Zloupotreba broja žrtava u Srebrenici

[strelok]

Ma jazz ba, strelok!

Ovaj ti je lik puno bolji od ummagumme ili johnybg

Čuj, bosanski srbin? 

De ne provaljuj se.Dosadan si, pored toga što si poremećen i opsjednut sa drugim forumom na kojem si popušio ban, opsjednut si sa svojim demonom Krajine, i sa svim ostalim -osim sa svojom zdravom pameti.

Registruješ se svaki dan na Avazu, postaviš nebulozu, napraviš print screen i onda dođeš ovdje-kopirajući sam sebe.Pa jel vidiš koliko si pukao?

Pljuješ po svima kad ti odgovara i gdje možeš dok ne dobiješ ban.Nisi ti ni Srbin ni Bošnjak, već poremećeni spammer opsjednut Alijom Izetbegovićem, Fikretom Abdićem(koji ti je neka vrsta bizarnog idola) i njihovim sukobom zbog kojeg truniš po forumu na svakoj božjoj temi.
Sjediš u Holandiji i liječiš bolesne nerve spamujući.

Nit je tebi bitna priča o Srebrenici, niti imaš pojma-kako sa srpske strane tako i sa bošnjačke-o događajima, već svojim trolovanjem ponižavaš i vrijeđaš i jedne i druge žrtve tako što vršiš mentalnu onaniju i provociraš.



Ponavljaš teme sa drugog foruma sa identičnom pričom, i onda ispadaš budala provocirajući čovjeka zbog nick name koji ti kao provališ.

Čovječe ti fakat imaš problem u glavi, a uz to si definitivno bezobrazan i neodgojen lik kojem kad se pokažu vrata nasrće kao bolesnik nazad.Niko sa imalo obraza i odgoja ne bi sebi dopuštao da se tako blamira -ali tebi je fakat džaba govoriti.


Blamaža koju si napisao ti nije dovoljna pa više ni sam ne znaš gdje šta postavljaš i na kojem forumu pišeš, te šta odakle kopiraš sa jednog od 30 nickname-a.

Ti si klasični poremećeni troll koji je došao na jedan forum nakon blamaže na drugom, te ti se sva priča svodi na ponavljanje i provociranje sa ižvakanim temama.Na Avazu prozivaš srpsku a ovdje bošnjačku politiku, zalažeš obraz za fikreta abdića,dosađuješ i gnjaviš ...

Popusti više i ne prozivaj me za gluposti, ili nastavi i budi i dalje to što trenutno jesi.Trol.

Usput , imaš tri nicka na Avazu sa preko hiljadu postova.

Sa zadnjeg ti je jučer obrisano 584 posta kao zahvala za blamažu koju si sam sebi priredio.
Ostali su Tufahija i Tufahija 2

I ne koristi više mailinator za spam ,providno je.


...i da..mani se Srebrenice i priče o žrtvama jer to nije za poremećene umove.

[strelok]

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “Korisnik Tufahija - Bolesti nikad kraja”
» dudakkonj

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “”
» mehmedjan

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “”
» almasaha

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “tufahija”
» mufidgarib

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “”
» huseinor

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “”
» osmandz

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “tufahija”
» farukvele

Isključena e-mail adresa iz razloga “E-mail adresa je isključena putem upravljanja korisnicima/ama.”
» knockknock@mailinator.com

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “”
» tariklaz

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “”
» stepcase

Isključen/a korisnik/ca iz razloga “tufahija”
» ibrahimt

Gdje bolesnik uzima nickove novinara Avaza

te originalni nick

Isključena IP adresa iz razloga “tufahija”
» 217.120.64.25
   
 25 aug 2009, 15:04    Isključena e-mail adresa iz razloga “kršenje pravila foruma”
» tufahija2@yahoo.com
   
25 aug 2009, 15:03    Isključen/a korisnik/ca iz razloga “kršenje pravila foruma”
» tufahija3

Dakle, za 7 dana si zaspamao ,mahnitao, vrijeđao, i na kraju bi ti nešto o Srebrenici i politizaciji zločina.

Nadam se da je sasvim jasno.Dalje je brisanje ostalih par hiljada postova.Ako zaista misliš da ti ono silno pisanje ništa ne vrijedi-u redu.Nastavi ovdje jer ionako se sve ponavlja-do kraja terapije.

[Tufahija]

Nit je tebi bitna priča o Srebrenici, niti imaš pojma-kako sa srpske strane tako i sa bošnjačke-o događajima, već svojim trolovanjem ponižavaš i vrijeđaš i jedne i druge žrtve tako što vršiš mentalnu onaniju i provociraš.

