| Pie: arko kora
Crkva na Rumiji
Postavljanjem crkve na Rumiji, antireferendumska Crna Gora zvanino je objavila rat ukanovievoj vladi. Ako je Kotuniin Briselski spisak nagovestio osporavanje pravnih aspekata referenduma, onda je potez vladike Amfilohija Radovia nagovestio nasilje kao sredstvo da se sprei referendum.
Isto kao u doba Miloevia, strani koja trai dravnu samostalnost upuene su neskrivene pretnje.Tu vrstu pretnji znamo iz neposredne prolosti: Radovan Karadic Bonjacima u Skuptini Bosne i Hercegovine: "Rizikujete da vam nestane narod"; ili Slobodan Miloevi na Gazimestanu: "Pored politikih, ne iskljuujemo ni druge borbe." Ono to je tragino je to da su se autori ovih pretnji i potrudili da ih ostvare. Ostaje, naravno, pitanje, da li e se to dogoditi i ovaj put.
Crkva na Rumiji, ovaj "ardak ni na nebu ni na zemlji ", limeno udo koje je doletelo na vrh planine uz pomo vojnog helikoptera, treba da osnai pravo SPC u Crnoj Gori da bude glavni pregovara u vezi s referendumom i zatitnik srpskih interesa" u toj republici. Podeljena opozicija verovatno je i sama prieljkivala ovaj potez Crkve. Dobila je jaeg partnera, a i skinula delimino sa sebe rizik konfrontacija. To to se time Crkva u Crnoj Gori pojavljuje kao jasna politika strana i to sve to lici na davno u Evropi zaboravljenu teokratsku dravu, crnogorsku opoziciju trenutno ne interesuje. Nju interesuje samo odgaanje referenduma i time ruenje ukanovive vlasti. U tome i jeste cinizam ovog poteza Crkve i crnogorske opozicije. Posle poslednje serije poraza na lokalnim izborima, koji su pokazali veinsko raspolozenje graana Crne Gore, opozicija je shvatila da samo odgaanjem referenduma moe da okrene ukanovievo birako telo protiv njega. U igri je naravno vlast, a ne dravna samostalnost. Zloupotrebljavajui emocije oko referenduma i nesumnjivu zelju jednog znacajnog broja gradjana Crne Gore da ostanu u drzavnoj zajednici sa Srbijom, Crkva u Crnoj Gori je postala dominantna opoziciona politika strana, a crkva na Rumiji njen steg.
Testirajui snagu drave, crkva eli da referendum prikae kao borbu "nevernika i vernika", kao manihejski sukob svetlosti i tame. To to ona time u sluaju dravnog osamostaljenja sebe potpuno marginalizuje, nju izgleda ne interesuje. Ona osea podrku zvaninog Beograda, gde neki od glavnih aktera Pokreta za ouvanje dravne zajednice i Kotuniini prijatelji, dobijaju vane drutvene funkcije.
I tako Kotunica jasno pokazuje da nita nije nauio iz krvave prie o raspadu bive Jugoslavije. Umesto da pokae maksimalnu uzdranost i zauzme stav da je osamostaljenje Crne Gore stvar njenih graana i njihove odluke, on jasno navija i stavlja se na jednu stranu. Time on, pored ostalog, preuzima odgovornost za ishod dogaaja u vezi s referendumom. ovek bi oekivao da posle svega to je uradio Miloevi, vlast u Srbiji bar jednom pokae malo mudrosti i zrelosti i odustane od svojih velikodravnih pretenzija da ureuje prostor bive Jugoslavije. Ali naravno, to je naalost nemogue. Kotunica je i sam politiki izdanak iste ideje o karakteru bive Jugoslavije, koja je bila " vlasnitvo srpskog naroda". On ak i ne primeuje da je upravo veina njegovog naroda svesna da bi opstanak dravne zajednice Srbije i Crne Gore bio mogu samo ako bi se to pokazalo na predstojeem referendumu. Ovo je kolski primer vee zrelosti naroda od svoje politike elite. Zar Kotunica zaista veruje da je obinom oveku u Srbiji koji teko ivi potrebno jo sukoba, i to s Crnom Gorom? Zanesen sterilnim nacionalistikim projektima, on je izgubio kontakt sa stvarnim problemima Srbije, koji nisu vie vezani za crtanje granica i kanjavanje "nedravotvornih" naroda. Moda bi se on bre otreznio da u ovome nema podrku Crkve.
Po ko zna koji put u poslednjih desetak godina, Crkva je na pogrenoj strani. Umesto da izbegne uvlaenje u politike sukobe u Crnoj Gori, ona je postala njihov nosilac. Nije tajna da je vladika Radovi uticajan u vrhu Crkve, pa se bez obzira na postojee razlike, ovo moe smatrati i zvaninom politikom Crkve. Ali ta oekivati posle apela patrijarha srpskog da se zatiti porodica Radovana Karadia, neposredno posle apela njegove supruge da se preda. Umesto da se pridrui apelu, Crkva ga dezavuie. To valjda najbolje pokazuje ta moemo da oekujemo od Beograda u predstojeim burnim predreferendumskim danima u Crnoj Gori. Ponovnu odbranu "patriotizma", umesto konanog prihvatanja injenice da se istorijski tokovi ne mogu zaustavljati. |
