Хронологија догађаја на простору бивше СФРЈ 1995. године

[Zalutalo_prase]

05. 08. 1995.

Послије 36 часова опште офанзиве на Крајину, у којој према процјенама УН учествује 100.000 хрватских војника, хрватске јединице у 12.30 часова ушле су у Книн, а на книнској тврђави се завијорила хрватска застава ("шаховница") дуга 20 метара. Војна команда СВК се повукла на резервне положаје.

Према изјави портпарола УН у Загребу Кристофера Ганеса книнске улице су препуне тијела убијених цивила. Припадници мировних снага, стационираних у Книну, помагали су у евакуацији рањених и болесних из книнске болнице, која је погођена са неколико минобацачких граната.

Према извјештајима хрватских медија, хрватске јединице су заузеле и Бенковац, Грачац и Ловинац, а према ријечима портпарола хрватског министарста одбране Ивана Тоља "хрватска армија је обавила 80% планираног задатка". Према истим изворима, Срби напуштају Удбину и своје авионе пребацују у Бању Луку.

Портпарол УН у Бањој Луци је изјавио да је из Крајине кренуло око 35.000 људи, који су се "дали у бијег тракторима, аутомобилима, запрежним
колима, било чиме што се креће" и крећу се у двије колоне дугачке између 15 и 20 километара ка Босни, кроз два коридора која им је оставила
Хрватска војска. Према његовој процјени очекује се да ће се број избјеглица повећати на 100.000. Тим поводом министар иностраних послова у Влади РСК Миливоје Војновић је упутио писмо Јасушију Акашију у коме је речено да су "Влада РСК и Главни штаб одлучили да хитно евакуишу
дјецу, жене и старце из РСК у СР Југославију" и да због тога траже међународну помоћ у заштити конвоја избјеглица како се "Хрватској не би
дозволило да понови злочине из Западне Славоније".

До жестоких артиљеријских окршаја дошло је и у источном дијелу РСК. Најприје су јединице 11. славонскобарањског корпуса СВК око 3.30
часова извршиле артиљеријски напд на Осијек и Винковце. Један сат иза тога Хрватска војска је напала Вуковар, Тењу и Даљ. Српска војска је
успјела да заустави напад.

Предсједник Владе РСК Милан Бабић из Београда упутио је апел генералном секретару УН Бутросу Галију у коме моли да СБ заустави геноцид над
спрским народом у Крајини.

Предсједник САД Бил Клинтон је изјавио да хрватски напад на РСК може бити користан, јер "када босански Срби осјете притисак, као што су то
ваздушни напади или пробој Хрватске војске, схватиће да је вријеме да се постигне било какав споразум".

Њемачки канцелар Хелмут Кол изјавио је да разумије Хрвате јер су "дошли до тачке на којој су рекли да морају да реагују, али да се још нада да је велики рат на Балкану могуће избјећи".

Поводом хрватске офанзиве на РСК предсједник Чешке Вацлав Хавел је рекао: "Сви знамо да то није начин за рјешавање спорова међу народима, али не можемо у исту корпу да стрпамо све зараћене снаге - хрватски војници су у другачијем положају од босанских и крајишких Срба... то је нешто друго него када Караџићева армија ради то што ради... јер силом се треба супротставити злу..."

Неколико хиљада људи на Тргу Републике у Београду демонстрирало је узвикујући: "Издаја, издаја!" Демократска странка упутила је писмо предсједнику Србије Слободану Милошевићу у коме се каже да је "наступио посљењи тренутак да се заштите Срби у Крајини над којима се
спроводи геноцид".

Командант ВРС генерал Ратко Младић одбио је да прихвати функцију специјалног савјетника и координатора заједничке одбране РС и РСК, на
коју га је поставио Радован Караџић. У одговору је рекао: "У рат сам ушао као војник и из рата желим да изађем као војник. Не желим да прихватим кабинетску дужност... моје именовање на непостојећу дужност савјетника и координатора неуједињених војски и држава сматрам смјеном са дужности команданта ГШ ВРС на незаконит начин... Остајем на дужности команданта ГШ ВРС док ми српски борци и наш народ изражавају подршку и док не будем разријешен те дужности у складу са Уставом..."


06. 08. 1995.

Хрватска војска је заузела Петрињу, Удбину, Кореницу, Теслинград и Плитвичка језера, Слуњ, Отрић... У муњевитој офанзиви, названој "Олуја",
према ријечима портпарола хрватског министарства одбране Ивана Тоља, "хрватска армија је тактички и оперативно извршила свој задатак". Тољ је око 18 часова објавио: "Крајина више не постоји" и зато "апелујемо на преостале, разбијене дијелове српске војске у сјеверним дијеловима Крајине (Банија и Кордун) да се предају".

Народна скупштина РС упутила је писмо скупштинама СРЈ, Србије и Црне Горе у коме упозорава на тежину тренутка за цјелокупни српски
народ и апелује на доношење хитних одлука за одбрану територије и народа РСК. У писму поред осталог стоји: "Поштована господо посланици,
драга браћо, у овим данима који спадају међу најтеже у историји нашег народа, обраћамо вам се као својим најрођенијим, као браћа браћи. Вама
је, у то смо потпуно сигурни, једнако као и нама, апсолутно јасно да је данас угрожен и биолошки и духовни опстанака цјелокупног српског народа. Не желимо овом приликом подсећати на било какве наше и ваше узајамне и међународне обавезе и договоре. Желимо само подсетити на људску, од Бога дату, обавезу да се помаже брату који се налази у смртној опасности. Стога очекујемо да нам, када нам понестане снаге, пружите помоћ".

На подручје Бање Луке стигло између 35.000 и 40.000 избјеглица из Крајине. Истовремено колона од 15.000 избјеглица у Топуском на капијама базе УНПРОФОР-а тражи помоћ, јер их је претходно Хрватска војска напала из авиона и артиљеријског оруђа. У Топуско је стигло и неколико хиљада српских војника који су одбили хрватски позив да се предају, као и 2.400 муслиманских избјеглица из Велике Кладуше. А на путу од Петровца према Бијељини, односно СРЈ, креће се колона од око 120.000 избјеглица.

Предсједник Кризног штаба за прихват избеглица из РСК у Бањој Луци Гојко Кличковић изнео је очекивања да ће се број прогнаних из Српске Крајине повећати на 240.000. Кличковић је прецизирао да се тренутно у РС налази 150.000 Срба - жртава етничког чишћења које је Хрватска војска извршила у РСК. "Избјеглице су притисле све путеве који воде из РС преко Високе Крајине и Семберије према Србији. Ово је највећи егзодус Српског народа у његовој историји", нагласио је Кличковић.

У интервјуу америчкој ТВ мрежи АВС амерички државни секретар Ворен Кристофер је рекао: "Ми морамо да имамо на уму како је почео овај сегмент сукоба у региону, а почео је српском офанзивом на Бихаћ, на који су Хрвати одговорили".

Одржан састанак проширеног Колегијума команданта ВРС у Бањој Луци, поводом одлуке предсједника РС о "смјењивању команданта ГШ ВРС",
генерала Младића. 18 генерала је у писму Скупштини и предсједнику РС оцијенило да је "одлука предсједника Караџића погрешна" и да је донијета у "досад најтежем тренутку" и сугерисали посланицима Скупштине да сагледају негативне посљедице такве одлуке, јер би "изазвала подјелу народа и војске на присталице Младића и Караџића". Најзад, они су обавијестили да ће у складу с Уставом РС "извршавати само наређења која добијају од команданта ГШ ВРС генерал-пуковника Ратка Младића".

Влада РС на својој ванредној сједници, као и Скупштина РС на засиједању у Јахорини, стале су на страну Радована Караџића и подржале одлуку о преименовању Главног штаба у Генералштаб ВРС, а у условима непосредне ратне опасности и ратног стања у Штаб Врховне команде.


