Datuma: 02.10.2006
Piše: Zoran Ostojić

Istorijska šansa postala istorijska odgovornost SNSD-a

Učešće na izborima je borba da se dobije moć. Da grupa ljudi uradi ono što je obećala, a za šta je dobila mandat, odnosno poverenje građana. SNSD i Milorad Dodik na upravo završenim izborima dobili su tu moć. Kao direktni akter tih izbora iznutra, koji ipak ne živi u BiH, ali i sa iskustvom iz raznih drugih izbora, nameće mi se nekoliko stavova koji mogu i drugima da budu interesantni.

Rezultat SNSD-a nije uobičajen u razvijenim demokratskim društvima. Broj glasova koje je dobio gospodin Dodik potvrđuje tvrdnju iz kampanje - SNSD je od klasične partije prerastao u pokret, narodni pokret Republike Srpske. Bez obzira na moguću euforiju, treba biti svestan da ta činjenica ima svoje dobre i loše strane.

Dobro je što je politika SNSD-a (za ovu priliku sublimirajmo je u sloganu "Republika Srpska biće bolji deo BiH") dobila tako široku podršku. Takva podrška omogućava Vladi da uđe energično u taj posao, ne osvrćući se mnogo na oponente. Podrška od preko 50 odsto birača omogućava doslednost, koja ne bi bila moguća u nekoj koalicionoj vladi koja je uvek rezultat manjih ili većih kompromisa. Sada je na malim strankama da prihvate politiku SNSD-a, jer je to kompromis koji im omogućava preživljavanje. Taj proces je bio vidljiv već u izbornoj kampanji.

Dalje, ovakva podrška omogućava novoj vladi da, za četiri godine, kompletno demontira udbo-mafijašku strukturu u koju se, ratovima tokom devedesetih, pretvorio deo nomenklature stvarane još od 1945. Bez toga raskida sa prošlošću Republika Srpska neće biti bolji deo BiH. To je uslov svih uslova za celokupne društvene reforme koje treba da rezultiraju ekonomskim razvojem i boljem životu ljudi. Iskustvo postmiloševićeve Srbije najbolji je dokaz ove istine.

Nemoguć je ekonomski razvoj, koga nema bez iskrenog usvajanja evropskih vrednosti, sa Mladićem na slobodi. Jer on je na slobodi baš zato što su oni koji su protiv Evrope mnogo jaki. Dakle, nemoguće je da svima može i treba da bude bolje.

Da bi poštenim, običnim, malim ljudima, koji čine ogromnu većinu bilo bolje, lopovima, kriminalcima, zločincima, mafijašima i udbašima mora biti gore. Srećom, ovde je već urađen važan korak u tom poslu - demontaža snažnog uporišta tih struktura, vojske, kao dela degenerisane JNA. Setimo se samo afere "Orao", ali to je samo vrh ledenog brega. Taj već učinjen korak je važan, ali ni blizu dovoljan. Sposobnost te strukture da kontroliše procese koji mogu da joj naškode zaista je velika. Ubistvo Đinđića i sve što se posle toga desilo i trenutno događa u Srbiji najbolji su dokaz te moći.

Treća krupna stvar koja proizilazi iz ovakve podrške je oslobođena ogromna energija građana. To je energija koja čeka da bude upotrebljena, iskorišćena, potrošena. Ovo je nesumnjivo najvažnija pozitivna posledica ovih izbora, ali tu leži i najveća opasnost i rizik za pobednike. Ako ta energija ode u vazduh, ako bude izneverena, ako ne bude produktivno utrošena u pravljenju od Republike Srpske boljeg dela BiH, odnosno iskorišćena u zdravom takmičenju Banjaluke sa Sarajevom, dakle, ako se ta energija ljudi ne iskoristi za ostvarenje cilja zbog koga je pobeda takva i tolika, sledi katastrofa. U tom slučaju sunovrat Republike Srpske biće dramatičan.

Jer mora biti svima jasno da je u BiH, kao i u celom regionu, status kvo neodrživ na duži rok. Dovoljno je uporediti današnju situaciju sa onom od pre deset godina i shvatiti koliko se ceo Balkan promenio.

Biću direktan. Ili će Republika Srpska stvarno biti bolji deo BiH ili neće postojati. Nema sredine. Zato posle ovih izbora i ovakvih rezultata ništa u Bosni neće biti isto kao pre njih. Rezultat ovih izbora neminovno vodi kraju dejtonske Bosne. Da li će do toga doći za osam, 10 ili 20 godina, ne znam. Da li će na kraju BiH biti unitarna ili federalna, ili neće ni postojati, ni to ne znam. Znam da će to biti mnogo jasnije posle četiri godine kada bude poznato kako je ova energija ljudi u Republici Srpskoj iskorišćena.

Znam i da su za to odgovorni samo predsednik Republike Srpske, premijer, njegova vlada i Stranka nezavisnih socijaldemokrata. Za njih predizborni poklič "istorijska šansa" sada je - istorijska odgovornost. Jer su im birači poverovali i dali tu šansu.

