Кинези ће највероватније градити путеве (и) у Републици Српској!?
Економија
Кинеско-српска економска сарадња
Мост уздаха
Кинески градитељи би изградњом моста преко Дунава да се препоруче Европи, а Србија би да се овајди од транспортног пута кинеске робе ка истој тој Европи
Мост кинеско-српског пријатељства, како је најављено да ће се звати мост између Земуна и Борче, могао би се слободно назвати и мост уздаха, или мости добре наде, односно мост великих очекивања. Јер, ма колико да су Кина и Србија пријатељске земље, иза помпезно организованог полагања камена темељца (бројна кинеска делегација, председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић, председник Србије Борис Тадић и пола Владе Србије, на челу са премијером Мирком Цветковићем) крију се пре свега економски интереси. Србија се, осим моста који ће бити финансиран кредитом кинеске Ексим банке, нада још неким инфраструктурним пројектима и већим инвестицијама у привреду, док Кинези изградњом овог моста желе да се препоруче Европи, која их је до сада вешто избегавала.
Како нам кажу познаваоци односа Кине и ЕУ, конкурентност којом се Кинези могу похвалити није била довољна да продру на тржиште чланица Уније, па је мост Земун - Борча прва таква инвестиција у Европи. Само неколико дана пре потписивања овог уговора Кинези су први пут добили један јавни посао у Европској унији. Кинеско грађевинско предузеће Ковек градиће аутопут у Пољској, што је одмах наишло на негодовање грађевинара у ЕУ, јер је понуда кинеског концерна била упола нижа од суме коју је за те намене издвојила пољска Дирекција за изградњу путева. У Европском грађевинском савезу сумња се да овакво ниску цену не може понудити нико ко нема финансијску подршку државе, која је, подсећају грађевинари из Брисела, у Унији забрањена.
„Нема сумње да Кинези мост граде, пре свега, због референци у Европи. За њих је европско тржиште, барем што се изградње инфраструктуре тиче, до сада било прилично затворено, јер грађевинска предузећа у ЕУ су повлашћена. Сваки од великих међународних кредитора, па и наручиоци послова изградње захтевају да извођач има искуства стечена у чланицама ЕУ“, каже НИН-ов извор из Владе Србије, иначе добро упућен у овај посао.
Због тога, каже наш саговорник, кинеској страни цена моста, па и позајмица Србији, није била битна колико чињеница да би им изградња поменутог моста могла донети још неки посао у Европи. Нарочито ако се зна да је Кинезима након организације Олимпијских игара остала велика грађевинска оператива коју би негде и некако требало ангажовати.
Подсетимо, финансијски уговор (видети антрфиле) о кредиту за мост преко Дунава потписан је прошле недеље, приликом посете кинеске делегације Београду, док је уговор о изградњи моста потписан још у априлу. Изградња моста са приступним путевима коштаће, предвиђа уговор, 255 милиона долара, а кинеска страна обавезна је да ангажује српску оперативу и купи домаћи грађевински материјал за најмање 45 одсто од вредности уговора, што значи да ће се домаћа привреда овајдити за око сто милиона долара. Михаило Весовић, потпредседник Привредне коморе Србије, подсећа да се свака извозна банка, па и кинеска Ексим банка, формира са намером да помаже извозно оријентисаним предузећима и пословима. „Природно, у преговорима између Кине и Србије, њихова страна покушала је да договори што веће учешће кинеских грађевинских предузећа и материјала, а ми да то буде што мање. Мислим да је договорена пропорција сасвим солидна. Не би ме изненадило да је било и 60 према 40 одсто у корист кинеске стране“, каже Весовић за НИН.
Да је Кина озбиљно кренула у поход на европско тржиште потврђује и чињеница да су званичници Кине и Хрватске прошле године разговарали о могућој изградњи новог аеродрома у Загребу, а како су пролетос спекулисали хрватски медији, договаран је и закуп терминала у Луци Ријека, као и улагања у тамошње лучке капацитете. Такође, Милорад Додик је недавно најавио да ће Кинези највероватније градити путеве и у Републици Српској.
Штавише, Кина је већ закорачила у Европу, и то преко Грчке. У јеку економско-социјалне буре у тој земљи, кинеске и грчке компаније потписале су комерцијалне уговоре, од којих су најзначајнији уговори о градњи бродова, као и уговор о изградњи базе за претовар робе за подручје Медитерана, Балкана, централне Европе и северне Африке у грчкој луци Пиреј. Подсећања ради, кинески гигант Коско је прошле године за 3,5 милијарди евра закупио на 35 година два терминала пирејске луке, што је изазвало оштре критике и негодовања грчких синдиката и опозиционих партија, па је убрзо у кругу луке освануо транспарент „Коско, иди кући“. НИН-ов извор с почетка текста каже нам да су Кинези сада озбиљно заинтересовани да закупе већи део Пиреја, а незванично се помиње и улагање у Грчку од неколико десетина милијарди евра. Такође, у плану су и преговори о отварању дистрибутивног центра у близини Атине, одакле би се кинеска роба транспортовала даље у Европу.
