Datuma: 26.01.2006
Piše: Goran Petrović

Dva pitanja - ko je glavni tupamaros?

Nakon što je od Miloševića dobio "Mobtel" na poklon, Bogoljubu je baš krenulo. Sve je išlo lako kao kod arapskih šeika. Svaki dan nešto kapne, milion ili dva, da li maraka, dolara ili eura sasvim svejedno. Milioni se množe, a s njima dolaze novi poslovi, nove firme i nove ideje.

Od harmonika preko ašova i motika nastaju poslovni sistemi, holdinzi, televizija, univerziteti, a onda dolazi porodični grb, iznenada otkriveno poreklo direktno od Nemanjića. Nije onda nelogično da se Bogoljub jednog jutra probudi, pogleda u ogledalu i kaže sam sebi: "Bogi majstore, isti si Berluskoni!"

A da li je "mačku mnogo goveđa glava" pokazaće vreme.

Čitajući i slušajući sve ovo što se u poslednje vreme govori i piše o Kariću, setih se jedne sjajne priče koju sam davno pročitao. Odmah sam krenuo ka polici s knjigama, našao traženu knjigu i u njoj priču "Gerga".

Gerga je lopov koji negde posle rata priča svoju životnu priču. "Bio sam gladan - kaže on - gladan svega. Mnogo mi je trebalo, a nisam imao ništa... Pljačkajući narod ja sam za 20 godina postao pljačkaš, postao sam lopov. Od 17 poslednjih godina 12 sam proveo u zatvoru. Sada imam 37 godina i opet nemam ništa. Opet sam gladan. Drugi su se radeći isto ovajdili, oni su porasli, a ja sam pao..."

U čemu je pogrešio, pita se Gerga i shvata da je greška bila u tome što nije imao IDEJU kao tupamarosi. "Tupamarosi su revolucionarna organizacija koja pljačka organizovanije nego obični lopovi i koja za razliku od njih, ima jednu svetlu ideju vodilju u ime koje pljačka. Tupamarosi uglavnom mažnjavaju poveće banke, jer nisu ludi da se kompromituju na nešto sitno, kada su već dobro organizovani."

Gerga je opljačkane pare prosto trošio, ali ne i tupamarosi. Oni su pola para iskorištavali za još bolju organizaciju i većinu love slali svojoj centrali. "A onaj u centrali, taj glavni tupamaros, tupamaros na kvadrat, na kubik, taj kubikaš zgrće lovu i objašnjava ostalim tupamarosima da će s tom lovom da pobedi revolucija i da će posle da se podeli pravda između naroda na ravne česti, a to nikada niti je bilo niti će da bude u svetu i istoriji", priča dalje Gerga.

Ideja i organizacija - u tome je dakle caka. To je taj mali korak koji odvaja običnog lopova od tupamarosa. I još jedna sitnica, ako si tupamaros moraš da budeš glavni tupamaros i da dođeš na vlast. E tek onda si car. Skapirali su to latinoamerički revolucionari koji su kasnije postajali vođe pokreta otpora i gerile, a oni pravi čak i predsednici svojih država. Važno je da kriminal zaviješ u neku veliku ideju, patriotsku, nacionalnu, oslobodilačku, revolucionarnu i onda se to više ne zove kriminal, što je znao i naš veliki učitelj drug Lenjin od koga je sve i počelo.

"Tupamarosi!! Jebote, šta živ čovek neće da se seti i izmisli!! Ideja!! Ja kada sam izašao iz zatvora i kad sam prvi put čuo za te tupamarose, veruj mi burazeru, goreo sam kao ova cigara, slobode mi, ja sam se oduševio, suzu sam pustio. Gde mi, bre, prođe mladost te ne odoh tamo da budem tupamaros, nego ostah ovde kao najobičniji lopov", završava Gerga svoju priču.

Ali vremena su se promenila i da je Gerga danas živ ne bi morao da ide u Južnu Ameriku da bi video tupamarose, jer su se pomenuti zapatili i kod nas. I u ovoj našoj srpskoj džungli sve vrvi od tupamarosa, kako onih koji se javno hvale da to jesu i javno obznanjuju svoje namere da postanu glavni, tako i od onih prikrivenih, koji iz dubine džungle povlače konce, da ne kažemo drže daljinski upravljač ili džojstik i kontrolišu celu igru.

Nekada je bilo lakše. Bio jedan tupamaros i to baš glavni. Ali kada je umro, sve što je stvorio srušilo se u krvi bratoubilačkih ratova. Posle njega je došao jedan za koga smo dugo verovali da je glavni, a on je završio u Hagu. Sledećeg su ubili, a ovaj sadašnji se baš ljulja.

Ništa bolje nije ni u majčici Rusiji. I tamo stigli tupamarosi, ali ovi moderni. Pametni, lepo obučeni, pravi majstori. Zapalili državu za silne milijarde. Haos napravili na svetskoj listi milijardera. Nakon toga oni pametni su zbrisali- na primer u London, a oni drugi su počeli da grade novi život u zemlji koju su opljačkali. Kupovali su firme, novine, televizije, finansirali razne opozicione političke partije, a na kraju poželeli da imaju jednu svoju ličnu i da dođu na vlast. I gde su sada? Pa u zatvoru, naravno, jer se te njihove ideje nisu baš dopale njihovom glavnom tupamarosu.