Kako je iskoristiti? Kako upotrebiti tu energiju ljudi koja Vladi stoji na raspolaganju? Ispunjenje predizbornih obećanja od strane SNSD-a se podrazumeva. Bilo bi naopako da se ta energija, ta nada, izneveri tako što se neće ispuniti konkretne stvari zbog kojih su dobijeni izbori. Mislim na milijardu maraka i sve što iz nje sledi, zatim revizija kriminalne privatizacije, "Giljotinu propisa", Fond za razvoj istoka, Fond za stipendiranje buduće elite, itd. Mada je problem što se u obećanjima otišlo malo široko, za neke stvari treba više od jednog mandata, ne sumnjam da će vlast SNSD-a žestoko raditi i uspeti da ispuni ono što je realno stvarno moguće.

Ali posle ovakve izborne pobede to nije dovoljno. Ti ljudi, kojima je Dodik vratio nadu i dostojanstvo, mogu da urade mnogo više na tome da Republika Srpska bude bolji deo BiH nego Vlada i sve entitetske strukture i institucije zajedno. Potrebno je samo omogućiti im da iskoriste tu energiju u svom ličnom interesu. Zato mislim da Investicioni plan, onako kako je predstavljen u kampanji, može predstavljati ograničenje za ovu mogućnost mobilisanja širokog kruga ljudi da preuzmu odgovornost za sebe i svoju porodicu. Sad kada konačno imaju volju za to. Hoću da kažem da prioritet buduće Dodikove vlade treba da bude stvaranje institucionalnih pretpostavki da desetine hiljada građana usmere svoju kreativnost u popravljanje svog položaja, standarda, statusa u društvu. Da sami mogu da se izbore za rad i zaradu kroz povoljne kredite koje će davati banke, a ne Vlada, kroz poreske olakšice, kroz stimulisanje poslodavaca da otvaraju nova radna mesta itd.

Sve je to, istina, obećano u kampanji, moja zabrinutost proizilazi iz opasnosti da se kopira srbijanski model nacionalnog investicionog plana. Jer on je demagoški, populistički pokušaj Koštuničine desničarske vlade, koja je inače marioneta krupnog kapitala, da pred izbore "socijalističkom" distribucijom narodnih para u partijskom interesu popravi loš rejting. Za jednu socijaldemokratsku vladu, kakva će biti Dodikova, ovo jeste veoma privlačno. Ali posle ovakve pobede ne vidim potrebu za takvim arbitriranjem, osim za investicije u infrastrukturu. Kada će biti prilika, ako ne sada, da izbegne populizam u ekonomiji. Da ne govorim o potencijalnom žarištu korupcije kada se maloj grupi ljudi da vlast nad trošenjem tolikog novca. Socijaldemokratska uverenja mogu se sasvim dobro pokazati u socijalnoj politici. Ako ne zaboravimo da prava socijala treba da se odnosi samo na one koji iz raznih razloga nisu sposobni da rade. Ostalima treba omogućiti da se sami snađu, jer se time čuva i njihovo dostojanstvo.

Koliko god čudno izgledalo, Republika Srpska posle ovih izbora dobija kapacitet da pomogne Srbiji, a time i sebi da bude bolji deo BiH. To znači da prestane zvaničnom Beogradu da služi kao potencijalna kompenzacija za gubitak Kosova. Prvo, Srbija je Kosovo izgubila de facto još pre sedam godina. Izgubila ga je politika koja je u Republici Srpskoj svoj kraj, nadam se, doživela na ovim izborima. Odbijanje Koštunice i Tadića da prihvate i de jure ovu činjenicu, samo je pokušaj da se odbrani politika koja je izgubila Kosovo. Ne Milošević i Šešelj, već kreatori te politike koji i dalje sede u Beogradu i za interese jedne strane sile sprečavaju Srbiju u njenom putu ka Evropi. Zato bi priznanje Republike Srpske onoga što krajem godine sledi u vezi s Kosovom pomoglo reformskim i proevropskim snagama u Srbiji. A meni izgleda da je to dugoročni interes Republike Srpske. Time bi Republika Srpska još jasnije pokazala da stvarno hoće da bude poštovani, ravnopravni i bolji deo BiH.

Bitka za ravnopravnost sa Sarajevom može se dobiti samo ako tamo shvate da napadi na ravnopravnost Republike Srpske, zahtevi za njenim ukidanjem i slično vode ka kosovskom scenariju u BiH. Da takva politika od Srba pravi kosovske Albance, a od sarajevskih političara koji u tome prednjače, bošnjačke Šešelje i Miloševiće. I da će se to završiti na samo jedan način, kako se završilo i u Srbiji, odlaskom Kosova. Rezultati ovih izbora u Federaciji govore da tamošnji birači to još nisu razumeli. Na njima je da shvate da njihovi političari ustavne odnose u BiH koriste samo kao izgovor za nesposobnost da im obezbede bolji život. Zato ta pitanja ne bi trebalo da odnose mnogo energije Republici Srpskoj. Jer biće manje snage za ono što ljude mnogo više interesuje i zbog čega je SNSD dobio mandat. To je običan život.

Dakle, pobeda SNSD-a nosi ogromnu odgovornost, čega su savršeno svesni čelnici stranke. I siguran sam da su u stanju da je iznesu. Svaka izborna kampanja najbolje pokazuje, šta škripi, gde su slabe tačke hardvera koji sada treba da servisira ne više stranku, već celu Republiku Srpsku.