Ne vrijedjam ja nikoga, srce moje slatko. Samo ti pokazujem da tolerišeš i stimulišeš politizaciju srebreničkog zločina na svom forumu, to je sve. Zbog čega sam zapeo za Srebrenicu, e pa zato što je to pored Autonomije još jedna u nizu političkih izmišljotina iz Sarajeva koja se bez ikakvog razloga produžava. Je li tebe možda briga za Srebreničane? Tebi i takvima kao tebi je jedino stalo da se iskoristi taj zločin da bi se dobili politički poeni jeftino, za to te Fahro valjda plaća.

Sutra, specijalno za tebe, prijavljujem se iz Bihaća na Avaz. Eto, neću mailinator nego yahoo, da tebi udovoljim....

Pretjeruješ, srce moje slatko.

[Tufahija]

Nadam se da je sasvim jasno.Dalje je brisanje ostalih par hiljada postova.Ako zaista misliš da ti ono silno pisanje ništa ne vrijedi-u redu.Nastavi ovdje jer ionako se sve ponavlja-do kraja terapije.

Nemoj da ti smeta bilo čije pisanje na tvom forumu koje ti ne konverira. Kao moderator otvorena uma i bosanskohercegovačke orijentacije, briši brale što god ti drago.

Pa nisi valjda lud držati postove na svom forumu od nekoga koga smatraš poremećenim?

[Tufahija]

Politička previranja u BiH svakako ne mogu bez jedne od najbogatijih Bošnjakinja Munire Subašić i kompanije. U svom klasično-dramatičnom stilu, one su se zapitale:

Pitanja o poništenju "medjunarodne" presude za genocid su takodjer na mjestu.

Medjutim, kad bi mene neko pitao da li bih glasao za to da se zabrani spominjati genocid, moj odgovor bi glasio kratko i jasno: ne bih. Svako mora dobiti priliku da kaže šta mu je na srcu, pa tako i oni koji dogadjaje u Srebrenici smatraju genocidom. Zabranu takve vrste smatram krajnje kontraproduktivnom.

Ne bi se nikome smjelo nametati šta mora da misli.

[Matovilo]

Srbi svojim genocidnim dzelatima nit ce oprostiti a kamoli zabraniti da se spominje.Zabranu je zlikovac Broz udarao da se ustasko-handzarskim zverima tragovi sakriju pa vidi sta nam zlo-susedi opet uradise cim su mislili da mogu genocid da ponove.


Tece Drina, kriva i krvava....

MOMIR KRSMANOVIĆ, AUTENTIČNI ZAPISNIČAR ZLOČINA NAD SRBIMA

Neke slike Momira Krsmanovića proganjaće celog života. Nije imao ni punih deset godina kada je oktobra '41. bežao od pomahnitalih ustaša dok su u krvavom pohodu na srpska sela podno planine Sjemeća klali sve što je mrdalo, a bilo srpsko. Tada je izgubio majku Joku i šestogodišnjeg brata Radomira, a slika mlade žena rasporenog trbuha koja sama zašiva vlastiti stomak pratiće ga dok je živ. A verovatno i na onom svetu.

- Majku su mi ustaše rasporile nožem. Izašla su joj creva i ona se onesvestila. Kada je došla sebi, u tom nekom podrumu, u planinskoj kući gde su zatvorili žene i decu, koljači su već bili otišli uvereni da žive svedoke iza sebe nisu ostavili. Dve žene su, ipak, preživele. Savka Planinčić je uskočila u sanduk sa brašnom a Marija Furtula je, iako i sama ranjena, zatrpana leševima drugih žena uspela da prevari ustaše da još daje znake života. One su mi mnogo godina kasnije prepričavale poslednje sate moje sirote majke. Pričale su mi kako je, kada je došla svesti, vlastitim rukama vraćala creva u stomak i molila jednu od njih da joj ga zašiju. Kada joj je uplašena žena drhtavim glasom rekla da ne sme, ona je samo odmahnu glavom: "Daj mi iglu, sama ću". Tako se, jadna, sama zašivala. Sa njom su tada bili moja devetomesečna sestrica Dragica i mlađa braća, četvorogodišnji Milorad i šestogodišnji Radomir.


U dijaspori među najčitanijim

- U srpskim institucijama ostao je kadar iz komunističkih vremena kojima ne odgovaraju moje knjige. Potiskivane su dugi niz godina, a vidim da su u dijaspori među najčitanijim. Mir Jam i ja. Satisfakciju doživljavam kroz prave ljude. Na Božić, pre jedno tri godine nazvao me je Matija Bećković i rekao: "Brate Momire, sva poglavlja tvoje trilogije sam pažljivo pročitao i veruj mi da si napisao velike istorijske knjige i da će njihovo vreme tek doći".


