Почетак отвореног терора над Србима у СР БиХ - 3. март 1992. године

[bez_respekta]

Данас је 18 година од организоване окупације општине Брод и 18 година од отворене агресије регуларне војске Хрватске и домаћих сателита (локалних Хрвата и Муслимана организованих у паравојне терористичке организације с циљем истребљења српског народа из СРБиХ) на Србе из СРБиХ, а све с циљем проширења сукоба из Хрватске на СРБиХ, како је то већ јавно изјављивао прије тога злочинац Стјепан Месић....

Присјетимо се неких чињеница у вези овог датума, али и неких догађаја који су помогли Хрватима и АЛијиним Муслиманима да покрену грађански рат сукоба у СРБиХ....

-04. и 05. маја 1991. ХДЗ у Славонском Броду напада српско село БЈелиш и протјерује становнике у Брод на српској страни Саве....они који нису хтјели напустити своје куће, били су хапшени, тучени, привођени, мучени, затварни у логоре...
-Истовремено се дешавају масовна отпуштања Срба који раде у Славонском Броду
-На мосту између Брода и Славонског Брода постављен је натпис:''Забрањен прелаз за псе и Србе''

-нешто прије тога, на српској страни Саве, у марту и априлу хрватско-муслимански терористи из Кораћа и околних хрватско-муслиманских села, под водством Жеља Баришића из Кораћа (село у општини српски Брод) иначе полицајац у Броду, нападају патролу ЈНА. Тешко рањавају једног водника и једног војника лакше...

-ова група у октобру 1991. напада мултиетничку патролу локалне милиције из Брода и убијају Ивицу Галића, те тешко рањавају Ивана Радоша...

-од јуна 1991. редовне патроле Зенги по српском Броду - (ЗНГ- регуларна војска Хрватска)...уз одобравање Муслимани и Хрвата и уз јако негодовање Срба...

-Ове Зенге нападају Србе и српске куће у Броду (минирали кућу Јована Мујичића у Броду, пуцали на кућу Боре Ђукића...)
-15./16. септембра, 1991. Хрватска војска са тла Славонског Брода почиње артиљеријски напад на српско село Горњи Клакар.  Напад почиње у 23:15 и траје до 09:30...тог јутра гине и ПРВА ЦИВИЛНА ЖРТВА РАТА У СРБиХ! Војислав (Слободана) Горановић! Убијен на радном мјесту, дипл. инж. машинства, технички директор ''Грамата''....иначе, 3 мјесеца прије тога протјеран из Славонског Брода гдје је био запослен у ''Ђури Ђаковићу''....

-Уплашени Срби, 16.09.1991. масовно протествују испред општине Брод (начелник је био Мирко Јеленић, Хрват). Јеленић је овај напад окарактерисао као агресију Републике Хрватска на БиХ и пријавио властима БиХ....
-17.09.1991. - долази делегација из Сарајева предвођена ''југословеном''-зликовцем Ејупом Ганићем и Алијом Делимустафићем (министром унутрашњих послова). Делегација одлази на разговор у Славонски Брод. Послије тога напади из Хрватске на Србе у БиХ постају интензивнији..

-14./15. октобра, 1991.  Муслимани и Хрвати у Скупштини СРБиХ, чекају да Срби оду на спавање и послије ЗВАНИЧНОГ завршетка сједнице, скупљају се као најзадње кукавице и без присуства Срба доносе ''Декларацију о независности'' (што ће се показати као дефинитиван темељ грађанског рата у СРБиХ и хрватско-муслиманске злочиначке агресије на српски народ)
-Пар дана иза овога на мосту између српског Брода и Славонског Брода састају се Јозо Метер (начелник Сл.Брода) и Алија Делимустафић (министар унутрашњих послова БиХ) и јавно вежу хрватску и муслиманску заставу....

-12.11.1991. у Дервенти формирана ''Хрватска Заједница Босанска Посавина'', чије су званичне оружане снаге постале оружане јединице ХДЗ-а и СДА-а , а команда тих јединица је била у Славонском Броду. Од ових јединица СДА и ХДЗ - у јануару 1992. формирана је 101. босанскобродска бригада (истоимена јединица из НДХ) која је ушла у састав фашистичке 108. славонскобродске бригаде (која ће и окупирати српски Брод 03.03.1992.)...
-Команда у Славонском Броду је била и команда и осталих хрватско-муслиманских, тј. усташких издајничких снага са тла Посавине - значи, 102. дервентске, 103. оџачке, 104. модричке, 105. шамачке, 106. орашке и 107. брчанске
- све ове јединице су имале команду у Хрватској која је тада била ''независна држава Хрватска''...



