Datuma: 23.01.2006
Piše: Žarko Korać

Kapetan Dragan

Hapšenje u Australiji Dragana Vasiljkovića, zvanog Kapetan Dragan, na osnovu poternice hrvatskog suda, nije nikakvo iznenađenje. Već nekoliko meseci u hrvatskoj javnosti se iznose teške optužbe na njegov račun i o tome su izveštavali australijski mediji.

Poternica za njim je rezultat obnovljene istrage u Hrvatskoj o zbivanjima u Kninskoj Krajini, tokom 1992. godine. Ono što ovu poternicu razlikuje od stotina sličnih u Hrvatskoj je ličnost Dragana Vasiljkovića.

Naime, za razliku od najvećeg broja anonimnih dobrovoljaca, učesnika rata u Hrvatskoj, režim Slobodana Miloševića je učinio veliki napor da od Vasiljkovića, Kapetana Dragana, napravi pozitivan mit rata u Hrvatskoj. Ovaj, u početku potpuno anoniman čovek, je u medijima sistematski prikazivan kao patriota iz tuđine, koji je kao obučeni oficir australijske vojske, došao u domovinu da brani "goloruki narod" u Krajini.

On je bio više u medijima nego u Krajini i uvek je u medijskim nastupima o sebi govorio kao o profesionalnom vojniku, koji zbog lične bezbednosti, ne može mnogo da otkrije o svom identitetu. On je zaista zabezeknutom voditelju jedne televizijske emisije, na pitanje o svom prezimenu, rekao da bi morao da ga ubije ako bi mu to saopštio! Mit koji je o njemu sistematski stvaran podrazumevao je kao i u svim sličnim situacijama patriotizam, humanost i zagonetnost. Da bi deca upoznala ovu "legendarnu" ličnost, jedno vreme je čak izlazio strip o njemu, a jedan beogradski psiholog ga je prikazao kao novi istorijski mit, poput mita o Milošu Obiliću.

Da je javnost želela umesto mita da vidi istinu, mogla je to lako da uradi. Ona je namerno zaboravila da se on u beogradskim medijima prvi put pojavio vezan za neki pokušaj šverca cigareta u jednoj crnogorskoj luci, zbog čega je štrajkovao glađu. Mogla je da se podseti da se u snage bezbednosti u Kninu nije moglo doći bez saglasnosti bivšeg šefa Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića. Ili da su strani mediji izveštavali da Dragan Vasiljković ima u Australiji kriminalni dosije, u kome se nalazi lepeza prestupa, od sitnih krađa do podvođenja.

Javnost to nije uradila jer je i njoj, a ne samo režimu, bio potreban mit. Taj mit je bio vrsta samoobmane, da bi konflikt na prostoru bivše Jugoslavije bio viđen kao sukob dobra i zla. Mitska ličnost Kapetana Dragana bila je potvrda pravednosti naše strane rata. On je heroj koji iz daleka dolazi da pomogne svom narodu u teškoćama. Nikada ova režimska manipulacija ne bi toliko uspela da nije bila proizvod svesti da je ovo rat bez heroja, koji nije ponudio nijedan pozitivan lik koji bi simbolizovao ciljeve rata.

Zato je čak i danas u Srbiji toliko otpora da se o Vasiljkoviću trezveno razgovara. Optužnica protiv njega i moguća sudska presuda bile bi konačni slom romantične slike rata. To što je taj rat bio sve samo ne romantičan mnogima je teško da prihvate. Stvarna slika rata suočila bi mnoge s pitanjem vlastite odgovornosti. Transformacija Kapetana Dragana u Dragana Vasiljkovića, koji je optužen za ratni zločin, predstavlja proces otrežnjenja - put od hipnoze ratnom propagandom do teških pitanja odgovornosti za zločine. Što ga brže pređemo, lakše ćemo doći do društva koje svoje istorijske mitove gradi na solidnijim temeljima. A možda i do društva u kome će mitovi početi da nestaju, za dobro svih nas.