To nindža :ММФ тражи помоћ од земаља БРИКС
26.09.2011. - ММФ нема довољно новца да спаси еврозону
ММФ тражи помоћ од земаља БРИКС и посебно од Русије и Кине, изјавила је данас шефица Фонда Кристин Лагард. Ради се о томе да Фонд нема довољно новца да спаси еврозону: од неопходних билион евра данас је расположиво само 400 милијарди. Министар финансија Русије Алексеј Кудрин је раније рекао да је Русија спремна да купи европске обвезнице ако буду емитоване.
Цео свет спасава евро. О томе како да се избегне пропаст јединствене валуте старог света расправљало се крајем прошле недеље у Вашингтону на самиту G20. Међунарни монетарни фонд (ММФ) отворено моли Русију и друге земље БРИКС да пруже помоћ ЕУ. Али како да се помогне ако уједињена Европа чак и у оквиру уније не може изабрати јединствену новчано-кредитну политику? У земљама даваоцима све чешће се јављају протести: људи не желе да плаћају туђе дугове. Државама ЕУ које примају дотације смета превелики понос, неће да ограниче своје трошкове и да просе по свету. И с једне и с друге стране све чешћи су предлози да земље у кризи изађу из еврозоне. Стручњаци сматрају да би то могло побољшати ситуацију. Ево мишљења водећег аналитичара компаније Финмаркет Андреја Лусникова.
Излазак Грчке, али и других земаља, пре свега јужне Европе, из еврозоне могао би, у теорији, да олакша ситуацију у вези с новчаном политиком. Приликом увођења евра нису довољно добро процењени ризици који се јављају због чињенице да Европа укључује различите земље, које имају разлилиту новчану политику. Питање о грчком дефолту се доводи у везу с тим да би један од начина његовог решавања могао бити излазак Грчке из еврозоне и увођење старе валуте, драхме. Ако би Грчка имала националну валуту, њене обавезе могле би се прерачунати у националну валуту, а самим тим могли би се неутралисати и проблеми у ЕУ који су настали због тога што је, с једне стране, ситуација у Грчкој јако тешка, а с друге стране курс евра је ипак висок.
О потреби да европске земље аутсајдери изађу из еврозоне поново говори Џорџ Сорос. Рекао је да, кад већ криза прати сценарио који је изгледао немогућ, и противмере треба да не буду стандардне. Према његовом мишљењу Грчка, Португал и Ирска треба да напусте еврозону. То би била превентивна мера која би спречила домино ефекат. Истовремено ММФ и ЕУ треба да наставе с пружањем помоћи овим земљама.
Водећи аналитичар инвестицијске компаније Церих Кепитал Менаџмент Олег Душин каже да тржиште за сада не схвата озбиљно варијанту да Португал или Ирска изађу из еврозоне. Али о изласку Грчке се већ увелико нагађа.
Ова тема ће постати актуелна у децембру, када Грчку очекују исплате дугова. За сада тржиште ипак рачуна да ће Европска Унија пружити помоћ Гркој почетком октобра и да ће ова последња добити својих 8 милијарди евра, између осталог и у циљу њеног останка у еврозони. Ако говоримо о учесницима тржишта, они процењују могућност изласка Грчке из еврозоне на 40 посто. Ипак је велика потреба европских лидера да се европска зона очува у целини.
Ипак, Џорџ Сорос је очување евра доводи у везу не само са изласком појединих земаља из еврозоне, већ и са стварањем властитог министарства финансија ЕУ. Овај милијардер мисли да данашњи механизми који би требало да стабилизују ситуацију не раде управо због самосталне политике појединих земаља Европске Уније. Као пример Сорос наводи Немачку. С једне стране управо је Немачка најјача економија у ЕУ и улаже највеће напоре у спасавање евра. С друге стране у самој земљи политичари траже да се новац немачких порезних обвезника не троши на Грке.
Професор Универзитета Емори (САД) и стручњак за европску економију Томас Ланкастер предвиђа да Немачка може прва одбити да плаћа туђе дугове управо због превеликог притиска на властиту економију. То би био крај еврозоне.
Проблем је у томе што ће садашњи европски фонд за стабилизају бити потрошен на Грчку, Ирску, Португал и Шпанију. А поврх свега почели су и проблеми с француским банкама. И све то мора да плаћа Немачка. Очигледно је да ЕУ сада има хитну потребу за радикалним променама пореске и буџетне политике. За земље као што је Грчка најбољи излаз може постати напуштање еврозоне. И треба да будемо спремни за такво одвијање догађаја. Ако Грчка напусти еврозону, то би омогућило да се увежба механизам за излазак земаља из ове монетарне уније и за њено регулисање уопште.
Проблем је у томе што није остало пуно времена за тражење изласка из кризе еврозоне. Канцелар енглеске благајне Џорџ Озборн је рекао да на располагању има само око шест недеља. Крајњи рок је новембарски самит G20 у Француској.