-16.01.1992. - формиран мултиетнички кризни штаб у Броду....исти дан усташе из Кораћа су одговорили нападом на патролу мултиетничке патроле, поново показујући ријетким локалним Хрватима и Муслиманима који су хтјели сарађивати са Србима шта их чека

-27.02.1992. Срби протјерани из Хрватске организују миран протест пред мостом у Броду јер је мост затворен с Хрватске стране, Србима се не дозвољава прелаз док се пљачка имовина из кућа отјераних Срба у славонскобродској општини...

-29.02. почетак ратнохушкачког и нелегалног рефрендума Муслимана и Хрвата

-01.03. муслимански ''гаврило принцип'' тј. Рамиз Делалић Ћело отпочиње грађански рат у СРБиХ убиством српског свата на Баш Чаршији....

Иначе, овај зликовац је био угледни члан СДА, одликован за своја злодјела пиштољем с посветом зликовца Изетбеговића, и постављен за команданте кокошарске, злогласне, силоватељске, пљачкашке 9. брдске бригаде...

Ево , како и сам зликовац, својим ријечима,  ''узима за право'' да је изазвао рат у БиХ...

muslimanski_gavrilo_princip.f lv

[bez_respekta]

И долази тај 03.03.1992. који ће дефинитивно показати намјере Туђмана и Изетбеговића према Србима у СРБиХ....


-03.03.1992. из Славонког Брода прелази 108. славонскобродска бригада и напада српско насеље Бродско Поље. Први напад на Бродско Поље је дошао из правца насеља Махала и прве хице је испалио Неџиб Дугалић, СДА бојовник...

- То вече, уз посредство УН посматрача дошло је до преговора Мултиетничког Кризног Штаба (предсједни Михајло Сремац) и Хрватске регуларне војске (са укљученим домаћим терористима из СДА и ХДЗ). Послије састанка Хрватска војска пуца у ауто Михајла Сремца који је одлазио и тешко га рањава...

- Тако је 03.03.1992. елиминисан Мултиетнички Кризни штаб, а власт је преузео хрватско-муслимански кризни штаб опћине Босански Брод...

-Тада крећу прогони српског становништва, формирање првих логора, као и формирање првог женског логора ( на теми: ''ко је почео рат'' имате оне скениране дозволе за силовања Српкиња, које су издавали Муслимани у Броду док је Брод био окупиран)...Брод је од 03.03.1992. постао ''град логор'' за Србе!....Међународни Црвени крст је ту и  забиљежио ПРВОГ ЛОГОРАША НА ТЛУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ!...био је Србин, наравно....
(шта мислите ко је био задњи логораш на тлу БиХ? питање за пет бамбија за џамахирце...)

- 25.03.1992. Хрватски војници у 04:45 минирају кафић АНдрије Мартића, који се налазио у приземљу породичне куће.
Из куће изводе породицу Мартић - АНдрију, Момира и Мериму (супругу Андријну, дјевојачки Конџић), те Дујанић Бранка и Душка који су били на спавању код фамилије Мартић. Наредили су им да трче улицом ЈНА у правцу бензинске пумпе, а потом пуцали рафалима у њих - убијени су: АНдрија, његов син Момир и Душко ДУјанић, Мерима је тешко рањена, а Бранко је побјегао...Овај злочин је организовао Андријин комшија - Јозо Кожул. Вођа извршитеља злочина је био Алија Халибашић, у групи су још били браћа Чума, Драго и Дамир (отац им се звао Штеф) - сви из Брода и сви у униформама Војске Републике Хрватске...

А, онда долази масакр у Сијековцу, тог кобног 26.03.1992.!!
Тада је Нијаз Медо Чаушевић са својим Сијековачким Водом Територијалне Одбране (под командом СДА) масакрирао 9 српских сељака од којих је најмлађи био Драган (Луке) Милошевић (17 година), а најстарији Јово (Васе ) Зечевић (72 године)....

the Massacre in Sijekovac

[bez_respekta]

БРОД-ЗА ВРИЈЕМЕ ХРВАТСКЕ АГРЕСИЈЕ УБИЈЕНО 256 СРПСКИХ ЦИВИЛА

На споменику у Броду данас је положено цвијеће и запаљене свијеће за 256 српских цивила који су убијени 1992. године за вријеме хрватске агресије.
   

Предсједник Општинске борачке организације у Броду Милован Василић рекао је данас да су Хрвати и Бошњаци протјерали сво српско становништво са територије општине Брод, а њихове куће су спалили и опљачкали.

''У Броду је формирано десет логора у којима је било заробљено више од 2 000 српских цивила, који су у логоре довођени и из сусједних општина'', истакао је Василић.

Он је нагласио да је велики број заробљених убијено и сахрањено у масовне гробнице које су након ослобађања овог града откривене, а жртве достојанствено сахрањене.

"Међутим, велик број убијених српских цивила је бачено у ријеку Саву, па је ова ријека највећа гробница бродских Срба које су побили хрватски војници'', рекао је Василић.

