Datuma: 10.09.2006
Sead Fetahagić

Moral

Selektor i direktor fudbalske reprezentacije BiH podnijeli su ostavke iz moralnih razloga. Ne vjerujem mnogo u moral što se tiče nogometa, pogotovo naše reprezentacije, ali to je jedan od rijetkih slučajeva da se pominje.

Kao da smo zaboravili na ljudskost, na čast, na ponos, na dostojanstvo čovjeka, sve nam se svodi na utilitarizam, gledamo kako bismo se na bilo koji način dočepali slasti bez masti. Vrijeme tranzicije je dovelo čovjekovu halapljivost na površinu, a čojstvo je ostalo u nekim pričama, u nekim bajkama.

Bombarduju nas svojim parolama i predizbornim sloganima stranke i strančice da je već postalo degutantno. Čovjeku dođe da svoj glas pokloni onoj stranci koja se najmanje oglašava.

No mnogo je u svemu tome zanimljivije da se u predizbornoj kampanji izuzetno rijetko, ili gotovo nikako, pominje moral. Nije važno da li je kandidat etičan, nego je samo bitno da se on bori za politička i nacionalna prava određene grupacije.

A što će pri tom ako dođe na vlast početi da ostvaruje mutne radnje svojih prethodnika, što će odmah posegnuti za kasom, što će ubrzo da se uključi u lanac korupcionaških poslova, kao da to nikoga nije briga. Ne postavlja se pitanje morala onih koji se biraju.

Nije mali broj najviših časnika ove države koji su završili u zatvoru ili se vode procesi protiv njih. Nije u pitanju pravna odredba da niko nije kriv dok mu se ne dokaže, nego sama sumnja da u tom dimu ima i vatre upućuje na moralnu dimenziju.

U naprednom zapadnom inostranstvu, u koji se tako rado svi ugledamo, sama sumnja da je javna ličnost iznevjerila neke moralne postulate biva sankcionirana, prisiljena da se povuče s određene funkcije.

Ona Klintonova seksualna afera zamalo ga je koštala položaja. A kod nas švalerancija bi samo podigla rejting svakoj javnoj ličnosti, mačo muškarac je na cijeni, nema veze što je bračno izdajstvo nespojivo s moralnom ličnošću.

Ne treba biti mnogo upućen u naša politička dešavanja pa shvatiti da su mnogi dužnosnici za par godina stekli enormno bogatstvo. Tako se stiče imovina samo na lutriji, pa su se mnogi parlamentarci upeli iz petnih žila da se zaustavi preispitivanje stečenih dobara.

Ako je sve u redu, ako je sve pošteno i moralno, zbog čega se bune, zašto opstruiraju tu kontrolu? U mnogim kartonima što su kandidati na ovogodišnjim izborima morali poslati izbornoj komisiji o svom imovinskom statusu ima mnogo laži.

A sankcije za laž nisu predviđene nikakve. Kao svi ti prekršaji su prepušteni moralnoj osudi. Eh, baš briga za moral naše buduće vlastodršce! Nikome kod nas za nemoral nije falila dlaka s glave!

Jedna osoba, koju nemam prava imenovati jer to ne želi, podnijela je ostavku na jednoj sjednici komisije koja je određivala novac za štampanje knjiga. Nije htjela da prihvati naređenja ministra da se pare moraju uplatiti na određenu adresu.

Ta osoba je smatrala sasvim logičnim da se povuče iz komisije (koja je dobro plaćena), u kojoj mora slušati naredbe s vrha. I to ne bi trebalo da bude nikakva senzacija.

Ali bi moralo biti zabrinjavajuće da su ostali članovi komisije, a sve ugledne ličnosti, pognuli glavu i pristali na diktat. Ne znam je li ovdje veći nemoral ministra ili onih koji su ministrovi poslušnici?

Izgleda da moral stanuje još samo kod anonimnih i neuglednih ljudi, kod onih koji su to ponijeli iz kućnog odgoja. Neugledni građani koji nisu na političkoj i društvenoj sceni drže u dobroj mjeri do morala. Izgubiti obraz kod komšija i prijatelja velika je sramota kod većine takozvanih malih ljudi.

"Šta će svijet kazati" još kod dobrog broja građana često je na umu, trude se da svoj obraz sačuvaju u ovom čupavom vremenu. A kao po pravilu oni koji su isplivali na stranice listova, na televizijske i radio kanale, oni su moguće upravo zbog svog sve očitijeg morala na tim mjestima.

Znam da ne treba idealizovati široke narodne mase, jer se i tu navukao virus bezobraštine, ali je tačno da su veoma rijetki političari pokleknuli pred tim talasom nedostatka etike.

Ovih dana u nekim sarajevskim kuloarima me proglašavaju zaostalim komunistom, što bi trebalo da bude najcrnja osuda. Pa da bi im potvrdio njihovu osudu kazaću da žalim što danas nema one komunističke odrednice "moralno-politička podobnost".

Sjećam se kako smo onda po uglovima ismijavali tu sintagmu, a evo sada gotovo da žalim za njom. Bolje bi bilo da imamo tu moralno-političku podobnost, nego što sada imamo  nacionalnu i vjersku. Bez moralne podobnosti.