07. 08. 1995.

Припадници Петог корпуса Армије БиХ започели су у Топуском масовне покоље српских избјеглица и блокираних јединица Српске војске Крајине, каже се у хитном саопштењу савјетника предсједника РСК Слободана Јарчевића.

Извори УН саопштили су да је сломљен отпор снага Фикрета Абдића и да су јединице Петог корпуса Армије БиХ ушле у Велику Кладушу.

Хрватска авијација бомбардовала је колону избјеглица из РСК, која се креће правцем Петровац - Кључ, и Мркоњић Град - Дрвар - Петровац, а
муслиманска артиљерија колону у мјесту Крепшић код Брчког.

Канцеларије Комесаријата за избјеглице и хуманитарну помоћ из Петровца и Бијељине саопштавају да је у овим злочиначким нападима хрватске авијације и муслиманске артиљерије има велики број погинулих и рањених.

Народна странка Црне Горе оптужила је "званичну Југославију да је искључиви кривац за пад Книна у руке Туђманове војске". Блокада на
Дрини, пад Западне Славоније, предаја Превлаке и коначно перфидно подстицање раскола у Републици Српској - очигледно су докази да званична
Југославија води у катастрофу српски народ западно од Дрине", упозорава се у саопштењу НС.

Представници хуманитарних организација УН упозорили су свјетску јавност да РСК предстоји хуманитарна катастрофа и највећи егзодус становништва од почетка рата у претходној Југославији. Према процјенама УН, са територије РСК покренуто је усљед хрватске агресије више од
200.000 Срба. Америчка телевизијска мрежа ЦНН тврди да ће "Крајина на тај начин бити потпуно етнички очишћена".

Европски посредник за претходну Југославију Карл Билт узвратио је оштро хрватској Влади на њену одлуку да је прогласи за "персону нон грата".
"Загреб је изабрао пут рата, а не пут преговарања", изјавио је кратко Билт у Женеви, реагујући на вијести из Загреба. Хрватска влада је одлучила
да прекине односе са Билтом због његове изјаве да би хрватски предсједник Фрањо Туђман могао да одговара пред Међународним судом за
ратне злочине због агресије на Крајину.

Вијешћу да се предсједник РСК Милан Мартић већ налази негдје у Босни и да је из Крајине избјегао с војском и народом демантоване су гласине о његовом наводном самоубиству или рањавању.

Предсједник Србије Слободан Милошевић и даље испуњава своју обавезу о затварању границе између СРЈ и Републике Српске - каже се у извјештају УН који је објављен у Њујорку.

Британски министар одбране Мајкл Портиљо критиковао је "етничко чишћење" које хрватска војска врши у Крајини. Портиљо је потврдио: "када
су људи протерани из својих кућа и места на којима су живели генерацијама, онда је то стварно етничко чишћење". Према извјештају Међународног комитета Црвеног крста, између 150.000 и 200.000 српских избјеглица из Крајине налази се сада на путу кроз Републику Српску.

Свети архијерејски синод Српске православне цркве упутио је апел српском народу у коме се упозорава да је "ово голготски час српске историје". "Српски православни народ Западне Славоније и читаве Српске Крајине, од Глине до Јадовна и Голубњаче у Далмацији и Јасеновца,
поново преживљава геноцид и егзодус који надмашује онај из времена фашистичког и усташког терора под Хитлером", констатује се у апелу
Светог архијерејског синода и упозорава: "Очигледно је", упозорава се даље, "да и осталим деловима српства прети опасност од даљег уништавања од Јадовна до Косова. "Томе је увелико допринела и доприноси и званична власт СР Југославије, односно Републике Србије и Црне Горе, која је својим властољубивим понашањем и самољубивим ставом погазила сва своја обећања и гаранције дате Српској Крајини, а својом
кратковидом политиком довела народ у пуни ћорсокак и безизлаз."


08. 08. 1995.

Предсједник РС Радован Караџић упутио је отворено писмо предсједнику Србије Слободану Милошевићу, у којем поред осталог стоји: "Господине
Предсједниче, ако је истина да је политика умјетност могућег, онда Ви до сада нисте показали велико умијеће. Било је могуће спријечити пад
Западне Славоније, али то из неразумљивих разлога није урађено. Умјесто тога, Ваши су медији и Ваше политичке марионете окривиле
руководство Републике Српске. Било је такође могуће спријечити и садашњу хрватску агресију на читаву Републику Српску Крајину. Умјесто тога Ваш режим нуди јалове осуде, што се ни у чему не разликује од циничних осуда међународне заједнице. Садашњи тренутак јасно говори да Ваше досадашње залагање за српске националне интересе није било искрено. Уосталом, било је могуће много раније остварити те циљеве одмах након распада Југославије. Нити су наши непријатељи били толико снажни да нам се успјешно супротставе, нити је међународна заједница имала политичку вољу и потребно јединство да нас заустави. Међутим, Ви сте након почетне фазе буђења српског народа и опште анимације читавог српског бића у одбрани националних интереса, изневјерили сопствене идеје да сви Срби треба да живе у једној држави. Почели сте попуштати пред спољним притисцима до те мјере да се то граничи са издајом. Зато Вас је Запад прогласио својом једином надом. ... Господине Предсједниче, ми можемо да се разумијемо у политичким и тактичким оцјенама. Али сада, се покушава срушити западни дио Српства, а већ је проузрокована огромна људска трагедија. Ако се овај процес не заустави западно од Дрине, неће се зауставити ни на Дрини. Ви сносите највећу историјску одговорност за садашња дешавања. Још увек имате шансу да се успјешно вратите на браник наших националних интереса. Ви сте некада увјеравали свијет да Срби неће поклекнути. Вјеровали су Вам тада. Вјероваће Вам опет", истиче се на крају писма.

Предсједник РСК Милан Мартић позвао је све војне обвезнике из Српске Крајине и патриоте из СРЈ и расејања да се укључе у борбу "и помогну војсци и народу, који се нису повукли пред усташком агресијом". "Наша вековна огњишта морамо ослободити, без обзира на дужину трајања
рата и сва искушења." - каже се на крају прогласа предсједника Мартића.

Снаге Српске војске Крајине потиснуле су јединице Хрватске војске низводно од Двора на Уни, омогућивши колонама прогнаних Срба са Кордуна
пролаз према Новом Граду и даље према градовима у дубини територије Републике Српске.

Предсједник Ратног предсједништва Општине Нови Град Драган Бера нагласио је да су новоградски борци "одлучни да одбране родни град и целу територију општине", а тиме, како је рекао, "и овај веома важан простор за РС".

У саопштењу Другог крајишког корпуса ВРС се каже да је Хрватска војска атриљеријом и авијацијом напала Дрвар и приградска насеља.

Британски министар иностраних послова Малколм Рифкин упутио је "директно и оштро" писмо свом хрватском колеги Гранићу у коме је упозорио на
кршење људских права и страдање српских избјеглица у Крајини.

Њемачка штампа пише о масовном егзодусу Срба из РСК који пред бруталностима Хрватске војске бјеже у Републику Српску. Листови наводе да
се ХВ "иживљава на цивилном становништву, женама, дјеци и старцима, као и над заробљеним "плавим шлемовима" које Хрвати заједно са
заробљеним Србима гурају испред себе".

Француски медији упозоравају на пасивност тзв. међународне заједнице у осуди злочина које је Хрватска војска починила у току агресије на РСК.
Штампа у Паризу окарактерисала је прогон Срба из Крајине као "егзодус без преседана", истичући да је у току премештање 200.000 Срба на основу тајног договора српског и хрватског предсједника Слободана Милошевића и Фрање Туђмана.