Он је истакао да је било доста жена, дјеце и стараца међу убијених 256 српских цивила, за вријеме окупације Брода од регуларних оружаних снага из Хрватске која је трајала више од шест мјесеци.

Трећег марта 1992. године регуларне јединице Хрватске војске прешле су мост између Славонског и тадашњег Босанског Брода. Овај чин окарактерисан је као агресија којој се нису супроставиле власти из Сарајева.

Са више од двије хиљаде добро наоружаних хрватских војника преко моста је превезен велики број тешког наоружања, укључујући и тенкове.

Василић је истакао да је 3. март 1992. године био само увод за најстрашније и најсвирепији злочин који ће се дододити Србима на подручју ове општине.

''Један од најстравичнији злочина припадника Хрватске регуларне војске и паравојних јединица из Брода које су формирали ХДЗ и СДА догодио се 26. марта у Сијековцу'', нагласио је Василић и додао да је тог дана на кућном прагу убијено 20 мјештана, а да су убиства недужних цивила настављени и наредних дана.

Он је истакао да је овом злочину претходило убиство породице Мартић - оца Андрије и сина Момира, те Душанке Дујмић, дан раније у Броду.

И док се Срби из Брода подсјећају на агресију Републике Хрватске на њихову општину, данас у Славонском Броду Хрвати прославњају годишњицу формирања 101 бродске бригаде ХВО која је на подручју Брода у Републици Српској починила ратне злочине.

О.Б.

[Matovilo]

bez_respekta

Mnogo ti hvala za ove cinjenice sto si ih lijepo poredao da se vidi Ko je prvi zapoceo s kojom zlonamjerom........
tako reci 100% repriza 1941g.

Jadna nam majka srbska da ovaj put nsimo koliko toliko spremni docekali zlotvore potomke onih istih zlotvora iz 1941g danaske nas srba nebi bilo ni jedna jedini s ove strane Drine.

Zato RS cuvajmo ko zenicu oka svoga pa i JOS bolje jer bez ociju ipak moze da se zivotari nekkao a bez RS nikako.

Lepo akademik Ekmecic rece pre nekoliko godina u BL na naucnom skupu (10g postojanja RS) ovako:
RS je plod genocida nad srbskim narodom koji je ostatak ostataka nedokalng naroda.

Kada cujem nase neprijatelje da spomenu mumljaju o nekakvoj "agresiji" "genocidu" meni se sva koza najezi od muke i bijesa.

Slicno je bilo i u mom rodnom kraju gde su musliamni prvi s dugim cevima pjavili i prvi zapoceli zlo i pucnjavu a onda je iznenada u noci nami doslo sve sto treba iz magazina JNA odnekuda.

[Matovilo]

Gospon,"bez-respekta" ,evo nesto da nadopunim ovo tvoje veoma kvalitetno delo s dogadjajem veoma vaznim za pocetak agresije muslimana/hrvata na Srbe u ex SRBiH a koje muslimani/hrvati godinama na gebelsovski nacin iskonstruisase i prikazase za ovaj slucja kao "dokaz agresije srba na mirne multi vitamisnke hrvate/muslimane"

Radi se o selo Ravno-Trebinje a razbiajc Gebelsovstine je :
 Slavko Jovičić - Slavuj- Svedok sa lica mesta!

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=1372

[SlobodanMilic]

Kakve okupacije Bosanskog Broda? Nisu Srbi bili vecina u opstini Bosanski Brod. Koga su to Bosnjaci i Hrvati okupirali? Sami sebe?

[gradacac76]

jedna mala ispravka 107 nije bila brcanska brigada nego gradacacka i usput ako sta znas o artiljeriskom djelovanju jna sa teritirije bih na hrvasku  prije pocetka rata u bih napisi nije zgoreg da i to znamo i ako mozes da nam malo pojasnis gdje se to nalazi opstina srpski brod

[free2020]

jedna mala ispravka 107 nije bila brcanska brigada nego gradacacka i usput ako sta znas o artiljeriskom djelovanju jna sa teritirije bih na hrvasku  prije pocetka rata u bih napisi nije zgoreg da i to znamo i ako mozes da nam malo pojasnis gdje se to nalazi opstina srpski brod

