Piše: Gordana Suša

Po osobi i po glavi pola miliona evra

Uvaženi kolega, uvek oprezan analitičar, na pitanje koju bi ocenu dao Vladi Srbije na godišnjicu njenog rada, bio je, retko, izričit: "Jedan, nedovoljan, nije ispunila ništa od svojih obećanja!"

A na pitanje kako ocenjuje rad premijera usledio je hvalospev o umešnom državniku, njegovoj izuzetnoj veštini vladanja...

Prilično nelogično: Pljuvačina po Vladi, a veličanje njenog prvog čoveka!

Koliko mi je poznato, u normalnim, pravnim, državama, premijer deli sudbinu svog kabineta i obrnuto! Očito da još nismo postali ni normalna ni pravna država, pa je i drukčije mogućno. Pošto je isti komentator, svojevremeno, slično govorio o Miloševiću, kao veštom vladaru, a za sve što nije valjalo, po inerciji se znalo, bili su krivi mangupi u njegovom okruženju, to se lako da zaključiti da je Koštunica, zapravo Milošević, a svi ostali u Vladi mangupi iz okruženja. (Tako se G17 u delu štampe već poredi sa partijom Mire Marković - Jul...)

I ne htejući, dakle, oprezni analitičar je ukazao na Vladin najveći problem - kontinuitet sa Miloševićevim režimom.

Umesto pravne države i podele vlasti radi jačanja institucija sistema, ova vlada je oslabila iste a promovisala partijsku državu i partijsku deobu upravljanja. To, svakako, šteti i samim partijama, pada im rejting, što me iskreno ne brine, ali pre svega, šteti državi i društvu koje je starije od države.

Taj konflikt interesa legalistima ne smeta, dakako, dok su na vlasti! Vlast, a ne pravo i pravda kako su obećavali, je najvažnija!

Zato je "postalo" normalno tj. uobičajeno, da ministar za privredu i pored zadate reči premijera, veli da je dobro što Vlada nije ispunila neka obećanja, ili što ministar za kapitalne investicije, nema pojma ko će doći i s kojim kvalifikacijama u nacionalnu aviokompaniju, jer je to feudalni resor SPO, ili što se mešetari dosijeima, kao da su SDB i BIA "sekuritate" Demokratske stranke Srbije!

U takvom kontekstu sasvim je logično da ministar privrede, kako je rekao, "ne prati sve mere" Ministarstva finansija, a ministar sa najvećim zaduženjima, među kojima su saobraćaj i telekomunikacije, nastupa kao advokat Karića, a ne Vlade. U takvom, partijsko-feudalnom, funkcionisanju izvršne vlasti, sasvim je mogućno da i premijer, kao, inače, odličan državnik i vešt vladar, sa zakašnjenjem bude obavešten o nekim stvarima. Na primer da Studija o izvodljivosti zavisi od saradnje s Hagom.

Eto, zato je bilo potrebno skoro godinu dana da predsednik Vlade evoluira stav prema međunarodnoj krivičnoj instituciji koju je na početku smatrao devetom rupom na svirali, a danas "pitanjem svih pitanja"!

Posle dužih okapanja, naime, prihvatio je Darvina, a činovnik njegove stranke na "ministrantskom" mestu čak je priznao da oni (misli na DSS) u odnosu na revoluciju preferiraju evoluciju! Šta li tek preferiraju u odnosu na evoluciju?

Smutnju u čitavu rabotu unose i neki mediji koji se nepristrasno svrstavaju na stranu premijera, pa u želji da mu se dodvore, afirmišu njegove ideje o dvosmernoj, dobrovoljnoj predaji, na prilično iskrivljen nači.

Ne bih se iznenadila da veći deo, zakasnelo obaveštenih, Srba očekuje da se lično preda Karla del Ponte i da joj se sudi u zemlji! Za uzvrat će oni tamo dobiti Mladića...

Sad je postalo moderno da se priča kako više nema odlaska u "Hag sa kesom na glavi"! A upitate li nekoga od promotera tog slogana: Kad ste videli tu kesu na bilo čijoj, pogotovo Miloševićevoj glavi, reći će da je to samo simbol, metafora a prećutaće o kesi pod "mišicom" ili kesama konvertibilnog novca, koliko košta, društvo, a ne državu, svaki stanovnik Ševeningena!

Prećutaće da je Milošević potpisao međunarodnu obavezu saradnje s Hagom i da je, bez ikakvog moljakanja, uhapsio i predao Erdemovića, koji je, uzgred, priznao zločin, odslužio kaznu i sad je na slobodi.

Pominjani analitičar je javno obznanio da troškovi smeštaja u Hagu, "po osobi" godišnje umanjuju prihod stanovnika Srbije, "per capita", za 500.000 evra!

Poruka deluje zastrašujuće - što ih manje ima, manje će nas koštati, dobrovoljci!?

Neee, sasvim pogrešan zaključak! Jer, kako izgleda, vešt vladalac, Koštunica, je i kockar!

Ponaša se kao u Loto igri i razmišlja o više kombinacija! Samo ne vodi računa kad je neka prošla! A već je prošla ona sa, generalom, Sretenom Lukićem!

To sporo kockanje i neprilagođenost modernim komunikacijama, najverovatnije, je razlog zašto ne znamo ono što je on, možda, uvek znao: Kako to da u ovako teškim trenucima za nereformisanu i osiromašenu Vojsku Srbije i Crne Gore, u istoj, iz dana u dan, nalazimo nove i nove, državljane dvoglave zajednice, novoregrutovane, a prethodno dokazane ratne bojovnike, iz Republike Srpske?

Empirijski se da zaključiti da oni, opet, dobijaju, premijer ne gubi već državnički ulaže bez ličnog rizika. Banja Luka plaća, a Beograd , dok ne pristigne prva otplata, uživa "grejs period" ili poček.