nije novo da su legalizovali opljačkano, ali je novoustanovljena pojava da drže i moralne pridike začinjene srpskom mitologijom, junačkim porazima, istorijskim pravima, svetoj zemlji i nude izanđale projekte i modele. Prvobitna akumulacija kapitala se mora preživeti, spada u rok službe tranziciji i neizbežna je, međutim, ponovo preživljavanje promocije, metaforički rečeno "sekundarnih sirovina zla" postaje nepodnošljivo.

To što je na čelo skupštinskog anketnog odbora za ispitivanje privatizacije "Knjaza Miloša" izabran bivši siromašni i glupi Jugosloven, koji je u četrdesetoj godini života postao pametan Srbin, a danas i jedan od najbogatijih, nije iznimka koja potvrđuje pravilo već pravilo bez iznimke! Zato je mogućno da "Mobtel" kao izrazito profitabilna firma, 10 godina ne da ni staru paru od zarade državi, odnosno suvlasniku, državnom preduzeću "Telekomu".

Da kojim slučajem Crna Gora nije osnovala svoju avio-kompaniju uprkos tadašnjih naslova u medijima o slovenačkom sindromu pod Lovćenom, u tu članicu državne zajednice bi se putovalo kao u 19 veku. Umesto kapitalnih investicija resorni ministar registruje kapitalne gubitke od pola miliona dolara u JAT-u, a vapaji da u nacionalnoj avio-kompaniji štošta nije u redu čuju se više od pola godine.

Partijsko kadrovanje i politička podobnost dominiraju nad stručnošću i iskustvom. Više vredi jedan poslanik u parlamentu, ministre da ne pominjem, nego hiljade pilota ili lekara. Sami svoji predstavnici, a ne narodni, izglasali su zakon za sebe i sopstveno povećanje plata koje su duplo veće od specijalističkih doktorskih. Za lekara opšte prakse školuje se šest godina, za pilota 10, a za poslanika nije potreban ni dan škole... I kad piloti štrajkuju jer nisu dobili zarađeno, jer nisu dobili plate za dva meseca, onda je to predmet sprdnje vlasti, a ogorčenosti putnika, kad štrajkuju lekari to je predmet ignorancije vlasti i izgovaranja na kolektivni ugovor i tešku situaciju, kad štrajkuju rudari, električari ili malinari onda je to politička manipulacija…

Kakva je odgovornost izabranih narodnih predstavnika? Skoro nikakva, jer najčešće priznaju samo sud svoje partije, tek kad menjaju stranku pozivaju se na glasove birača.

Može im se jer ne postoji kritička, građanska, javnost!

Na direktno i više puta ponovljeno pitanje voditeljke vrlo gledane televizijske emisije da li je Ratko Mladić heroj ili zločinac, predstavnici manjinske civilne opcije izbegli su odgovor. Valjda rukovodeći se onom pravnom da dok se zločin sudski ne dokaže treba izbegavati kvalifikacije. Kakvo licemerje! Ni Hitler, ni Pavelić nisu dobili sudsku presudu da su zločinci, a niko ne poriče da su to. - Aušvic i Jasenovac njihova su umotvorina!

U istoj emisiji predstavnica većinski nametnutog mišljenja, kroz promocije u zvaničnoj politici i medijima, hladno je odgovorila da je Mladić heroj, ali da o Srebrenici neće da govori jer se nije pripremila za tu temu. Cvrc! Što se želelo to se dobilo!

A kakva je odgovornost "slatkog greha" (izvana slatko, iznutra gorko), odnosno Šešeljevog zamenika koji najavljuje borbu i ratovanje za Kosovo. Nikakva, naravno, jer i on i njegov ševeningenski šef su svoju sposobnost u ratovima već dokazali, ne mogu da se zamaraju novim kad već imaju oprobane recepte za rešenje problema!

Elem, kako narod kaže: budale se uče na svom, pametni na tuđem iskustvu, a srpska Vlada niti je toliko budalasta da bi ugrozila sebe, niti toliko pametna da bi pomogla građanima. I čini se da neki u njoj ne razlikuju Hag od Hada pa im je svejedno!