Српске жртве сребреничког краја - списак

[Sunny day]

3001. Татомировић (Ненад) Младен 1956-1992.

3002. Тејић (Ђуро) Мирослав 1967-1995.

3003. Тејић (Ристо) Симо 1935-1993.

3004. Теодоровић (Недељко) Миодраг 1958-1992.

3005. Тепић (Саво) Ранко 1965-1992.

3006. Тешановић (Радивој) Рада 1966-1993.

3007. Тешић (Рајко) Божидар 1966-1995.

3008. Тешић (Стјепан) Боро 1960-1992.

3009. Тешић (Саво) Владо 1938-1995.

3010. Тешић (Душан) Драган 1957-1993.

3011. Тешић (Вељко) Драгомир 1933-1992.

3012. Тешић (Срето) Јаворка 1953-1992.

3013. Тешић (Милан) Крстан 1934-1992.

3014. Тешић (Јово) Милош 1959-1995.

3015. Тешић (Крстан) Мићо 1968-1992.

3016. Тешић (Рајо) Радован 1942-1992.

3017. Тешић (Марко) Саша 1969-1993.

3018. Тешић (Рајко) Томислав 1971-1992.

3019. Тешмановић (Славко) Ненад 1965-1995.

3020. Тијанић (Тихомир) Вељко 1965-1993.

3021. Тијанић (Лука) Владимир 1910-?

3022. Тијанић (Душан) Драго 1955-1992.

3023. Тијанић (Раде) Лазо 1971-1993.

3024. Тијанић (Рајко) Петар 1937-1995.

3025. Тијанић (Милан) Симо 1954-1992.

3026. Тијанић (Дико) Славко ?-1992.

3027. Тијанић (Драго) Славко 1970-1992.

3028. Тодић (Радомир) Александар 1975-1995.

3029. Тодоровић (Крсто) Божо 1949-1992.

3030. Тодоровић (Бошко) Боро – Ђубро 1953-1992.

3031. Тодоровић (Петар) Василије 1960-1992.

3032. Тодоровић (Петар) Васиљко 1955-1992.

3033. Тодоровић (Недељко) Веселко 1931-1993.

3034. Тодоровић (Саво) Гојко 1962-1992.

3035. Тодоровић (Раденко) Горан 1967-1992.

3036. Тодоровић (Васиљ) Ђорђо 1941-1992.

3037. Тодоровић (Зорка) Јован 1953-1992.

3038. Тодоровић (Саво) Љубомир 1962-1992.

3039. Тодоровић (Миливоје) Милан 1956-1993.

3040. Тодоровић (Нешко) Милан 1968-1995.

3041. Тодоровић (Станоје) Миленко 1928-1993.

3042. Тодоровић (Војин) Милојко 1969-1993.

3043. Тодоровић (Радивоје) Мирољуб 1961-1992.

3044. Тодоровић (Ненад) Никола 1946-1992.

3045. Тодоровић (Мићо) Петко 1940-1993.

3046. Тодоровић (Душан) Радмило 1954-1992.

3047. Тодоровић (Бранко) Рајко 1946-1993.

3048. Тодоровић (Саво) Српко 1965-1992.

3049. Тодоровић Б. Цвјетко 1939-?

3050. Тојић (Предраг) Милован 1963-1992.

3051. Токановић (Љубо) Цвијетин 1961-1992.

3052. Тољ (Јанко) Мирјана 1932-1992.

3053. Тољ (Милорад) Мирослав 1964-1995.

3054. Тољ (Петар) Слободан 1960-1992.

3055. Томаш (Војно) Вељко ?-1992.

3056. Томаш (Коста) Даница 1938-1993.

3057. Томаш (Страхиња) Драган 1963-1992.

3058. Томаш (Томо) Драгутин 1929-1995.

3059. Томаш (Војно) Зоран 1950-1992.

3060. Томаш (Млађен) Неђо 1956-1993.

3061. Томаш (Војин) Ненад 1960-1992.

3062. Томаш (Млађен) Слободан 1970-1993.

3063. Томаш (Владо) Сретен 1956-1992.

3064. Томашевић (Љубомир) Зоран 1963-1992.

3065. Томић (Јефто) Борислав 1961-1995.

3066. Томић Босиљка ?-1992.

3067. Томић (Милан) Велемир 1948-1992.

3068. Томић (Марко) Видосав 1929-1993.

3069. Томић (Марко) Гојко 1930-1992.

3070. Томић (Борислав) Горан 1968-1995.

3071. Томић (Чедо) Драган 1968-1992.

3072. Томић (Дико) Драго 1960-1995.

3073. Томић (Драго) Драгомир 1948-1992.

3074. Томић (Душан) Зоран 1968-1993.

3075. Томић (Стево) Зоран 1960-1995.

3076. Томић (Васкрсије) Јово 1953-1993.

3077. Томић (Миладин) Љубомир 1948-1992.

3078. Томић (Драгомир) Милан 1963-1994.

3079. Томић (Марко) Михајло 1941-1992.

3080. Томић (Михајло) Небојша 1973-1992.

3081. Томић (Саво) Никола 1953-1993.

3082. Томић (Петко) Перо 1974-1993.

3083. Томић Петко ?-1992.

3084. Томић (Милорад) Предраг 1959-1994.

3085. Томић (Богољуб) Радивоје 1950-1992.

3086. Томић (Василије) Радо 1970-1995.

3087. Томић Радојица ?-1992.

3088. Томић (Живојин) Рајко 1955-1992.

3089. Томић (Марко) Рајко 1930-1992.

3090. Томић (Милан) Ратко 1949-1993.

3091. Томић (Драгомир) Славко 1955-1994.

3092. Томић (Богдан) Сретен 1956-1992.

3093. Топић (Васкрсије) Јово 1953-1993.

3094. Тошић (Живорад) Милорад 1972-1992.

3095. Тошић (Живорад) Раденко 1966-1993.

3096. Тривић Јован ?-1991.

3097. Тривковић (Живојин) Војислав 1971-1992.

3098. Тривковић (Илија) Ратко 1936-1992.

3099. Тривунић (Симо) Неђо 1956-1993.

3100. Тривунић (Ристо) Ранко 1947-1992.

3101. Тримановић (Петко) Раде 1958-1992.

3102. Трипковић (Вујов) Борислав 1972-1994.

3103. Трифковић (Илија) Бранко 1968-1993.

3104. Трифковић (Милош) Гојко 1950-1992.

3105. Трифковић (Митар) Драго 1932-1992.

3106. Трифковић (Марко) Жељко 1966-1992.

3107. Трифковић (Бјелан) Миле 1968-1992.

3108. Трифковић (Станоје) Миленко 1979-1993.

3109. Трифковић (Илија) Мирко 1955-1992.

3110. Трифковић (Бошко) Радован 1967-1992.

3111. Трифковић (Миладин) Рајко 1958-1992.

3112. Трифковић (Митар) Станоје 1953-1992.

3113. Трифуновић Видосава 1915-1993.

3114. Трифуновић Гићо ?-1993.

3115. Трифуновић (Рајко) Миливоје 1957-1993.

3116. Трифуновић (Рајко) Милинко 1962-1993.

3117. Трифуновић (Чедо) Милорад 1958-1993.

3118. Тришић (Михајло) Видосава 1946-1993.

3119. Тришић (Томислав) Зоран 1968-1992.

3120. Тришић (Обрад) Обренија 1935-1992.

3121. Тришић (Станко) Славорад 1934-1993.

