|
| Pie: Gordana Sua Tranziciona pravdaelavi, mesnati tipovi, sa faltama sala na potiljku, u svojim dipovima sa svojim sponzoruama ponovo su zaposeli sve javne prostore. Uz njih, kao mrtva priroda, kao vizuelna dekoracija, kao kontrapunkt njima, promie, siva masa bezvoljnih ili mrzovoljnih lica. Beograd nije vie fin, Beograd nije vie svet! Ipak, na vreme kad je to bio podsetila je grupa mladih iz Nia! Sa transparentima "hou i ja kodu" upozorili su gradonaelnika tog grada na privilegovan status sina hakog optuenika Lazarevia, koji je dobio na poklon automobil! Ne znaju deca da je to Kostieva, odnosno, takozvana tranziciona pravda! Moglo bi se rei prolazna, odokativna pravda, pred kojom su neki malo jai, pa je dele, a neki slabiji, pa je iskuavaju. To je pravda prvobitne akumulacije kapitala i finansijske oligarhije, pa je stoga jasno zato u takvoj pravdi obian ovek malo vredi, a njegov ivot jo manje. Umesto da se period tranzicije briljivo isplanira i skrati, imajui u vidu iskustvo razvijenih demokratija s poetka prolog veka, stie se utisak haosa i beskrajnog odlaganja reenja. Oni koji su nestali sa ulica kada je Beograd bio lep, ponovo su izmileli i kontaminiraju celu Srbiju. abokreina i mulj je njihova prirodna sredina, pa i ono to je bilo upristojeno, posle petog oktobra, ponovo devastiraju, nameui svoj crno-beli svet: ako nisi sa nama, protiv nas si! Ponovo harai argument snage, pa bila ona podstaknuta uticajnim prijateljima, kumovima ili roacima u policiji i vlasti, podmazana lovom iz crnih kanala, a povrh svega podstaknuta vladajuim kultom sitnosopstvenikog partijskog iarenja i siledijstva u javnom govoru i preporukama. Drava i drutvo samo slue kao poligon za crno-bele protivnike koji ne biraju sredstva da bi ostvarili cilj: lau, kradu, potplauju, cinkare...! Na tom poligonu kao kolateralne rtve sve vie stradaju mladi! Ne, to nisu i ne mogu biti mladalake meusobice, to je "realnost" koja im se svakodnevno nutka! Krvi da se nekom napiju! Le deaka koga su vrnjaci bacili sa mosta nije pronaen. Nije proao ok od pogibije sedamnaestogodinjaka Nikole Kovaevia, koga su presreli maloletniki huligani, a ivot je izgubio i dvadesetpetogodinjak, student DIF-a Vladimir Tankosi. Ubila ga bahatost i brutalnost desetak razuzdanih mangaa koji su se, alkoholisani i zabave radi, ostrvili na inventar, neko prestinog kluba u Beogradu, gde je radio kao nono obezbeenje, da bi danju mogao da ui. Nasilnitvo i mrnja postali su parakulturoloki model ponaanja! U paradravi, sa paraprivredom, paraelitom, paravojskom, parapolitikom, paramoralom, paracrkvom, parapravdom, to je sasvim logino. Logino je ak da u veini komentara, povodom traginog porasta nasilja meu maloletnicima, graani, okrivljuje decu. Kao da su samonikla! Od tolikih korenova ba taj da zataji! Navijaki ovinizam ili onaj drugi u kome "Hrvati biju, a Srbi opet ute", pa "kreu da lete kamenice, voza lee na pod, jedan od mojih seda za volan, a ja im sa prozora jebem majku ustaku" ....u "njihovoj lepoj".... postao je oekivani vid ispoljavanja pripadnosti i ljubavi prema svojima, a mrnje prema "tuima"... Tako Dule Savi, jedan od direktora "Grobara", nudi "edukativni" recept (Glas javnosti 21. mart o.g.) kako da se te strasti, neizbene, ipak stave pod kontrolu. On bi "zabranio da srpski i hrvatski klubovi igraju meusobno narednih sto godina! Ne zbog nas, veli on. Postoji kompleks jedne male, neostvarene nacije kao to su Hrvati. Oni su dobili dravu uz pomo Vatikana i ostalih koji su ruili Jugoslaviju, ali nisu dobili na ljudskosti" Takve i sline poruke oblikuju i model ponaanja ne samo u sportu ve meu politiarima, kulturtregerima, sindikalistima, privrednicima, mafijaima, estradnim zvezdama, roditeljima i decom Od porodice, gde se meusobno ubijaju sekirama, do vrha vlasti, gde se ubijaju sofisticiranijim orujem. Odrastanje u izolaciji uz idolatriju, Arkana, Legije, Bagzija, hake "heroje", vraa se kao bumerang. Plemenita namera ministra prosvete Vuksanovia da se u svim kolama odri "as ljubavi i tolerancije" s porukom "uvajmo sebe, uvajmo detinjstvo" zrno je peska u pustinji sistematski negovanih mrnji, prvenstveno prema drugima, potom prema razliitima i na kraju meusobno! E pa, roditelji, to bi rekao Duan Radovi, kad primetite da vae dete lii na vas, ponite da ga bijete! |
|
|
|
|
Internet tim Nezavisnih novina 2001 |