Sta se zapravo desilo u Banja Luci

[suljaga]

imas pravo Dilajla i necu da raspravljam o BL jer nisam iz tog kraja
mada mi je tetka, tetak i seka iz BL a jos pored svega toga seka udana
za muslimana i niko ga nije dirao sve vrijeme rata dok daja nije bio jedan
od osnivaca SDA u Prijedoru te poceo ceprkati mecku. I opet na kraju nije
platio glavom i spasen je od Srbina ali svejedno...prepustam polemiku Banjalucanima 
Ja sam Kaurin s druge strane Une  u buduce cu samo da posmatram s daleka 

Eto vidiš da je u Banjaluci teko med i mlijeko preživio je jedan Musliman doduše Srpski zet al neka je preživio bolje i to nego da nije ni on 

[Zeljo_furesta]

ne znam dal je sada bilo med i mleko ali sigurno nije bilo nista gore
od polozaja Srba u Gospicu ili Sisku 

preživio je jedan Musliman doduše Srpski zet al neka je preživio bolje i to nego da nije ni on 

Srpski ili hrvatski zet opet je musliman jel tako Suljaga-Mujaga samo pored svega toga opet cacka
mecku de ne treba, geni jaci od njega 

[Dr. Spock]

Eto vidiš da je u Banjaluci teko med i mlijeko preživio je jedan Musliman doduše Srpski zet al neka je preživio bolje i to nego da nije ni on 

Да се тебе пита, ти би изгледа радије видио да ниједан муслиман није преживио у Републици Српској . Ваљда би то било некакво оправдање за фашистичка стремљења муслимана који говоре српски .

Мислим, што се мене тиче, гаји ти своја фашистичка увјерења на својих 22% Босне колико хоћеш. Али нити су сви муслимани у Републици Српској побијени нити су сви православни Срби који су остали на подручјима под контролом муслимана који говоре српски преживјели муслиманске каме .

[suljaga]

Да се тебе пита, ти би изгледа радије видио да ниједан муслиман није преживио у Републици Српској . Ваљда би то било некакво оправдање за фашистичка стремљења муслимана који говоре српски .

Мислим, што се мене тиче, гаји ти своја фашистичка увјерења на својих 22% Босне колико хоћеш. Али нити су сви муслимани у Републици Српској побијени нити су сви православни Срби који су остали на подручјима под контролом муслимана који говоре српски преживјели муслиманске каме .

Pa nebi ni taj preživio da se nije neki Srbin zauzeo za njega 

[Dr. Spock]

Pa nebi ni taj preživio da se nije neki Srbin zauzeo za njega 

И опет ти је значи православни Србин крив што ето не можеш да кажеш да су сви муслимани који говоре српски у Републици Српској убијени ?

Каква ли је то магарећа ћуд у тебе, бог те видио !

[suljaga]

И опет ти је значи православни Србин крив што ето не можеш да кажеш да су сви муслимани који говоре српски у Републици Српској убијени ?

Каква ли је то магарећа ћуд у тебе, бог те видио !

E moj nirfete jesil ti poželio malo liskovca 

Šta bi dao da ti je sad malo redžifinog duhana 

[Maki vas kralj]

Eto vidiš da je u Banjaluci teko med i mlijeko preživio je jedan Musliman doduše Srpski zet al neka je preživio bolje i to nego da nije ni on 

Mujice... sta ti treba to?

[veljko3]

Tema je o Banjaluci. Kako god ne mozes opravdati desavanja prema Srbima u BL zbog Banjaluke, ne mozes ni obrnuto. Razlike su ogromne. Koji smo q otvorili temu o Banjaluci ako je sve uopsteno i sve povezano i jedno drugo opravdava.