3122. Тубић (Раде) Миладин 1955-1992.

3123. Тубић (Владимир) Милорад 1932-1994.

3124. Турунташ (Митар) Бранислав 1934-1993.

3125. Турунташ (Милинко) Живко 1954-1992.

3126. Турунташ (Симо) Јован 1914-1994.

3127. Турунташ (Мићо) Јованка 1925-1992.

3128. Турунташ (Сретко) Сретен 1928-1992.

3129. Турунташ (Стеван) Страхиња 1930-1994.

3130. Ћеранић (Петар) Жељко 1970-1995.

3131. Ћерић Миладин ?-1992.

3132. Ћетковић (Спасоје) Вукашин 1938-1992.

3133. Ћетковић (Миладин) Илија 1965-1992.

3134. Ћећез (Анђелко) Душан 1953-1993.

3135. Ћирковић (Петар) Владимир 1962-1993.

3136. Ћирковић (Јован) Вујадин 1974-1993.

3137. Ћирковић (Јован) Драган 1975-1993.

3138. Ћирковић (Срећко) Љубиша 1971-1995.

3139. Ћирковић (Светозар) Саво 1950-1992.

3140. Ћирковић (Јован) Славиша 1973-1992.

3141. Ћорић (Радмило) Небојша 1966-1992.

3142. Ћулибрк (Марко) Свето 1955-1992.

3143. Убипариповић (Стојан) Велимир 1953-1994.

3144. Убипариповић (Славко) Ђуро 1968-1995.

3145. Удовичић (Станиша) Радован 1951-1992.

3146. Узелац (Урош) Михајло 1963-1992.

3147. Урошевић (Миленко) Ненад 1969-1992.

3148. Урумовић (Томо) Зоран 1958-1992.

3149. Филипић (Стеван) Голубан 1964-1992.

3150. Филипић (Стево) Голубан 1964-1992.

bratunacgroblje

3151. Филипић (Мићо) Дејан 1934-1994.

3152. Филиповић Богдан 1955-1994.

3153. Филиповић (Јован) Вељко 1930-1992.

3154. Филиповић (Живан) Верица 1975-1992.

3155. Филиповић (Миле) Веселин 1972-1992.

3156. Филиповић (Никола) Данило 1954-1992.

3157. Филиповић (Драгољуб) Драган 1962-1992.

3158. Филиповић (Алекса) Драго 1972-1993.

3159. Филиповић (Милисав) Драгољуб 1942-1992.

3160. Филиповић (Милорад) Душан 1949-1992.

3161. Филиповић (Милисав) Ђорђе 1949-1992.

3162. Филиповић (Владимир) Живан 1954-1992.

3163. Филиповић (Миленко) Љубомир 1947-1992.

3164. Филиповић (Цвјетко) Миладин 1966-1992.

3165. Филиповић (Аћим) Срећко 1933-1993.

3166. Филиповић (Неђо) Стево 1951-1992.

3167. Филиповић З. Цвјетко 1948-?

3168. Хајдук (Вељко) Миодраг 1963-1995.

3169. Хајдуковић (Ђорђе) Зоран 1968-1992.

3170. Хајдуковић Миле

3171. Херцеговац (Станко) Ана 1908-1993.

3172. Херцеговац (Слободан) Стана 1971-1993.

3173. Хрвач (Марко) Урош 1952-1992.

3174. Хрвачевић (Неђо) Срето 1945-1992.

3175. Цванић (Ристо) Неђо 1938-1992.

3176. Цветковић (Будимир) Миленко 1949-1995.

3177. Цвијановић (Петар) Милинко 1953-1995.

3178. Цвијановић (Јово) Ристо 1956-1993.

3179. Цвијетић (Драго) Константин 1973-1992.

3180. Цвијетић (Петар) Саво 1947-1995.

3181. Цвијетић (Ристо) Слободанка 1966-1993.

3182. Цвијић (Илија) Миодраг 1972-1992.

3183. Цвијић (Видоје) Радојко 1975-1995.

3184. Цвјетиновић (Војислав) Видоје 1967-1993.

3185. Цвјетиновић (Илија) Достана 1991-1992.

3186. Цвјетиновић (Момир) Достана 1930-1992.

3187. Цвјетиновић (Душан) Драган 1956-1992.

3188. Цвјетиновић (Петко) Драган 1948-1992.

3189. Цвјетиновић (Петко) Драго 1949-1992.

3190. Цвјетиновић (Симо) Драгослав 1974-1992.

3191. Цвјетиновић (Војислав) Живко 1950-1992.

3192. Цвјетиновић (Ранко) Иван 1953-1992.

3193. Цвјетиновић (Богдан) Миладин 1936-1992.

3194. Цвјетиновић (Михајло) Милован 1961-1992.

3195. Цвјетиновић (Зарија) Миљко 1966-1993.

3196. Цвјетиновић (Станко) Радивоје 1941-1992.

3197. Цвјетиновић (Драгомир) Радинка 1952-1992.

3198. Цвјетиновић (Душан) Ратко 1971-1992.

3199. Цвјетиновић (Цвијетин) Спасоје 1956-1992.

3200. Цвјетиновић (Цвијетин) Томо 1946-1995.

3201. Цијанић Ћато ?-1992.

3202. Црнић (Трифун) Слободан 1909-1995.

3203. Чабрић (Сретко) Анђелко 1966-1993.

3204. Чабрић (Драго) Драган 1972-1992.

3205. Чавић Д. Слободан 1967-?

3206. Чалмић (Радосав) Милко 1962-1992.

3207. Чалмић (Радосав) Станимир 1959-1992.

3208. Чампара (Крсто) Војинка 1954-1992.

3209. Чанчар (Остоја) Милутин 1955-1992.

3210. Чворић (Миладин) Никола 1963-1992.

3211. Чворић (Тихомир) Славиша 1975-1995.

3212. Челић (Бошко) Давид 1934-1992.

3213. Червиз (Ђоко) Славко 1953-1992.

3214. Честић (Перо) Душан 1937-1992.

3215. Честић (Прокопије) Реља 1972-1992.

3216. Чичић (Сретен) Дане 1956-1995.

3217. Чојић (Трипун) Војин 1946-1992.

3218. Чојић (Тодор) Драго 1961-1994.

3219. Чоњић (Милорад) Боро 1959-1992.

3220. Чоњић (Драго) Добривоје 1958-1993.

3221. Чортума (Трифко) Весељко 1945-1992.

3222. Чубрић (Лазар) Димитрије 1949-1993.

3223. Чутурић (Милан) Радо 1971-1995.

3224. Чутурић Ранко

3225. Џинић (Војко) Бошко 1959-1993.

3226. Џинић (Трифун) Бошко 1965-1993.

3227. Џинић (Радивоје) Рајко – Рајо 1971-1993.

3228. Џинкић (Митар) Ненад 1934-1992.

3229. Џинкић (Ненад) Раденко 1959-1992.

3230. Шавија (Јован) Радивоје 1963-?

3231. Шаин (Петар) Жарко 1957-1995.

3232. Шакота (Драгомир) Ђорђе 1957-1992.

3233. Шакота Невенка 1970-1995.

3234. Шакота (Рајко) Радиша 1973-1994.

3235. Шакота (Милан) Слободан 1960-?

3236. Шакота (Здравко) Тихомир 1956-1992.

3237. Шакотић (Бошко) Љупко 1932-1995.

3238. Шакотић (Здравков Милан 1957-1993.

3239. Шалипуревић (Милорад) Видоје 1960-1992.