Војска Југославије обавезала се да ће бранити просторе Источне Славоније, Барање и Западног Срема. Договор о томе постигнут је на састанку највиших представника ВЈ и 11. славонскобарањског корпуса Српске војске Крајине. Према објашњењу предсједника Скупштине општине Вуковар Славка Докмановића, на састанку формирана је заједничка команда ВЈ и 11. славонско-барањског корпуса, који дјелује на тим просторима. "Србија је тиме потврдила да ће у случају усташке агресије стати уз нас и бранити просторе Источне Славоније, Барање и Западног Срема" - прецизирао је Докмановић, који испред цивилних власти Вуковара присуствовао договорима војних представника. "Сваки злочиначки метак и
усташка граната која од данас падне на Вуковар, као да је пала на Београд, Крушевац или Крагујевац" - рекао је Докмановић напомињући да ће "на сваки усташки ударац бити вишеструко узвраћено. Предсједник Скупштине општине Вуковар упутио је поруку и Хрватима: "Има нас 12 милиона, има нас ако буде устребало и 312 милиона. Схватите ове бројке озбиљно, уразумите се."


09. 08. 1995.

Предсједник РС др Радован Караџић, подспредсједник др Биљана Плавшић и др Никола Кољевић и предсједник Народне скупштине РС мр Момчило Крајишник састали су се у Бањој Луци са предсједником РСК Миланом Мартићем. Након састанка иза затворених врата предсједници Караџић и
Мартић дали су новинарима краће изјаве, у којима су истакли да ће се оружане снаге двију западних српских држава заједнички борити за
ослобађање Крајине. Предсједник Караџић је рекао да су сви успјеси Српске војске у овом рату били из контраофанзива и да ће тако бити и овог
пута. Он је, такође, нагласио да су двије српске војске у садејству већ ослободиле Двор на Уни и да ће чим се Српска војска Крајине консолидује, на тај начин ослободити дио по дио Крајине. Милан Мартић је рекао да се командант СВК генерал Миле Мркшић, налази "у близини Баније и Кордуна" гдје "покушава да сачува Двор на Уни, мостобран за извлачење преосталих цивила". Говорећи о разлозима окупације дијела РСК и егзодуса становништва, Мартић је рекао да је данима прије агресије "молио руководство Србије да се огласи и да макар једном изјавом припрети Туђману јер је Југославија по Венсовом плану имала обавезу да штити територију и становништво РСК. Међутим, како тврди Мартић, Милошевић је Акашију дао "гаранцију да се неће мијешати у сукоб". До масовног егзодуса становништва Крајине дошло је, како каже Мартић, зато што се "народ осјетио преварен и напуштен од матице Србије".

Руски патријарх Алексеј Други осудио је хрватску офанзиву на Крајинске Србе, а њихово протјеривање назвао злочином. Алексеј Други је у
саопштењу истакао да "ниједно политичко или национално објашњење не може оправдати" хрватски напад на Крајину. Истјеривање око 200.000
Срба са њихове историјске територије оцјенио је као "тежак злочиначки акт".

Предсједник Хрватске Фрањо Туђман, иако је претходно био прихватио Јељцинов позив, одбио је да се састане са предсједником Србије Слободаном Милошевићем, који је отпутовао у Москву.

Предсједник Србије Слободан Милошевић примио је најодговорније државне функционере Србије и СРЈ ангажоване на организовању пружања
помоћи и збрињавању избјеглица из РСК. Том приликом он је, између осталог, рекао: "У овом часу је најважније помоћи народу да што мање испашта трагичне посљедице одлука руководства са Пала одбацивањем мировних планова".

Алија Изетбеговић посјетио Бихаћ.

У Београду на Тргу Републике одржан је збор подршке Крајишницима, коме је присуствовало више од 10.000 грађана. На збору је усвојена декларација са четири захтјева: укидање блокаде на Дрини, ванредно засиједање свих скупштина, састанак предсједника Србије, СРЈ, РС и РСК, као и формирање владе националног спаса.

[Zalutalo_prase]

10. 08. 1995.

Извјештаји о нељудским акцијама војске Хрватске на територији Српске Крајине изазивају прави шок - саопштава познати московски коментатор
Анатолиј Потапов. Готово цјелокупно становништво Српске Крајине налази се у бјекству, а хрватска авијација у више наврата бомбардовала
је колону избјеглица и прихватна мјеста. Иначе, званични Загреб је обећао да ће осигурати безбиједну евакуацију избјеглица. Ова интервенција
Хрватске - оцјењује Потапов - обилује чињеницама које показују да је то истребљивачки рат.

Клинтонова администрација покушаће да убиједи своје западне савезнике да прихвате нове мапе о подјели бивше БиХ, које су, у ствари модификована верзија приједлога Контактгрупе.

Према писању "Вашингтон поста", САД хоће да сачувају бившу Босну као јединствену државу која би "фиктивно била подијељена између Хрватске и Србије".

У Загребу су команданти НАТО-а и УН, командант Јужног крила НАТО-а амерички адмирал Лејтон Смит и генерал Бернар Жанвије, потписали
тзв. Меморандум о разумијевању, тј. меморандум о процедури извођења ваздушних удара у Босни у циљу "одвраћања напада, али и пријетње
нападима на заштићене зоне и постизању пуне борбене готовости за извођење борбених операција уколико мјере одвраћања не постигну циљ и не
буде отклоњена пријетња заштићеним зонама". Овим актом су команданту УНПРОФОР-а Бернару Жанвијеу дата пуна овлашћења да затражи ваздушне ударе.

Командант јужног крила НАТО пакта генерал Лејтон Смит и командант снага УН за бившу Југославију генерал Бернар Жанвије склопили су у Напуљу војни споразум о заштити "зона безбиједности" у бившој БиХ НАТО-вим авионима.

Посредник Европске уније у преговорима о претходној Југославији Карл Билт оптужио је Хрватску за агресију на РСК. Образлажући оптужбе упућене Хрватској због њене агресије на Српску Крајину, Билт је рекао да поступци свих зараћених страна морају бити "суђени подједнако" и оцјенио да бјекство више од стотину хиљада Срба из Крајине пред хрватским јединицама представља "највећу избјегличку катастрофу у овом варварском рату".

Савјет безбиједности УН усвојио је Резолуцију 1009 у којој се тражи да Хрватска одмах обустави све војне активности и опомиње Загреб на обавезу да дозволи приступ Међународном црвеном крсту припадницима оружаних снага Крајине заробљеним од стране Хрватске војске. У Резолуцији се подвлачи да ће сви они који су нарушили међународне хуманитарне законе бити за то лично одговорни, а генералном секретару УН
налаже се да ангажује међународне организације да "сниме" хуманитарну ситуацију у Крајини, "укључујући и проблем избјеглица".

СРЈ је затражила од Савјета безбједности УН да без одлагања предузме енергичну акцију поводом бруталне хрватске агресије на РСК, изражавајући огорчење што међународна заједница није до сада ништа учинила да заустави монструозну политику Хрватске према Србима у Крајини. "Посебно је узнемиравајуће да Савјет безбједности није затражио од хрватских трупа да се повуку на позиције од прије агресије 4. августа и да су позиви за увођење санкција према Хрватској игнорисана", подвукао је амбасадор СРЈ при УН Драгомир Ђокић.


11. 08. 1995.

У интервјуу "Гласу српском" др Радован Караџић, предсједник РС и врховни командант ВРС, поред осталог истакао је сљедеће: "Остварује се
вјековни сценарио продора западних интереса на Балкану, посебно кориштењем ислама. Нажалост, у неким српским земљама на власти су
снаге које нису препознале национални интерес. Ако војска није државни орган, онда она није ништа друго него група наоружаних људи. Међународна заједница, сујетна каква јесте, неће дозволити Јељцину тријумф око завршетка рата у бившој Југославији. Управо што се СДС води демократски, толерантно и што не гоне вјештице, није чудо да је ова држава издржала бочне политичке ударе који су долазили и из Београда и са других страна. Ми смо, изгледа, некоме постали тешки и жели нас се отрести. Ми пут свој знамо. То је пут побједе, то је пут одбране - свега што имамо уз ослобађање простора који су привремено окупирани или још нису ослобођени."