Početak građanskog rata u BiH karakteriše između ostalog i ono što se stručno zove protivpravno lišavanje slobode.
Moje lično mišljenje je da se pomenuti događaji ne mogu jednostavno i jednostrano podvesti pod tu "definiciju".
Ono što mnogi neće da shvate i prihvate je da u tom ratu ništa nije bilo kao u ostalim ratovima. Ovaj rat je
specifičan po mnogim dešavanjima kojih niti je bilo ikada prije niti će biti ikada posle.
Za protivpravno lišavanje slobode potrebno je prije svega da ga izvrši ovlašteno službeno lice, u ovom slučaju
miliconer.Svi mi veoma dobro znamo da su svakojake budale koje nisu pripadale čak ni vojnim formacijama hapsile
civile i odvodile ih u nekakve sabirne centre, privatne zatvore, podrume, sportske hale, stadione, škole i sl.
Odgovorno tvrdim da se tu nije znalo ko pije a ko plaća. I to je tako bilo kod sve tri sukobljene strane.
Svaki rat je haos sam po sebi. "Po definiciji." To što ga vode civili taj haos samo uvećava.
Gospodinu iz Gradačca sam obećao odgovor. Nije ga tako lako dati kao što on misli da jeste. Ne zbog izraza, nego
zbog istine. Možda bi najtačniji izraz bio sabirni centri. Jer bi drugačiji izraz možda bio uvreda za one koji su stvarno
bili u logorima. Pravim logorima. Onim u Drugom svjetskom ratu. Opet, možda griješim i vrijeđam izrazom "sabirni centar"
one koji su bili u silosu u Tarčinu. Na kraju krajeva, ko smo ti i ja pa da kvalifikujemo nešto što nismo osjetili na svojoj
koži, nešto u čemu nismo učestvovali i nešto što je jako teško definisati.
Ostavimo mi to nadležnim. Oni su za to plaćeni.

[miskotes]

Da nadopunim ovo je istinita priča !!!

Sredinom 80-tih bila je ekskurzija sa destinacijom Dahau.
Grupa je došla srednjoškolci, srednjoškolci istorijski čas.
Nakon završetka tog časa jedan od prisutnih reče kako je njegov djed nastradao u Dahauu.
Osali su ga kao tješili, a on ne, ne, ne...
Moj djed je bio u stražarskoj kućici i pao sa nje i poginuo.
Sablazan prisutnih.

Malo se brkaju pojmovi:

artiljeriskom djelovanju jna sa teritirije bih na hrvasku  prije pocetka rata u bih napisi nije zgoreg da i to znamo i ako mozes da nam malo pojasnis gdje se to nalazi opstina srpski brod

Kao i hravatska tako i bih je u tom periodu bila u ustavno-pravnom poretku Jugoslavije.
Sad što su ga rušile i slično uz amin spoljnog faktora je za drugu priču.
Kada se povukla JNA, HV nije i ostala je ako je kome to normalno meni nije.
Srpski brod je preko puta slavonskog broda i u njemu je rafinerija nafte, mislim da su tačne koordinate da tačnije ne mogu biti.

[Zalutalo_prase]

jedna mala ispravka 107 nije bila brcanska brigada nego gradacacka i usput ako sta znas o artiljeriskom djelovanju jna sa teritirije bih na hrvasku  prije pocetka rata u bih napisi nije zgoreg da i to znamo i ako mozes da nam malo pojasnis gdje se to nalazi opstina srpski brod

A šta ti znaš o delovanju regularnih hrvatskih vojnih ali i paravojnih jednica u BiH (pre početka rata)?

Šta znaš o blokadi kasarni JNA u Hrvatskoj?

[gradacac76]

Početak građanskog rata u BiH karakteriše između ostalog i ono što se stručno zove protivpravno lišavanje slobode.
Moje lično mišljenje je da se pomenuti događaji ne mogu jednostavno i jednostrano podvesti pod tu "definiciju".
Ono što mnogi neće da shvate i prihvate je da u tom ratu ništa nije bilo kao u ostalim ratovima. Ovaj rat je
specifičan po mnogim dešavanjima kojih niti je bilo ikada prije niti će biti ikada posle.
Za protivpravno lišavanje slobode potrebno je prije svega da ga izvrši ovlašteno službeno lice, u ovom slučaju
miliconer.Svi mi veoma dobro znamo da su svakojake budale koje nisu pripadale čak ni vojnim formacijama hapsile
civile i odvodile ih u nekakve sabirne centre, privatne zatvore, podrume, sportske hale, stadione, škole i sl.
Odgovorno tvrdim da se tu nije znalo ko pije a ko plaća. I to je tako bilo kod sve tri sukobljene strane.
Svaki rat je haos sam po sebi. "Po definiciji." To što ga vode civili taj haos samo uvećava.
Gospodinu iz Gradačca sam obećao odgovor. Nije ga tako lako dati kao što on misli da jeste. Ne zbog izraza, nego
zbog istine. Možda bi najtačniji izraz bio sabirni centri. Jer bi drugačiji izraz možda bio uvreda za one koji su stvarno
bili u logorima. Pravim logorima. Onim u Drugom svjetskom ratu. Opet, možda griješim i vrijeđam izrazom "sabirni centar"
one koji su bili u silosu u Tarčinu. Na kraju krajeva, ko smo ti i ja pa da kvalifikujemo nešto što nismo osjetili na svojoj
koži, nešto u čemu nismo učestvovali i nešto što je jako teško definisati.
Ostavimo mi to nadležnim. Oni su za to plaćeni.

