Datuma: 11.09.2006
Piše: Žarko Korać

Topli Zec

Jedna od najružnijih i najmračnijih kazni na informbirovskom logoru Goli otok bio je takozvani "topli zec". Naterali bi čoveka da trči kroz špalir drugih zatvorenika, a oni bi morali pritom da ga tuku. To nije bilo samo opasno, već i duboko ponižavajuće.

Zato je to i izmišljeno, da bi slomili novopridošle zatvorenike, odmah na početku izdržavanja kazne. Iako informbirovskog logora odavno nema, na tu kaznu sam se podsetio nedavno, kada sam video organizovani linč, kome su bile izložene neke javne ličnosti u Srbiji.

Naime, u Srbiji je postalo opasno reći nešto drugačije od državnog stava o onim političkim temama, oko kojih je postignut "konsenzus". To su pre svega Kosovo, ali i druge teme, poput ljudskih prava ili učinka vlade. Svako ko se usudi da kritički govori o državnoj platformi za pregovore o konačnom statusu Kosova, rizikuje da bude proglašen za hulju, plaćenika i narodnog izdajnika.

Na mig režimskih glasila, tabloidi objavljuju tekstove svojih "kolumnista", koji bi činili čast najmračnijim glasilima moderne epohe. Još ako su kritičari žene i to žene koje vode nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava ove uvrede dobijaju jasno psihopatske obrise.

U tekstovima se na najprostačkiji način govori o njihovom izgledu, roditeljima ili poreklu. One prolaze kroz topli zec, koji je u nekim aspektima gori od informbirovskog.

Ako i ostavimo po strani što u Srbiji postoji Zakon o javnom informisanju, koji jasno zabranjuje ovakve tekstove, ono što je dramatično je da gotovo sve stranke vladajuće koalicije ćute o ovim napadima i sarađuju s tim medijima. Staviše, neki su u vlasništvu ljudi koji vode stranke "demokratskog bloka". Time oni jasno učestvuju u javnom linču ili ga čak naručuju.

U Srbiji se danas može sve reći o organizacijama za zaštitu ljudskih prava. Da u njima rade bolesne osobe, koje zbog svog fizičkog izgleda "nanose štetu srpskom narodu"! Da ih treba isterati iz Srbije, a jedan tabloid zato i objavljuje njihove kućne adrese, da bi neki "patriota" obavio taj posao.

Posle televizijskih emisija u kojima gostuju, s balkona obližnjih zgrada se kao spontano bacaju petarde ili javlja policiji da je u studiju postavljena bomba. Svako ko zna da drži olovku u ruci, može o njima da objavi bilo kakvu laž, za koju nikada neće odgovarati.

I tako Srbija putuje u evropske integracije, sa ozvaničenim javnim linčom svakoga ko ruši "srpsko jedinstvo". To fiktivno jedinstvo je glavni argument srpskim pregovaračima u Beču, koji će mudrim zalaganjem osigurati "najveći mogući stepen autonomije za Kosovo u okviru Srbije". Neko vrlo ciničan mogao bi da pita da li je s ovakvom platformom uopšte moguće uzdrmati te pregovore.

Ali nije o pregovorima reč. Reč je o teroru u javnom mnjenju, gde se uništava svako ko kaže nešto stvarno kritički o državnoj politici. Umesto razložne javne debate, organizuje se topli zec, koji kao i kod njihovih prethodnika, treba da slomi čak i ideju o pravu na drugačije mišljenje. Samo to neće pomoći.

Prošla su vremena kada je režim u Srbiji mogao da spreči drugačije mišljenje. Bez obzira na cenu, uvek će biti hrabrih ljudi koji će to pravo da brane. To što su danas u Srbiji neke žene glavni branioci tog prava, samo pokazuje koliko su se vremena promenila.

Braneći pravo da iznesu svoje mišljenje, one samo pomažu jednom broju ljudi koji sa dvoume oko istih problema, da sakupe hrabrost i javno progovore. I u tome je osnovni smisao njihove borbe - u oslobađanju društva da kritički misli.