3240. Шалипуревић (Драгомир) Драгиша 1964-1995.

3241. Шалипуревић (Бранко) Миломир 1953-1992.

3242. Шалипуревић (Божидар) Славко 1971-1992.

3243. Шалипуровић (Мијат) Драган 1971-1992.

3244. Шалић (Ђорђе) Михајло 1951-1992.

3245. Шарац (Илија) Војислав 1924-1992.

3246. Шарац (Ранко) Драган 1964-1992.

3247. Шарац (Веселин) Душан 1964-1992.

3248. Шарац (Манојло) Милан 1929-1992.

3249. Шарац (Обрад) Мирјана 1943-1992.

3250. Шарац (Цвијетин) Митар 1963-1992.

3251. Шаргић Горан 1969-1993.

3252. Шаренац (Иван) Васа 1908-1992.

3253. Шаренац (Драгутин) Војислав 1958-1992.

3254. Шаренац (Ристо) Милан 1930-1996.

3255. Шаренац (Славко) Михајло 1942-1993.

3256. Шаренац (Васо) Реља 1942-1995.

3257. Шаренац (Раде) Савка 1903-1993.

3258. Шаренац (Симо) Слободан 1946-1992.

3259. Шарић (Лука) Жељко 1964-1992.

3260. Шаровић (Гојко) Радислав 1962-1993.

3261. Шарчевић (Бошко) Љубо 1943-1993.

3262. Шевкушић (Игњат) Бранислав 1948-1992.

3263. Шевкушић (Неђо) Јадранко 1961-1992.

3264. Шекеровић (Марко) Горан 1961-1993.

3265. Шеховац (Никола) Горан ?-1992.

3266. Шешлија (Бошко) Драган 1970-1992.

3267. Шкаво (Добро) Милорад 1962-1995.

3268. Шкиљевић (Лазар) Милорад 1947-1992.

3269. Шкиљевић Миољка 1914-1992.

3270. Шкиљевић Младен 1963-1992.

3271. Шкиљевић Радован 1959-1992.

3272. Шкиљевић (Лазар) Чедо 1939-1992.

3273. Шмарић (Душан) Мићо 1941-1992.

3274. Шпирић (Јово) Далибор 1973-1995.

3275. Шпирић (Мирослав) Небојша 1965-1993.

3276. Штукељић (Станко) Илија 1939-1992.

3277. Штукељић (Јован) Милорад 1970-1993.

3278. Шуваило (Димитрије) Војислав 1965-?

3279. Шуваило (Милинко) Жељко 1969-1995.

3280. Шуваило Лазар 1921-1994.

3281. Шуваило (Лазар) Миленко 1939-1994.

3282. Шурбат (Борислав) Маринко 1953-1994.

3283. Шурбат (Велимир) Саво 1937-1995.

3284. (непознато) Љубиша ?-1993.

3285. (непознато) Миленко ?-1993.

3286. (непознато) Никола ?-1993.

3287. (непознато) Цвјетко ?-1992.

[Sunny day]

880 zrtava sa spiska su vojnici i policajci ostalo su civili.....

zbog ovoga je stvorena famozna srebrenica i genocid jer ovdje je mnogo veci broj ubijenih nego u srebrenici gde dovoze leseve iz cele BiH da nabiju brojku.

najvise zrtava je  stradalo od aprila 1992. do aprila 1993.godine

o ovome je jugoslovenska vlada posebnim memorandumom, koji je 2. juna 1993. predao ambasador dragomir djokić, obavestila generalnu skupštinu i savet bezbednosti UN.

u sekretarijatu UN prikriven je ovaj  jugoslovenski dokument o stradanju Srba u Srebrenici. isti dokument je kasnije prikrio i prećutao kofi anan i u svom izveštaju koji je o srebreničkim zbivanjima podneo generalnoj skupštini 15. novembra 1999. godine. u istom izveštaju on se poziva na knjigu nasera orića u kojoj se govori o stradanju muslimana, ali prećutkuje ranije izašlu i dostavljenu knjigu m. ivaniševića u kojoj se govori o stradanju Srba u srebrenici. na početku, u drugom paragrafu, naveo je ili citirao neverovatnu neistinu tužioca haškog tribunala: "dokazi koje je tužilac ponudio opisuju scene nezamislivog divljaštva: hiljade muškaraca je pogubljeno i zakopano u masovne grobnice, stotine muškaraca je zakopano živo, muškarci i žene su sakaćeni i poklani, deca ubijana pred očima svojih majki, deda prisiljen da jede jetru svog unuka.

to što je o srbima u navedenom izveštaju napisao kofi anan, generalni sekretar UN, spada u stranice najmračnije propagande uperene protiv jednog naroda



ovde postoji poimenican broj srpskih zrtava dok se sa srebrenicom licitira kao na pijaci.

TitleBox

Šta se u UN dešavalo tokom rata u BiH neposredan svedok je profesor istorije, a izvesno vreme i prorektor na Ilinois univerzitetu u Čikagu dr Nikola Moravčević. On je to izneo u intervjuu "Večernjim novostima" pod naslovom "Činimo iste greške". Tom prilikom je rekao i sledeće: "Imao sam sreću da, dok sam bio prorektor na Univerzitetu, upoznam Butrosa Galija, koji mi je i dozvolio pristup arhivu.

Možda je prejako reći, šokantni podaci, ali sam došao do dokumentacije koja ukazuje da je u Sekretarijatu Saveta bezbednosti postojao tim koji je izveštajima iz Bosne i sa Kosova dopisivao srpske zločine, a ublažavao ili sasvim prikrivao one koje je činila druga strana. I za mene je bilo iznenađenje da je i put informacija koje su stizale, u najvećem delu, bio prilično čist, a da su ih službe u Savetu bezbednosti upotrebile tako da dokažu svu monstruoznost Srba. Ustanovio sam, i to u knjizi napisao da se išlo čak dotle da je izveštaj prvog komandanta snaga UN u Bosni Satiša Nambijara o zločinima bosanskih muslimana, skinut sa agende dnevnog reda zasedanja".

Reč je o redovnom izveštaju koji je nakon godinu dana komandovanja jedinicama Unprofora Nambijar podneo Savetu bezbednosti i u kome se, pored ostalog, govori i o zločinima bosanskih muslimana i Hrvata nad srpskim stanovništvom. Nikola Moravčević, takođe, svedoči: "Madlen Olbrajt je od Butrosa Galija zahtevala da se Nambijarovi dokazi povuku. Ista je sudbina i dela izveštaja iz Račka, zbog koga je bombardovana Srbija."Recept primenjivan tokom rata u BiH bio je sasvim jednostavan.

[Orhana1]

. . .  Posljednjih godina,od kako su se Srbi sredinom jula 1995.vratili u Srebrenicu,po svijetu se,kao i kod nas gotovo bez rezervi,o tom srpskom poduhvatu, govori kao o neviđenom prekršaju međunarodnih normi i običaja rata,a bogami uz to i kao o najvećem zločinu,koji su,uz Sarajevo,počinili Srbi u posljednjem ratu na području BiH.
Srbi se okrivljuju za genocid i masakr muslimanskih civila,odnosno za mega zločin,ili za najveći genocid poslije 2. svjetskog rata,a po nekima za nezapamćen pokolj u Evropi krajem dvadesetoga vijeka . . . Takvo tumačenje ovog događaja,se gotovo odomaćilo u mnogim medijima,kao i u veoma brojnoj koloniji tzv. nevladinih organizacija,posebno onih koje se finansiraju iz inostranstva . . .