koliko vidim ti nemas m..a da kazes da su  omarska i manjaca bili logori vidis za mene nema razlike izmedju omarske  i silosa  u tarcinu uzgred receno moj brat je prezivio i omarsku i manjacu tako da znam puno toga  i neznam zasto bi bilo tesko definisati samo treba covjek( i kako volis kazati) nazvati stvari pravim imenom

[free2020]

koliko vidim ti nemas m..a da kazes da su  omarska i manjaca bili logori vidis za mene nema razlike izmedju omarske  i silosa  u tarcinu uzgred receno moj brat je prezivio i omarsku i manjacu tako da znam puno toga  i neznam zasto bi bilo tesko definisati samo treba covjek( i kako volis kazati) nazvati stvari pravim imenom

Pa da, kod tebe ima samo crno i bijelo. Sivo ne postoji. Trebaš ti još mnogo toga pročitati da bi shvatio da postoji
i sivo. Vjerovao ili ne ako ti je brat stvarno bio tamo drago mi je da je preživio. Ne znam okolnosti pod kojim
je zarobljen ali ipak mi je drago što je preživio. Možda će jednog dana shvatiti da je bio žrtva sulude Alijine
politike. Nije mi drago što nije preživio ujak moje žene koga sam gotovo čitav rat pokušavao izvući iz sarajevskih
logora smrti. Čak su mi Alijini šverceri i novac uzeli da bi ga izbavili (avgust 1994). Kasnije sam saznao da je ubijen
u junu 1992.  Dao sam 1996. novac za informaciju gdje je "sahranjen." Privatni logori su imali svoje privatne jame.
Sada bar imamo priliku otići na njegov grob, okaditi ga i zapaliti svijeće.
Za Omarsku ne znam, ali na Manjači je bilo i ratnih zarobljenika. Onih koji su mi mučki ubijali prijatelje, saborce...
Bilo je na Manjači i onih koji svoje puške, na sreću, nisu stigli upotrijebiti. To su oni koji su prodavali krave i
"stojadine" da bi kupili pušku. Poslušali one iz SDA. Postupili po "naređenju".
Bilo je vjerovatno i onih koji nisu uopšte trebali biti tu. Ali na sve tri strane je bilo ljudi koji uopšte nisu trebali
biti lišavani slobode. Ali niko ih ništa nije pitao. Ni žene, ni djecu. Gospodari rata su se poigrali sa ljudskim sudbinama.
Postoje i crno i bijelo i sivo... A ima i drugih boja. I lijepe su. Samo, daltonisti ih ne mogu vidjeti...

Pametan čovjek razmišlja mozgom a ne onim što se nalazi u gaćama. Znam neke koji su se prerano oženili upravo
zato što su "razmišljali" tim dijelom tijela. Veoma ružnim i debelim djevojkama. Čuo sam i da neke "mislioce" traže.
Radi utvrđivanja očinstva... Alimentacija je vrlo nezgodna obaveza.

[bez_respekta]

Колико ми вријеме дозволи цитираћу записе из личног дневника господина Ранка Ружојчића, који је био свједок догађаја у Броду на почетку рата...

Књижица се зове:''Дневник једног разредника'' ...(Издавач Народна библиотека ''Бранко Ћопић'', Брод)

Иначе, Ружојчић има стан у Ламели (то су оне високе стамбене зграде на десно када прелазите из Српске у Хрватску) и имао је и визуелни преглед дешавања око моста...

Ево шта каже о себи:

Ранко Ружојчић, дипл. економиста.
Рођен сам 1934. године у Божинцима општина Добој у Босни.

Након завршетка реалне гимназије у Добоју и дипломирања на Економском факултету у Београду, 1958. сам се запослио у Босанском Броду и овдје провео свој радни вијек.

У цијелом свом радном вијеку увијек сам нешто писао, биљежио и преписивао, рачунао и прерачунавао, причао, говорио и преговара, увјеравао себи и друге, али никада и нигдје о овоме што је у овој мојој једној и јединој књизи, коју имате испред себе.

бла бла

...десетак година провео радећи послове професора у економској школи, организатора и водитеља васпитно-образовног процесе (''пословодног органа'') у Школском центру ''Фриц Павлик'', а потом и у међувремену око двадесетак и коју годину, шљакао сам као и сваки други радник, на разним радним мјестима ''високе стручне спреме'' послове и извршавао задатке: пројектовања и унапређивања бла бла у Рафинерији нафте и Металемајлу у Б. Броду, а у посљедних петнаестак и кусур дана тог богатог радног стажа ''завршио посебан течај за копање ровова, гробова и пјевање домољубних пјесама и онда се ''упутио на чекање''.

