Neredi zbog ubistva mladića u Londonu

[Sunny day]

Pito bi te kad bi tebi sutra dali mogucnost da ukines antisrBski B92.  

zasto ukidati nesto sto srbe ujedinjuje i jaca....eto cist primjer su bosnjacki politicari,mediji i intelektualci...da nema njih srbi u RS bi bili kao oni preko drine u srbistanu....svaki zaseok bi svoju politiku vodio....ovako nas je bosnjacka mrznja i netolerancija ujedinila u zajednicki front protiv nakaradne BiH i jos smesniji bosnjaka...

[Paša]

Nek se malo i kod njih zakuhalo,da i mi mozemo sta navecer pratiti.    Dosta su oni nas gledali na TV-u i smijali nam se i govorili kako smo glupi Balkanski narod.

[free2020]

Odlicna stvar - ljudi se napokon brane, veoma mi je drago vidjeti tako nesto (naravno ne iz istog bolesnog, srboidnog razloga kao Matovilo). Zapitajte se, gradjani BiH, Srbijanci, pa i Hrvati i ostali, kako to da je cjelokupna situacija kod vas dole mnogo gora nego u Engleskoj, mislim na zivotni standard, socijalne usluge, ma sve, a niko da se pobuni - tj. na barikade vas mogu samo odvratni nacionalni "interesi" dovesti i nista vise. Zasto? Pa zato sto ste u vecini slucajeva seljaci, jebiga, ali tako je..turbofolk mentalitet, tu ni batina ne pomaze, tj. pomaze, treba neko doci da vas istuce pa da pocnete da se borite za vasa prava..

Čekamo samo na tebe, o, najveći anarhisto, @Transfuziolože, da dođeš u Sahrajevo i podigneš gradžansku revoluciju protiv seljaka koji vladaju ovom državom...
 
20 godina čekamo na takvog vođu...
 

[Neo]

TitleBox

12. 08. 2011 | 2:29
Хоће ли НАТО да нападне Лондон?

Пише: Драгана Трифковић

После врућег „Арапског пролећа“ и сукоба у Тунису, Египту, Јемену, Бахреину, Либији и Сирији, уследило је још топлије „Европско лето“. Ситуација у Великој Британији почиње да поприма озбиљне размере, посебно што је у питању земља са такозваним демократским кредибилитетом. Пре Британије са протестима различитих размера су се суочиле и друге европске земље – Грчка, Шпанија, Италија, Француска, Чешка итд.

ПОВОД Пролеће је започело низом револуција у арапском свету, које су добиле назив „Арапско пролеће“. Прва револуција почела је у Тунису, после самоспаљивања универзитетски образованог трговца Мухамеда Буазизија, коме је полиција одузела воће и поврће које је продавао. Инцидент је изазвао је бурне реакције становништва. Оне су прерасле у немире, који су се даље ширили по осталим градовима Туниса. Осим Туниса, протести су захватили и Египат, затим Јемен, Бахреин, да би у Либији кулминирали, а затим и у Сирији. Повод за протесте у Тунису, као и у осталим земљама били су инциденти проузроковани сиромаштвом, репресијом и корупцијом, који су у мањој или већој мери заступљени у свим развијеним и неразвијеним земљама света. У неким арапским земљама протести су утишани сменом власти која је довела до „демократских“ промена. Сагледавајући садашњу ситуацију у тим земљама, сигурно је да је она била далеко стабилнија пре неопходних промена. Стање безбедности у Тунису и Египту је сада на много нижем нивоу него пре, док је економија тих земаља још озбиљније уздрмана. У Либији протести су прерасли у рат и агресију страних сила, док се ситуација у Сирији константно драматизује. Решења у оба случаја се не назиру, с обзиром на то да већи део народа у Либији и даље стоји уз Гадафија, исто као и у Сирији где подршку има Башар Ал Асад.

Протести су стигли и на европски континент – од Грчке, преко Шпаније, Италије, Францске, Чешке а последњих дана и до Велике Британије. Становници старог континента су такође незадовољни економским и друштвеним приликама. Повод за почетак немира у Великој Британији било је убиство Марка Дугана под неразјашњеним околностима. Исказ полиције је противречан, с обзиром на то да је првобитно потврђено да је погођен у размени ватре са полицијом, а касније је установљено да није користио пиштољ. Немири су се проширили и на друге градове: Бирминген, Бристол и Ливерпул.

УЗРОК Осим повода, узроци су углавном исти, а то су незадовољство владајућим структурама и социјална регресија. Разлика између пролећа и лета је једино у томе што су одређени узроци негде вештачки створени спољним чиниоцима, а негде су настали природним путем. У складу с тим, многе земље су преварене „демократским променама“ јер су се промене показале негативним.