Joki i svim majkama sveta

Momiru, sada već starini od 76 leta, koji se skrasio već pola veka u Beogradu, i danas dok vraća ove stravične slike podrhti glas, a oči zasuze. Zamišlja kako je njegova sirota majka ponjavom pokrila brata i sestricu ne bi li ih zaklonila od ustaške kame. U tome je i uspela. Kada su crnokošuljaši otišli, uvereni da krvavi pir niko nije preživeo, onako majušni, su se iskobeljali ispod ponjave. Sestrica je plakala od gladi, a majka se ponovo onesvestila. Konci koje je sama prišivala popucali su. Više joj nije bilo spasa... baš kao ni malom Radomiru kojeg su ustaše izbole nožem.
- Slika devetomesečne sestrice kako gricka majčina creva rasuta iz rasporenog stomaka urezala mi se duboko u svest i navela da počnem da pišem o stradanju srpskog naroda. Da idem od sela do sela po istočnoj Bosni i zapisujem svedočenja preživelih - kaže sagovornik "Vesti", a tako je počelo autentično književno delo Momira Krsmanovića.


Zahvalnica od Vizentala

O zločinima iz Drugog svetskog rata Krsmanović je napisao višetomne romane "Teče krvava Drina", "Krvave ruke islama", "Tragovi mrtve braće", "Nezarasle rane". Priča o četničkim jatacima je smeštena u knjigu "Kletva mrtve braće". To je saga o 3.000 žena i devojaka koje su komunističke vlasti osudile i poslale na višegodišnju robiju u Zenicu. Momir nije zavirivao ni u sopstveni novčanik, pa je englesko izdanje "Krvave ruke islama" poslao kao poklon na adrese predsednika vlada, akademija nauka i nacionalnih biblioteka širom sveta, a sve sa ciljem da se sazna istina o srpskom stradanju. Zahvalnicom su mu uzvratili Margaret Tačer, Simon Vizental, akademije ... Pomoći od otadžbine, iako je radio njen posao, nikada nije bilo.


Roman "Teče krvava Drina" posvetio je svojoj majci Joki i svim majkama sveta, da ne dozvole da se ikada više ovako nešto dogodi. Romansirano samo u segmentima povezivanja događaja, ali autentično po sudbinama i imenima ljudi kojih se danas retko ko seti. Neke porodice su istrebljenje, a novi zločini s kraja prošlog veka potisnuli su one iz Drugog svetskog rata.
A gde je bio Momir dok se dešavala tragedija u podrumu kuće u podnožju planine Sjemeća?
- Bežeći od ustaša ja sam se dao u brdo, kada sam se vratio zatekao sam stravičan prizor sa rasporenom majkom i bratićem. Otac Milivoje je sa 40-ak seljana bio u četi braneći selo, kada su ih ustaše potisnule, narod je pao u ruke crnokošuljašima.


I Bog je zaplakao nad Bosnom

- Kada se '90-ih desio rat u bivšoj Jugoslaviji, već sam imao iskustvo sa prikupljanjem podataka tako da gde sam god dolazio u Republici Srpskoj, tih ratnih '93, '94. '95 , svi su me znali po romanima "Teče krvava Drina" i "Krvave ruke islama" koje su borci i u rovovima čitali. Vodili su me na položaje, bio sam na samom poprištu sukoba i na licu mesta skupljao podatke. Od ranjenika, stradalih porodica, sve sam autentično zapisivao. Snimao na trake, uzimao od njih fotografije. Posle sam sve to sročio u knjizi "I Bog je zaplakao nad Bosnom" - priča Krsmanović.


Istorijska istina i opomena

Rat je tek počeo, a tragični događaji samo su se nizali. U proleće '42 zloglasne crne legije Jure Francetića iz dva pravca kreću ka Drini u nameri da očisti istočnu Bosnu od Srba. Što hoda ubiti. Priterali su tako uz reku desetak hiljada srpskog naroda. Među njima u zbegu bili su i Momir, njegov brat Milorad, onaj što ga je spasila majčina ponjava, otac Milivoje i stričevi sa svojom nejači. Desilo se tada da su ih od krvavog ustaškog noža spasili Nemci. Na ubeđivanje Milana Nedića, Nemci su krenuli ka Drini da preuzmu opkoljeni narod. "Curik ustaše"! vikali su Nemci preko megafona. Francetićeve satnije su morale da ustuknu i da se povuku ka Sarajevu i tako su oko tri hiljade srpske nejači spas dobili od, u tom momentu, manje zlokobnog okupatora.
- Odvezli su nas u logor Staro sajmište. Umalo da nam oca pošalju u Nemačku, jer su pravili selekciju i mlađe muškarce slali u radne logore. Ali kada su ga odvojili zaplakao je moj bratić, pritrčao mu iobgrlio ga oko skuta. Nemački oficir je oca tada upitao gde nam je majka i da li ima nekog da nas ostavi? Kada je dobio odgovor da nema nikog, vratio ga među nas. Tako se otac spasao logora, a mi smo preko Nedićevog Crvenog krsta dospeli u dom za srpske izbeglice iz Bosne.


