Datuma: 31.08.2006
Piše: Kristijan Švarc-Šiling

Glasanje za evropsku budućnost

Danas je 100 dana nakon mog obraćanja Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, kao i prvi dan predizborne kampanje, tačno mjesec dana prije izlaska na glasanje za novi saziv Parlamentarne skupštine. Stoga je vrijeme da se izvrši procjena rezultata rada onih koji su izabrani 2002. godine i da se utvrdi koji lideri i stranke mogu najbolje izgraditi evropsku budućnost za ovu zemlju i sve njene građane.

Situacija u pogledu zakonske regulative u posljednjih 100 dana je sve, samo ne impresivna. Politika u kojoj jedna strana dobija, a druga gubi je ponekad paralizirala institucije, a huškačka retorika raspirivala nacionalne tenzije. To je dovoljno da skoro svakoga odvrati od politike. Mnogi birači, posebno mladi ljudi, stoga se mogu pitati da li vrijedi glasati na predstojećim izborima.

U svim zemljama, najmanja je vjerovatnoća da će mladi glasati zato što često smatraju da njihov glas neće ništa promijeniti. Međutim, bilo bi pogrešno odbaciti mogućnost da se glasa.

Svi izbori su značajni. Ipak, predstojeći izbori posebno su značajni zbog promjene prirode međunarodnog prisustva u Bosni i Hercegovini. Lideri koji budu izabrani 1. oktobra ove godine moraće preuzeti odgovornost za budućnost ove zemlje i voditi je prema Evropi nakon zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika naredne godine.

Kod ovih izbora radi se o tempu kojim će se Bosna i Hercegovina kretati prema Evropi i svako ko odluči da ne glasa, zapravo omogućava drugima da odlučuju o njegovoj ili njenoj budućnosti.

Kad sam ja bio mlad, budućnost moje zemlje nije bila izvjesnija od budućnosti Bosne i Hercegovine danas. Njemačka je bila poražena u ratu. Bila je podijeljena, a demokratija je bila tek u začetku. Tada nije bilo Evropske unije. Ali, kroz NATO, Maršalov plan i kasnije Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, pojavile su se evroatlantske perspektive za Njemačku, koje je tadašnji kancelar Konrad Adenauer iskoristio.

Njemačka je pristupila NATO-u 1955. godine i bila je jedan od osnivača današnje Evropske unije 1957. godine. A kada se podijeljena Njemačka ponovo ujedinila 1991. godine, generalni sekretar NATO-a bio je Nijemac, pokojni Manfred Wörner.

Danas Bosna i Hercegovina ima slične evroatlantske izglede. I zaista, put ka evroatlantskim integracijama danas je mnogo jasniji nego što je bio prije više od pola vijeka. Danas Partnerstvo za mir predstavlja prvi jasan korak prema članstvu u NATO-u, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, o kojem Bosna i Hercegovina trenutno pregovara s Evropskom komisijom, prvi je korak prema članstvu u Evropskoj uniji.

Da bi se pomoglo Bosni i Hercegovini na ovom putu, u ulozi specijalnog predstavnika Evropske unije, ja sada gradim novu kancelariju koja će ostati u zemlji nakon zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika, a koja će koordinirati rad svih evropskih aktera, uključujući Evropsku komisiju, EUFOR i Policijsku misiju EU. Međutim, ja ne mogu voditi Bosnu i Hercegovinu u Evropu. Ja samo mogu raditi zajedno sa partnerima koji su odlučni da izgrade evropsku budućnost za svoju zemlju.

Što se tiče mladih ljudi u ovoj zemlji, hitan korak u izgradnji evropske budućnosti je da se uključe u predizbornu kampanju i glasaju na izborima u oktobru. Mnogo toga je manjkavo u politici ove zemlje, ali jedini način za promjenu i unapređenje situacije jeste aktivno učešće. A način da se proces evroatlantske integracije održi u zamahu, jeste da se ostane uključen.