Sarajevo je bio grad pod opsadom srpskih snaga, koaj t ovojna tehnologija postoji na svijetu pa da bira zrtve po nacionalnosti,.. oko 10 000 samo civila je poginulo sto od granate sto od snajpera,.. koja to tehnologija bira koga hoce a koga nece pogoditi. Dalje u Sarajevu su i jedni i drugi bili ukljuceni na ovoj ili onoj strani,.. u Banjaluci su samo jedni bili ukljuceni a drugi pasivni posmatraci. Sarajevo je bilo zariste, i u okolini su bili sukobi,.. sukobi su bili daleko od BL. U Sarajevu nisu porusene crkve, u Banjaluci jesu i kat. crkve i dzamije.
Dakle mozes porediti Sarajevo samo unutar opstine jer je tu bilo razgranicenje i tu znatan dio civila na ovo jili onoj strani. Mozes samo porediti Grbavicu i Alipasino, ko je koga kako tretirao, Cacu i Batka,. itd. Na svako spominjanje tretiranja Srba u Sarajevu, ja ti samo mogu odgovoriti na tretiranja Bosnjaka u srpskom Sarajevu.
To sa BL nema veze,.. Banjaluku samo mozes uporediti sa nekim gradom gdje nije bilo rata i gdje civili nisu ninakoji nacin bili ukljuceni,.. Zenica napr.

Jedno je sigurno,.. Banjaluka je grad koji je bio najudaljenini od fronte i grad koji je najmanje okusio ratna desavanja. A banjalucki civili najizolovaniji i najpasivnji igraci u svemu tome.

Bilo kakva paragonacija Sarajeva i BL nije dozvoljena izuzev ako nije u kontekstu koji ce se uklapati u muslimansku viziju dogadjaja?!

Hiljade stanovnika Sarajeva,srpske nacionalnosti, ostalo je u svojim kucama i stanovima pod kontrolom muslimanske vojske a u zelji da ostanu neutralni i "pasivni posmatraci" i nisu htijeli biti ukljuceni ni na jednoj strani, te nije istina da su svi bili rasporedjeni na "svojim stranama"!
Sarajevo je bilo blokirano "vojnicki" a iz grada se ulazilo i izlazilo.Ulazila je hrana ,lova,oruzje,medikamenti,novinari.......izlazili ranjenici,civili,vojska,svi ostali sa dozvolom.Izlazili su konvoji Jevreja,Slovenaca,Hrvata....svih osim Srba.
Istina je da artiljerijska i snajperska vatra ne biraju ni vjeru ni naciju ali sarajevski Srbi nisu stradali samo na sarajevskim ulicama i prelazima niti da su zrtve svojevolje kojekakvog Cace ili Cele. Srbe su odvodili i privodili, nasilno mobilisali,odvodili na ispitivanja,kopanja,utovare istovare,ubijali po podrumima,ulazima,dvoristima,logorima.Srbi su ostajali bez posla,vec prvih dana rata,imovina im je bila oduzimana za "potrebe vojske" i pretvarana u stabove,Srbi su odvodjeni i privodjeni na premlacivanja i ispitivanja onako po protokolu.Jedan Caco ili Celo i njihova ekipa nisu mogli biti toliko sposobni da pretresu citav grad,organizuju logore,ubistva,otimacine,otkaze i sve ostalo,neko im je morao pomoci?
Za Batkove zlocine se znalo u muslimanskom djelu Sarajeva jos tokom rata,jer su o njima svjedocili i pricali i Srbi sa Grbavice za razliku od muslimana Sarajeva koji su do samo par godina unazad negirali i ignorisali sve zlocine nad sarajevskim Srbima.
Rusenja hriscanskih bogomolja u gradskoj zoni pod muslimanskom vlascu nije bilo ali ne zbog ljubavi muslimanskog naroda prema tim bogomoljama nego iz cisto tehnickih i politickih razloga.Sarajevo je bilo grad centar Svijeta,pod ocima medjunarodnih posmatraca i novinara.Muslimanska vlast koja je u to vrijeme sebe prikazivala kao borca za "multietnicnost" nije sebi mogla priustiti taj "luksuz" kojim bi bio kompromitovan svaki vid humanitarne i politicke podrske.Cisto sumnjam da bi Mitteran dosao u Sarajevo u kojem je porusena crkva ili da bi se papa Vojitila moli za grad u kojem se ruse hriscanski objekti?
Drugacija je bila sudbina pravoslavnih crkvi, kapela i groblja od Visokog,preko Kaknja do Zenice,daleko od ociju medjunarodne javnosti.
Kad smo vec kod Zenice; nije ti problem naci danas u BL neku izbjeglicku porodicu iz Zenice a koja danas zivi u BL pa ih preupitaj o njihovim ratnim puteshestvijima,kako i zbog cega i zbog koga su otisli iz Zenice,zasto se ne zele vratiti i kako su se napatili da bi glavu spasili i dok su imovinu povratili?