Jedan od prelomnih momenata,za sve ono što će se dogoditi u ovom kraju,bila su zapravo zbivanja koja su uslijedila poslije prvih višestranačkih izbora novembra 1990.godine.Još od tada muslimani,posebno predvodnici i aktivisti SDA,sa ponosom Srebrenicu smatraju,za jedan od svojih značajnih bastiona u BiH.Shodno tome su se tako i ponašali.

Koliko su se u ovom kraju,za relativno kratko vrijeme osilili,dovoljan je po meni i jedan primjer.Petog novembra 1991.godine lokalno rukovodstvo SDA i opštine zabranilo je da preko "njihove" teritorije prođe neka od motorizovanih jedinica Tuzlanskog korpusa JNA.Komandantu konvoja pukovniku Milenku Gavriću je poručeno da ne dolazi,tj. da će ga dočekati narodni otpor,porušeni mostovi i barikade i da je jugoslovenska vojska za njih nepoželjna i neprijateljska.Na pukovnikovo pitanje,kakva je to vojska poželjna,slijedio je odgovor od predsjednika Izvršnog odbora SO Ibrana Mustafića :"Ovdje je poželjna jedino vojska sa zelenom zvijezdom i polumjesecom na kapi".Ova epizoda iz predratnog perioda nije usamljen slučaj,kada se govori o odnosu rukovodstva SDA i opštine,prema svemu što nije muslimansko.Oni su se,u stvari već tada vidjeli u samostalnoj, muslimanskoj BiH.

Za ukupna ratna zbivanja na području Srebrenice,karakteristična su izvjesna razdoblja ili faze,koje se međusobno dosta jasno razlikuju.Mislim,da bi ih trebalo ovako jasno sistematizovati :

*  Razdoblje muslimanskog terorizma,koji je trajao do februara 1993. godine

*  Period od proglašenja tzv.zaštićene zone do povratka Srba,dakle od aprila 1993. godine do 11. jula 1995.godine

*  Period od 11.jula 1995. godine do danas  .  .  .

Od početka muslimanskih pohoda na srpski narod BiH traje agonija Srebrenice.Tu opštinu,više nego i jednu drugu u "svojoj" umišljenoj državi,Alija Izetbegović je koristio za sve vrste medijskih manipulacija,držao je u rezervi za eventualne političke nagodbe sa srpskom stranom,koristio se za razne vrste vojnih kombinacija,planova i špekulacija sa svojim generalima i predstavnicima UNPROFOR - a,odnosno NATO saveza,a istovremeno i za povremene,ne tako rijetke međumuslimanske nagodbe,poravnanja i kalkulacije.O tome postoje brojna svjedočenja.

S druge strane,primjer Srebrenice,naročito tokom 1992.godine,u dobroj je mjeri odraz stanja koje je vladalo u srpskoj nacionalnoj zajednici Bosne i Hercegovine,a uslijed toga i u samoj SDS,na koju se tada narod jedino i mogao osloniti.Srbi Srebrenice poslije mnogih neuspjelih pregovora s predstavnicima SDA i mirnom rješavanju sve brojnijih nesuglasica i sporova,ipak su uspjeli da uspostave nekakvu svoju vlast u gradu 19.aprila 1992. godine.Uspješno su se održavali preko dvadeset dana.Istina je,da je Srebrenica već tada bila,polupust grad.U strahu od rata već krajem 1991. i početkom 1992. iseljavali su se Srbi i muslimani.
Naročito porodice,ekonomski dobrostojećih i uglednijih mještana.Svako je išao tamo,gdje je preovlađivao njegov narod a izvjestan broj njih je otišao i van granica tadašnje Titoslavije.

Već 9.maja Srbi su bez posebne nužde,ali u strahu,a možda i kukavički panično napustili Srebrenicu.Uzrok takvom postupku je neočekivano ubistvo,njihovog predsjednika i nespornog predvodnika Gorana Zekića,koji je stradao u zasjedi koju su 8. maja postavili muslimani u ataru srpskoga sela Zalazje.Po odlasku Srba,Srebrenica je izvjesno vrijeme bila skoro ničija,iseljena i pusta.Tek tada kada su se,poslije više provjera i izviđanja muslimani konačno uvjerili,da nije u pitanju zamka i da su Srbi stvarno otišli,usudili su se da,oponašajući pobjednika,trijumfalno zaposjednu grad.Muslimanima je trebalo nekoliko dana da se predvođeni N. Orićem,A.Ustićem,H.Meholjićem,Z.Tursunovićem,M.Manđićem, i drugim svojim komandantima i komandirima,odnosno predvodnicima raznih naoružanih jedinica i grupa,konačno osmjele da uđu u Srebrenicu,pa i u njena periferna srpska naselja.

Od tada počinje agonija srpskih sela i zaseoka ne samo Srebrenice,već i susjednih opština Vlasenice i Bratunca.Prije nego što su se usudili da uđu u Srebrenicu muslimani su na Đurđevdan,znači,6. maja 1992. godine napali srpske zaseoke Gnionu i Blječevu u kojima je u toku slave,na surov način ubijeno i spaljeno pet lica srpske nacionalnosti.U Gnioni :Milošević Radojko,poluslijep starac(1928.) i njegov gost Simić Lazar(1936.)iz Studenca,koji su izgoreli u kući koju su zapalili muslimani.U selu Blječeva :Zekić Kosana(1928.),Jovanović Gojko(1917.)i Kosanin sin Gojko,koji je kasnije podlegao povredama.

Strah se uvukao u srpska naselja,ali i duž puteva kojima su ljudi pokušavali da pobjegnu iz svojih sela i izbjegnu teror,koji je plamtio,na sve strane.Broj srpskih žrtava raste iz dana u dan,iz mjeseca u mjesec.Kalendar tragičnih zbivanja zgusnut je do očaja.Nemoguće je za ovakvu priliku sve nabrojati   .  .  .   .

[miskotes]

Odlična geneza o početku dešavanja u Srebrenici.
Svaka čast na strpljenju i veoma umnom tekstu.
Retko šta me fascinira, ali ovaj tvoj post je upravo to.
Bilo bi dobro, ako budeš imao vremena, da napraviš genezu dogašaja u i oko Srebrenice od 1990.
Da otvoriš posebnu temu bez uplitanja nas ostalih forumaša, jer mi ostali malo znamo o svim tim dešavanjima.
Još jednom čestitam !!!

[Orhana1]

Falsifikovana istorija svuda oko nas.A ona istinska se,blago začinjena kiseli,u katakombama zapada i istoka,vijekovima. Ona,skoro uvijek to i jeste,voljom velikih koji su u datom momentu,konjukturni i aktuelni.



