EAU - Evroazijska unija

[Neo]

TitleBox

Putin: Hoćemo veliku Rusiju!
Svet | Bogdan Đurović | oktobar 13, 2011 at 23:52

Piše Bogdan Đurović

Ruski lider Vladimir Putin je najavio stvaranje Evroazijske unije na čelu sa Rusijom, preko koje bi se ujedinio ceo prostor od Atlantika do Pacifika i u kojoj bi bilo mesta i za Srbiju

Vladimir Putin, aktuelni ruski premijer i, po svemu sudeći, predsednik RF od maja sledeće godine, zvanično je objavio start novog integracionog procesa od Lisabona do Vladivostoka – Evroazijske unije (EAU). I dok zapadni protivnici nove integracije panično udaraju na sva zvona da Putin navodno obnavlja totalitarnu tvorevinu SSSR, svaka iole ozbiljnija analiza ukazuje da takvoj vrsti panike nema mesta. EAU ni po čemu ne može biti „totalitarni projekat“, a Sovjetski Savez kao uzor novom savezu država treba posmatrati sasvim uslovno, kao kada bi se reklo da je Evropska unija novo Rimsko carstvo. Zapravo, ono što Putin predlaže u velikoj meri zasniva se na idejama na kojima počivaju EU ili SAD, ali pre svega na tradicijama ruske državotvornosti. Kako je rekao premijer Kazahstana Karim Masimov – EAU je integracija za narednih 1.000 godina!

DUHOVNOST, DRŽAVNOST, DEMOKRATIJA
Tema Evroazijske unije (ili saveza) naglo je dobila na zamahu 3. oktobra, kada je u centralnom ruskom listu „Izvestija“ objavljen autorski članak Vladimira Putina, pod naslovom „Novi integracioni projekat za Evroaziju – budućnost koja se rađa danas“. Sada je više nego očigledno da Putin svoju dalju političku karijeru vezuje za evroazijski projekat, kao filozofski i istorijski utemeljen proces, zasnovan na milenijumskoj tradiciji Kijevske Rusije, Velikog Novgoroda, Moskovskog Knjažestva, Ruskog Carstva, SSSR-a i Ruske Federacije, ali i na iskustvu savremenih naddržavnih tvorevina kakva je EU. Ali, pre svega, na ideji velike ruske države kao mosta koji spaja Aziju i Evropu, koja ujedinjuje ono najbolje sa istoka i zapada i sama po sebi predstavlja – Evroaziju. Ako je prvih 12 godina Putinove vladavine proteklo u uspešnom spajanju rašivenih šavova velike države koju je nasledio od istorijski nedoraslih prethodnika, onda će narednih 12 (pretpostavlja se u dva šestogodišnja predsednička mandata) proteći u ostvarenju onoga što ovaj političar očigledno smatra svojom državničkom misijom – uspostavljanju vodeće uloge Rusije u savremenom svetu. Da li je na to mislio glavni ideolog Kremlja Vladislav Surkov, kada je nedavno izjavio da je „Putina sam Bog poslao“?
Oni koji pažljivije prate politička i društvena kretanja u najvećoj zemlji sveta nisu bili iznenađeni idejama iznetim u Putinovom autorskom tekstu, u moskovskom dnevniku „Izvestija“. Ni čitaoci „Pečata“ to ne mogu biti, jer je naš list, počev od februara 2009, u više navrata pisao o formiranju Evroazijske unije na čelu sa Rusijom (br. 50, 122, 143, 148, 163…), a sporadično su se tekstovi na ovu temu pojavljivali i u drugim slobodnim srpskim medijima. Činjenica je, takođe, da je Putin još 24. septembra, kada je na kongresu Jedinstvene Rusije ozvaničena njegova predsednička kandidatura, između ostalog rekao: „Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana funkcioniše. Od 1. januara sledeće, 2012. godine, realnost će postati Jedinstveni ekonomski prostor, što je još dublji stepen integracije. A zatim ćemo se kretati i dalje – ka stvaranju Evroazijske unije“.
Konkretan predlog Evroazijske unije, inače, prvi je izložio dekan Diplomatske akademije ruskog MIP-a Igor Panarin, još u aprilu 2009. godine. Njegova koncepcija 3D (duhovnost, državotvornost, demokratija), na osnovu koje novi savez treba da bude stvoren, podrazumeva ukidanje pet vekova starog anglosaksonskog liberalizma i stvaranje ekonomskog i bezbednosnog prostora na čelu sa Rusijom. Panarin, koji se zalaže za savez katoličanstva i pravoslavlja i 1998. godine je najavio raspad SAD-a na šest delova, predviđa integraciju u pet faza. U poslednjoj fazi, kada bi 30. decembra 2016. godine bio formiran četvrti centar EAU – Beograd – savez bi obuhvatao Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Ukrajinu, Jermeniju, Kirgiziju, Tadžikistan, Uzbekistan i Srbiju, kao i još nekoliko zemalja koje bi mu se pridružile.
Prvi put ideju je zvanično izneo zamenik ruskog premijera Igor Šuvalov 25. marta 2010, kada je na međunarodnoj konferenciji rekao da će Rusija „dosledno zastupati ideju zajedničkog ekonomskog prostora jedinstvene Evrope od Atlantika do Tihog okeana“. Zatim je Putin ovaj plan jasnije izložio pre nešto manje od godinu dana, novembra 2010, u autorskom tekstu za nemački „Zidojče cajtung“ („Pečat“, br. 143), kada je postavio koncepciju nove evropske ekonomske arhitekture, odnosno stvaranje ekonomske zajednice od Lisabona do Vladivostoka. Ovaj koncept u pet tačaka, odmah prozvan „Ekonomski manifest za Evropu“, Putin je predstavio kao „početak realne integracije Rusije i EU“. Istovremeno, kako smo tada pisali, Carinski savez ojačan Ukrajinom predstavljaće „najvažniji korak Rusije ka (najpre ekonomskoj, a onda političkoj i bezbednosnoj) reintegraciji teritorija koje su pripadale Ruskoj imperiji“.
Iz ovog kratkog pregleda, ipak, nije dovoljno jasno za šta se tačno Putin zalaže, s obzirom na to da se ovde očigledno prepliću dve koncepcije – „velike Rusije“ i „velike Evrope“. A istina je da Putin želi realizaciju oba koncepta: ujedinjenje EU i EAU u harmoničan i policentričan sistem, zasnovan na zajedničkim vrednostima, privredi i nedeljivoj, jednakoj bezbednosti za sve. Što je, pak, osnovna ideja utkana u predlog Dmitrija Medvedeva o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi…

