Datuma: 06.07.2006
Piše: Goran Petrović

Tužni klovn

Ne znam šta "ozbiljnog" da ne kažem matorog čoveka, nagoni da priča gluposti. Da kažeš zanos, strast, emocije, impulsivnost ne ide, jer to sve priliči mladosti. Nije ni neiskustvo, ni odsustvo stida i skrupula već jedino interes ili pusta politika. Ako nije neka bolest. Nema šta drugo.

I baš ovih dana u tom stilu je Tužni klovn izveo još jednu tužnu predstavu. Iako bi omiljeni dvorski pesnik rekao "ne mogu ti reći đe, odma' bi se setio koji je" svi smo videli da je to "đe" bilo u Gračanici, pa tako znamo i koji je.

Šta reći za tu kolosalnu glupost koju je izgovorio "da je Kosovo uvek bilo i da će zauvek biti deo Srbije". Da to pre svega istorijski nije tačno, to svi znamo. Bilo je deo srpskog carstva pre 700-800 godina, pa je jedno pola milenijuma bilo deo Otomanskog carstva, pa je 1912. pripalo Srbiji u čijem je sastavu bilo do 1999, ali više nije.

Da je samo čuo poslednji aktuelni vic u kojem Crnogorac pita Srbina zašto će ove godine ići na more u Tursku, a ne u Crnu Goru, a ovaj mu odgovara da je to zbog toga što su Srbi s Turcima mnogo duže živeli u zajedničkoj državi i Tužni klovn bi saznao tu jednostavnu istinu da njegovo "uvek" ima jednu "rupu" od tričavih 500 godina.

Da je ova izjava glupa, netaktična, politikantska, a da će po običaju na ovaj ili onaj način naneti štetu kosovskim Srbima u to ne treba sumnjati.

A samo pre nekoliko dana Koštunica je kao što je svima poznato, tražio dozvolu od kosovske administracije da poseti to što je uvek bilo njegovo i dobio ponižavajući odgovor.

Da to "svoje" ne može da poseti kao premijer, već može doći "u privatnu i religioznu posetu".

Kad sam ovo čuo, baš sam se obradovao, jer sam naivan za trenutak poverovao da ćemo konačno videti pomenutog kako vozi svoj legendarni jugo u kojem se pored njega guraju i znoje (jer ovaj širom sveta poznati srpski brend još nije osvojio tehnologiju u svetu poznatu kao klima-uređaj) i patrijarh (na prednjem sedištu naravno) i Sandrica i ostali ministri i saradnici. A to bi bila i najbolja reklama za Vladin slogan i akciju "Kupujmo domaće".

Ali, ništa od toga. Posle mi je palo na pamet da će na ovo rutinsko podjebavanje i omalovažavanje od strane UNMIK-a i on odgovoriti na isti način i da će mu njegovi obožavaoci iz degenerisane JNA za potrebe ove religiozne posete pozajmiti jedan "mali tenkić" ala Her Flik iz legendarne serije "Alo, alo", ali se ni on ni njegovi saradnici toga nisu setili.

Sve mu to očigledno nije smetalo da prekorači dato mu odobrenje i zloupotrebi "gostoprimstvo UNMIK-a" i ovaj pre svega verski skup pretvori u bledu kopiju mnogo puta viđenih provincijskih političkih mitinga u čemu su mu pomogli njegovi ministri i saradnici.

Tako je vesela Sandrica, između ostalog, izjavila "Da Kosovo branimo srcem, pameću i diplomatijom", ali je niko nije upozorio da je morala da upotrebi prošlo vreme i kaže BRANILI SMO (uspešno ili neuspešno to je već individualni doživljaj) kao i na notornu činjenicu da se srcem u međunarodnoj politici malo šta može postići, kao i da pamet i diplomatiju nemamo! Pošto za nju bitka i dalje traje, ona je izrazila i nadu da ćemo "U bici za Kosovo imati više sreće od naših predaka", čime je nesvesno i sama priznala da se više uzda u sreću nego u srce, pamet i diplomatiju.

S obzirom na to da su Albanci u bici za Kosovo odavno pobedili i na bojnom polju i na svakom drugom, mogla je opet da nas zadesi zla sudbina i da padnemo u petstogodišnje ropstvo. Ali, nećemo, jer smo imali sreće, pošto Albance Srbija uopšte ne zanima, pa ne nameravaju da krenu na ostatak Srbije i Beograd, barem za sada.

