Церска битка

[miskotes]

PROSLAVA 96. GODIŠNJICE CERSKE BITKE

U Tekerišu kod Loznice danas je održana centralna manifestacija povodom obilježavanja 96. godišnjice Cerske bitke u kojoj je srpska vojska izvojevala prvu savezničku pobjedu protiv Austrougarske u Prvom svjetskom ratu.
   

Info
09:49   |   22/08/2010

 

 

Izvor: BETA
   

Svečanosti je prisustvovao načelnik Generalštaba Vojske Srbije Miloje Miletić, koji je u obraćanju prisutnima istakao da je Cerska bitka "primjer i biser blistavih vojničkih pobjeda".

On je dodao da je otadžbina za srpskog vojnika uvijek bila svetinja, da je tako bilo minulih vijekova i da je tako i danas, a da će tako biti u vremenu koje dolazi.

"U ime mira, podsećamo kako sebe, tako i generacije sadašnje i buduće, da se na proverenim vrednostima mogu graditi odnosi u budućnosti sa susedima i u međunarodnoj zajednici", rekao je Miletić.

On je naveo da je Vojska Srbije istovremeno spremna da u skladu sa Ustavom i odlukama izvršne i zakonodavne vlasti, učestvuje u kreiranju povoljnog bezbjednosnog okruženja u regionu i svijetu.

"Mir jeste danas nacionalni, regionalni i međunarodni interes i potreba. U skladu sa operativnim sposobnositma, Vojska Srbije će dati pun doprinos afirmaciji nacionalnih vrednosti i pozicije Republike Srbije u savremenom svetu", naveo je Miletić.

Vijence na spomenik srpskim junacima su položili predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva rada i socijalne politike, Generalštaba Vojske Srbije, ambasada Austrije, Mađarske, Češke i Slovačke, grada Loznice i nevladinih organizacija za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Prisutne je u ime grada Loznica pozdravio gradonačelnik Vidoje Petrović.

Današnje obilježavanje godišnjice Cerske bitke organizovali su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo rada i socijalne politike, grad Loznica i loznički Centar za kulturu "Vuk Karadžić".

Cerska bitka, koja se vodila u avgustu 1914. godine, jedna je od najznačajnijih i najvećih pobjeda srpske vojske u Prvom svjetskom ratu. Počela je 12. avgusta 1914. godine, a završena je povlačenjem austrougarskih snaga u noći između 19. i 20. avgusta. Srpske snage su tokom bitke izgubile više od 16 000 vojnika, dok je austrougarska vojska pretpjela gubitak 25 000 vojnika.

I sad AU namesnik incko da srbima želi dobro, a germani nisu zaboravili svoje saveznike u dva rata.
Kako su germani oterani u prošlom veku 2 puta kao i njihovi saveznici, biće i treći put.

[Vedoni]

I sad AU namesnik incko da srbima želi dobro, a germani nisu zaboravili svoje saveznike u dva rata.
Kako su germani oterani u prošlom veku 2 puta kao i njihovi saveznici, biće i treći put.

Cime? Pogrdnim rijecima?

[grgo]

Cime? Pogrdnim rijecima?

Ne, neće pogrdnim riječima nego će se čekati 550 godina ako se moglo Turke čekati 500 moRe igermane  550 

[miskotes]

Onim kojim je VRS rastjerivala horde i u proteklom ratu a krici su se čuli heljpppppppp bozzzzzzniaaaa pljizzzzzzzz.
I tada su Srbi bili malobrojniji i slabije naoružani i lošijem ekonomskom položaju na jednoj, a gle čuda kako tada tako i sada na drugoj strani su isti.
Verujemo u boga!

[Vedoni]

Onim kojim je VRS rastjerivala horde i u proteklom ratu a krici su se čuli heljpppppppp bozzzzzzniaaaa pljizzzzzzzz.
I tada su Srbi bili malobrojniji i slabije naoružani i lošijem ekonomskom položaju na jednoj, a gle čuda kako tada tako i sada na drugoj strani su isti.
Verujemo u boga!

Nemoj mi molim te samo o 'junastvu' VRS-a u proteklom ratu. Time je vec citav svijet upoznat'.

[miskotes]

Ne pričaćemo o herojskom laganju.
I off si teme.