 . . . narednog dana ,poslije zločina u Gnioni i Blječevi,7.maja,na putu prema Skelanima iz zasjede je u kamionu ubijeno sedam lica;8.maja napadnuti su Ćićevci,15.maja Viogor,Crni Vrh,Orahovica i Karno;18.maja Vitez;21. maja Žutica(zasjeda)i Zalužje;27. maja (zasjeda)Konjević Polje;29.maja(zasjeda)Sendići i Kravica;1.juna Oparci i Joševa;2.juna,opet Vitez;8.juna Obadi,Špat,Zalazje,Loznica;10.juna Rupovo Brdo;21.juna Ratkovići;27.juna Magudovići;28.juna Loznička Rijeka;30.juna Brežani;5.jula Zagoni i Krnjići;12.jula Biljača(zasjeda),Zagoni,Zalazje,Sase;20.jula Magašići;25.jula Ranča i Magašići;8.avgusta Ježestica,Šiljkovići i Sase;24.septembra Podravanje i Gunjaci;26.septembra Rogosija i Neđeljište;5.oktobra Fakovići i Boljevići;3.decembra: Gunjaci,Johovača,Štedrić;14.decembra:Bjelovac,Loznička Rijeka,Sikirić;24.decembra(zasjeda)Glogova;7.januara 1993.g. Kravica,Ježestica,Šiljkovići i dr.16 januara: Skelani,Ćosići,Kušići,Kalimanići,Žabokvica,i dr;8.februara:Vukšići,Vandžići,Ilijino Brdo.I tako redom  .  .  .  Sva srpska sela,izuzev neposredne okoline Bratunca i Skelana,su do temelja spaljena,opljačkana i uništena.Tu ni danas,nema uslova za život i opstanak.Niti u jednoj opštini BiH,nije uništeno toliko srpskih naselja kao u Srebrenici i njenom najbližem okruženju.U tom području sve što je srpsko,uništeno je do temelja i,možda prije nego u ostalim dijelovima BiH,stvorena osnova za islamsku državu projektovanu po osnovama i idejama,gospodina Alije Izetbegovića(pod zapadnim nadzorom).

Od ukupnog broja žrtava srebreničke,bratunačke i dijela vlaseničke opštine,preko 70 posto je ubijeno za vrijeme muslimanskog terora,na ovom području 1992.godine i u prva dva mjeseca 1993.godine.Da u stvari ovi pohodi,imaju obilježja vjerskoga rata, džihada,potvrđuju dani najžešćih muslimanskih naleta,na srpska sela.To su gotovo po pravilu bili,dani velikih hrišćanskih pravoslavnih praznika i slava:Đurđevdan,Spasovdan,Vidovdan,Petrovdan,Božić  .  .  .

U istom razdoblju stradao je i veliki broj ljudi.Posmatrano po mjesecima Srbi srebreničkog područja su imali i sljedeće gubitke:aprila 1992. registrovano je pet ubijenih lica,maja-95,juna-130,jula-148,avgusta-74,septembra-83,oktobra-53,novembra- 18,decembra-109,januara 1993.god.139,februara-30 i marta iste godine-40.Od ukupnog broja ovdje iznijetih žrtava njih 87 je spaljeno i masakrirano na najsvirepiji način.Najmanji broj srpskih žrtava je registrovan,među naoružanim braniocima u neposrednim dejstvima dvije sukobljene strane.

Kada svedemo bilans,vidimo da je na kraju posmatranog perioda od 52 naselja srebreničke opštine u kojima su živjeli,Srbi su ostali još samo u Crvici,Liješću,Petrići i Skelanima.Spaljena su 48 naselja,a od ukupne srpske populacije svega 9 posto je ostalo na svojim ognjištima.Navedena zbivanja,naravno nisu ostala nepoznata međunarodnoj javnosti.Ričard Baučer,predstavnik za štampu Stejt departmenta,izjavljuje 26.januara 1993.da su snage bosanskih muslimana iz Srebrenice ubile barem 60 Srba,uglavnom civila u selima oko Bratunca.Potom navodi i sljedeće:"Kao posljedice neprijateljstva čak 5000 ljudi,prvenstveno žena,djece,starijih i ranjenih,pobjeglo je u Ljuboviju." . . .Na tome se u stvari i završilo interesovanje međunarodne javnosti,za sudbinu Srba ovog kraja.


  .  .  .  Razdoblje od proglašenja tzv. zašićene zone do povratka Srba  .  .  .

Drinski korpus VRS,formiran je tek 1. novembra 1992.To je zapravo bio prvi uspješan pokušaj objedinjavanja znatnog broja lokalnih srpskih oružanih formacija,koje su spontalno nastale i bile angažovane u odbrani svojih naselja.Međutim,do tada je ipak najveći broj srpskih sela ovog kraja,bio uništen.Objedinjavanjem brojnih,uglavnom malih,lokalnih zajednica jedinstvenim komandovanjem i koordinacijom aktivnosti lokalnih jedinica stabilizovala se srpska odbrana u preostalim srpskim naseljima koja muslimani još nisu osvojili - prije svega u Bratuncu,Milićima,Skelanima - a potom su stvoreni uslovi i za oružane protivudare srpskih,oružanih snaga.

Od sredine decembra 1992. Drinskom korpusu je pristizala,sve značajnija pomoć od ostalih jedinica VRS i to je u stvari omogućilo prva značajnija ofanzivna dejstva u suzbijanju terora,muslimanskih oružanih formacija.Od februara 1993.do sredine aprila iste godine,Srbi su povratili većinu okupiranih srpskih naselja i došli na prilaze Srebrenice.Njihov je povratak zapravo,bilo pitanje dana  .  .  .

Tada se  u zaštitu muslimana stavlja tzv. "međunarodna zajednica".Rezolucijama SB OUN 819 od 16.aprila,824 od 6.maja i 838 od 4.juna 1993. Srebrenica je stavljena pod zaštitu OUN.Tom prilikom je od strane OUN svjesno ili ne,zanemarena činjenica da su se u zaštićenoj zoni pod muslimanskom vlašću našla,u cjelini ili djelimično,i mnoga srpska sela(Bibići,Osredak,Jasenova,Viogor,Čićevci,Biljeg i dr.)koja su stradala u vrijeme muslimanskog terora i koju su muslimani nepunu godinu dana ranije okupirali.

Ovim je činom OUN,teško je povjerovati slučajno,ozakonila prethodne muslimanske zločine i progon srpskog stanovništva iz tih sela.Da su poštovale svoj statut i ostala brojna dokumenta,OUN su bile dužne da ta mjesta vrate Srbima i omoguće prognanim mještanima da se vrate u svoje kuće.Granica zaštićene zone ostala je neumoljiva,a Srbi bez prava povratka u svoja okupirana sela.I ne samo to,već narednog dana poslije proglašenja za zaštićenu i demilitarizovanu zonu,17.aprila 1993.muslimani su izvršili vjeroloman napad na,tada sasvim pasivne,srpske položaje na brdu Kvarc i ubili četiri srpska borca.Ta je akcija,zapravo nagovijestila njihove postupke i u narednom periodu.Istog je dana u Srebrenicu stigao kanadski bataljon UNPROFOR - a.  .  .     

[Orhana1]

 .  .  .  28. maja 1995. godine u selu Krušev Do,masakrirano je pet drvosječa iz Milića :Ljubiša Golić,Branko Nikolić,Miladin Savić,Milisav Petrović i Miloš Mišić.I taj zločin počinili su pripadnici 28.divizije Armije BiH,stacionirane u Srebrenici.Punktovi UNPROFOR-a u takvim poduhvatima muslimana,nisu ništa značili.
Početkom jula 1995.srpske oružane snage su krenule u kontraofanzivu,koja je imala za cilj da demilitarizuje Srebrenicu,odnosno da VRS obavi posao koji,za više od dvije godine nisu bile u stanju da obave kanadske i holandske jedinice,odnosno snage UNPROFOR-a.Mandat UNPROFOR-a je trebalo da bude prije svega demilitarizacija tj.razoružanje muslimanskih vojnih formacija i sprečavanja doturanja oružja,na područje njihove odgovornosti ali uporedo sa tim i zaštita Srebrenice,od eventualnog srpskog napada.

