Piše: Gordana Suša

Trogodišnjica

Mediji su, uglavnom, dali skroman doprinos obeležavanju treće godišnjice suđenja u Hagu bivšem predsedniku Srbije i "dvoglave" Jugoslavije Slobodanu Miloševiću.

Kao što je većina, tokom proteklih hiljadu sto dana, u svojim izveštajima iz Tribunala, za udarnu vest stavljala Miloševićevo odricanje ili demanti, a optužbe u izveštajima, po pravilu, "ušuškavala" na manje uočljiva mesta, tako se i sada ovaj istražni "jubilej" koristi za prepričavanje Miloševićeve biografije, bez reči kritičkog teksta podsećanja na zlodela i optužnicu koja ga tereti.

Bizarne poruke kao što je: voleli su ga dok je bio na vrhu, ne govore, naravno, o stanju duha u Srbiji, već o srpskim duhovima iz Miloševićevog doba koji su tako lepo oživeli, tako su rumeni, puni krvi, mesa i para i tako lepo vladaju! A Srbija je puna Alisa u zemlji čuda i pita se šta se to dešava!

Kako je mogućno da ogromna većina građana i pored 17 priznanja pred haškim sudom, o umešanosti ili učešću u najtežim zločinima, i dalje ne veruje da se desila Srebrenica!

Odgovr je krajnje jednostavan i vlast i opozicija zajednički doprinose tom utisku!

Čast iznimkama pre svega Vuku Draškoviću koji ostaje u manjini i u sopstvenoj partiji.

Dobrovoljac, "heroj" Lazarević pred Tribunalom je odbio krivicu! Time je pored strateške potvrdio i jednu dnevnopolitičku stvar da je Koštuničina politika o dobrovoljnoj predaji delotvorna!

Šta ćemo za koji dan kad se pritisak poveća a ubeđena dvojica za predaju predomisle? Zamajavanje javnosti otvaranjem tajnih hodnika i podruma na Topčideru kako bi se, "na prepad", iznenada, samo uz kamere državne televizije, otkrilo ko tamo NE boravi, nije dalo odgovor o šefu Mladićevog obezbeđenja u toj kasarni…

Da li, dakle, Miloševićeva taktika inata i čuvenog pristajanja na sve u poslednjem trenutku, sa mnogobnijim žrtvama, i pod gorim uslovima, ima ikakve svrhe. Svako razuman zna da nema.

Setimo se plana Z4, da je prihvaćen pitanje je da li bi bilo "Oluje" i pogroma Srba iz Hrvatske ili bi petsto, šeststo hiljada Srba uživalo autonomiju i sva garantovana ljudska prava na svojim ognjištima a ne kao danas živelo u izbeglištvu ili po kolektivnim centrima bez ikakvih prava u sopstvenoj matici. Dejton je došao kao olakšanje ali je zato Rambuje i ono ozloglašeno "malo sutra" kao da su ljudski životi perlice kojima se igra vožd, digao avione Severnoatlantske alijanse u vazduh. Prizemili su se, ne zadugo, jer umesto loših pregovora Milošević ponovo bira dobar rat! Diljem otadžbinskog dnevnika, milion puta dnevno građani Srbije su se pripremali za to, citiram:

NATO varvari i zlikovci sa zapada, svetski vojni kriminalci.

Horde nacističkih ubica i njihov američki Hitler.

Trust belosvetskih monstruma.

Svetski policajac ubica.

Belosvetski satanisti.

Krdo belosvetskog šljama.

Krdo belosvatskih manijaka u hegemonističkom ludilu.

Poremećene zveri.

Udružena satanistička kamarila.

Novi Gebelovci iz fašističke Evrope.

Rušilačko destruktivna agresija trećerazrednog saksofoniste, vojnog dezertera, napuderisanog pauna i fašiste, pisalo se i govorilo o Klintonu, ili američkom đubretu i dvorskoj ludi Solani.

A onda su svi ti došli na pregovore i Milošević je "pobednički" potpisao čuvenu Kumanovsku kapitulaciju… A to njegovi oživeli duhovi zaboravljaju!

Milošević je, hvala bogu i hvala DOS-u i pokojnom Đinđiću u Hagu!

Gde su Srbi sa Kosova, pa tamo gde i Srbi iz Hrvatske …u izbegličkim kampovima… Mnogi, ne samo Srbi, pod zemljom.

Gde su Miloševićevi pomoćnici i istomišljenici?

Na vlasti, naravno! Pronalazim papirić s beleškom, datum 11. oktobar '99, piše: Ove nedelje su državni mediji bukvalno pošešeljili…