[bez_respekta]

Да не мислите да је он неки српски патриота који нереално приказује ствари - ево његових ''размишљања'' и политичког становишта на почетку рата....

И ми хоћемо да наша земља, наша Република БиХ, као и друге републике бивше Југославије, буде суверена и самостална држава грађана, Срба, Хрвата, Муслимана и свих других који у њој желе живјети у слози и равноправности.

Кад већ више нема наше Југе и не може је бити онакве какву смо је жељели и имали, кад то могу у Словенији, у Хрватској и у Македонији, а вјерујемо да то желе и многи у Србији, можемо и ми у Босни имати своју државу, суверену и независну. Зато смо изашли на референдум и заокружили - ''ЗА''....

...јадник, не схвата да га је управо ово кршење устава и овај његов сецесионизам послало на ''течај'' копања ровова и пјевања ''домољубних'' пјесама , вјероватно као захвалност ''мултиетниЋара'' према једном Србину који им је и политички ишао низ длаку, али ето то није важно - важно је да је Србин, а зна се шта НДХ сљедбеници хтједоше урадити са Србима....овај несрећнић, Ружојчић, је изврстан доказ!

[Razdvojen]

Evo josjedne istine o Bosanskom Brodu,

BOSANSKI BROD

studenoga 1990.
Prema rezultatima prvih višestranačkih izbora na području općine Bosanski Brod nadmoćno pobjeđuje Hrvatska demokratska zajednica.

1991.
Tijekom druge polovice 1991. godine aktivnost pripadnika JNA smještenih u novoj vojnoj bazi JNA u selu Podnovlju (općina Doboj) ogledaju se prije svega u velikosrpskoj indoktrinaciji lokalnog srpskog življa na području Bosanske posavine, podjeli naoružanja istima, te ustrojavanju tzv. "srpske Teritorijalne odbrane". Na području općine Bosanski Brod zapovjedništvo novoustrojenih srpskih snaga bilo je u selu Liješće, a zapovjednikom je imenovan Dušan Stanisavljević zvani Strikan, srednjoškolski profesor iz Bosanskog Broda. Njegovi najbliži suradnici bili su Dušan Kostadinović, Miro Radovanović, Nenad Ivanović, Mićo Ružojčić, Nenad Miličić i Ignjo Jaćimović. Svoje zapovjedne strukture ove srpske snage imale su i u osnovnim postrojbama koje su nazivali četama. Tako je zapovjednik čete u selu Vinska bio Pavo Stanisavljević, a njegov zamjenik Jugoslav Ruškić. Predvodnici velikosrpske agresije na tom prostoru su još Ljubo Ninić u selu Brusnici, Dragan Pakić i Boro Đurić u selu Klakaru, Grujica Kušljić u selu Brodskom Polju, Milan Gverić u selu Vrelima, Vlado Jaćimović u selu Liješću i dr.

01.09.1991.
Pripadnici diverzantske skupine "Tuzlanskog korpusa JNA" pokušali su onemogućiti promet preko mosta koji preko rijeke Save povezuje Bosanski sa Slavonskim Brodom.

15.09.1991.
Skupina naoružanih specijalaca Vojne policije JNA, koja je u vojarnu JNA u Derventi stigla iz Niša (Srbija), predvođena podoficirom iz vojarne JNA u Derventi Brankom Ratićem, ispalila je na most koji povezuje Bosanski sa Slavonskim Brodom veći broj minobacačkih granata i lakše ga oštetila.

listopada 1991.
Zapovjednik Štaba TO općine Bosanski Brod Dušan Dragosavljević, uz pomoć svojih suradnika Slobodana Marjanovića, Zorana Žerića i Mihajla Sremca (predsjednik novouspostavljene općinske Vlade), ustrojio tzv. "Bosanskobrodski bataljon" koji je brojio 134 naoružana člana. Na tajnoj promotivnoj smotri "Bataljona" bio je nazočan i Milan Martić iz Knina.

12.11.1991.
Osnovana je Hrvatska zajednica Bosanska posavina. Zajednica je utemeljena zbog "složenog i teškog političkog i sveukupnog stanja, te neposredne ratne opasnosti i agresije na hrvatski narod, a u cilju objedivanja političkih aktivnosti na obrani suvereniteta i integriteta BiH i jačanja hrvatskog korpusa".

21.12.1991.
Pripadnici "Tuzlanskog korpusa JNA" raspoređuju svoje jedinice po selima Kostrešu i Barici, s glavninom snaga u selu Zborištu.

25.12.1991.
Na sam Božić JNA demonstrira silu prolazeći kroz sela i naselja nastanjena Hrvatima omaložavajući ovaj veliki katolički blagdan.

koncem 1991./početkom 1992.
Iz sela Liješća, Poloja i Brodskog Polja pripadnici JNA i mjesni Srbi svakodnevno granatiraju Slavonski Brod.