Од 250.000 становника РСК, који су пред хрватском агресијом напустили њихове домове, до данас их је у избјеглиштву умрло 250 - саопштио је
Државни штаб за прихват и смјештај избјеглица РС. Ради се претежно о старим и изнемоглим особама, а међу умрлим је и двоје дјеце.

Уважавајући апел његове светости патријарха Павла, српске интелигенције, народа и бораца и мишљења српских генерала, а у име српског јединства и побједе, предсједник Републике и врховни командант оружаних снага др Радован Караџић донио је одлуку да обустави све предвиђене промјене у Војсци да би се са снажним јединством побједнички ушло у завршницу рата, каже се у саопштењу које је потписао др Радован Караџић.

Високи амерички функционери упознали су француске лидере са новим приједлогом Вашингтона за рјешавање конфликата у бившој Југославији, којим се де факто контрола над Босном препушта Србији и Хрватској. Савјетник за националну безбједност САД Ентони Лејк и државни подсекретар за политичка питања Питер Тарнов предводе делегацију САД на мини-турнеји по европским градовима, током које су већ одржани разговори у Бону и Лондону, а предвиђен је састанак са руководством Русије.

Мировне снаге УН потврдиле су да се у Крајини, у сектору ЈУГ, наставља "пљачка, убијање стоке и разарање имовине". У извјештају који је
достављен предсједнику Савјета безбједности каже се, такође, да је командант УН за сектор ЈУГ "изразио забринутост за безбједност због
очигледног недостатка контроле међу трупама Хрватске војске".

Предсједник САД ставио вето на одлуку америчког Конгреса о укидању ембарга на испоруке оружја босанским муслиманима.


12. 08. 1995.

Предсједник РС и врховни командант оружаних снага др Радован Караџић боравио је у Петровцу гдје се састао са представницима ратних предсједништава Петровца, Дрвара, Грахова, Српске општине Бихаћ и Кључ. Говорећи о узроцима пада РСК, предсједник Караџић је рекао да је "сигурно да до тога није дошло због војника", јер да им је "командовано како треба могли би три године да бране Крајину". Врховни командант оружаних снага РС поручио је Петровчанима да државно и војно руководство Српске "неће допустити никакав промашај и никакву грешку у управљању земљом и војском". "Ми ћемо бранити и одбранити РС", рекао је предсједник Караџић, нагласивши да "оно што народ одлучи да брани, оно се може и одбранити".

Командант Главног штаба ВРС генерал-пуковник Ратко Младић позвао је у суботу на јединство и слогу цјелокупни српски народ у Српској, Србији,
Црној Гори и дијаспори, како би се поразиле снаге које су кренуле да затру српско име и огњиште. "Наша је судбина јединствена и недјељива, и
морамо сви колико нас има и било гдје да се налазимо, потурити равномјерно леђа под ово вријеме и његово бреме ујединити све снаге и одупријети се онима који су кренули да нас затру", нагласио је генерал Младић обраћајући се припадницима 474, ваздухопл. базе ВРС у Залужанима код Бање Луке. "Ми смо јачи јер је правда на нашој страни, јер бранимо своја огњишта, своје потомство и нема никакве сумње да
ћемо на том тешком, али часном путу успјети", рекао је генерал Младић и упозорио да српски народ у РС никада није био у тежој позицији као што је данас.

Предсједник Србије Слободан Милошевић разговарао је са специјалним изаслаником генералног секретара УН Јасушијем Акашијем и командантом
УНПРОФОР-а Бернаром Жанвијеом. Милошевић се захвалио Акашију, јер је захваљуући њему деблокирано и спасено 15.000 људи у Топуском.

Руска Државна дума изгласала је на ванредном засједању Закон о једностраном укидању санкција наметнутих СР Југославији и о увођењу санкција Хрватској због геноцида над српским народом. Истовремено је у посебном саопштењу изречена оштра осуда западу због подршке пружене Хрватској за вријеме агресије на РСК. У саопштењу се прецизира да су НАТО авиони директно подржавали хрватске снаге у агресији на РСК, као и да су САД обучавале Хрватске оружане снаге.

Влада РС оцијенила је на сједници у Бањој Луци да се стање, након егзодуса становништва из РСК, постепено стабилизује и да процес
рада државних институција и привреде тече у складу са плановима функционисања у ратним условима. Влада је информисана о стању на рубним
подручјима РС и констатовано је да су све линије одбране стабилне, да нема никаквог разлога за панику и страх, нити потребе да се становиштво исељава из било које општине РС. У саопштењу са сједнице Владе додаје се да је забрањено свако исељавање из општина у РС јер за то не постоје никакви оправдани разлози.

Шеф њемачке дипломатије Клаус Кинкел упутио је хитан захтјев Влади Хрватске да одмах онемогуће све видове малтретирања српских избјеглица
из Крајине. У оштро сроченом званичном саопштењу, њемачки министар тражи од Загреба да прогнаницима гарантује заштиту наводећи при том да то није само један од облика поштовања људских права, већ и хуманитарна обавеза. "Од данашњег понашања Хрватске зависиће и будућа слика у свијету о тој држави и то морате да знате", поручује Кинкел властима у Загребу.

Артиљеријским нападом Хрватске војске на околину Требиња почеле жестоке борбе на требињско-дубровач ком ратишту.

Предсједник РСК Милан Мартић демантовао је да је послије недавне хрватске агресије на Крајину издао наређење о повлачењу војске. "Ја сам
издао наредбу да се становништво склони у околна села, а никако да напусти Крајину. О повлачењу војске није било ни ријечи", рекао је он.


13. 08. 1995.

Стејт демпартмент је издао саопштење у коме се каже да САД шаљу делегацију у БиХ, Хрватску и Србију на челу с помоћником државног секретара Ричардом Холбруком.

Лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић је изјавио да ће муслиманска влада у Сарајеву одбити сваки мировни план који предвиђа подјелу
муслиманске енклаве Горажде. "Нећемо препустити Горажде, макар морали да ратујемо 15 година", изјавио је он.

Служба тражења југословенског Црвеног крста евидентирала је 101.517 избјеглица на подручју Савезне Републике Југославије - саопштили су новинарима предсједник ЈЦК др Радован Мијановић и предсједник Црвеног крста Србије др Слободанка Груден. "Према посљедњим подацима којима располажемо, у Војводини има 47.864 избјеглице, на Косову 669, у Тимочком региону 6094, Шапцу 10.250, Лозници 22.243, Нишу 4.973, Ужицу 1.416, Врању 1.478, а кроз Београд је прошло 12.010 прогнаника са подручја Српске Крајине, рекла је др Груден.


14. 08. 1995.

Предсједник РСК Милан Мартић упутио је апел борцима и Влади РСК којим их позива да се, након збрињавања својих породица, врате и поново ослободе своја вјековна огњишта. "Усташки агресор окупирао је РСК, а народ, под пријетњом каме и нових јама, натјерао да напусти своја вјековна огњишта, гробља, успомене и да као људи без идентитета крену у неизвјесност", каже се у Мартићевом апелу и додаје да "нико нема право да верификује окупацију Крајине и призна пораз, јер нам народ, као учесницима ових за Србе историјских догађаја, никада не би опростио." "Не смијемо дозволити да будемо људи без завичаја и зато морамо да наставимо борбу као наши преци који су се 1915. године вратили из Албаније и ослободили своју отаџбину", поручио је предсједник Мартић својим војницима.