[Maki vas kralj]

E, ovo se desilo u Banja Luci:

....rezolucije o osudi genocida nad Srbima u banjalučkim naseljima Drakulić, Šargovac, Motike i u rudniku Rakovac 7. februara 1942. godine kada su ustaše za samo nekoliko časova hladnim oružjem usmrtile više od 2 300 Srba, od kojih 515 djece.

I doslo na naplatu. 

[suljaga]

E, ovo se desilo u Banja Luci:
 

I doslo na naplatu. 

I sad si ti i takvi ponosni što su ti tvoji junaci u Hagu i sudi im se za ratne zločine 

Takvi su osuđeni na propast ne samo od ovozemaljskih sudova nego i nebeski iako misliš da ste nebeski narod   

[Maki vas kralj]

I sad si ti i takvi ponosni što su ti tvoji junaci u Hagu i sudi im se za ratne zločine 

Takvi su osuđeni na propast ne samo od ovozemaljskih sudova nego i nebeski iako misliš da ste nebeski narod   

Ne kmeci grgo... vi ste poceli sa tom pricom, Srbi su izgleda od tvoga dede naucili "zanat". Samo koliko znam u proslem ratu u Banjaluci nikada nisu zaklane cele porodice. To ipak samo moze "merhametli" muslic koji govori srpski.

[zelengradjanin]

Meni priče o "humanom"preseljenju ne prolaze,nije moja želja bila da živim u HR niti sam imao želje da živim na zapadu,ali ko jebe moje želje,tu su bili kreteni koji su meni i drugima(a i tebi)rekli koje su naše želje i ostvarili su ih na način na koji su oni smatrali da trebaju biti ostvarene,sad da li treba tužiti ili ne to je sad totalno nebitno,oni su nas uništili,a mi smo bili jebeni naivci koji su popušili priču i danas plačemo po forumima i govorimo "oni su nas više nego mi njih"i samo smo mi ginuli i protjerivani a drugi nisu.I na kraju opet nema pameti!!!

Za petrićevca.....sve je isto......vi tamo mi ovamo...jebiga

Kad se čovjek negdje seli, pa želi da se odseli - to je sasvim drugo. A kad idete negdje jer morate a ne želite, to je sasvim drugi osjećaj.



Srbin koji danas živi u njegovoj nekadašnjoj kući vratio je Anđelku Juriću sliku sv. Antuna nakon 17 godina -

TitleBox

Zadar
Povratak
Novi život banjalučkih Hrvata u Zadru
Piše: Ines Grbić
06.02.2012.
Dodaj u omiljene članke Pošalji prijateljuPrintKomentiraj
Sve je uništeno, voćke i šume posječene. Mogu proći, ali nikog ne poznam. To nije ni blizu kraj u kojem sam odrastao, kaže Anđelko Jurić, jedan od brojnih Banjalučana koji je nakon rata svoj dom pronašao u Zadru
Foto: Ines GRBIĆ
Banjalučki Hrvati koji žive i u drugim dijelovima grada okupili su se na Ploči

Zbog ratnog vihora život im se radikalno promijenio, no zbog svog duha kojim, usprkos nedaćama, život vole, oboje ga pjesmom. Oduzeli su im materijalno, ali ne i njihovu sevdalinku i dušu - čija je ljepota zasjala na susretu banjalučkih Hrvata koje je nedavno u zadarskoj župi Ploča, gdje su se kao prognanici doselili prije dvadeset godina, pohodio glas njihovog rodnog kraja - pomoćni banjalučki biskup dr. Marko Semren.

"S one strane Plive, gajtan trava raste. Oj, pasu ovce, čuvalo ih momče. Momče tužno plače, još tužnije ječi. Svaka tuđa zemlja, tuga je golema", pjevalo se na dugom i okrepom bogatom druženju u dvorani crkve nakon misnog slavlja koje je biskup Semren u crkvi sv. Petra na Ploči predvodio na blagdan sv. Antuna opata 17. siječnja.

 U toj je župi više od 200 banjalučkih obitelji, mnogi potječu s Petrićevca gdje je sv. Antun o. zaštitnik pa su pobožnost prema njemu donijeli i u Zadar.