26.09.2011. - ММФ нема довољно новца да спаси еврозону
ММФ тражи помоћ од земаља БРИКС и посебно од Русије и Кине, изјавила је данас шефица Фонда Кристин Лагард. Ради се о томе да Фонд нема довољно новца да спаси еврозону: од неопходних билион евра данас је расположиво само 400 милијарди. Министар финансија Русије Алексеј Кудрин је раније рекао да је Русија спремна да купи европске обвезнице ако буду емитоване.
Цео свет спасава евро. О томе како да се избегне пропаст јединствене валуте старог света расправљало се крајем прошле недеље у Вашингтону на самиту G20. Међунарни монетарни фонд (ММФ) отворено моли Русију и друге земље БРИКС да пруже помоћ ЕУ. Али како да се помогне ако уједињена Европа чак и у оквиру уније не може изабрати јединствену новчано-кредитну политику? У земљама даваоцима све чешће се јављају протести: људи не желе да плаћају туђе дугове. Државама ЕУ које примају дотације смета превелики понос, неће да ограниче своје трошкове и да просе по свету. И с једне и с друге стране све чешћи су предлози да земље у кризи изађу из еврозоне. Стручњаци сматрају да би то могло побољшати ситуацију. Ево мишљења водећег аналитичара компаније Финмаркет Андреја Лусникова.
Излазак Грчке, али и других земаља, пре свега јужне Европе, из еврозоне могао би, у теорији, да олакша ситуацију у вези с новчаном политиком. Приликом увођења евра нису довољно добро процењени ризици који се јављају због чињенице да Европа укључује различите земље, које имају разлилиту новчану политику. Питање о грчком дефолту се доводи у везу с тим да би један од начина његовог решавања могао бити излазак Грчке из еврозоне и увођење старе валуте, драхме. Ако би Грчка имала националну валуту, њене обавезе могле би се прерачунати у националну валуту, а самим тим могли би се неутралисати и проблеми у ЕУ који су настали због тога што је, с једне стране, ситуација у Грчкој јако тешка, а с друге стране курс евра је ипак висок.
О потреби да европске земље аутсајдери изађу из еврозоне поново говори Џорџ Сорос. Рекао је да, кад већ криза прати сценарио који је изгледао немогућ, и противмере треба да не буду стандардне. Према његовом мишљењу Грчка, Португал и Ирска треба да напусте еврозону. То би била превентивна мера која би спречила домино ефекат. Истовремено ММФ и ЕУ треба да наставе с пружањем помоћи овим земљама.
Водећи аналитичар инвестицијске компаније Церих Кепитал Менаџмент Олег Душин каже да тржиште за сада не схвата озбиљно варијанту да Португал или Ирска изађу из еврозоне. Али о изласку Грчке се већ увелико нагађа.
Ова тема ће постати актуелна у децембру, када Грчку очекују исплате дугова. За сада тржиште ипак рачуна да ће Европска Унија пружити помоћ Гркој почетком октобра и да ће ова последња добити својих 8 милијарди евра, између осталог и у циљу њеног останка у еврозони. Ако говоримо о учесницима тржишта, они процењују могућност изласка Грчке из еврозоне на 40 посто. Ипак је велика потреба европских лидера да се европска зона очува у целини.
Ипак, Џорџ Сорос је очување евра доводи у везу не само са изласком појединих земаља из еврозоне, већ и са стварањем властитог министарства финансија ЕУ. Овај милијардер мисли да данашњи механизми који би требало да стабилизују ситуацију не раде управо због самосталне политике појединих земаља Европске Уније. Као пример Сорос наводи Немачку. С једне стране управо је Немачка најјача економија у ЕУ и улаже највеће напоре у спасавање евра. С друге стране у самој земљи политичари траже да се новац немачких порезних обвезника не троши на Грке.
Професор Универзитета Емори (САД) и стручњак за европску економију Томас Ланкастер предвиђа да Немачка може прва одбити да плаћа туђе дугове управо због превеликог притиска на властиту економију. То би био крај еврозоне.
Проблем је у томе што ће садашњи европски фонд за стабилизају бити потрошен на Грчку, Ирску, Португал и Шпанију. А поврх свега почели су и проблеми с француским банкама. И све то мора да плаћа Немачка. Очигледно је да ЕУ сада има хитну потребу за радикалним променама пореске и буџетне политике. За земље као што је Грчка најбољи излаз може постати напуштање еврозоне. И треба да будемо спремни за такво одвијање догађаја. Ако Грчка напусти еврозону, то би омогућило да се увежба механизам за излазак земаља из ове монетарне уније и за њено регулисање уопште.
Проблем је у томе што није остало пуно времена за тражење изласка из кризе еврозоне. Канцелар енглеске благајне Џорџ Озборн је рекао да на располагању има само око шест недеља. Крајњи рок је новембарски самит G20 у Француској.
Moćne kartične ekonomije i prodavači magle ...
I kad kaže ono žuto smeće da EU nema alternativu ...
Il si, znaš već šta 
!