Momir Krsmanović počeo je da pišem sa nekim iskonskim nagonom. Prvu priču "Deca oko mrtve majke" objavio je u listu "Omladina Jugoslavija". Tako je počeo.
Nizali su se romani koji se po svojoj autentičnosti mogu koristiti za arhiv Muzeja žrtava genocida. Ali o tome danas malo ko misli. Tek 66 godine od zločina na Drini podignut je spomenik u Starom Brodu za više od 6.000 srpskih žrtava ustaškog pokolja. Sada su, veli autor, sve snage upregnute u dokazivanje da Srbi u Srebrenici nisu počinili genocid i ubijali žene i decu kako su to pet decenija ranije radile ustaške satnije Jure Francetića.
A oni koji su pročitali neka od njegovih dela, čija je osnova istorijska istina, kažu da je otrgao od zaborava jedno vreme koje treba da nam posluži ne samo kao istorija, već i kao opomena da se više nikada ne ponovi. Jer, i pored neprebolnih rana, Momir piše o ratu - protiv rata.

To je bio razlog zasto Srbi nisu vise vecina u BiH a bili su od kako je sveta i veka.

Knjige ovoga nasega mucenika Momira Krsmanovića cudom prezivjelim u IIsr. od Ustasko-Handzarskih krvoloka treba svaki Srbin obavezno da procita i da vidi kakve su nam zlo-susedi bili i jesu .

Moja malenkost sam procitao vec davno mnogo sta sto je mucenik Momir napisao a citao sma i mnoge druge nase mucenike koji su opisivali strasne neverovatno po strahotama zlocine zlo-suseda nad Srbima....

Uvidevsi kakva i kolika je duboka patoloska mrznja srbskih zlo-suseda (dzelata)........zato sam tvrdi pobornik razdvajanja i podizanja zidova,minskih polja bilo sta sto bi nas Srbe od zlo-suseda jednom zauvek od njih fizicki i svakako razdvojilo.

[Sunny day]

nece biti zabranjeno jer dok god je muslimana koji sa njim spekulisu ne sme biti zabranjeno,jedno je jasenovac a drugo srebrenica.jasenovac se krio do 1964. a sa srebrenicom se spekulise sa brojkama od 1995. bez ikakve osnove.niko tacno nezna koliko je ubijeno a koliko stradalo u proboju muslimana u srebrenici,muslimani radi spekulacija sve stavljaju u jedan kos...zato se ne sme zabraniti pricati o toj prevari stoljeca,prvo radi samih zrtava.

u jasenovcu su ubijani svi u srebrenici potpuno drugacija situacija.

jasenovac je nastavak genocida nad srbima jos od prvog svetskog rata a srebrenica samo osveta za drugi svetski i 1992/1993.godinu....

[boro975]

Zakon o zabrani negiranja genocida je "lov na vjestice". Bilo ko bi mogao izjaviti nesto sto bi se, na ovaj ili onaj nacin, protumacilo kao negiranje genocida. Problem je sto on a priori potvrdjuje genocid u situaciji kad se "istine" o masakru u Srebrenici uvelike razlikuju na dve zaracene strane. Sama presuda je dosta kontroverzna, jer dogadjaji u Srebrenici nisu blizu potpadanja pod UN-ovu definiciju genocida. Praviti zakon ovog tipa na tako trusnom pravnom tlu bi bilo veoma lose za buducnost BiH, takav zakon bi konstantno izazivao probleme. Puno bi bolje bilo redefinisati "govor mrznje" i poceti taj zakon ozbiljno primjenjivati.

Genocid nad Indijancima u SAD, genocid nad Jevrejima u Evropi, genocid nad Jermenima u Maloj Aziji, genocid nad Srbima u NDH, genocid nad muslimanima u Srebrenici... Izvinjavam se uvrijedjenima, ali nekako ne ide, nekako mi je pojam genocid nespojiv sa samo jednim gradom, jos kad se uzme u obzir da su stradali samo muski, te da je ista vojska koja je streljala zarobljenike njihove porodice autobusima prebacila na sigurno.

[Matovilo]

    
Hoće li biti zabranjeno spominjati genocid?

Ako se ovo odnosi na prostore RS ili postDejtonsku skalameriju Beeee Hahahaha apsolutno sam protiv zabrane spominjanja,izucavanja u skolama,faxovima,pisanje u novinama ....ili bilo gde.

Da se podsetimo ko jos nezna :
1.Genocid nad Srbima od 1461 do 1878,(razaranje srbske Bosne)genocidasi Turci i "turci" konvertovani ex srbi

2.Genocid AU nad Srbima od 1878-1918,genocidasi,AU i POkatolice/POturice koji su nazvani (shuckori)

3.Genocid nad Srbima od strane Hitlerovaca i njihovih pomagaca Ustasa(hrvati/muslimani kao cvijece hrvatsko)u prvom redu a zatim i Handzari(muslimani)

4.Genocid nad Srbima 1992-1995 od strane Ustasa/handzara (HVO/tzv."armija BiH")

5.U toku 1992-1995 tog zadnjeg rata delomican genocid nad Srbima s ove strane Drine(zapadne)izvrsen je od strane SAD i nekih drzava clanica NATO zlo-pakta.