Jedno od najznačajnijih i još uvijek otvorenih pitanja je,ko je naredio ili odobrio da se muslimani u zaštićenim zonama ne razoružaju i da se time,ne poštuju odredbe Ženevske konvencije iz 1949.godine,o statusu tzv.zaštićenih zona.Posljedice toga su poznate.

Sve muslimanske ofanzive,1993-1995.kretale su iz zaštićenih zona i ta područja su bila žarišta teških oružanih sukoba.Takvi sukobi,nikada nisu zabeleženi na području nezaštićenog Travnika,Mostara,Zenice i dr.dabome,takođe nezaštićenih gradova pod muslimanskom ili hrvatskom upravom.Kad,u slučaju Srebrenice,prvi dio mandata,razoružavanje i sprečavanje dotura naoružanja,nije izvršen,drugi dio mandata,zaštita demilitarizovane zone,i po Ženevskoj konvenciji,kao što vidimo,postaje deplasiran  .  .  .  Muslimani su raspolagali višestruko brojnijim oružanim formacijama od snaga UNPROFOR-a i mogli su sami da se brane,pa bogami čak i više od toga:da vrše kao što smo vidjeli,ofanzivna dejstva i šalju pomoć na ostala ratišta u BiH.

A,o njihovoj opremljenosti najmodernijim naoružanjem,veoma ubjedljivo i dokumentovano je svjedočio i general Rasim Delić.Međutim,za srpsku stranu,to zapravo nije toliko ni bitno,koliko je bitno ponašanje snaga UNPROFOR-a,kanadskog,a potom i holandskog bataljona.

Kanadski bataljon,je imao realne mogućnosti da izvrši svoj mandat.U vrijeme njihovog dolaska u Srebrenicu,muslimanske jedinice su bile veoma oslabljene i zapravo nisu bile u stanju da se ozbiljnije odupru,razoružavanju.S druge strane Srbi,nisu ni pokušavali da ugroze pozicije Kanađana i teritoriju,koju su oni uzeli pod svoju zaštitu.Pa i pored toga komanda i vojnici Kanadskog bataljona ništa ne preduzimaju na demilitarizaciji,već naprotiv omogućavaju nesmetano doturanje naoružanja i konstantno povećanje brojnog stanja,muslimanskih oružanih formacija.

Tako je i nastala 28.divizija,koja je u svom sastavu imala pet brigada i ostale uobičajene,prištabske jedinice.Da bi osujetili njihove napade na srpska naselja,VRS je morala da angažuje znatne potencijale iz nekoliko brigada.Ponašanje kanadskog bataljona odnosno UNPROFOR-a,bio je u stvari još jedan,veoma vidljiv,dokaz da je pojam zaštićenih zona zloupotri***ljen u korist zaštite i jačanja muslimanskih oružanih snaga,a ne u humanitarne svrhe i radi zaštite,civilnog stanovništva.To se konačno i potvrdilo jula 1995.Tada je 28.divizija radi vlastitog opstanka,kukavički napustila civile,svoju rodbinu i svoje najbliže i prepustila ih na brigu srpskim civilnim i vojnim vlastima i malobrojnom holandskom bataljonu.Ali o tome malo kasnije  .  .  .

Holandski je bataljon preuzeo brigu o Srebrenici kad se tu malo šta moglo učiniti.Muslimanske oružane formacije su bile,bar deset puta brojnije,od sastava ovog bataljona i o njihovom razoružavanju,čak su i Holanđani imali tu namjeru,u šta sumnjamo,nije se ni moglo ni pomišljati.Unutrašnji međumuslimanski sukobi,pobune,pljačke,atentati,sukobi civilnih i vojnih struktura najčešće oko humanitarne pomoći,nasrtaji na punktove i pripadnike ovog bataljona.Oni nisu imali nikakve izglede da izvrše svoj mandat.Uz to iz Srebrenice se sve češće,obično na zahtjeve viših komandi ali i samoinicijativno,preduzimaju akcije protiv VRS i okolnih srpskih naselja.

Legitimnost zaštićene zone je konstantno bila sporna,a na kraju i sasvim izgubljena.To nisu pouzrokovali Holanđani,već sami muslimani,njihove prvenstveno vojne,ali i civilne strukture.Iz mjeseca u mjesec su se ređale provokacije i izazivanje Srba za konačan oružani obračun.Međutim,ni Srbi ni Holanđani nisu mogli pretpostaviti da će se muslimanski bojovnici,toliko kukavički ponijeti i gotovo neviđenom brzinom napustiti sam grad,a potom i teritoriju zaštićene zone i,na kraju napustiti svoj vlastiti narod.

  .  .  .  Holandski bataljon,danas snosi krivicu,što sa nekoliko stotina svojih vojnika nije odbranio 28.diviziju,od poraza u Srebrenici.Ovo je dodatni dokaz,da je zadatak UNPROFOR-a bio zaštita muslimanskih oružanih formacija,a ne zaštita civila.Holanđani su,uz pomoć srpskih vojnih i civilnih vlasti,pomogli i brinuli o civilnom stanovništvu Srebrenice,ali za to im ipak niko nije odao priznanje.Kao ni Srbima.Krivi su,što nisu odbranili 28.diviziju i što su dozvolili Srbima da je izbace iz Srebrenice.

O zbrinjavanju,oko 30 000 muslimanskih žena,djece,trudnica,ranjenika i bolesnika,njihovoj prehrani i konačno,prevozu do teritorije tuzlanskog kantona,o tom velikom humanitarnom poduhvatu,najmanje se govori.Kao da je spasavanje,ogromne civilne mase za međunarodne institucije i UN manje važan poduhvat od vojnih gubitaka 28.divizije.Zanemaruje se i pogibija jednog holandskog vojnika,koga su ubili muslimani.Srbi su svoje akcije,za razliku od muslimana,izveli uz punu zaštitu i bez povređivanja osoblja raznih međunarodnih organizacija,koje su se tada zatekle u Srebrenici i vojnika UNPROFOR-a.

[Orhana1]

Period od 11. Jula 1995. godine do danas.

Ipak je slučaj Srebrenice,medijski ponovo buknuo poslije povratka Srba u Srebrenicu.Ta je dokumentacija danas veoma obimna,ali se u suštini ipak svodi na izvjestan broj nespornih dokumenata bez kojih se zapravo,ne može ni razmatrati ovaj slučaj.Riječ je o dokumentima koji ne potiču iz srpskih izvora,već prevashodno od institucija tzv. međunarodne zajednice.

Prvi i možda najvažniji dokument je,Spisak nestalih lica sa područja BiH,odnosno Srebrenice,Međunarodnog komiteta Crvenog krsta,prvi put objavljen augusta 1995. godine,a potom korigovan i ponovo objavljivan u više navrata.(Podsjećam da je iz tog spiska otkriveno 3016. lica koja su se pojavila na izborima 1996. godine.)Ostala dokumenta potiču od raznih međunarodnih institucija,a sva ona su, prilikom suđenja srpskom generalu R. Krstiću,svojevrsnu verifikaciju dobila od Haškog Tribunala,za koji je teško reći da je naklonjen srpskoj strani.Razmotrimo ta dokumenta.

Spisak MK CK,u verziji koja je korišćena prilikom suđenja R.Krstiću,sadrži imena 7481 lica nestalih poslije srpskog povratka u Srebrenicu.Po svemu sudeći to je ključna brojka na osnovu koje se izvode sve već navedene kvalifikacije.Drugog osnova za dokaze o mega - zločinu i masakru gotovo,da je nemoguće naći.U ovakvim slučajevima brojke imaju veoma značajnu,možda i presudnu funkciju.