„За нас би кинеска улагања у Пиреј могла бити јако значајна, јер природни пут те робе ка Европи води преко Србије. То би могло да значи да ће неке кинеске компаније у будућности део своје производње лоцирати овде, а могу се очекивати, пре свега, инвестиције у машинску индустрију, телекомуникациону опрему и транспортне уређаје. И ако би се то десило, остаје дилема да ли ми можемо да обезбедимо довољно домаћих компоненти да то буде роба са домаћим пореклом и да се у иностранство извози као домаћа“, каже Михаило Весовић.
Није тајна да смо за Кину атрактивни једино због уговора о слободној трговини са Русијом, Белорусијом, Турском, Европском унијом... јер то није тржиште од осам, него од 800 милиона људи.
Од наших саговорника сазнали смо да су Кинези заинтересовани за отварање погона за производњу соларних панела, што би била једна од првих инвестиција у обновљиве изворе енергије у Србији.
Благоје Бабић, из Института за међународну политику и привреду, каже да би за Србију најбоље било када би са Кином договорила изградњу луке на Дунаву, као и слободне царинске зоне око луке. Међутим, наш саговорник из Владе каже да та идеја, коју је прошле године изнео председник Тадић, ни данас није одмакла даље од идеје. Приликом прошлогодишње посете српске делегације са председником Тадићем на челу, званичном Пекингу, од министара у Влади могло се чути како ће Кинези поред моста преко Дунава, финансирати још неке путеве кроз Србију, деоницу Београд – Чачак, обилазницу око Крагујевца, тунел кроз Фрушку гору... Ни од тога, засад, нема ништа, каже НИН-ов извор из Владе Србије, јер је планираних око 250 милиона долара кредита од Ексим банке потрошено на мост (217,4 милиона долара), односно на скенере за контролу камиона на царинским прелазима (30 милиона долара).
Када смо већ код скенера, Зоран Ћировић, помоћник у Министарству финансија, каже за НИН да је Србија највећи купац скенера кинеске марке „нутек“ у Европи и да је договорено да ова компанија у Београду отвори регионални центар за сервисирање и одржавање те опреме, како на нашим царинама, тако и за царинске испоставе свих земљама региона. Такође, у Министарству финансија очекују да ће ускоро почети и преговори о финансијским условима кредита за обнову термоелектране Костолац, јер разговори кинеске стране са Министарством енергетике трају већ дуго.
У застоју су и преговори прибојског ФАП-а са компанијом Донгфенг. Такође, супротно великим очекивањима, и извоз кинеских трактора марке „ото“ из Новог Сада у Европску унију мораће да сачека, јер је пробна серија изашла са фабричких трака новосадске Агровојводина механизације тек пре месец дана.
За протеклих десет година кинеских инвестиција у Србију скоро да и није било, ако изузмемо улагање око 35 милиона евра у тржне центре и присуство две мање информатичке куће - ZTE и Huavej. Због тога, логично је запитати се зашто би убудуће било другачије?
НИН-ови саговорници оптимизам заснивају на до сада најозбиљнијој намери Кине да освоји европско тржиште. С друге стране, подсећају и да је проблем дуговања Србије према Кини решен прошле године, тачније да је Србија признала своје дугове, чиме је неформална забрана инвестирања у Србију укинута. Као што је НИН раније писао, постоктобарска власт није желела да призна дугове настале у време Милошевићеве владавине из деведесетих година прошлог века, због чега је Кина инвестиције у Србију ставила „на лед“. Препрека, дакле, за кинеску робу и новац изгледа да више нема. А обрнуто, питаће неко?
Кредит: фиксна каматна стопа од три одсто
За изградњу моста Земун – Борча, Србија се код кинеске Ексим банке задужила за 217,4 милиона долара, док ће се преосталих 37,6 милиона долара обезбедити из Националног инвестиционог плана. Такође, трошкове експропријације и техничке припреме за изградњу моста сносиће град Београд. Кредит је одобрен на 15 година, са почеком од три године и фиксном каматном стопом од три одсто годишње. Саобраћајни институт ЦИП и кинески ЦРБЦ (Кинеска корпорација за путеве и мостове) као главни извођач радова на мосту од Земуна до Борче, најавили су прошле недеље да је идејни пројекат за мост готов, док ће најкасније до краја ове године бити завршен и главни пројекат. Радови на мосту почеће априла 2011. године, мост ће бити дугачак 1,5 километара, а приступне саобраћајнице још 21 километар.
Маргинализација Жежељовог моста
Председник Србије, Борис Тадић је на полагању камена темељца истакао да „се у Србији граде три највећа моста у Европи“. Превидео је такође мост преко Дунава, на Коридору IV, између Видина (Бугарска) и Калафата (Румунија), који је и дужи и шири од овог нашег, између Земуна и Борче (средином бугарско-румунског иде пруга).
Кад смо већ код европских коридора, председник државе, такође, није споменуо ни Жежељов мост, срушен пре 11 година током НАТО бомбардовања Србије. За разлику од поменутих, новосадски мост је и друмски и железнички, чак кључан за шински Коридор 10! Његова обнова кошта 60, од којих ЕУ финансира 30, Покрајина 20, град 10 милиона евра. Тендер за извођача био је најављен за средину априла, а министар Милутин Мркоњић га је прошле недеље најавио за крај овог месеца. Стално одлагање обнове, логичног приоритета одмах од рушења, говори не само о маргинализацији Жежељовог моста, још више указује на лош третман железничког саобраћаја у Србији.
Петрица Ђаковић, Ж. Л.
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=54171