Strasno i stravicno i neverovatno da uopste postoje Srbi s zapadne strane Drine.

[Matovilo]

Politička previranja u BiH svakako ne mogu bez jedne od najbogatijih Bošnjakinja Munire Subašić i kompanije. U svom klasično-dramatičnom stilu, one su se zapitale:
<Quoted Image Removed>
Pitanja o poništenju "medjunarodne" presude za genocid su takodjer na mjestu.

Medjutim, kad bi mene neko pitao da li bih glasao za to da se zabrani spominjati genocid, moj odgovor bi glasio kratko i jasno: ne bih. Svako mora dobiti priliku da kaže šta mu je na srcu, pa tako i oni koji dogadjaje u Srebrenici smatraju genocidom. Zabranu takve vrste smatram krajnje kontraproduktivnom.

Ne bi se nikome smjelo nametati šta mora da misli.

Za razliku od TIH nesumnjivo placenih i sumnjivih muslimanki (cujem da su se silno obogatile lazuci klevecuci Srbe),Srbske majke (prezivele) cute i u tuzi oplakuju svoje najmilije istodobno moleci se svevisnjenu da  zlikovce koljace (zlo susede bivse)dostojno i pravedno kazniti kada vec nema nikakakv sud da ih kazni.

Srbskim majkama ne pada na pamet da tako i na taj nacin (veoma ruzan i neprimeren za majku )da svoje stradanje i tugu ajmo reci promovisu i materijalno eksploatisu kao neke prostitutke.

Srbske majke takvo nesto(uzasno)nikada niisu cinile niti ce ciniti.A zlikovce svakako onaj gospod svevisnji ce da primereno kazni.

Ja u takvo nesto verujem i vec u par navrata sam se u mom zivotu uverio .

[desperado.reloaded]

Pa ako zabrane, Avaz moze odmah da ode u stecaj a pola njegovog foruma u zatvor.   
Egiju i Streloku cemo slati paketice sa cigaretama, vunene carape, pecenje, vazelin...

[Mirso]

Za razliku od TIH nesumnjivo placenih i sumnjivih muslimanki (cujem da su se silno obogatile lazuci klevecuci Srbe),Srbske majke (prezivele) cute i u tuzi oplakuju svoje najmilije istodobno moleci se svevisnjenu da  zlikovce koljace (zlo susede bivse)dostojno i pravedno kazniti kada vec nema nikakakv sud da ih kazni.

Srbskim majkama ne pada na pamet da tako i na taj nacin (veoma ruzan i neprimeren za majku )da svoje stradanje i tugu ajmo reci promovisu i materijalno eksploatisu kao neke prostitutke.

Srbske majke takvo nesto(uzasno)nikada niisu cinile niti ce ciniti.A zlikovce svakako onaj gospod svevisnji ce da primereno kazni.

Ja u takvo nesto verujem i vec u par navrata sam se u mom zivotu uverio .

 """""""""""""Kako tumacis podrzku iz Srbije;asociacije Zene u crnom i Gos. Natase Kantic, tim isti zenama Srebrenice.

[Sunny day]

 """""""""""""Kako tumacis podrzku iz Srbije;asociacije Zene u crnom i Gos. Natase Kantic, tim isti zenama Srebrenice.

od necega se mora zivjeti i platiti racuni za rezije ,pa cak i od podrske

[Mirso]

od necega se mora zivjeti i platiti racuni za rezije ,pa cak i od podrske

""""""""""""""""To jest?
                  Makar izdati i svoj narod.

[Sunny day]

TitleBox

Ono što su SAD i NATO učinili u Jugoslaviji u strašnim devedesetim godinama, nesumnjivo je jedna od najsramnijih stranica istorije zapadnog društva

U bivšoj Jugoslaviji nije nikada došlo do stvarnog pomirenja naroda posle Velikog rata, jer su se zasluge jednih preuveličavale, a istina o stradanju drugih ne samo falsifikovala, nego i zabranjivala. Današnje stanje na prostoru bivše Jugoslavije ne samo da je jasni pokazatelj grešnosti takve „pobedničke“ medijsko-političke filozofije, već i znak da današnja pobednička filozofija agresora gradi loše temelje za pomirenje među narodima na koje poziva predsednik Boris Tadić. Njegov poziv, ako ostane samo na Srebrenici, a izostavi Bratunac i sve druge zločine, ili ih razdvoji, biće loš cement za budućnost, a on će se time samo pridružiti haškom horu.

