Datuma: 21.07.2006
Piše: Goran Petrović

Original falsifikata

Ponekad pomislim da je posedovanje satelitske ili kablovske TV privilegija koja vam omogućava da pogledate gotovo neograničen broj TV programa u svetu i regionu i tako ocenite kvalitet onoga što gledate u svojoj zemlji. Kada je u pitanju region, odnosno bivše jugoslovenske republike, to nažalost nije tako.

Čak letimičnim i povremenim gledanjem veoma brzo ćete ustanoviti da su u BiH, Hrvatskoj ili Srbiji programi gotovo identični. I kada su u pitanju informativne emisije, a naročito ako se radi o kvizovima i tzv. zabavnim emisijama, koje ne da liče kao jaje jajetu, nego se sve prave na bazi istog licencnog modela.

Svejedno je da li želite da postanete milijunaš ili milioner, jer vam to neće poći za rukom ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji. Ne samo zbog toga što vas već na polovini tog puta očekuju pitanja tipa koja su dva najveća ili najmanja ostrva u Polinezijskom arhipelagu, već i zbog toga što su realni iznosi osvojenih nagrada jedva nekoliko hiljada eura. Glavni dobitak, koji nikad niko nije osvojio niti će osvojiti, iznosi manje od 50.000 evra.

Sticajem okolnosti, original ovog kviza sam gledao u Parizu pre pet-šest godina. Ne znajući o čemu se radi, a ne razumejući ni reč francuskog, i ja sam s lakoćom dolazio do 48.000 i 96.000, ali pravih eura. Tako je to u originalu. U našim originalima falsifikata, preduzimljive TV emitovanjem tuđih ideja stiču veliku gledanost i popularnost. Rezultat toga ogleda se u enormnom rastu njihovih prihoda od reklama, dok se učesnicima kvizova za nagradu dele mizerni iznosi.

Da li ste pobedili u nekoj igri ili kvizu ili ne, da li ste najjača ili najslabija karika potpuno je svejedno, jer u jednom slučaju idete kući onako kako ste i došli - praznih džepova, a u drugom s, daj bože, hiljadu eura. Za naše prilike i sveopštu bedu u kojoj živimo i to je nešto.

Nema veze što na vama i pomenutim emisijama ta ista TV od sponzora i reklama zarađuje stotinu puta više.

Pored ovakvih emisija u kojima neko nešto i dobije, dok se drugi samo zabavljaju, postoje i one u kojima je trik u tome da hiljade ili desetine hiljada gledalaca telefoniraju u želji da dobiju šansu (što se sve naplaćuje, bez obzira da li ste u tome uspeli) da pogode svima poznatu ''zagonetnu'' ličnost ili neki imbecilni predmet koji se zove npr. držač za ananas.

Tako dok TV od silnih telefonskih impulsa inkasira milione, srećnom pobedniku opet pripadne hiljada ili dve hiljade eura.

Jedna od licencnih emisija koja je stekla veliku popularnost i na ovim prostorima je ''Piramida''. Kao i druge emisije ovoga tipa, odmah je doživela deformaciju. Umesto da bude zabavno-politička emisija, u kojoj će interesantni i zanimljivi ljudi sučeljavati svoje stavove i mišljenja na razne aktuelne teme, ona se u Srbiji utopila u estradno-politički kal. Odmah su je zaposeli političari, analitičari, novinari i estradne zvezde, koje su već dojadile i bogu i ljudima gostujući u svim emisijama i na svim TV.

Pokazalo se da je ''Piramida'' nalik Narodnoj skupštini, idealan poligon za jeftinu i primitivnu promociju političkih stranaka.

Onog trenutka kada je prvi političar pobedio u prvoj emisiji postalo je jasno da bez organizovane spontanosti članstva njegove stranke (bez obzira kako minorna ona bila) nije moguće pobediti. Svi političari su shvatili da je besmisleno ići u emisiju, ako prethodno niste obavestili članstvo da obavezno u zakazanom terminu ne gledaju emisiju nego glasaju za svog predstavnika. Bez obzira što su pojedini mediji objavili fotokopije faksova ili SMS poruka kojima se iz stranačkih centara odborima u unutrašnjosti glasanje nameće kao partijski zadatak, ovakva praksa nijednog trenutka nije prestala.

Svoj vrhunac ovaj besmisao je doživeo kao što se i očekivalo u finalnoj emisiji, u kojoj su pored simpatičnog glumca Bogoljuba Mitića, poznatijeg kao Đoša (iz TV serije "Porodično blago") učestvovala naravno i dva političara iz dve najveće i trenutno najpopularnije stranke u Srbiji. Gospoda Šutanovac i Vučić. Bez obzira što neka interna pravila dozvoljavaju da se s jednog telefonskog broja glasa samo pet puta, locirana su i dva broja sa kojih su i Vučić i Šutanovac dobili po nešto više od 8.000 glasova.

Pošto je emisija trajala oko sat vremena, dokoni novinari su izračunali da je Vučić dobijao dva glasa u sekundi, dok je Šutanovcu bilo potrebno 1,6 sekundi za dva glasa.

Zahvaljujući listinzima saznali smo i da je sa oko stotinak telefonskih priključaka Vučić dobio 12.000, a Šutanovac sa 114 priključaka neverovatnih 38.000 glasova i tako "pobedio" u ovoj emisiji.

Da bi građanima objasnio ove fenomene u priču se uključio i jedan stručnjak iz "Telekoma", koji je rekao da su zahvaljujući ADSL tehnologiji i kompjuterskom preusmeravanju poziva i takva čuda moguća.

A, čime su Vučić i Šutanovac zaslužili takvu podršku? Šta su to ponudili ne samo svojim članovima, kojima je glasanje očigledno partijski zadatak, nego ostalim građanima? Čime su ih i da li su ih uopšte animirali? Kako su ih trgli iz letargije i apstinencije u koju su ih prethodno zajednički oterali? Šta su to novo i pametno rekli? Verovali ili ne, baš ništa. Osim loše glumljene izveštačene spontanosti i duhovitosti, građanima Srbije su "darovali" mnogo puta izrečene i ponovljene fraze, optužbe, doskočice i jeftine štosove.

Ostalo je da se "pamti" kako je Vučić odmah na početku optužio Šutanovca da je angažovao 500 članova DS-a da vrte telefone i glasaju, što je potpuno nepotrebno, jer se zna da će Šutanovac pobediti samo zato što je vlasnik licence ove emisije gospodin Šaper (član DS i savetnik predsednika Tadića). Šutanovac je uzvratio pričom da je Vučić najviše glasova dobio sa telefona Klinike ''Ostrog'', čiji je vlasnik drug Milovan Bojić, ozloglašena perjanica još ozloglašenijeg JUL-a.

I da nisam dobio ova neophodna tehnička i ostala obaveštenja, ja bih bio ozbiljno zabrinut za mentalno zdravlje naših sugrađana, koji se oduševljavaju ovakvim TV duelima i ne žale ni PTT impulse ni pare da bi podržali svog idola.

Ovako znam da je sve to samo original falsifikata. Falsifikata države, političkih stranaka, nezavisnih medija, oduševljenih građana, TV emisija... Dobro znaju Vučić i Šutanovac da su ovom farsom, samo povećali broj ljudi koji zgađeni ovakvim "političkim aktivnostima" nepovratno odlaze u političku apstinenciju.