Представник СРЈ при УН у Женеви Владимир Павићевић изјавио је да је приликом Хрватске агесије на Крајину погинуло око 15.000 српских цивила. Павишћевић је упозорио да "ускоро више неће бити Срба у Хрватској" и додао да се ради о операцији етничког чишћења. Оставка специјалног извјештача УН за људска права у бившој Југославији Тадеуша Мазовјецког "услиједила је управо пред хрватску офанзиву на Крајину", подсјетио је Павићевић и нагласио: "Тај господин је нестао у тренутку кад је требало да напише извјештај."

[Zalutalo_prase]

15. 08. 1995.

Представник руског МИП Михаил Демурин је изјавио да Русија подржава амерички план за окончање рата у БиХ, али да се супротставља оном дијелу плана у којем се предвиђа да умјесто снага УН буду ангажоване снаге НАТО-а.

Предсједник Скупштине РС Момчило Крајишник у Женеви се тајно састао са копредсједницима Међуанродне конференције о бившој Југославији
Карлом Билтом и Торвалдом Столтенбергом ради "усаглашавања мапа" о територијалној подјели БиХ.

"Историја ће врло брзо морати да покаже и докаже зашто је пала Српска Крајина. Српска Крајина није брањена. Оно што се брани, оно се и може одбранити. Ми водимо упорне борбе по 15 дана за Лисичију Главицу, и узмемо пола Лисичије Главице. А за два дана падне читава једна држава и испразни се цијели простор - То Нису чиста посла, и јасно је да ту нису одговорни ни народ ни војник ни Мартић. Ту је одговоран неко други. То ће неко морати да разјасни, нечији образ ће морати да црвени", изјавио је др Радована Караџића на проширеној сједници Општинског одбора СДС Бања Лука.

Шеф америчког дипломатског тима Ричард Холбрук се у Сплиту састао са шефовима босанске и хрватске дипломатије Мухамедом Шаћирбејом
и Матом Гранићем. Разговор је вођен о новом америчком пројекту мировног рјешења за БиХ. Босански амбасадор у Лондону Мухамед Филиповић је оцијенио да овај план, чија је суштина, како се спекулише, начело "територије за мир", "нема шансе за успјех".

Синод СПЦ упутио је апел Јовану Павлу Другом и загребачком кардиналу Кухарићу да се не уништавају црквене реликвије, умјетничка дјела и
историјске драгоцјености Срба из РСК.


16. 08. 1995.

Представници УН (Акаши, Ганес као и војни портпарол УН у Сарајеву Крис Вернон) потврђују извјештаје о гомилању хрватских снага у Дубровнику.
Саопштено је да "ХВ концентише знатне снаге и опрему у региону Дубровника, што процјењујемо да би могло бити искоришћено за офанзиву
на Требиње, како би се артиљерија босанских Срба потиснула изван домета Дубровника".

Према извјештају Главног штаба ВРС, хрватске снаге из правца Грахова напредују ка Дрвару и упркос жестоком отпору мјестимично су пробиле српску одбрану.

Предсједник Француске Жак Ширак позвао је зараћене стране у БиХ да наставе дијалог о мировним приједлозима Контакт-групе и поновио иницијативу за састанак Контакт-групе са лидерима Србије, Хрватске и БиХ.


17. 08. 1995.

Након петочасовног разговора завршен је први сусрет између представника Србије Слободана Милошевића и помоћника америчког државног секретара Ричарда Холбрука. Послије састанка Милошевић је изјавио да ће разговори бити настављени и изразио наду "да ће у току укупних разговора моћи да се дефинишу неки заједнички елементи" за постизање трајног мира.  Холбрук је пак рекао да је "једино рјешење" за кризу у бившој Југославији оно које ће "подједнако и равноправно заштитити и афирмисати интересе сва три народа која живе у БиХ". Милошевић се затим састао са копредсједником Међународне конференције Карлом Билтом.

Командант УНПРОФОР-а Бернар Жанвије је упозорио команданта ГШ ВРС Ратка Младића на могуће ваздушне ударе.

Извори УН саопштили су да су јединице ХВ и ХВО "у потпуности окружиле Дрвар", док је помоћник команданта Главног штаба ВРС Милан Гверо
рекао да су "вијсти о окупацији Дрвара потпуно нетачне" и да су српски положаји око Дрвара и Србобрана (Доњи Вакуф) стабилни и непромијењени.


18. 08. 1995.

Предсједник Србије Слободан Милошевић је разговарао са предсједавајућим Савјета ЕУ, шпанским дипломатом Хавијером Соланом. Солана је
послије разговора објаснио да је циљ његове посјете био да пренесе јасну поруку "да вријеме истиче за рјешење овог сукоба".

Предсједник Србије је примио и шефа америчке преговарачке мисије Ричарда Холбрука са сарадницима у наставку преговора о новој америчкој мировној иницијативи. Након овог разговора Холбрук је отпутовао у Загреб, гдје се састао са хрватским предсједником Фрањом Туђманом, да
би га упознао са ставовима Слободана Милошевића, везаним за мировни процес.

Најзад, предсједник Милошевић је примио и грчког министра иностраних послова Карлоса Папуљоса.

Алија Изетбеговић саопштио је свој план у 12 тачака, као одговор на америчку мировну иницијативу. Изетбеговић захтијева да БиХ остане у
међународно признатим границама, да у име "босанских Срба", чији режим не признаје, преговара предсједник Србије Слободан Милошевић, да се
осигура међусобно признавање бивших југословенских република, да унутрашње разграничење у БиХ не буде неповољније од онога које је
предложила Контакт-група и да се ријеши статус Сарајева.

На редовној конференцији за новинаре хрватски предсједник Фрањо Туђман је изразио сагласност са најновијом америчком мировном иницијативом.

Шеф сталне мисије СРЈ при УН у Женеви Владимир Павићевић упутио је писмо свим међународним хуманитарним организацијама да најхитније
одговоре шта се десило са 10.000 српских избјеглица које су задржане од стране хрватске власти у мјестима Топуско и Липовац.

Портпарол УН у Загребу Крис Ганес је изнио податке из извјештаја припадника УН са терена. Ти налази указују на бројне ратне злочине ХВ почињене у Крајини, убијање и масакрирање цивила, сахрањиваних у масовне гробнице. "Упркос очигледним намјерама власти да се ова мјеста уреде, добија се утисак да се ради о масовним гробницама", рекао је Ганес.

Александар Иванко, портпарол УН у Сарајеву, изјавио је да ће УН повући своје мировне снаге из Горажда, гдје ће остати само војни посматрачи.

Кризни штаб Владе РСК саопштио је на сједници Владе РСК у Бијељини да је од 5. августа из РСК прогнано 220.000 Срба. Од тог броја, око 160.000 је прешло у СР Југославију.


19. 08. 1995.

На шумском путу преко Игмана дошло је до саобраћајног удеса, којм приликом је са пута склизнуо оклопни транспортер и запалио се. У возилу су
се налазили чланови америчке предсједничке мисије који су путовали у Сарајево на састанак са предсједником муслиманског предсједништва
Алијом Изетбеговићем. У удесу су живот изгубили амерички представник у Контакт-групи Роберт Фрејжер, замјеник секретара одбране за Европу
и НАТО Џозеф Крузел, пуковник Самјуел Нелсон Дрју и један француски официр из састава снага УН. Повријеђено је седморо људи (четворица
америчких дипломата и два француска официра). У возилу које се налазило иза запаљеног транспортера били су шеф америчке мисије Ричард
Холбрук и генерал Весли Кларк. На вијест о погибији Роберта Фрејжера предсједник САД Бил Клинтон је изјавио да то неће омести америчке мировне напоре.

[Zalutalo_prase]

20. 08. 1995.

Трају стални артиљеријски напади на Дрвар. На град се срушило на десетине граната. До сада је евидентирано троје погинулих и петнаестак рањених грађана.