Rasprava o Srebrenici je primer stvaranja veštačke istorije, ali ne radi istorije same, već radi sticanja hipoteke kojom bi srpski narod trebalo da bude opterećen u budućnosti, onako kako mu je decenijama tovarena kolektivna krivica za „Veliku Srbiju“, koju je izmislila Austro-ugarska, ili „velikosrpski hegemonizam“, nastao u kabinetu Broza i njegovih ideologa.

Nikome ne pada na um da negira da se u Srebrenici dogodio zločin, ali to što je on i sredstvo morbidnih političkih manipulacija brojem žrtava, ne služi na čast onima koji to čine, kao što im ne služi na čast ni prećutkivanje sličnog zločina u Bratuncu, koji je i bio povod za srebreničku nesreću. Zločin se ne može negirati, ako je ubijen i samo jedan civil ili ratni zarobljenik. Zato je sigurno da se u Srebrenici, kao i u Bratuncu, dogodio zločin, ali kada se on pretvara u spektakl, i to samo onaj u Srebrenici, onda se javlja sumnja da priča nije završena i da neko i dalje ima zle namere.

Novi geopolitički poredak koristi medije za stvaranje pojednostavljene slike stvarnosti da bi se zadovoljile političke potrebe kratkotrajnije od posledica takve manipulacije. Kada je reč o Srebrenici, na to ukazuju mnoga ugledna imena zapadnog sveta. Napisane su i knjige kao što su „Srebrenica – istorija jednog salonskog rasizma“ švajcarskog istraživača Aleksandera Dorina, „Skriveni dosije o ‘genocidu’ u Srebrenici“ zasnovan, pre svega, na analizi grupe američkih istraživača ili „Koridor“ Džin Toski Maracani Viskonti, publiciste iz Milana.

Da li je bilo manipulacija i nekrofilskog korišćenja zločina u političke svrhe?

Pogledajmo šta o tome kažu uglednici sa Zapada. U ovom broju „Pečata“, prenosimo, dakle, neka posebno upečatljiva svedočenja neutralnih ličnosti iz tog sveta.

ZLOČIN KAO MEDIJSKI SPEKTAKL

Džin Toski Maracani Viskonti piše u svojoj knjizi „Koridor“: „Često su korišćeni raniji događaji, koji su čuvani za određenu priliku. To je slučaj sa poznatim zajedničkim grobnicama u Srebrenici, u kojima se nalaze ‘hiljade’ tela. U stvari, posebna istraživanja nikada nisu obavljena do kraja, zbog nedostatka novca i zbog žestokog protivljenja vlade SAD-a da se bavi eshumacijom, bez Haškog tribunala“. Tokom 1998. godine, gospođa Takako Ugaja, iz japanske ambasade u Jugoslaviji izvršila je pedantnu istragu o Srebrenici za potrebe svoje vlade i došla do zaključka da je deset hiljada muslimana koje su navodno streljali Srbi, moglo razumno da se svede na brojku od 100 (Balkans Infos, br. 38, novembar 1999). „Pitanje zajedničkih grobnica često vaskrsava uoči nekog važnog događaja ili značajnog hapšenja. Pošto se neka vest lansira, ispravke ili demantiji nemaju odjeka. Uobičajeno delovanje na ubeđivanju podstiče kod javnosti duboku mržnju prema objektu komunikacije, jer projektuje sve svoje snakodnevne frustracije, pa zato blagosilja oružane intervencije, bombe, ne misleći racionalno na objektivne uzroke problema i umešanog stanovništva, na muškarce, žene, decu, porodice. U Bosni je tehnika bombardovanja slikama uspešno primenjivana od samog početka rata…“

U pismu Luki Rastelu, direktoru Balkanske osmatračnice (Osservatorio Balcani, pismo od 21.11.2009) Dž. T. M. Viskonti piše: „Iznenadila sam se u maju 1996. U Milićima su Amerikanci iz IFOR-a uhapsili deset naoružanih muslimana za koje se sumnjalo da su masakrirali tri Srbina. Predati su srpskoj policiji na Palama. Pošto nije bilo jasnih dokaza o njihovoj krivici uvedeni su u kartoteku i pušteni. Tih deset ljudi, ispostavilo se potom, pripadali su ‘Lastama’, grupi ekstremista, a imena osmorice od njih su bila na listama nestalih u Srebrenici koje je Međunarodni crveni krst predao Međunarodnom sudu u Zvorniku. Imam kopiju dokumentacije“.