Eugenija Dujmušić iz Travnika živi u Zadru 14 godina.
Sada ovdje ostavljamo korijene

- Nije bilo lako napustiti. Svaka dva mjeseca moramo ići. Suprug kaže 'Probudio sam se, sanjao sam Desetke, to je polje uz Lašvu. Vrijeme mi je, moram ići, moram ići...' Moramo otići vidjeti, biti dva, tri dana i vratiti se natrag. Samo da napunimo baterije. Eto, to je to. Idemo često. Nemamo tamo svoju kuću, ali imamo rodbinu, kaže Eugenija, ljubiteljica i promotorica sevdalinki. Napisala ih je čak 600, u svoj rokovnik.

- To ja za svoju dušu. Nekad sam pjevala, nastupala i pobjeđivala, u srednjoj školi. Volim zapjevati za svoju dušu. I po internetu tražim sevdalinke. Mogla bih opet tamo živjeti, ali sad je to druga priča. Ovdje su nam djeca, tu ostavljaju svoje korijene, pa je teže da se čovjek tamo vrati.

Iz banjalučke mjesne zajednice Lauš je Anto Domazet. U Zadru živi 18 godina.

- U rodnom zavičaju mi je bilo draže, pitomije. Iako se ne mogu požaliti ni ovdje. Zaposlen sam, uhvatio sam korak sa životom. Ali uvijek postoje sjećanja na zavičaj. Iz rodnog kraja mi fale stari prijatelji, društvo, običaji, crkva, susjedi, groblje, gdje idem za Svi svete, kaže Anto.
Ostalo 36.00 Hrvata

Zrinka Jurić živi u Zadru 20 godina. U Banja Luci ima samo grob roditelja. Posjet biskupa posebno joj i mnogo znači. Drago joj je čuti i vidjeti glas i čovjeka s njihove rodne grude.

"Ja živim od radosti susreta s drugima", rekao je biskup Semren koji je u raspjevanom, sjećanjima i emocijama prožetom druženju nakon mise, Banjalučane obavijestio o brojnim događajima u njihovom kraju. Prije rata, u Banja Luci je bilo 80.000 Hrvata, sada ih je 36.000. U biskupiji djeluju 32 biskupijska svećenika i 40 franjevaca. Izrazio je spremnost u suočavanju s teškoćama, navijestio bolju suradnju s vlastima i normalizaciju života.

Banjalučki katolički školski centar 'Bl. Ivan Merz' od ove je godine u proračunu. Pohađa ga 213 djece, od toga 70 posto Srba, 20 posto Hrvata i 10 posto muslimana. Čak i hodžina djeca.

- To je najbolja gimnazija u Banja Luci. Najbolje priznata i otvorena za sve, jedan od brendova, uz sir trapist i vino, rekao je mons. Semren

- Ne može se dovoljno proizvesti, koliko Banjalučani, i Srbi, počinju kupovati sir i biskupijsko, banjalučko crkveno vino - rizling i kaberne. Kažu da je tako dobro. To rade stručnjaci enolozi iz Trenta. Kažu, kad bi oni imali takvu klimu i ugođaj, poput našeg u Banjoj Luci, oni bi mogli opskrbiti pola Europe. Nemamo dobrog podruma, imamo balun. Ali i ispod baluna, opet ide dobro, rekao je mons. Semren.

Anđelko Jurić u Zadru živi 18 godina. Na Petrićevcu u Banjoj Luci ostavio je kuću i veliko dvorište, ali i sto tisuća kvadrata zemlje svoga oca, stričeva i ujaka.

- Sve je uništeno, voćke i šume posječene. Mogu proći, ali nikog ne poznam. To nije ni blizu kraj u kojem sam odrastao. Obolila je priroda, ona koju smo mi ostavili. Kad sam se bio vratio, vidim da je ono drvo obolilo, dobilo je žuto-zelenu boju. Crijep na kućama kao da je premazan katranom. Kao što smo mi morali napustiti zemlju, tako ju je i priroda napustila, kaže Anđelko.