Хелсиншки комитет за људска права оптужио је у Загребу Хрватску војску за систематску пљачку и уништавање српских села у РСК. На конференцији за новинаре, члан Комитета Жарко Пуховски истакао је да је "у РСК извршено етничко чишћење, што представља озбиљно кршење људских права". Како је саопштено, у времену од 16. до 19. августа на подручју РСК боравила је делегација Комитета за људска права и прикупила више свједочења о масовним убиствима и нестанцима српског становништва. "Видјели смо групе униформисаних људи како су на камионе товарили сва добра до којих су долазили, а потом палили и уништавали куће", изјавио је члан делегације Вилијем Хајден. Хајден је потврдио да је делегација јуче, приликом повратка у Загреб, регистровала 20-ак пожара. Такође, чланови Хелсиншког комитета пренијели
су информацију представника УН да се у близини Книна налазе четири масовне гробнице, као и масовна гробница на гробљу у самом граду.

Вођа Хрватске странке права, посланик Сабора Анте Ђапић изражава задовољство због протјеривања Срба из Крајине и залаже се да се забрани рад Српске православне цркве у Хрватској. Лидер треће по величини странке у Хрватској истиче да је са великим задовољством гледао одлазак Срба, јер је "дио српске мањине био тумор који је протеклих сто година систематски "спречавао консолидацију хрватског народа и формирање
хрватске државе". "Што се тиче мене и ХСП-а", истиче Ђапић, "Срби се уопште не морају вратити и нису добродошли".

Међународни комитет Црвеног крста до сада је у хрватским затворима регистровао 1.926 заробљених Срба са привремено окупираних територија РСК. Сви регистровани српски заробљеници налазе се у хрватским затворима у Карловцу, Задру, Сиску, Загребу и муслиманском затвору у Бихаћу.


21. 08. 1995.

Представници Међународне хелсиншке федерације за људска права (ИХФ) у Бечу су изнијели тешке оптужбе на рачун понашања хрватске
Владе и војске у Крајини и саопштили да тамо постоји више масовних гробница. ИХФ је позвао Међународни суд за ратне злочине у Хагу да се позабави ситуацијом у Крајини.

Предсједник РС др Радован Караџић оцијенио је да се пласирањем дезинформација и другим методама специјалног рата државно руководство
Српске покушава изоловати из преговарачког процеса. Др Караџић је оцијенио да гласине и дезинформације, попут оних о војном пучу у држави и
замјенама територија, "подстичу сви наши непријатељи, који ни на бојном пољу, ни за зеленим столом не могу да нам одузму оно што ми имамо".
"Огроман је број тих противника. Нажалост, неки од њих су Срби у неким српским земљама. То је посебан вид специјалног рата, чији је циљ
изазивање напетости и тензија између политичког руководства и војске и поред одлуке о одлагању реорганизације Главног штаба ВРС.


22. 08. 1995.

На састанку у Херцег-Новом предсједник Ратног предсједништва Требиња Божидар Вучуревић је у разговору с члановим посматрачке мисије ЕУ
изразио спремност не само да обустави непријатељства, него и на "апсолутни мир", уколико се хрватске снаге повуку са "окупиране територије требињске општине" или испоштују договор између Туђмана и Караџића о размјени територије општине Требиње у граничном појасу, а за узврат РС би добила 30 км морске обале, од Оштрог до села Поповићи. Очекује се да делегација ЕУ пренесе поруку хрватској страни.

Удружење "Православна Слога" упутило је предсједнику Републике Српске и врховном команданту оружаних снага др Радовану Караџићу и
команданту Главног штаба Српске војске генерал-пуковнику Ратку Младићу молбу за хитно превазилажење свих несугласица на добробит
цјелокупног српског народа. "Молимо Вас да као носиоци одбране свеколиког српства превазиђете несугласице и покажете српским душманима да ће њихова жеља садржана у крилатици "не дај Боже да се Срби сложе" - остати пуста", наглашава се у писму "Православне Слоге" које је потписао њен предсједник Јовица Влаховић.

Делегација ХДЗ Зеница боравила је у Мостару гдје је од руководства ХДЗ-а бивше БиХ затражила заштиту за преостало хрватско становништво од
терора муџахедина и домаћих исламских фундаменталиста.


23. 08. 1995.

Шефови дипломатија чланица Контакт-групе, заједно с представницима Канаде, Италије и Шпаније, као и копредсједницима Међународне конференције Карлом Билтом и Торвалдом Столтенбергом, одржали су састанак у Вашингтону. Сврха састанка је био договор о наставку преговора
на основу Холбруковог мировног плана од седам тачака.

Министар иностраних послова Српске проф. др Алекса Буха изјавио је на Палама да ће у старту нових мировних преговора о бившој БиХ Републици
Српској бити признати сви атрибути државности, право на конфедеративно повезивање са СР Југославијом и право српског народа на самоопредјељење. Коментаришући нову америчку мировну иницијативу за рјешења сукоба у бившој БиХ, министар Буха је рекао да је "то сада већ заједничка америчкоруска и иницијатива Европске уније" и додао да се, судећи по ономе што је доспјело до нас, овај пут заиста полази од равноправног третмана страна у сукобу. Појашњавајући мапе подјеле бивше БиХ, министар иностраних послова РС је напоменуо да се оне "модификују у смислу стварања компактних државних територија, уз уважавање власничког и критерија правичне расподјеле богатства.

У разговору са општинским руководствима источне Херцеговине предсједник РС Радован Караџић је рекао да би свака подјела БиХ у којој би Срби
добили "испод 70%, колико сада држе или испод 64%, колико су власници по катастру била болна. Границе РС морају бити на Уни и Сави. Дрина мора бити наша, јер је одувијек била наша. Морамо имати дио Семберије, дио Неретве и излаз на море".

Информативна служба Другог крајишког корпуса ВРС саопштила је да су јединице ВРС, у жестоком контраудару, ослободиле више стратешких кота и висова на граховско-гламочком фронту, који су били у посједу, регуларне војске Хрватске.

Амерички предсједник Бил Клинтон именовао је Роберта Овена на мјесто представника САД у Контакт-групи за бившу БиХ умјесто погинулог Роберта Фрејжера.

Портпарол УН оптужио је Србе за минобацачки напад на тузлански аеродром, на коме је смјештено 3.200 избјеглица из Сребренице.


24. 08. 1995.

Пошто је претходног дана 90 припадника снага УН из Украјине напустило Горажде, одговорност за безбједност те енклаве, у којој се налази 65.000
муслимана, преузео је НАТО, сагласно "Меморандуму о разумијевању", који су потписали Лејтон Смит и Бернар Жанвије.

Командант ВРС генерал Ратко Младић оштро је напао медије у РС, јер наводно покушавају да ГШ ВРС увуку у "сукобе, подјеле и медијски
рат", гласинама о наводном војном пучу.

Нови градоначелник Сребренице Мирослав Дероњић је позвао међународне посматраче да дођу и сами се увјере у тачност навода о ратним
злочинима над муслиманима. "Цио свијет може да дође, спроведе истрагу и снима Сребреницу, али нико није поднио такав захтјев", рекао је он.

На конференцији за новинаре предсједник СНС Милан Ђукић је рекао да ће хрватска војна акција "Олуја" у историји хрватског народа остати
записана као "синоним етничког чишћења", јер је из Хрватске од почетка рата изашло 500.000 Срба.

Српски национални листови у Аустралији у својим коментарима сматрају да одговорност за окупацију и пад РСК лично сноси предсједник Србије Слободан Милошевић.

[Zalutalo_prase]

25. 08. 1995.