Aleksander Dorin, autor knjige „Srebrenica – priča o salonskom rasizmu“, švajcarski istraživač, koji se već 15 godina bavi događajima u Srebrenici, tvrdi u jednom intervjuu (sitoaurora.altervista.or/Balkanija54.htm, 12.08.2009): „Posle četrnaest godina istraživanja o događajima u Srebrenici iz 1995. godine, mogu da tvrdim da u toj enklavi nije bilo nikakvog genocida nad muslimanima – mit o masakru nad muslimanima su izmislili umrli muslimanski ratni lider Alija Izetbegović i ondašnji predsednik SAD-a Bil Klinton“. Navodeći da žrtve nisu bili „deca“ već odrasli borci ubijeni u borbama sa vojskom Republike Srpske, što nije čin genocida, on kaže: „U julu 1995, u toku srpskog osvajanja grada, izgubilo je život oko 2.000 muslimana – ne oko 8.000 kako tvrdi muslimanska propagandna mašinerija uz podršku izvesnih zapadnih političara i medija… Da bi mogli da tvrde da je reč o genocidu, a pošto nisu imali dovoljno žrtava da podrže prvobitnu tezu od oko 8.000 ubijenih muslimana, uvrstili su u žrtve Srebrenice i brojne borce bosanskih muslimana koji su poginuli u borbama pre osvajanja Srebrenice i u drugim borbama tokom građanskog rata od 1992. do 1995. U listu navodnih srebreničkih žrtava uvršćena su i imena još živih osoba“.

Filip Korvin, bivši civilni koordinator UN za BiH i bliski saradnik bivšeg generalnog sekretara UN Pereza Kueljara piše: „Bilo je egzekucija neboraca u Srebrenici, kao u svim ratnim zonama, to je sigurno. Oni koji su to učinili treba da budu gonjeni i kažnjeni. Svejedno da li je bilo 3, 30 ili 300 ubijenih civila, uvek je reč o odvratnom zločinu. U tom pogledu nema nikakvog nesporazuma. Ali, u svakom slučaju činjenice iznete u izveštaju Istraživačke grupe su solidna tvrdnja da je brojka od 7.000 ubijenih, koju često pominje međunarodna zajednica, neodbranjivo preterivanje. Realna brojka je bliža cifri od 700.“

Ima takođe dokaza, u tom tekstu, da su Srbi bili masakrirani, proganjani, mučeni, silovani i ponižavani tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Međunarodna zajednica nije smatrala korisnim da upozna javnost sa tim grozotama sa jednakim elanom s kojim je evocirala „masakr“ u Srebrenici. (Le dossier caché du ‘genocide’ de Srebrenica)

Dva holandska novinara, Jan Viljem Honig i Norbert Bot napisali su u knjizi „Srebrenica, priča o ratnom zločinu“ (Srebrenica, Record of a WarbCrime): „Glavna pretnja svim legitimnim prekidima vatre u Srebrenici bio je bosanski komandant sektora Naser Orić, kome je Srebrenica služila kao polazna baza za ubilačke napade na okolna srpska sela… U očima Holanđana Naser Orić, vojni komandant i njegova dva glavna ‘komandanta brigada’ Zulfo Turšunović i Hakija Meholjić, bili su ratni profiteri i obični gangsteri koji terorišu izbeglo stanovništvo… Štaviše, Orićevi ljudi su imali pokvarenu naviku da zauzmu položaje pored Holanđana i da otvaraju vatru na Srbe, nadajući se da će ih uvući u međusobni sukob (str.132-133)“.

Druga dva novinara, Laura Silber i Alan Litl, koje niko i nigde ne može optužiti da su gajili simpatije prema Srbima, zapažaju u njihovoj knjizi „Jugoslavija, smrt jedne nacije“ (Yugoslavie: mort d’une nation) da su 7. januara 1993. godine (na pravoslavni Božić) Naserove snage iznenada napale srpske položaje na severu ubijajući srpske civile i paleći njihova sela (str. 265-266).

MANIPULACIJE IZETBEGOVIĆA I KLINTONA

Naravno, niko se u zapadnom svetu nije zapitao kako je jedna tako velika vojna grupacija, kao Orićeva, mogla da boravi i dejstvuje u „zaštićenoj“ zoni pod kontrolom UN i kako su Holanđani dopuštali da Orićevi vojnici zauzimaju položaje kraj njih i otvaraju vatru na srpske civile. Orić je u stvari imao zadatak da izazove krvoproliće kako bi se ostvario plan Klinton-Izetbegović da se stvori propagandna slika o genocidu, i to iskoristi kao povod za dejstva protiv Srba. O tome govori Edvard S. Herman s Univerziteta u Pensilvaniji u pomenutom „Dosijeu“: „Muslimansko-bosanske vlasti izjavile su da im je njihov šef Alija Izetbegović rekao da će intervencija uslediti ako Srbi ubiju više od 5.000 osoba u Srebrenici. Činjenica da je Srebrenicu napustila vojna snaga mnogo veća od snaga napadača, zatim povlačenje koje je tu snagu činilo ranjivijom što je izazvalo brojne žrtve u borbama ili u međusobnim obračunima, omogućila je da se dostignu brojke približne Klintonovim kriterijumima.“