Узроке озбиљног потреса арапског света, осим економских и социјалних, јесу, наравно, и у америчкој тежњи да успоставе систем који сматрају примереним за све друге земље, односно „демократиј“, прилагођену потребама њиховог виђења светског устројства. Према опробаном рецепту, САД са својим европским и НАТО партнерима врши агресију на друге суверене државе са чијом унутрашњом политиком немају никаквих додирних тачака, у циљу остваривања сопствене стратегије контроле. Вршењу агресије на друге земље претходило је дугогодишње оперативно деловање које подразумева формирање такозване опозиције, њихово обучавање а затим и наоружавање. Овим путем дошло је до дестабилизације релативно стабилних и утемељених политичких система.

Вођењем „праведних ратова“  самопрокламовани владари света одлучују о начину решавања сукоба које су произвели или, у супротном, гуше непланирано настале сукобе разним методама и средствима уколико ти сукоби нису на линији њиховог интереса. Нјихов стварни циљ је преузимање контроле кроз дезинтеграцију система који су независни или делимично зависни од утицаја западне политике, као и преузимање природних и створених ресурса. У случају Либије јасно је да је у питању нафта, као што се и Косово отима због огромних резерви угља и контроле над трговином наркотицима, као методом притиска на европске државе.

Оправдање за њихове мисије су инсцениране и препознатљиве. Напад на Ирак је правдан опасношћу по човечанство због програма хемијског оружја који развија та земља, уз потребу заштите цивила које угњетава Садамов режим. Разлог за напад на Србију исто је образложен потребом заштите цивилног становништва а заправо су помогли албанским терористима. У Либији је у току мисија заштите цивила од Гадафијевог режима у којој НАТО свакодневно убија цивиле, проглашавајући их за колатералну штету. Узимајући у обзир искуство на примеру наше земље, НАТО савезници уз помоћ пропаганде (која по методама неописиво подсећа на Гебелсовску пропаганду: хиљаду пута изговорена лаж постаје истина) подржавају једну страну уз чију помоћ остварују циљеве. То која је страна добра односно лоша, они одлучују на основу циља којим се воде, а не на основу међународног права.

РЕШЕЊЕ Не желећи да разматрам бројне теорије завере, у најмању руку је чудно како за исте проблеме постоје различита решења. Поредећи, на пример, решавање криза у Бахреину и Либији са ситуацијом у Британији, поставља се питање по којим критеријумима се слична дешавања у различитим земљама оцењују и који врховни господар има право да одличи о томе који су побуњеници добри, а који нису, као и то који систем или владар је добар а који није. У Бахреину су побуњеници били недемократски, па је тамо побуна угушена насилно, док су Либији побуњеници добили подршку у сваком смислу.

САД са својим партнерима и званично финансира наоружавање побуњеника у зараћеној Либији, под окриљем само њима познате мировне мисије. Такође, предводници у бомбардовању Либије су САД, Француска и Велика Британија, односно НАТО. Било би логично да по истим правилима започне финансирање, односно наоружавање британских побуњеника. Неправедно би било да либијски побуњеници буду повлашћени у односу на британске, поготово узимајући у обзир демократичност Велике Британије. Осим тога неопходно је да НАТО приступи хитном хуманитарном бомбардовању Велике Британије, под установљеном мисијом заштите цивила, као и у случају Либије. Уколико се сматра да су либијски побуњеници исправни а британски нису јер потичу из криминалних кругова, подсетимо се само признања либијских побуњеника да су повезани са Ал Каидом, која је означена као терористичка организација управо од стране самопроглашених миротвораца. Са друге стране, оправдање за почетак добронамерне агресије био је и тај да је пуковник Гадафи предуго на власти. Одговор Гадафија на ову замерку био је да енглеска краљица Елизабета Друга дуже влада од њега (на престолу је од 1952. године, а Гадафи је од 1969. године).

ЗАКЉУЧАК Лицемерна западњачка политика ће у наредном периоду показати да њена дволичност нема границе. Тек ћемо видети где ћемо дочекати зиму, али је сигурно да су у току дешавања која ће утицати на промену неодрживог неолибералног капитализма, односно корпоративизма и осионости светских сила.

Исход свега, за сада је још увек неизвесан, али је сигурно да се лажи, манипулације, напади, убиства и разарања под називом мировне мисије или хуманитарне помоћи неће више звати тим именом.

http://www.vaseljenska.com/misljenja/hoce-li-nato-da-napadne-london/