Припремајући се за наставак своје дипломатске мисије у бившој Југославији, амерички помоћник државног секретара Ричард Холбрук је на конференцији за штампу у Стејт департменту рекао да се шансе за успјех његове мисије "реалтивно мале" ("у Босни се начешће обистини најгори
сценарио"), и да ће предсједник Србије Слободан Милошевић морати да почне да преговара и у име босанских Срба, које је означио као "главну
препреку" да се дође до мира". Ми не идемо како бисмо преговарали о томе како подијелити Босну, рекао је Холбрук и навео главне циљеве своје
мировне мисије: БиХ треба да остане јединствена међународно призната држава; једнак третман свих етничких група; очување територијалног
интегритета Хрватске, укључујући Источну Славонију; чим се постигне мировно рјешење одмах приступити економском опоравку; настављање
пружања хуманитарне помоћи.

Командант Првог крајишког корпуса ВРС генерал-потпуковник Момир Талић потврдио је да су линије српске одбране у зони одговорности овог корпуса стабилне. Генерал Талић је додао да стабилност линија српске одбране гарантује одлучност бораца да бране и одбране сваку стопу земље и да у коначном обрачуну са непријатељем створе своју државу и уреде је онако како то одговара српском народу у РС. "Српски борци ће бранити српску државу. Рата ће још бити, а ми ћемо опстати и победити", поручио је генерал Талић.

Командант Славонско-барањског корпуса Српске војске Крајине и зборног подручја Осијек Хрватске војске постигли су договор о прекиду ватре,
који ће ступити на снагу идућег дана у 12.00 часова - саопштила је Команда корпуса у Вуковару. Договор постигнут на састанку одржаном на граничном прелазу Серваш - Неметин, потписали су генерал-мајор СВК Душан Лончар и генерал-бојник Хрватске војске Ђуро Дечак.

УН протествовале код муслиманске владе због напада на британску базу снага УН у Горажду, који су током ноћи извеле муслиманске јединице. Напад је одбијен и том приликом убијена два муслиманска војника. Након неколико одлагања муслиманске власти су дале дозволу за евакуацију 120 од укупно 180 британских војника.


27. 08. 1995.

Командант Главног штаба ВРС генерал-пуковник Ратко Младић рат у бившој БиХ окарактерисао је као "изразито сложен и религијски у коме Хрвати и муслимани испољавају веома јасна вјерска обиљежја". "Осим тога, ово је агресиван и окупациони рат, што показује и најновија хрватска
агресија на Српску Крајину. За Србе је, међутим, ово ослободилачки рат у коме штите и бране земљу која је вијековима била њихова", истакао је
Младић. "Ми не стварамо српску државу у Азији, Америци или Африци, већ то радимо у земљи наших предака", нагласио је командант ГШ ВРС.

Лидер Словеначке народне странке Змаго Јелинчић изјавио је да је након освајања Крајине "Хрватска постала највећи узрок немира и несигурности у овом дијелу Европе". "Чињеница је да је Хрватска, уз кршење ембарга за увоз оружја, стварно постала јака сила на овим просторима, а пошто је Хрватска политичка копија усташке политике Анте Павелића из Другог свјетског рата, мислим да би и Европа и свијет требало да се забрину због тога и да стану на пут тим тенденцијама", рекао је Јелинчић.


28. 08. 1995.

Министар информација Републике Српске Мирослав Тохољ изјавио је да Влада Српске енергично одбацује сваку одговорност за масакр који се
данас догодио у центру Сарајева, нагласивши да се ради о класичном акту исламског тероризма. "По већ устаљеној пракси, чим се укаже могућност мировног споразума и окончања рата у бившој БиХ, Изетбеговићева влада употреби класичне испаде исламског тероризма, шокирајући међународну јавност новим масакром и пребацујући одговорност на Србе", констатовао је Тохољ.

У 11.50 часова од посљедица експлозије у центру Сарајева, у близини пијаце "Маркале" погинуло је 37 људи и рањено 89. Према саопштењу
представника УН, ради се о гранати која је испаљена из правца југа, али, рекао је он "нисмо у стању да тачно лоцирамо тачку са које је испаљена, јер је линија конфронтације око три километра јужно".

Будући да су муслимански и други медији јавили да је српска војска гађала Сарајево, командант ГШ ВРС генерал Ратко Младић је у телефонском
разговору са командантом УНПРОФОР-а Рупертом Смитом понудио да се формира мјешовита комисија, коју би чинили представници УН, српске и муслиманске стране, ради утврђивања праве истине.

Информативна служба ГШ ВРС је издала саопштење у коме је речено да ВРС нема никакве везе са гранатирањем нити да располаже тако убојитим
средством које би могло одједном унесрећити толики број људи.

Савјет безбједности УН осудио је артиљеријски напад на Сарајево и "изарзио запрепашћење".

Представник за штампу МИП Русије затражио је непристрасну истрагу о масакру на сарајевским улицама.

На Јахорини је иза затворених врата почело ванредно засиједање Скупштине РС о најновијим мировним иницијативама. Засједању је претходио
састанак Караџића, Крајишника и Младића са Слободаном Милошевићем, који је одржан у Београду.

Народна скупштина РС је на поменутој сједници усвојила сљедеће закључке:
1. НС поздравља америчку иницијативу за политичко рјешење конфликта у бившој БиХ и потврђује спремност РС на закључење трајног мира;
2. легитимна делегација РС мора бити укључена у преговоре и са делегацијом СРЈ усагласити заједнички иступ пред међународном заједницом;
3. Скупштина тражи потпуну нормализацију политичких и економских односа РС са СРЈ.

Предсједник РС Радован Караџић је писмом обавијестио бившег предсједника САД Џимија Картера да прихвати амерички мировни план за Босну као основу за преговоре, што је у америчком Стејт департменту оцијењено као "позитиван елемент".

Рекавши да америчка мировна иницијатива "нема ни главу ни реп", командант Армије БиХ Расим Делић ју је одбацио и својим борцима рекао да је рат за муслимане једина алтернатива.


29. 08. 1995.

Послије "детаљне" истраге војних стручњака УН, "закључено је без икакве сумње" да су "босански Срби" испалили минобацачку гранату калибра
120 мм која је погодила групу цивила у Сарајеву.

Главни штаб ВРС је издао саопштење у коме је речено да је команда УНПРОФОР-а одбила формирање мјешовите комисије, која би утврдила
истину о гранатирању сарајевске тржнице. У саопштењу се такође истиче да су Снаге за брза дејства у садејству са муслиманима три сата
послије инцидента са правца Игмана и Храснице гранатирале српска насеља Илиџу, Блажуј и Врело Босне и тиме се, прије било какве истраге, ставиле на муслиманску страну.

Умјесто планираног задржавања на Родосу амерички носач авиона "Теодор Рузвелт" кренуо је ка Јадрану.

Влада СРЈ најоштрије је осудила масакр цивила у Сарајеву и заложила се за детаљну истрагу, како би се пронашли и примјерено казнили
"извршиоци овог гнусног дјела".

Контакт-група у проширеном саставу одржала је састанак у Паризу. Састанку су присуствовали и представници Шпаније, Италије и Канаде.
Подржана је војна одмазда над "босанским Србима" због артиљеријског напада на Сарајево.


30. 08. 1995.

Министар за информисање Србије саопштио је да су претходне вечери на заједничком састанку руководство СРЈ (Зоран Лилић, Слободан
Милошевић, Момир Булатовић, Радоје Контић, Павле Булатовић и Момчило Перишић) и руководство РС (Радован Караџић, Никола
Кољевић, Биљана Плавшић, Момчило Крајишник, Душан Козић, Ратко Младић, Здравко Толимир, Милан Гверо, Ђорђе Ђукић) потписали Споразум о будућим преговорима о цјеловитом мировном процесу за БиХ. Формирана је шесточлана делегација СРЈ и РС, која је простом већином гласова, с тим што у случају једнаког броја гласова одлучује глас предсједника Слободана Милошевића. О саставу делегације СРЈ одлучује Слободан Милошевић, а о саставу делегације РС Радован Караџић, с тим да персоналне промјене не утичу на одредбе споразума. Свједоци и потписници споразума су партијарх српски господин Павле и епископ Иринеј Буловић.