U prilog ovoj Hermanovoj tvrdnji ide i dokument „Pad Srebrenice“ (The Fall of Srebrenica), A/54/549), Izveštaj generalnog sekretara uz Rezoluciju Generalne skupštine 53/35, 15. novembar 1999, § 115: „Preživeli iz delegacije iz Srebrenice izjavili su da im je predsednik Izetbegović rekao da je NATO intervencija u Bosni i Hercegovini moguća, ali samo ako Srbi uđu u Srebrenicu i ubiju bar 5.000 stanovnika. Predsednik Izetbegović je kategorički negirao takvu izjavu“. Ali, Hakija Meholjić, bivši šef policije u Srebrenici, izjavio je da je osam osoba, pored njega (sve žive u tom momentu) „moglo da potvrdi“ tu Klintonovu sugestiju. (Dani, 22. juni 1998).

Naravno, Izetbegovićevo negiranje dogovora sa Klintonom samo naivnima može biti uverljivo, jer je bio sklon velikim lažima koje su imale za uzrok smrt hiljade civila. Na primer, Alija Izetbegović je rekao Fransoa Miteranu, u junu 1992. godine u Sarajevu, da Srbi imaju koncentracione logore u kojima drže muslimane. To je izazvalo žestoku antisrpsku reakciju u zapadnom svetu. Međutim, Bernar Kušner, u svojoj knjizi „Ratnici Mira“ (izdavač: Grasset et Facquelle, 2004), na stranicama od 384-387, opisuje njegov i Holbrukov poslednji susret sa Alijom, 2. decembra 2003. kada Kušner postavlja Izetbegoviću pitanje o postojanju srpskih koncentracionih logora. Podseća ga na susret sa Miteranom i na ono što mu je Izetbegović tada rekao o logorima smrti:

„Vi ste to ponovili pred novinarima. To je izazvalo veliko nespokojstvo u svetu. Fransoa Miteran me je poslao u Omarsku, otvorili smo i druge zatvore. To su bila strašna mesta, ali nije bilo sistematskog istrebljivanja. Znate li to?“

Odgovor: „Da. Mislio sam da bi moja „otkrića“ mogla da ubrzaju bombardovanje. Video sam reakciju Francuza i ostalih… Prevario sam se“.

Umešao se Ričard Holbruk: „U Helsinkiju ste shvatili da se predsednik Buš stariji neće mešati?“

Izetbegović: „Da, pokušao sam, ali izjava je bila lažna. Nije bilo srpskih koncentracionih logora, ma kako da su strašno izgledala ta mesta.“

Jasno je da je sa takvim paklenim režiserima kao što su Alija i Naser, svaka predstava bila moguća, pa i da se žrtvuju muslimanski i srpski životi civila iz Srebrenice i Bratunca.

O Naseru slikovito svedoči reporter Bil Šiler (Fearsome Muslim Warlord éludes Bosnan Serb Forces, Toronto Star, 16. juli 2005.): „Sreo sam ga, u januaru 1994, u njegovoj kući, u opsednutoj Srebrenici… Gledao sam groznu video prezentaciju koja bi se mogla nazvati ‘Pregled dela Nasera Orića’. Videli su se zapaljene kuće, leševi, odsečene glave, ljudi u bekstvu. Orić se neprestano smešio diveći se svome delu. ‘Ulovili smo ih u zasedi’, objasnio je kada su se srpski leševi pojavili na ekranu. Naredna sekvenca je prikazivala tela razneta eksplozivom. ‘Poslali smo ih na Mesec’ – hvalio se. Pred prizorom fantomskog sela sa kućama izrešetanim mecima, bez ijedne žive duše, rekao mi je: ‘Tu smo ubili 114 Srba’.

Veliki brojevi su bili potrebni takvim režiserima da bi se prešlo na teren genocida, a o tome kakva je verodostojnost brojke od 8.000 civilnih žrtava govori i ova analiza zapadnih izvora: „Brojka od 8.000 nije kompatibilna ni sa elementarnom aritmetikom kada je reč o Srebrenici pre i posle jula 1995. Osobe izmeštene iz Srebrenice – znači preživele masakr – koje su registrovali Svetska zdravstvena organizacija početkom avgusta 1995. i bosanska vlada dostigle su brojku od 35.632 lica. Muslimana koji su mogli da dođu do muslimanskih linija ‘a da njihove porodice to ne znaju’ bilo je najmanje 2.000, a oko 2.000 je ubijeno u borbama. To je 35.632 preživelih plus 2.000 poginulih u borbama, a zajedno sa 8.000 streljanih značilo bi da je Srebrenica pre rata imala 47.000 stanovnika, iako ih je u stvarnosti bilo od 37.000 do 40.000 (sudija Međunarodnog krivičnog suda Patricija Vald je dala procenu od 37.000). Brojke se ne podudaraju.“ (George Bogdanich, Politics of War Crimes, Rooper, chap.4, The Numbers Game, Srebrenica Research Group).

....................