Piše: Aleksandar Sekulić

I to je moguće

Da li je moguće da nestane jedno preduzeće, a da o tome gdje, kada i kako je nestalo niko ništa ne zna? Situacija s banjolučkim preduzećem "Autopromet - Glamoč" pokazala je ovih dana da nije isključeno da se kod nas i tako nešto može dogoditi.

Preduzeće, čija je vrijednost u procesu privatizacije procijenjena na oko 740.000 KM i čiji se državni kapital već treću godinu nudi na licitacijama, i to po cijeni od 222.000 KM, već gotovo pet godina ne postoji, a gdje je nestalo, niko ne zna.

Ne znaju u Direkciji za privatizaciju, niti u Poreskoj upravi, ne znaju u Vladi, a po svemu sudeći o tome ništa ne znaju ni bivši direktori. Istina je, doduše, da se na pomenutim licitacijama za nepostojeći državni kapital niko nije ni zainteresovao, ali mnogo bolnija istina je činjenica da zbog toga niko u nadležnim institucijama u Republici Srpskoj nije stavio prst na čelo i zapitao se šta se to dešava.

A dešava se realnost u kojoj se ne zna ni ko je nadležan za ovakve situacije. Možda se i zna, ali nadležni ćute, jer zašto bi se brinuli, ako se ne brinu oni čiji je kapital u preduzeću. Ali, kako kapitala nema, ne brine se niko. I sve se vrti u začaranom krugu u kojem jedni tvrde da preduzeće i nije bilo baš pravo preduzeće, drugi da se od dotrajalog voznog parka nije moglo ništa ni očekivati, treći da se o tome ne treba ni raspravljati, četvrti opet imaju neku svoju teoriju.

Preduzeća, međutim, nema, a bilo ga je. Neko je radio, neko je zarađivao, kapital je postojao. Nešto je moralo ostati, a ako ništa drugo barem dokumenti o stečaju ili likvidaciji. Međutim, nema ni toga.

Ostaje jedino pitanje ko je napunio džepove kapitalom države, fondova i akcionara? Za sada se ne zna, a proći će, izgleda, još dugo dok se to ne utvrdi. Kako, dakle, u ovoj zemlji nekome prodati ono što imamo, kada se potencijalnim investitorima, i to za velike pare, nudi ono što ne postoji. Kako očekivati da strani investitori dođu i ulože kapital, kada institucije koje predstavljaju državu ne vode računa ni o svom kapitalu.

Dobro upućeni tvrde da "Autopromet - Glamoč" nije, nažalost, usamljen slučaj i da je takvih preduzeća u procesu privatizacije na desetine.

A zašto bi se i kome pričalo, kada je od dobiti 50 preduzeća, koja su u procesu privatizacije proglašena strateškim, u budžet RS za 2004. godinu uplaćeno tek 180.000 KM. Kako nešto očekivati od malih, kada veliki ne daju rezultate.

Sve u svemu sumorna slika domaće privrede, a pogotovo onog dijela preduzeća u kojima je takozvani državni kapital zastupljen u znatnom procentu, ostaće zadugo realnost. Reforme u zakonodavnoj oblasti suštinski nas neće približiti tamo gdje sami ne želimo ili ne možemo da se približimo.