Kako je nastao taj spisak i da li je uopšte validan?Jedino se na to niko ne osvrće.Nestala lica 1995. godine po ulasku Srba u Srebrenicu mogao je,čak i bez elementarne provjere osobe koja to čini,da prijavi svako.Tu se MK CK ne može ništa prigovoriti.Prijave su podnosila lica,koja su se veoma često bez dokaza,prestavljala kao članovi porodica,kolege,prijatelji,saborci,komšije.Taj spisak bez ikakvih daljnih radnji ili provjera,proglašen je transformisan u spisak srebreničkih žrtava,a potom se otišlo i dalje,pa je transformisan u spisak,masakriranih muslimanskih civila.

Zašto je to rađeno nije predmet ovog razmatranja,ali bogami nije teško ni odgonetnuti.Sada želimo utvrditi,samo kolika je validnost tog spiska kada se uzmu u obzir i sljedeće činjenice.U spisku nestalih,ne nalaze se samo muslimani,već i lica ostalih nacija ili vjeroispovjesti(Gotovac Dušana Goran,Hren Aleksandra Rudolf,Stanić Ante Ivo,Dautović Danka Muharem,Smajić Dušana Aljo,i dr.)Tu su pored muslimana još i Srbi,Hrvati,Jugosloveni.U spisku se nalaze i živa lica sa poznatim mjestom boravka(Ibran Rame Mustafić,Sarajevo),kao i nepoznat broj živih lica čije mjesto boravka nije poznato.Prilikom privatizacije ima nagovještaja,da su se neki pojavili ili ovlastili nekog od familije,da uzmu njihove vaučere.

Možda treba zanemariti ali ne i prećutati,tvrdnje da izvjestan broj ljudi,čija se imena nalaze na tim spiskovima,nikada nisu postojali.U nekim slučajevima,nalaze se samo prezimena bez imena,a ima ih koji su i po dva puta upisivani.U spisku su i imena mnogih koji su počinili zločine u ovom području i kojima je u interesu,da se vode kao "nestali".Oni mijenjaju imena i pod drugim identitetom,nastavljaju svoj boravak u BiH ili u inostranstvu kao izbjeglice.

Najmanje se može tvrditi da se u spisku "nestalih" nalazi veliki broj civila.Od ukupno 7481 osobe,samo njih 36 su ženskog pola,a starijih maloljetnika muškog pola ima svega oko pedeset.Riječ je znači,o osobama muškog pola,vojnim obveznicima,odnosno pripadnicima 28. divizije Armije BiH.U spisku,navodno nestalih,su svi njihovi vojnici koji su poginuli u odbrani Srebrenice ili u proboju kroz srpske linije i preko srpske teritorije do Tuzle.U tim sukobima i srpska strana je imala,ne mali broj stradalih.Samo iz Zvorničke brigade u tim sukobima je preko 200 srpskih boraca izbačeno iz stroja.Ništa bolje nisu prošle ni ostale srpske jedinice,koje su se našle na putu pohoda 28. divizije.

Poslije navedenih saznanja o nevalidnosti spiska "nestalih",postaju zapravo neodržive sve tvrdnje koje se,direktno ili indirektno,izvode na osnovu tog spiska.Drugačije rečeno,to uopšte nije spisak nestalih,već i živih muslimana,ali i lica druge vjere.Još manje se to može uzeti kao spisak žrtava,a pogotovo ne kao spisak masakriranih žrtava ili još manje,masakriranih civila.Sporan je i broj nestalih,a naročito tvrdnja da su to civilna lica.Jedino je istina da taj i takvi spiskovi postoje i da ima nestalih na sve tri strane koje su bile u sukobu ali ni taj broj nije,pouzdan.

Međutim,time se svakako samo djelimično objašnjava slučaj Srebrenice.Treba se osvrnuti i na činjenice,koje su često navođene na pomenutom procesu u Hagu.Nemoguće je izostaviti nalaze i ekspertizu svjedoka,vojnog stručnjaka i istražitelja Tužilaštva u Tribunalu,gospodina Din Meninga.On je u svom obimnom izlaganju naveo,da je bilo 17 završenih eshumacija od početka istrage 1996. godine.(lokacije: Cerska,Nova Kasaba,Pilica,brana kod mjesta Pilica,Čančari,Hodžići,Konjević Polje,Liplje,Zeleni Jadar i dr.)Mogući minimalan broj tijela je 1883.Gospodin D.Mening navodi i sljedeće :"Što se tiče određivanja pola žrtava,za 1956 osoba je utvrđeno da su muškog pola,za 212 pol nije utvrđen,a za jednu osobu je utvrđeno da je ženskog pola.Što se uzroka smrti tiče,1424 osobe su umrle od rana nanesenih vatrenim oružjem,5 osoba je umrlo od povreda nanesenih šrapnelima,4 osobe su umrle iz drugih razloga,kao što su traume ili moguće gušenje".

Gosp. D.Mening kaže da je to "Oprezna procjena u pogledu broja".Moraću napomenuti da srpska strana nije imala pristup eshumacijama,utvrđivanju broja ili načina stradanja.Poslije svega je najbolje vidjeti šta je nesporno,a šta je sporno kada je riječ o obimu i karakteru procjena stradanja ili "stradanja" srebreničkih muslimana.

Nesporno je da su se Srbi mogli vratiti u Srebrenicu jedino silom,onako kako su iz Srebrenice i protjerani.Nesporno je da su izvjesnom broju otkopanih žrtava ruke bile vezane žicom.Nesporno je da su neke masovne grobnice od Srebrenice udaljene i po više desetina kilometara.Nesporno je da je u muslimanskim zatvorima bilo srpskih zatvorenika i da je na području Srebrenice pod muslimanskom vlašću bilo i lica srpske nacionalnosti.Nesporno je da su Srbi obezbijedili hranu,vodu,prevoz i neophodnu medicinsku pomoć za oko 30 000 muslimanskih civila iz Srebrenice i okolnih sela.Nesporno je da je za ovih 13 godina svestranih i upornih istraživanja pronađeno jedva oko pedeset muslimana za koje postoje dokazi da su žrtve sukoba u Srebrenici jula 1995. godine.Nesporno je da se među nestalim,nalaze mnoge dojučerašnje ubice kojima je stalo da se o njima ništa ne zna.

Sporno je da se radi o broju žrtava koji je identičan spisku nestalih lica.Taj broj,dakle,može da bude samo manji.Sporno je da su se u tim grobnicama nalaze samo muslimanske žrtve.Sporno je,takođe i to da su žrtve sa područja Srebrenice i,još pored toga,lica koja su stradala 11 - 15 jula 1995.Sporno je da su to civilne žrtve.Sporno je da je riječ o masakru.Sporno je da se može govoriti o genocidu jer je spaseno preko 30 000 civilnih osoba,a žrtve su muške,osobe vojnog uzrasta.Sporno je gdje se nalaze lica srpske nacionalnosti koja su bila zatvorena ili su živjela na teritoriji Srebrenice.