16.01.1992.
Zbog svakodnevnih oružanih provokacija od strane naoružanih Srba i pripadnika JNA, čelništvo općine Bosanski Brod donosi odluku da obranu grada i općine preuzme Krizni štab.

16.01.1992.
Prvi oružani sukob u selu Koraću zbio se u neposrednoj blizini crpne postaje vodovodnog poduzeća kojeg su osiguravali djelatnici MUP-a. Naime, pripadnici Tuzlanskog korpusa JNA pokušali su zauzeti crpnu postaju. Iz vojnog vozila ("pincgauera") izišlo je šest pripadnika JNA s naumom da silom oružja zauzmu vodovodnu postaju, čemu su se usprotivili djelatnici MUP-a. Otvorena je obostrana vatra iz pješačkog oružja, pa su se pripadnici JNA povukli.

23.02.1992.
Srpska demokratska stranka općine Bosanski Brod donosi odluku o proglašenju "Srpske opštine Bosanski Brod - Brodsko Polje", a za njenog predsjednika imenuje Miroslava Radovanovića, tadašnjeg predsjednika SDS-a za ovu općinu.

veljače 1992.
Na prostor općine Bosanski Brod iz Srbije su pristigle raznorazne paravojne postrojbe među kojima i "Srbijanska dobrovoljačka garda", "Šešeljevci" i "Beli orlovi". Svoje zapovjedne stožere smjestili su u bosanskobrodskom selu Vinska. Zapovjednik postrojbe "Belih orlova" bio je Aca Lazić iz Kragujevca (Srbija), djelatnik srbijanskog MUP-a, a njegov zamjenik Dragan Mićić, zvani Deda, iz Kraljeva (Srbija). Pripadnici ove postrojbe bili su obučeni u maskirne odore, a na glavama su nosili beretke crvene boje. Na prostor bosanskobrodske općine su pristigli u džipovima beogradske registracije. Nedugo zatim u svoju postrojbu primaju oko sto bosanskobrodskih Srba te ih ustrojavaju na razini 'čete' i s njima prolaze dodatnu dvodnevnu vojnu obuku.

03.03.1992.
Nakon uspješno provedenog Referenduma za BiH, nezadovoljni Srbi, potpomognuti pripadnicima JNA, postavljaju prve barikade na području općine. Jedna od njih je postavljena kod semafora u selu Liješću. U večernjim satima iz Liješća su projektilima i granatama (VBR i minobacači) napadnuta prigradska sela u kojima žive Hrvati. Ovim napadom otpočela je agresija združenih srpskih snaga (razne srpske postrojbe i JNA) na područje općine Bosanskog Broda. Odlukom Kriznom štaba općine Bosanski Brod osniva se 101. bosanskobrodska brigada HVO-a.

04.03.1992.
U četiri sata združene srpske snage (pripadnici JNA, "srpski teritorijalci", naoružani članovi SDS-a...) započinju žestoki minobacačko-pješački napad na grad iz naselja Brodskog Polja, ispaljujući više desetaka minobacačkih granata raznog promjera. Vatra iz pješačkog naoružanja otvarana je po mostu preko rijeke Save i po zgradi u kojoj je smještena Policija. Ranjeno je šest građana Bosanskog Broda, a nanesena je i veća materijalna šteta na stambenim i drugim objektima. Oko devet sati napad i pucnjava prestaju.

05.03.1992.
Na zgradu Skupštine općine Bosanskg Broda ispaljeno više snajperskih hitaca iz prostora Brodskog Polja koje je pod kontrolom "Bosanskobrodskog srpskog bataljona".

06.03.1992.
Uklanjaju se barikade s magistralnih prometnih pravaca prema Derventi i Odžaku, a most na Savi se otvara za pješake. Most prelazi oko 1500 žena i djece i odlaze k rodbini u Slavonski Brod.

14./15.03.1992.
Iz svojih uporišta u istočnom dijelu grada tri skupine tzv. srpskih rezervista pokušavaju ući u grad i minirati Rafineriju nafte.. Zahvaljujući budnosti Hrvati su ih onemogućili.

21.03.1992.
Pripadnici oklopnog bataljuna JNA pristiglih iz Vranja (Srbija) razmještaju 11 tenkova na prostor bosanskobrodskih sela Liješća i Vinske. Odatle će u narednom razdoblju sustavno granatama razarati naseljena mjesta Općine koja još nisu kontrolirali.

25.03.1992.
Pripadnici srpskih snaga predvođeni zamjenikom zapovjednika "Belih orlova" Draganom Mićićem, u selu Donja Vrela uhitili su dvojicu mještana Hrvata. Odveli su ih u selo Liješće, mučili, ubili i tijela bacili u rijeku Savu.

