Datuma: 08.10.2006
Piše: Sead Fetahagić

Narod bez pameti

Poslije izbora raspisali su se komentatori i analitičari o tome koja je stranka dobila, koja je izgubila, kakve su moguće koalicije, kakva nas politička perspektiva očekuje. Sve je to uobičajeno i normalno, ali će malo biti onih koji će se ozbiljnije baviti i drugom stranom. Na izborima imamo na jednoj strani partije i kandidate, a na drugoj birače. Pa, kakvi su to naši birači, zapravo šta se može reći o širokim biračkim masama?

Uglavnom, naši birači su zaostali, kao što je i naš narod zaostao. Ili ako vam se više sviđa: svi naši narodi, koliko god da ih ima, mnogo su zatucani i primitivni. Nemojte računati na one koji čitaju ove novine, postoje u nas hiljade i hiljade nepismenih i polupismenih, neobrazovanih i neinformisanih. Taj puk ništa ne zna, stotinama godina naučio je da mu pamet dolazi odozgo, ako ne od Svevišnjeg, onda od raznih vrhovnika. Pa, kako oni kažu, bijedan narod sluša, nije navikao da mućne svojom glavom.

Pred izbore onim usputnim anketama na ulicama čuli su se česti odgovori na pitanja hoće li glasati: nema za koga. Zamislite od 47 stranaka, koliko se prijavilo za izbore, uz to još i nešto pojedinaca i koalicija, dobar broj naših građana nema za koga! Čovjek bi rekao da su to sve neki probirljivi tipovi, pa kao udavača bira đuvegiju za cijeli život. Ma, ništa od toga! To su ljudi koji ne znaju ni koje su se stranke kandidovale, ni kakve su orijentacije. Samo su na televiziji gledali one mučne predizborne debate, pa im se sve pomiješalo. Zapravo, taj dio naroda ne zna ni šta hoće.

Mnogo su mi razumljiviji oni koji određeno kažu da iz principijelnih razloga neće glasati. Veoma uvažavam takav stav, kao što je moj prijatelj Miodrag Živanović propagirao da se ne izlazi na izbore, ali mi je to veoma čudno. Mi koji živimo u gradovima zaboravljamo na ruralnu populaciju, koja, zaokupljena svojim svakodnevnim zemljoradničkim poslovima, ne haje za izborima kao za lanjskim snijegom. Niko ne govori kako se ti ljudi u obrazovnom smislu nalaze u nekom davnom vremenu. Pa, zato i jeste, između ostalog, na ovim izborima izašlo nešto više od pedeset procenata.

Ako zanemarimo tu populaciju, jer su je zanemarile sve dosadašnje vlasti, šta je onda sa apstinencijom gradskog življa? Najčešće odgovor kod naše omladine, kod mladih, kod naše dike za budućnost, jeste da ih politika ne interesuje. Još da se nisu rastrčali oni iz nevladinih organizacija "Grozd" i "Dosta", mladih bi bilo još manje na biračkim mjestima. Pitam se: šta su ti mladi naučili o društvu kao takvom u školama i na fakultetima? Ne interesuje ih politika, a to što nemaju posao je prvorazredno političko pitanje. U malim mjestima nema dovoljno mjesta za zabavu mladih, pa i to je takođe političko pitanje. Ako smatraju da nisu zadovoljni nastavnim procesom na fakultetima, to se može riješavati samo političkim odlukama. A, eto, mlade ne zanima politika!

Još najviše me nerviraju oni pametnjakovići što svakodnevno kritikuju vlast, a nisu u stanju da jednom u četiri godine ispune glasački listić, pa tako iskažu svoj protest protiv aktuelne vlasti. U taksiju, u tramvaju, na raznim skupovima, na pijaci, u prodavnicama takvi ljudu gunđaju, govore kako se ovo više ne može izdržati, a nisu u stanju da pomaknu mali prst da bi se nešto promijenilo nabolje. A još je češći slučaj da ta gunđala izađu na izbore i glasaju za one iste koje kritikuju, jer je na koncu prevagnulo njihovo nacionalno biće.

Znam da izlaznost na izborima i u naprednim zapadnim zemljama nije mnogo veća. Ali poređenje s njima u bilo kom smislu je potpuno bezvezno. U materijalnom, privrednom, obrazovnom, kulturnom smislu miljama smo daleko od njih. U tim obrazovnim i stabilnim državama na izborima se nešto golemo, suštinski ništa ne mijenja. A mi se nalazimo u stalnim promjenama, u reformama. Svejedno je našem narodu, čekaju da neko drugi za njega dovede zemlju u bolje stanje.

Kada bi bilo moguće, promijenio bih sve ove naše narode, pa uvezao sa zapada bolju robu. Jer ne treba zaboraviti da su i naši političari iznikli iz ovog naroda, samo su nešto malo promoćurniji. Kada bi se moglo veoma bih rado reformisao veliku većinu ovog stanovništva, jer im pamet nije bolja strana. I nemoj da mi neko progovori o mudrim narodnim umotvorinama, kad su to sve učinili pojedinci. Naši političari ne valjaju, a tek kakvi su njihovi podanici!