Ako tražimo istinu o Srebrenici ništa od goreiznijetog se ne može zanemariti.Tek kad na sva relevantna pitanja dobijemo odgovore možemo sa punim pravom tražiti i dati vjerodostojnu kvalifikaciju "slučaja" Srebrenice.Navedene kako sporne,tako i nesporne činjenice,ili bolje rečeno mnoge nedoumice,danas ne pominju i ne uzimaju u obzir oni koji Srbe optužuju kad daju svoj sud o "slučaju" Srebrenice.Njima je u interesu da se dosta toga i prikrije.To je ubjeljiv dokaz da se slučaj Srebrenice koristi isključivo za najraznovrsnije podvale u cilju satanizacije srpskog naroda.Na sreću,sve je više ne samo kod nas,već i u svijetu,onih koji iskreno žele da utvrde istinu,kada se pominje Srebrenica i zbivanja oko tog mjesta u minulom ratu.U tom su interesi iskrenih prijatelja istine i interesi Srba,u punoj mjeri podudarni  .  .  . 

[miskotes]

Posle oslobađanja srebrenice.
muslimanske snage su uhvatile 6 ako se nevaram elektičara koji su razvlačili kablove.
Poznat slučaj kao "Srebreničko jagnje".
Ako neko može da napiše nešto o ovome, jer su počinioci groznog zlodjela uhvaćeni, i razmenjeni kasnije.

[Matovilo]

KAZIVANJA PREZIVELIH ZRTAVA MUSLIMANSKIH ZLOCINA 1992. I KASNIJE I
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/izjave/izjave1.html




PRIVREMENI SPISAK ZRTAVA MUSLIMANSKOG TERORA NAD SRPSKIM NARODOM
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/zrtve/zrtve.html


ZRTVE U 1993. GODINI
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/zrtve/zrtve1.html

ZRTVE STRADALE IZVAN TERITORIJA OVIH OPSTINA ILI NEPOZNATOG DANA
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/zrtve/zrtve2.html

MASAKRIRANA LICA
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/zrtve/zrtve3.html

UMESTO NEKROLOGA
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/zrtve/zrtve4.html

UNISTENA LICNA IMOVINA I MATERIJALNA DOBRA
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/imovina/imovina.html

IZBEGLICE
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/imovina/imovina1.html

IDEJNE VODJE, FUNKCIONERI, ORGANIZATORI, KOMANDNI SASTAV I NEPOSREDNI IZVRSIOCI ZLOCINA
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/ubice/ubice.html

IDEJNE VODJE, FUNKCIONERI I ORGANIZATORI
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/ubice/ubice1.html

KOMANDNI SASTAV
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/ubice/ubice2.html

NEPOSREDNI IZVRSIOCI
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/ubice/ubice3.html

PLJACKASI
http://www.serbianunity.net/culture/library/Hronika_Naseg_Groblja/ubice/ubice4.html

[Zalutalo_prase]

Posle oslobađanja srebrenice.
muslimanske snage su uhvatile 6 ako se nevaram elektičara koji su razvlačili kablove.
Poznat slučaj kao "Srebreničko jagnje".
Ako neko može da napiše nešto o ovome, jer su počinioci groznog zlodjela uhvaćeni, i razmenjeni kasnije.

Dr Zoran Stanković, nekadašnji načelnik Vojnomedicinske akademije u Beogradu, govorio je o tom i mnogim drugim zločinima nad Srbima u i oko Srebrenice.

TitleBox

Stanković je rekao da je radio obdukciju četvorice Srba iz Milića, koje su čak 1996, godinu posle završetka rata, oko Srebrenice, gđe su sekli drva, zarobile zaostale grupe Muslimana.

"Te Muslimane je posle uhvatila policija Republike Srpske i oni su bili zatvoreni u Zvorniku. Održano je suđenje u Bijeljini, ali pre toga smo pronašli neke delove nastradalih", kaže Stanković.

"Bosansko jagnje"

On navodi da su pronađena jedno ili dva tela koja su bila presečena u predelu butnih kostiju, odnosno "najverovatnije testerom su presečene noge i iznad karličnog pojasa presečen trup, koji je potom bio ugljenisan".

"Kosti su bile sečene ravno, kako u predelu donjih ekstremiteta, tako u predelu grudi i kičme, što ukazuje na testeru", dodao je Stanković.

Prema njegovim rečima, uhvaćeni Muslimani su dali izjave i priznanja policiji u Zvorniku, na osnovu čega se može zaključiti da su pekli "bosansko jagnje".

"To podrazumeva da se ti odsečeni delovi stave u trbuh i onda se zajedno peku i okreću na ražnju", pojasnio je Stanković.

On je dodao da su, međutim, posle suđenja u Bijeljini ti Muslimani razmenjeni za neke ljude iz Tuzle i "to se na tome završilo".

Stanković je naveo da je u tom regionu istočne Bosne izvršio obdukciju oko 1.000 ljudi, većinom Srba, a obdukovao je i dve grupe Muslimana 1992. godine u Zvorniku.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/07/07/srpski/D05070610.shtml

[SlobodanMilic]

Teška je bila sudbina više od 110 srpskih sela...

Kakvih srpskih sela? Bljeceva je muslimansko selo koje propagandista Milivoje Ivanisevic ubraja u tih 110 srpskih sela. Dosta vise lazi.

[SlobodanMilic]

Sto se tice 3000+ Srba oko Srebrenice, to se dokazalo velikom lazi. 3000 tih Srba na spisku su poginuli oko Sarajeva i drugih gradova, na ratistima, a onda su ubrajani u zrtve oko Srebrenice. To je cista laz i dokazano je od Haskog tribunala kao laz. 

[miskotes]

Nema šta vidim da su dobro upućen u muslimansku taktiku kako da se poginuli sa drugih teritorija sahranjuju u srebrenici.
Kako žrtve genocida glasaju, i zarađuju.
U haškom sudu ništa nije dokazano, političkom sudu i ne trebaju dokazi.
Politički sud donosi političke odluke.

[grgo]

Sto se tice 3000+ Srba oko Srebrenice, to se dokazalo velikom lazi. 3000 tih Srba na spisku su poginuli oko Sarajeva i drugih gradova, na ratistima, a onda su ubrajani u zrtve oko Srebrenice. To je cista laz i dokazano je od Haskog tribunala kao laz. 

Prvo su upisani u sarajevske srpske civilne žrtve pa prebačene u Srebrenicu da bi se prikazalo opet u civilne žrtve.

[miskotes]

Matrix ne miruje.
Srbi su dobrovoljno otišli iz multietnićkog raja.
Onda su dobrovoljno skakali sa prozora u SaHrajevu.
Onda su držali u okuruženju sarajevu, mada su čuvali svoje kuće.
Pošto je sarajevo bilo u okruženju gde je sve prolazilo od vojske, oružja i municije, hrane, struje i plina za koji ostade dug pa da plati pola RS.
Onda popališe multietnićari kuća i ognjište pa rekoše drugi to uradiše.
Ubijaše svoj narod, ali sve je to za viši cilj.
Pa postadoše hemičari i od pomoći koja je išla u muslimanske ruke 90% napraviše govna. Pravi mađioničari.
Protjeraše svoj narod i pobiše u kladuši, pa to pripisaše u podacima Srbima , mada su se klepali sa hrvatima i etniški čistili jedni druge to u konačnici kako kažu prekosavske komšije nije ni bitno sve to u statistici pripisaćemo Srbima.
Nepoštovanje ustavnog suda je irelevantno za ovakve multietnićare, treba da se krije sve što uradi multietnićka muslimanska vojska sa zelenim zastavicama.

O živim koji su upisani kao žrtve genocida je poslastica koju fatrix negira, al dobro.
Stanje svesti gde se ide unazad je logično kod fundaća.