Tamo se rodio i poznaje svaku voćku.
Priča o slici sv. Antuna opata

- Fali mi zelen, priroda mi fali. Ovdje nema šume, lipe, hrasta, zeleni na koju sam navikao. Ljubitelj sam životinja, držim i u Zadru danas psa, ptice, kanarince, 80 golubova, sportskih i ukrasnih. Imam i zlatnog fazana. Čim sam došao, odmah sam to nabavio, i zasadio palmu, grejp i naranče. Sve je urodilo velikim plodom. To mi je sad sva zelen koju imam. Živjeti tamo je, nažalost, završena priča. I dan danas sanjam svoj rodni kraj, iako to ne želim. Ja želim da bude Republika Srpska, da u mom srcu bude manje boli, da znam da se ne mogu vratiti. Sve snove iz moje mladosti, da sam u onom kraju. Sve mogu nabrojati, koji susjed je imao koju voćku, koju vrstu jabuku, kruške, grožđa, na pet kilometara, kaže Anđelko, sa suprugom Biljanom ponosan na svog 30-godišnjeg sina Damira Jurića koji je u Zagrebu doktorirao elektrotehniku. Na ekranu računala u njegovoj sobi i danas je isječak iz našeg Zadarskog lista, u kojem smo još 10. rujna 1998. godine pod nazivom "U svijetu računala i Jesenjinove lirike" objavili pjesmu 'Perivoj vječnosti' koju je talentirani Damir napisao.

 U Banja Luci mu je, uz sve ostalo, bila ostala i velika slika sv. Antuna opata. "Tražio sam bar da ponesem tu sliku. Nisam mogao. Nakon 17 godina čovjek mi je pozvonio i rekao 'Nisam više mogao izdržati, nisam imao mira'. I donio mi je tu sliku nazad u Zadar. To je Srbin iz Islama Grčkog koji je kupio moju kuću u Banjoj Luci od čovjeka s kojim sam je bio zamijenio. Vozio je 400 km do Zadra, samo da mi vrati tu sliku. I odmah se vratio. Na granici su mislili da je velika vrijednost i skoro su je otuđili, a on im je rekao 'Onda je vama ostavljam, ali ja se s tom slikom ne vraćam u Banju Luku'. Pa su ga carinici pustili.

Eto života banjolučkih Hrvata u Zadru, osim na Ploči, žive i na Smiljevcu, Puntamici. U dubini duše tuga, no iznad svega, ipak, snaga duha za izgradnju novog života... Krenuli su opet i sve ispočetka... Ali lakše je uz osmijeh i (nekad i brzi) sevdah... Taj Tavrlje, oj tavrlje...
 BANJA LUKA SE GRADI, ALI OSTAJE URUŠENA

Mirjana i Mihovil Malogajski u Zadru žive 17 godina. Baš su iz centra grada, Banja Luke. Prvi put prošle godine prošli su ulicom pokraj svoje kuće. "Samo sam pogledao kuću i produžio dalje", kaže Mihovil. Ni oni nisu dobro prošli u zamjeni kuće. Ostavili su puno bolje nego su 'dobili' u Zadru. Mirjana je dipl. pravnica, sada radi u struci, u gradskoj školi, a prije je osam godina putovala u Jasenice. Mihovil je profesor s pedagoške akademije, završio je i studij političkih znanosti i nogometnu školu. U Hrvatskoj je završio kao čuvar.

- Nismo se baš snašli. Kad se čovjek negdje seli, pa želi da se odseli - to je sasvim drugo. A kad idete negdje jer morate a ne želite, to je sasvim drugi osjećaj. Ali mi nismo sami, mnogi ljudi su prošli ko mi. Teško je misliti o nečemu što izgubite. Čovjek se prepusti, život vas nosi, kažu oni, roditelji dvojice sinova.

Zadar je u Banjalučanima dobio radišne, poštene ljude. "Sve fali. Od kuće, Vrbasa, grad fali. Grad je bio pun života. I neki ljudi fale. Kad dođemo tamo, to više nisu oni ljudi. Grad se promijenio, izgradio se, što je pozitivno, recimo. Al' ipak je to žal za zavičajem", kažu Malogajski. Grad se izgradio - ali puno toga drugog se urušilo.

[bastasljezoveboje]

kad bi se lijepo sagledalo sve, do dana danasnjeg, na nivou cijele BiH, od pocetka do kraja, sto se tice Banje Luke i konkretno njenih stanovnika 1991. od kojih su vecinu cinili Srbi, kao sto je to bilo u vecini krajiskih opstina, vidjelo bi se da nije problem bio u glavama banjalucana, pa ni krajisnika u susjednim opstinama, problem je bio u glavama guslara s Pala i begovica iz sarajevske kotline.