Pored nje patrijarh se kako i dolikuje pomolio Bogu "da pomogne našim neprijateljima da shvate istinu", ali mislim da bi bilo mnogo bolje da je Boga zamolio da pomogne da istinu shvate Koštunica i Srbi.

Ali, patrijarh se barem kretao u okviru svog mandata, pa mu se nema šta zameriti, što naravno nije slučaj s Koštunicom.

Kada već nije mogao da se uzdrži, morao je da bude barem malo pametniji i lukaviji. Kako? Pa, lepo. Da je recimo na tom svetom mestu rekao da je doživeo viziju i prosvetljenje i da mu se kao Mojsiju OBRATIO BOG LIČNO, mogli bi da mu pljunu kroz prozor. Posle toga bi mogao da elaborira, kako mu je u kraćem srdačnom i prijateljskom razgovoru nakon razmene mišljenja o rešavanju statusa Kosova Bog poverljivo saopštio "Da će Kosovo biti uvek deo Srbije". Ko bi mogao da negira rečeno i tvrdi da on s Bogom nije razovarao i da mu Bog pomenuto nije rekao, kad je vera odvojena od države i spada u domen privatnosti.

Em bi se oni nesrećnici u Grčanici još više obradovali, zbog činjenice da su uz njih i Koštunica i Bog, em niko ne bi mogao da mu prebaci kako je prekoračio ovlašćenja i religijsku posetu pretvorio u političku, s obzirom na to da je sporna izjava izašla iz Božjih usta.

Pošto je sve bilo onako kako je bilo, a imajući u vidu i činjenicu da tokom ove religijske posete liturgiji nije prisustvovao, ostala je mala dilema u vezi s njenim stvarnim karakterom. Ipak, nije još sve izgubljeno i stvar se može popraviti i pored toga što su "strani plaćenici" odmah reagovali zlobnom opaskom da nije dobro da Koštunica posećuje crkve u radno vreme jer nije za to plaćen. Ako mu nadležne službe u Vladi ovaj dan odbiju od godišnjeg odmora i ako on ili njegova stranka plate troškove ovog privatnog puta, stvar će biti definitivno rešena pozitivno. Ukoliko se to ne dogodi, čak ni ja neću imati argumenata da ga branim, a to bi mi baš teško palo.

U ovoj tužnoj predstavi učestvovali su i UNMIK i kosovski lideri. Najkurčevitiji, ali i najnaivniji je bio mlađani Albin Kurti (što se od njega dalo i očekivati, zbog njegove mladosti i gluposti) koji je protiv ove privatne posete organizovao čak i male demonstracije. Pošto je svuda u svetu sinonim za nesposobnost i neefikasnost i ova UN administracija se potrudila da proprati ovu posetu.

Ovog puta nešto masovnije, sa hiljadama vojnika i policajaca i nešto malo tenkova i oklopnih transportera.

Haradinaj i Tači su iskusno odigrali epizode s veoma kratkim monolozima u kojima se kaže da nema ništa normalnije od toga da Srbi slobodno šetaju Kosovom (jer je ono slobodna država) i slobodno slave svoje Vidovdane. Tako je Koštunici i ovoga puta zapala glavna uloga i to ona izrečena u naslovu.

Ali, ako je neko i na trenutak pomislio da one koji o svemu odlučuju ne zanimaju tuđa posla, pogotovu ako su privatna, grdno se prevario. Na najnoviju "diplomatsku ofanzivu" Srbije oličenu u pomenutoj izjavi Koštunice i izjavi njegovog savetnika, koji je rekao "Da je naša pozicija u odnosu na KiM pravno i moralno toliko jaka da se ne može ignorisati" jer smo očigledno u pravu, reagovali su "neimenovani američki diplomata iz Brisela" i Dušan Prelević Prele. Prvi je rekao da bi bilo pametnije da je Koštunica izjavio "Da su Srbi uvek živeli i da će zauvek živeti na Kosovu", dok je drugi u svojoj poslednjoj kolumni napisao "Da je i Bik koji sedi bio u pravu, ali je završio kao cirkuska atrakcija".