Ali ako nekome Bogoljub liči na Hodorkovskog, ako već nije Berluskoni ili Koštunica, sigurno nije Putin. Znao je on doduše i pre dve godine sve ovo što zna i danas, ali je tada svojim saradnicima i partijskim drugovima govorio da "nije još došlo vreme za obračun s Karićima, da im to ne odgovara u tom trenutku i sl.", a sada je čovek procenio "da je jak" i krenuo u napad. Ili jesi ili nisi lav, da ne kažem glavni tupamaros. Davno prestavši da se skriva iza maske lažnog legaliste krenuo je ovog puta otvoreno, sve kršeći zakone i zloupotrebljavajući vlast i "gurajući u vatru" svoja najvernija i najlojalnija ministarstva i ministre. Što bi reko Šekspir, za sada mnogo buke, a da li će biti i ni oko čega videćemo.

Ali ni Bogoljub nije od juče. I on je tupamaros ako ne glavni, a ono bar s pedigreom. Znao je i on da se država ne pljačka baš slepački, onako džeparoški, zavučeš ruku, uzmeš i bežiš, već soficistirano, da ne kažem na naučnoj bazi. U svemu tome učestvuju razni eksperti, domaći i belosvetski, ekonomisti, brokeri, advokati, stečajni upravnici, razni korumpirani državni činovnici, pa zašto da ne i direktori i ministri. I kada sve to uradiš, čik neka ti država dokaže da si lopov kada ti imaš stranku, televiziju, gomilu advokata i džak para. A priča se baš tako i odvija. Barem za sada.

Progovorili mnogi bivši ministri i njihovi zamenici, članovi raznih odbora i nekih komisija koje su već istraživale "Karićeva zlodela", pa novinari i advokati... Jedan takav bivši je rekao da je još 2001. godine "čoveku bez lica" (Aleksandar Radović, tadašnji direktor Republičke uprave prihoda, ekspert iz G17) dao svu dokumentaciju o Kariću i "Mobtelu", ali da mu se danas čini "da su oni te materijale tražili i sakupljali da bi neko nekoga ucenjivao".

Četiri državne komisije su posle 5. oktobra istraživale ceo slučaj i ništa. Pojedini članovi ovih komisija kažu da ne postoji nijedan dokument koji dokazuje da je država većinski vlasnik "Mobtela". Usput, Bogoljub se nigde ne pojavljuje, nigde ništa nije potpisao i mogu "da mu pljunu pod prozor". Podnesene su i podnose se razne krivične prijave i tužbe, hapse se sudije i članovi raznih upravnih odbora, stečajni upravnici... Pa nisu krivi oni nego onaj glavni, onaj Englez, a on nedostupan organima gonjenja, pa su opet krivi ovi prvi, pa ih uhapsi za svaki slučaj... A Bogoljub pravi miting. Pa kom opanci, a kom obojci.

Uz tradicionalno ekspeditivno pravosuđe i naravno nezavisno i nekorumpirano "pravda će trijumfovati". Samo malo strpljenja. Pa i nakon "nevraćene pozajmice" Požarevačkoj banci od 10 miliona maraka podneta je krivična prijava protiv bivšeg direktora te banke. Pozajmica je bila 1992, istraga je pokrenuta 1996. i još je u toku!

A sada ozbiljno. Da je trebalo pozabaviti se Karićem trebalo je, ali odmah 2001. godine. Vlada je na talasu narodnog oduševljenja i na osnovu neverovatne parlamentarne većine morala da donese odluku, ma kako ona izgledala revolucionarna, da se celokupna Karićeva imovina do daljeg stavlja pod "državni protektorat" dok se ne utvrdi šta je čije.

Ali da je to uradila Đinđićeva vlada, pogodite ko bi prvi zapištao do neba da je to kriminal i bezakonje sve insistirajući na suvom legalizmu. Isti ovaj što je tek sada umislio da je glavni i što je sve kršeći zakone krenuo da raspetljava "klupko koje se u međuvremenu još više zamrsilo". Ako je već hteo, na Karića je morao da krene čim je postao premijer, pa bi imao tri do četiri godine da sa svojim ministrima isteruje pravdu.

Ovako, bojim se da će svi pohapšeni za mesec dana izaći iz pritvora, a istraga trajati dok ne padne Vlada. Ako ne postane premijer, Karić će sigurno postati poslanik, a uz to ide i poslanički imunitet opet dvije do tri ili i cele četiri godine, pa postupak logično miruje. Nekako verujem da će odmah iza Bogoljuba na poslaničkoj listi PSS biti Sreten, Dragomir... pa sve do Janićija i Stefana Nemanje.

A nama ostaje opet ono drugo pitanje koje bi u duhu Aleksandra Tijanića glasilo - da li je Bogoljub Karić najveći dokaz nepostojanja države Srbije ili jedan od najvećih? Ili što bih ja rekao - ko je, bre, ovde glavni tupamaros?

P.S. Priča "Gerga" objavljena je u knjizi "Ljudi jači od vremena i sudbine"

Autor Dušan Jaglikin, "Prosveta" 1985.