Церска битка је знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера у којој је храбра српска војска извојевала против аустроугарских трупа своју прву (и савезничку) победу у Првом светском рату. У историографији помиње се и као Јадарска битка, јер су се главне операције одвијале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степановића.
Припреме за битку
Церској бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.
Знајући да Аустроугарска припрема велику летњу офанзиву на Србију, српска Врховна команда припремала се за тактичко-оперативна дејства и контраофанзиву. Процењујући да ће главнина аустроугарских снага ударити са севера и долином Мораве, док ће помоћне снаге надирати са запада од Дрине, Команда је своје снаге распоредила на следећи начин: Прва армија, под командом генерала Петра Бојовића, налазила се на простору Гроцке, Смедеревске Паланке, Раче и Тополе. Друга армија, под командом генерала Степе Степановића, налазила се у рејону Обреновца, Лазаревца и Аранђеловца. Треца армија, под командом генерала Павла Јуришића, штитила је северну и северозападну границу од ушћа Колубаре до Љубовије, док се Ужичка војска, под командом генерала Милоша Божановића, налазила у рејону Ужица, како би контролисала правце који од Вишеграда и Бајине Баште воде долином Западне Мораве.
Насупрот њима, Пета армија Аустроугарске, под командом генерала Франка, налазила се на простору Бијељина, Зворник, Прибој, Брчко. Шеста армија, под командом генерала Поћорека, била је груписана у рејону Власеница, Рогатица, Калиновик, Сарајево, док се Друга армија, под командом Бем-Ермолија, налазила у Срему и Банату. Аустроугарска команда главнину снага концентрисала је на Дрини, одлучујући се за северозападни стратегијски правац што је донекле изненадило српску Врховну команду.
Уочавајући стратеску важност планине Цер, а према тренутном распореду снага, командант Друге армије Степа Степановић израдио је план дејства Друге армије по главном стратешком правцу, као и план садејштва Треће армије и делова Прве армије (Моравске 2 и Тимочке 1. дивизије).
Битка
До првог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи 15. на 16. август измедју делова 21. аустроугарске дивизије и делова Комбиноване дивизије. У огорченим ноћним борбама код Текериша, Срби су приморали аустроугарске снаге на повлачење. Међутим, сутрадан ујутро, 9. аустругарска дивизија угрозила је лево крило Комбиноване дивизије и приморала је да се повуче. Фронт се стабилизовао након непосредне интервенције команданта Степе који је увођењем Моравске 1. дивизије одбацио 9. аустроугарску дивизију и заузео Беглук. Коњичка дивизија дејствовала је са снагама Друге армије и Шумадијске 1. дивизије. Повлачење преко Дрине разбијене аустроугарске снаге отпочеле су у ноћи 19. на 20. август и наставиле цео сутрашњи дан.
Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церској бици, командант Друге српске армије Степа Степановић унапређен је у чин војводе. Та прва победа савезника у Првом светском рату афирмисала је команданта Степу, што је битно ојачало и морал савезничке војске.
Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је тзв. церска операција.
У Церској бици српске снаге изгубиле су више од 16.000 војника, док су аустроугарски губици износили око 25.000 погинулих.

Сукобљене стране :
Аустроугарска и Краљевина Србија
Заповедници :
Оскар Поћорек и Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм
Јачина
200.000 180.000
Губици
25.000 мртвих 16.000 мр

[miskotes]

To nindža :

Најмлађи херој Церске битке

Сташко Сондермајер најмлађи је борац који је, бранећи своју отаџбину, погинуо 5. августа 1914. године у Церској бици. Мештани села Богосавца, уредили су његов гроб у центру села и организовали помен.

У борбама код села Добрића, 5. августа 1914. године, погинуо је најмлађи јунак Церске битке ученик шестог разреда Друге београдске гимназије Станислав Сташко Сондермајер.
Bogosavac.527.1

Са жељом да његово херојство сачувају од заборава, мештани Богосавца, уредили су његов гроб у центру села и организовали помен.

"Од срца жаљен, млад, а тако славан, мали јунак Трећег коњичког пука борави вечни сан на пољу части", записао је о Сташку Сондермајеру његов професор Ибровац.

Васпитаван у патриотском духу, син уваженог хирурга и санитетског пуковника, Романа Сондермајера и Станиславе Ђурић, имао је 16 година када је букнуо рат. Док су се мушкарци спремали за фронт, дечак је стао пред оца тражећи да крене и он, али дозволу није добио.

"Много су волели српство и Србију и због тога су отишли у рат. Мали Станислав је побегао у рат где се пријавио овде негде код Шапца. Учествовао је у Церској бици, где је и погинуо четири или пет дана по доласку", каже Станисављева снаха Загорка Сондермајер.
Bogosavac.527.2

Одређен да буде на служби у позадини, дечак је преклињао да му се учини част да уђе у борбени ред, а његово страдање са пушком у руци изазвало је сузе у очима многих ратника.

"Жене, сестре, мајке Богосавца, изашле су на бојиште и нашле младог дечака у морнарској униформи, узеле су га, донеле у центар села и сахраниле на месту где почива", каже Милорад Маринковић из Богосавца.

У блузи погинулог дечака пронађен је дневник умотан у марамицу у којем описује како га је поразила смрт мајке два дана после мобилизације као и атмосферу на фронту.

"То што је учинио Сташко Сондермајер, да са својих 15-16 година оде у добровољце, не би ни неки старији људи. Врло сам поносна", каже Мила Иванишевић, Сташкова унука.

Песмом му се одужила и Исидора Секулић, чији део се, по одобрењу породице објављује први пут: "Давно необрадована, обрадовала сам се диадеми чистих твојих детињих очију. Причао си да волиш Србију, слободу и једног принца. И с тобом заједно, ја сам волела Србију".

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/935686/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B8+%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98+%D0%A6%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B5.html

Il si, znaš već šta !