РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ11.080 Земун, Магистратски трг бр. 3
Тел. 3077-028,
vladarsk@gmail.comБр. 1128/09 – 10. 12. 2009. године
С А О П Ш Т Е Њ Е
- Међународни суд правде о Косову и Метохији -
Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, с неверицом, прате расправу о легалности, или нелегалности самопроглашења шиптарске (албанске) државе у српској Аутономној Покрајини Косова и Метохије. Запрепашћује чињеница да врхунски правни стручњаци света не узимају у обзир најважнију историјску чињеницу у вези са шиптарским (албанским) становништвом на Косову и Метохији. А та чињеница је незаобилазна, јер велики проценат припадника штиптарске (албанске) народности на Косову и Метохији је (1999) био с држављанством Републике Албаније. То значи, да су они били странци у Републици Србији и да су им оружане снаге НАТО-а помогле да отцепе трериторију Републике Србије и да на њој прогласе своју државу.
Нико не поставља питање, да ли би се правни стручњаци залагали за отцепљење територије у некој другој држави чланици УН, ако би то отцепљење обавили странци: - којима је та држава, претходно, пружила гостопримство, како је то учинила Србија држављанима Републике Албаније.
Невероватно је, да ни правни тим Републике Србије није најавио, да ће користити чињеницу - да на Косову и Метохији живи неколико стотина хиљада држављана Републике Албаније и да су они били извршиоци злочина над српским становништвом, организатори сецесије и чланови албанских паравојних јединица.
Ако се занемари да је Турска, претходних векова – док је била окупатор на Балкану, прогонила српски народ с Косова и Метохије и тамо досељавала Шиптаре (Албанце), Међународном суду правде у Хагу је требало представити чињенице о њиховом досељавању на Косово и Метохију у двадесетом столећу. О томе имају сачувани државни документи: Србије, Албаније, Италије, Немачке, Аустрије, Бугарске, Сједињених Америчких Држава, Британије, Француске... Досељавање држављана Републике Албаније на Косово и Метохију је обављено у три етапе:
1) У Другом светском рату, Италија је окупирала Албанију и Косово и Метохију и ту је владала од 1941. до 1943. Италијанска фашистичка војска је прогнала део српског становништва и доселила држављане Албаније, уступајући им српске куће и имања;
2) Немачка је, после капитулације Италије, окупирала Косово и Метохију и владала од 1943. до 1945. године. Немачка нацистичка војска је прогнала део српског становништва и доселила држављане Албаније, уступајући им српске куће и имања;
3) После Другог светског рата у Југославији је уведен комунизам, а на челу државе је био Јосип Броз Тито, Хрват по народности – и антисрпски расположен. Он је одлучио, да, коначно, Косово и Метохију додатно насели држављанима Албаније. Наредио је да се Срби, које су протерали с Косова и Метохије италијански фашисти и немачки нацисти не могу вратити на своја имања и да мора да живе у другим деловима Србије. Под изговором да је у Албанији комунистичка диктатура и да се тамо људи злостављају, подстицао је досељење држављана Албаније на Косово и Метохију – од 1945. до 1980. године. Новодошли Шиптари (Албанци) су прогонили српско становништво, али се о томе није смело у комунистичкој Југославији говорити. Занимљиво је, што би правни стручњаци у Хагу, морали да узимају у обзир – Тито није ове држављане Албаније насељавао у Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину, него само у Србију и Македонију. Била је то страховита антисрпска комунистичка мера – јер је становништво у Македонији, првих година после рата, било српско. Асимиловано је у Македонце, последњих година. Оно што је веома важно за расправу на Међународном суду правде у Хагу је чињеница, да сви Шиптари (Албанци) на Косову и Метохији (досељени из Албаније – њих је, да поновимо, стотине хиљада) никад нису покретали процедуру за пријем у држављанство Србије – они су и данас странци. Но, комунистички режим Јосипа Броза Тита их је, преко општинских чиновника, аутоматски уносио у књиге држављана – што је било противуставно и противзаконито, тако да се тај потупак, правно, сматра неважним – како су то оценили и правници Сједињених Америчких Држава, кад су открили да је хрватски фашистички ратни злочинац, Андрија Артуковић, био, на тај начин, уписан у књиге држављана Сједињених Америчких Држава. Због тога је прогнан из САД – изручен је Југославији, где му је суђено.
Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, користе ову прилику да скрену пажњу светској јавности, да су Срби у Републици Српској Крајини били под заштитом УН од 1991. до 1995, али је Хрватској одобрено, да из ове српске државе (основане на српским историјским и етничким територијама) прогна скоро целокупно становништво и да Међународни суд правде, органи УН и органи других међународних организације не покрећу питање хрватске одговорности за злочин геноцида и етничко чишћење над Србима у Републици Српској Крајини и Хрватској.
ВЛАДА РС КРАЈИНЕ СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер Дипл.инг. Рајко Лижаић
