Datuma: 08.05.2006
Piše: Žarko Korać

Dan evrope

Nije nimalo slučajno što je Evropa izabrala Dan pobede nad fašizmom kao svoj praznik. Celokupno ustrojstvo savremene Evrope počiva na idejama koje su duboko suprotne fašizmu. To su ideje parlamentarne demokratije, vladavine prava i ljudskih sloboda, nasuprot idejama dominacije vođe, odbacivanja tekovina francuske revolucije i rasne teorije.

Rezultati su očigledni - nikada u svojoj dugoj istoriji Evropa nije imala tako dugi period mira, i ekonomskog i društvenog razvoja, kao posle Drugog svetskog rata.

Te ideje su, bez obzira na povremene probleme, pokazale svoju snagu i produktivnost. Zato je ova proslava Dana Evrope, za većinu Evropljana, samo jedno istorijsko podsećanje na političku osnovu njenog današnjeg prosperiteta. Za mnoge ljude na prostoru bivše Jugoslavije to, nažalost, nije tako.

U njihovoj nedavnoj prošlosti, ideje vođe i rasna teorija, odnosno različite šovinističke ideje, bile su veoma snažna osnova široko prihvaćenih politika. Ideje "sabornosti" i "narodnog vođe", trebalo je da zamene ideju političkog pluralizma, bez koje nema stvarne demokratije. Ugledni mediji objavljivali su priloge u kojima su vređani čitavi narodi, a novostvorena kategorija "nacionalnih intelektualaca", postala je jedini zvanični tumač istorijskog toka. Tako je stvorena jedna ogromna količina pseudo istorijske literature, koja je pripremala ljude za ratove koji su ubrzo usledili.

Rezultati tih ratova su danas dobro poznati. Poznati su i njihovi protagonisti. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osnovao je poseban sud, koji je dobio zadatak da im sudi. Evropa je po prvi put posle Drugog svetskog rata sa užasom posmatrala nečuvene zločine na svojoj teritoriji. Taj utisak je posebno bio pojačan snagom medija u savremenom društvu. Rat koji se vodio na prostoru bivše Jugoslavije bio je, kao malo koji rat pre njega, dokumentovan. Zbivao se pred televizijskim kamerama čitavoga sveta. Upravo zato on je naše političare pokazao kao obične lažove - većina njihovih obećanja bila je demantovana onim što su kamere prikazale. Slike razaranja i smrti su bile jasne svakom čoveku zdravog razuma.

Zato bi proslava Dana Evrope trebalo da izgleda drugačije na našem prostoru. Ona bi trebalo da podseti na ideje koje su dovele do smrti nekoliko stotina hiljada ljudi i nesreću miliona. Ideje koje još brane neke političke stranke na našem prostoru. U Srbiji naslednica tih ideja, Srpska radikalna stranka, uživa najveću podršku među biračima. Ona se nimalo ne stidi što je njen lider na optuženičkoj klupi u Hagu. Ona je ponosna na svoju "slavnu" ratnu prošlost i neprekidno huška ljude na nove ratove.

Dan Evrope u Srbiji najbolje bi bilo proslaviti govorom o idejama zbog kojih je toliko krvi proliveno. Možda bi se onda neki ljudi istreznili i sa željom da postanu deo ujedinjene Evrope, ozbiljnije razmislili o sistemu vrednosti na kojem ta ideja počiva.

Ali bi onda sve bilo drugačije. Vladu Srbije ne bi podržavala Socijalistička partija Srbije, koja nije rekla ni jednu reč o svojoj odgovornosti za propast Srbije protekle decenije i krivici za ratove i zločine u njima počinjene. Crkva ne bi kanonizirala kao veliku ličnost vladiku Nikolaja Velimirovića, neprijatelja zapadne civilizacije i velikog prijatelja i sledbenika Dimitrija Ljotića, oca srpskog fašizma, na čijem sprovodu je Velimirović održao pohvalan govor. Srpska radikalna stranka bi bila na margini političkog života, tamo gde su slične stranke u Evropi, a ne na vrhu, kao danas u Srbiji. Ubice Zorane Đinđića ne bi tabloidi promovisali u heroje, već bi javnost sa gnušanjem odbacila njihove "romane", koje "pišu" iz zatvora.

Sve bi bilo drugačije - normalno i ljudski. I zato je Dan Evrope za nas obaveza. Da dovršimo bitku koju su drugi davno dobili. Da konačno pobedimio ideje mraka i destrukcije, šovinizma i netolerancije. Da konačno postanemo moderno društvo.