Datuma: 04.09.2006
Piše: Žarko Korać

Odlazak sudije

Odlazak sudije Marka Kljajevića, predsednika Veća optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, izgleda da nije uzbudio javnost Srbije. Sem nekoliko stranačkih saopštenja i uvodnika u dnevnim novinana, njegova ostavka nije pobudila raspravu o uslovima pod kojim se taj proces vodi. Umorna i rezignirana javnost to je videla kao završni čin opstrukcije ovog suđenja.

Od samog dolaska na vlast Koštuničine koalicije suđenje ubicama Zorana Đinđića je opstruirano i marginalizovano. Ministar pravde Stojković dobio je zadatak da ovo suđenje oteža neprekidnim najavama promena statusa suda, zakona na kojima se zasniva, pa čak i izjavama da su plate sudija previsoke. Smenjen je tužilac Prijić, a sudija Kljajević je u jednom trenutku izgubio i obezbeđenje. Ubijen je zaštićeni svedok, a bivši pripadnici Ulemekove jedinice su demonstrirali u sudnici sa majicama na kojima je bio simbol njihove raspuštene jedinice. Vlast se zaista nije potrudila da se suđenje zbiva u miru i bilo je više nego jasno da ga ona u osnovi i ne želi.

Oni koji su došli na vlast s optužbama da je pokojni premijer prijatelj kriminalaca, a verovatno i sam kriminalac, teško da su mogli drugačije da se ponašaju. Imali su i dodatni razlog za opstrukciju - suđenje je bilo opasno za one među njima koji su bili do guše umešani u kontakte s njegovim ubicama. To suđenje moglo je da otvori neka još nepostavljena pitanja o sprezi tadašnje opozicije i zaverenika i ubica premijera Đinđića. Nema moćnijeg motiva za opstrukciju od nečiste savesti. Oni koji su častili prisutne kada je Đinđić ubijen nisu smeli da dozvole da ovo suđenje postane centralna politička činjenica naše novije istorije.

I u tome je smisao svega što se oko ovog suđenja zbiva. Nije prava tema ostavka sudije Kljajevića, koji je profesionalno i pošteno vodio sudski proces. Ona samo ponovo odslikava napore dela vlasti da se ubistvo Đinđića skloni na marginu našeg političkog života. Ćutljiva većina, koja je s bolom ispratila njegove posmrtne ostatke, nema moći da spreči ovu nepravdu. Ona može samo iskreno da žali. Tek kada počnete da putujete po Srbiji vidite Đinđićevu sliku na zidovima davno neomalanih soba i njegove postere u vitrinama starinskih kredenaca. Tek tu postajete svesni snage njegove žrtve. I ćutnje onih koji su ga zapamtili.

Ta ćutljiva većina svoju presudu je već donela. I na njenoj strani će biti naša nacionalna istorija. Nikakve opstrukcije suđenja ili popularisanje "knjiga optuženoga za ubistvo" Ulemeka - Legije, to neće pobediti. Kao i za života, Đinđić nudi Srbiji ogledalo da vidi svoj pravi lik. Većina građana nema nikakvog razloga da taj lik ne pogleda. Oni koji se toga boje su na vlasti ili blizu nje. Kao kod Šekspira, nikakvo pranje ruku neće izmeniti njihovo osećanje straha i krivice. Sa sudijom Kljajevićem, ili bez njega, suđenje će kad-tad biti završeno. I biće donesena jedina moguća presuda. A opstrukcija suđenja samo će biti dodatni materijal za jedno buduće suđenje inspiratorima i političkim naredbodavcima.