Авионским бомбардовањем и артиљеријским нападима, НАТО и Снаге за брза дејства отпочеле су агресију на Републику Српску. Мете напада, у којима су учествовале и муслиманске јединице, били су Српско Сарајево, српске општине Пале, Соколац и Горажде, насеља у општинама Чајниче
и Србиње и неки дијелови Српске Херцеговине. Реализујући такозвану "политику непропорционалног одговора", НАТО и Снаге за брза дејства су
само у нападима на српске сарајевске општине из авиона избациле више од 600 пројектила, док је са непријатељске базе на Игману испаљено више од 2.000 артиљеријских пројектила већих од 120 милиметара. У свим сарајевским српским општинама оглашена је ваздушна опасност, а слично је било и у другим општинама у РС које су нападнуте. НАТО авијација гађала је и радио телекомуникациони систем Столице на врху Мајевице. Релеј није погођен. Гађана је и релејна станица Краљица на Озрену и предајник на брду Кмур у близини Чајнича. Противваздушна одбрана ВРС одговорила је на нападе.

Русија је затражила да се састане Савјет безбиједности УН због ваздушних напада НАТО на Србе у БиХ, које осуђује, потврдио је у Москви портпарол Министарства спољних послова Григориј Карасин.

Предсједник РС др Радован Караџић изјавио је да ће српски народ остати истрајан и да ће на крају извојевати побједу: "Наш народ је спреман да отрпи све, наши борци чврсто држе линије одбране и ми ћемо на крају ипак побиједити. Али, свијет би морао да реагује и да се овоме супротстави, јер Кина и Русија могу да очекују нешто слично, због тога што се на примјеру једног малог народа прави преседан мијешања у грађански рат", нагласио је Предсједник РС нагласивш и да српска војска неће допустити да "непријатељ експлоатише ова бомбардовања".
"Ми ћемо се бранити свим средствима којима располажемо и обараћемо агресорске авионе који нам дођу у домет, а оно што је најважније јесте да ће народ учврстити своју вољу за државом", рекао је Караџић. "Ми се не можемо подмитити новцем нити се можемо уплашити бомбама. Запад би
требало да заузме непристрасну позицију, а не да охрабрује муслимане да наставе са ратом", рекао је он. По његовим ријечима, агресија НАТО-а
показује да међународна заједница још увијек не жели мир у бившој Босни.

Предсједник Русије Борис Јељцин осуђује "сурово бомбардовање" босанских Срба које је извео НАТО, саопштио је Јељцинов представник Сергеј Медведев. Он је истакао да је Јељцин поново изнио приједлог о одржавању међународне конференције о претходној Југославији, најдаље до
октобра, у некој европској земљи.

Уједињене нације саопштиле су да су одобриле ударе авијације НАТО-а на положаје Срба у БиХ како би били спријечени напади на Сарајево и муслиманске енклаве у БиХ које су под заштитом УН.

Генерални секретар НАТО-а Вили Клас изјавио је да је циљ најновијег ваздушног удара авиона западне војне алијансе на положаје Срба у БиХ
смањивање пријетњи заштићеној зони Сарајева, као и одвраћање од будућих напада на ову и остале заштићене зоне, јављају агенције. Клас је изјавио да су одлуку о покретању ваздушних удара заједнички донијели командант мировних снага УН у претходној Југославији француски генерал
Бернар Жанвије, командант јужног крила НАТО-а, амерички адмирал Лејтон Смит.

У току претходног дана јединице противваздушне одбране ВРС обориле су неколико авиона НАТО-пакта, а неколико авиона који су погођени успјело је да одлети из ваздушног простора Републике Српске. Од дејстава НАТО авијације нанесена је велика материјална штета, прије свега, на
цивилним и привредним објектим, али због дисциплинованог понашања становништва није било већих људских жртава. Дејство, мада смањеног интензитета авијације и снага НАТО-пакта настављено је и ноћас, нарочито на подручју Херцеговине и региона Сарајево. Иза девет часова НАТО авијација обновила је бомбардовање рејона Пала.

Снагама НАТО-пакта све вријеме, посебно у рејону Сарајева, Горажда и Мајевице, садејствовале су и муслиманске формације са циљем пробоја српских линија одбране.

Јединице ВРС жестоко су одговарале на све нападе удруженог агресора, и уз задивљујући морал зауставиле су све нападе. Јединице ВРС на граховском, а посебно на гламочком фронту у потпуности су преузеле иницијативу и у току дана ослободиле су значајан дио територије у Гламочком пољу, чиме су створени услови за даље напредовање.

Предсједник САД Бил Клинтон је поводом ваздушног напада НАТО авиона на РС рекао: "Снажно подржавам ову операцију. Мислим да је то примјеран одговор на бомбардовање Сарајева. То је доследно ставу који су заузеле УН, НАТО и САД.


31. 08. 1995.

Савезна влада на сједници, предсједавао је премијер др Радоје Контић, оцијенила је да споразум СРЈ и СР о јединственом наступу у мировном процесу, представља крупан корак ка миру, саопштио је Савезни секретаријат за информисање. Влада се залаже, истиче се у саопштењу, да се појачају напори ка политичком разрјешењу кризе на просторима раније Југославије.

У свим француским коментарима изражава се увјерење да је пут "ка миру у Босни отворен" након што је руководство Срба у БиХ дало "одрешене руке" предсједнику Србије Слободану Милошевићу да преговара и потпише мировни споразум.

Русија је позвала на обустављање ваздушних напада НАТО на Србе. Портпарол руског министарства иностраних послова Григориј Карасин
оцијенио је да ова акција представља "јасну повреду резолуције УН и мандата мировних снага". "Са образложењем да је ријеч о одвраћању Срба,
у току је уништавање њиховог војног потенцијала и инфраструктуре", рекао је Карасин на конференцији за штампу у Москви. Он је додао да је Русија остала у мањини у Савјету безбиједности УН, њен приједлог је подржала само Кина.

Авиони НАТО су у два наврата бомбардовали села Калаузовиће и Комар, на путу Средње - Каљина, у подручју планине Озрен. Више цивила убијено
је у том нападу, на подручју на коме нема војних нити привредних објеката.

Француски и британски војници из састава снага за брзо реаговање артиљеријским пројектилима с Игмана током цијелог дана гађају цивилне и
војне циљеве у свим дијеловима Српског Сарајева. Дејствима тих снага изложене су Лукавица, српска насеља подно Игмана и Вогошћа.

Предсједник Републике Српске др Радован Караџић рекао је да ће "бесповратно права половина септембра бити преломна и да се у том периоду могу очекивати знатни и квалитетни резултати у реализацији мировног процеса на подручју бивше БиХ". Он је поздравио нормализацију односа између "Српских држава са обе стране Дрине" и изразио жаљење што до тога није дошло раније. Караџић је рекао да је "српска страна у бившој БиХ, спремна за преговоре о мапама", али да постоји минимум "испод којег нећемо прихватити било чији диктат". По његовим ријечима "нема говора о препуштању Козаре и Грмеча, чији је народ доживио геноцид у другом свјетском рату, као ни Посавине, Озрена, Добоја, коридора (око Брчког) и Српског Сарајева. Караџић је рекао да има "пуно повјерење" у предсједника Србије Слободана Милошевића да ће у "правом смислу заступати свесрпске интересе у мировним преговорима". Предсједник РС је осудио "злочиначке и ничим изазване нападе НАТО авијације на РС, и додао је да су у тим нападима нанијете "огромне штете које се могу исказати у стотинама милиона долара".