26.03.1992.
Na poziv općinskih političara u Bosanski Brod dolaze čelnici vjerskih zajednica, msgr. Vinko Puljić, nadbiskup vrhbosanski, reis-ul-ulema Jakub Selimoski, predsjednik Islamske vjerske zajednice i vladika Vasilije, episkop zvorničko-tuzlanski. Svaki je u svojoj bogomolji služio bogoslužje. Njihova molitva nije urazumila srpske napadače, naprotiv, napadi su postali sve jači i razorniji. Dijelovi grada ostaju bez struje i vode. Oko 1000 žena, djece i starijih osoba izbjeglo je iz grada i prešlo u Slavonski Brod. Krizni štab obrane općine Bosanski Brod izdaje zapovijed o mobilizaciji muškaraca od 18 do 50 god. starosti. Okrutni general Milutin Kukanjac, glavni zapovjednik JNA u BiH, na sjednici Predsjedništva BiH izjavljuje da povlačenje pripadnika JNA iz Bosanskog Broda "ne dolazi u obzir zbog nazočnosti jakih hrvatskih vojnih jedinica".

28.03.1992.
Pripadnici srpskih snaga, među kojima i Goran Vukman, Đorđe Šljuka, Vid Šljuka, Goran Jakovljević, Slobodan Jakovljević, Zoran Jakovljević, Josip Vujić, Zoran Vujić i Zoran Čela, u selu Donjim Vrelima nasilno ulaze u hrvatske kuće, pod izlikom da traže skriveno oružje. Odmah nakon pretrage kuće su palili i uništavali.

koncem ožujka 1992.
Koncem mjeseca ožujka Srbi preseljavaju iz Brdskog Polja u selo Liješće, u kojem imaju svoje vojno zapovjedno mjesto, i nastavljaju napadati grad. U selima nastanjenim srpskom većinom, pogotovo poslije Referenduma za BiH, postavljaju barikade na prometnice i putove.

03.04.1992.
U poslijepodnevnim satima započeo jak oružani napad pripadnika JNA i naoružanih Srba iz sela Kostreša i Barica na hrvatska sela Koraće, Novo Selo i Gornja Močila. Borba traje do kasno u noć, mještani odolijevaju i razbijaju napadače.

06.04.1992.
Pripadnici Tuzlanskog korpusa JNA i naoružani Srbi iz Zborišta teškim topništvom granatiraju sela Koraće i Novo Selo. Ispalili su oko 500 granata, te 24 rakete iz višecijevnog bacača raketa (VBR). Nakon topničke pripreme uslijedio je pješački napad na selo Koraće iz pravca sela Gornje Barice i Kostreša. Nakon uspješno odbijenog napada mještani sela Koraća krenuli u protuudar i napadače odbacili preko rijeke Ukrine.

16.04.1992.
Pripadnici srpskih snaga upadaju u selo Gornje Kolibe i masakriraju 11 mještana civila (Hrvata i Muslimana).

travnja 1992.
Srpska postrojba zvana "Beli orlovi" napušta bosanskobrodsku općinu, odvodeći zarobljene Hrvate na rijeku Savu gdje ih ubija (većinu strijelja). Među počiniteljima ovog zločina nalazila se i jedna žena, Višnja Milišić (djevojački Ivanović), supruga Stankova, koja je osobno strijeljala jednog zarobljenog Hrvata, pucajući u njega iz sinovog pištolja zastave 7,62.

12.05.1992.
Pripadnici srpskih snaga upadaju u selo Donja Vrela i masakriraju deset Hrvata civila.

svibnja 1992.
Krizni štab općine Bosanski Brod preimenovan u Hrvatsko vijeće obrane (HVO). Sredinom mjeseca pripadnici 101. bosanskobrodske brigade oslobađaju okupirane dijelove općine.

06.10.1992.
Oko 17 sati srpske snage nakon tromjesečne ofenzive slomile obranu Bosanskog Broda. Prema izjavi Novice Simića, zapovjednika Istočnog korpusa Srpske vojske, datoj 28.06.1996. godine srpskoj televiziji, u završnim operacijama za osvajanje i potpunu okupaciju općine Bosanski Brod srpske su snage angažirale oko 48.000 vojnika, više od 100 tenkova i drugih borbenih oklopnih vozila, više od 1000 topničkih oruđa, znatnu potporu borbenih zrkoplova itd. Osvajanje i okupaciju Bosanskog Broda srpske snage su platile sa 6000 do 8000 poginulih vojnika (Srba i Crnogoraca),160 uništenih tenkova, 30 transportera, više od 3000 razbijenih topova, haubica i minobacača, sa 21 srušenim ratnim zrakoplovom itd. Okupiravši grad Bosanski Brod srpske snage u potpunosti zauzimaju cijelo područje općine Bosanski Brod. Ruše i most između Bosanskog i Slavonskog Broda.