UKIDANJE NATO-a
Koje su osnovne Putinove poruke iznete u listu „Izvestija“? Najpre, da već 1. januara startuje nova faza integracije Rusije, Belorusije i Kazahstana – Jedinstveni ekonomski prostor, kao zajedničko tržište od 165 miliona ljudi, odnosno trećina od broja žitelja EU. Putin je naglasio da je reč o stabilnom i dugoročnom projektu, tržištu sa unifikovanim zakonodavstvom i slobodom kretanja kapitala, usluga i radne snage. A u skorije vreme, biće to prostor bez unutrašnjih granica, po modelu primenjenom u Šengenskom sporazumu. Ova integracija, kako je rekao, postepeno će širiti krug učesnika, pomenuvši imenom samo Kirgiziju i Tadžikistan.
„Mi se na tome ne zaustavljamo i postavljamo pred sobom ambiciozni zadatak: izaći na sledeći, još viši nivo integracije – Evroazijsku uniju. To je zapovest epohe. Predlažemo model moćne nadnacionalne zajednice, sposobne da postane jedan od polova savremenog sveta i igra ulogu efikasne spone između Evrope i dinamičnog azijsko-pacifičkog regiona“, zapisao je Putin i dodao da će EAU biti „centar daljih integracionih procesa“, „otvoren projekat za pristupanje drugih partnera, pre svega iz Zajednice nezavisnih država“, ali naglasio da „ne nameravamo bilo koga da požurujemo ili guramo, to mora biti suverena odluka države, na osnovu sopstvenih dugoročnih nacionalnih interesa“. Iz ovog poslednjeg vidi se da misli pre svega na Ukrajinu, ali i na druge zemlje koje nisu članice EU, kakva je Srbija, moguće i Turska.
„EAU će se graditi na univerzalnim integracionim principima kao neodvojivi deo ‘velike Evrope’, ujedinjene zajedničkim vrednostima slobode, demokratije i tržišnih zakona, što će omogućiti stvaranje harmonične zajednice privreda od Lisabona do Vladivostoka, kao zone slobodne trgovine ili još naprednije forme integracije“, objasnio je ruski lider. Tek kada EU i EAU integrišu čitav prostor od Atlantika do Pacifika, dodao je, „biće logično započeti konstruktivni dijalog o principima saradnje sa državama azijsko-pacifičkog, severnoameričkog i drugih regiona“. „Na taj način, pristupanje Evroazijskoj uniji, osim direktne ekonomske koristi, omogućiće svim njegovim učesnicima da se brže i sa jačih pozicija integrišu u Evropu“.
Ipak, i kada se sagleda sve izrečeno, kao da i dalje nedostaje ključ, svojevrsna šifra za čitanje „evroazijskog Putina“. Nameću se brojna pitanja. Kakve su to ideje, odakle potiču? Ko ih podržava u svetu? Koje su još države spremne da se priključe? Na čemu Putin bazira svoj entuzijazam da će EU želeti da razgovara sa EAU i kako se može očekivati međusobna integracija ove dve naddržavne tvorevine? Kako će, na kraju krajeva, reagovati SAD, ako se iz navedenog jasno vidi da je Vašington isključen iz ove kombinacije? I ono najvažnije – kakva je to nova uloga Rusije u svetu koja iz svega može proisteći?
Pre svega, u Putinovom tekstu u „Izvestiji“ krije se „mali“ detalj, ali je upravo on jedan od najvažnijih ključeva ove priče. Kako je rekao, „u periodu finansijske krize, koja je naterala države da traže nove resurse za ekonomski rast, integracioni procesi dobili su novi impuls“. Jer, svetska kriza je navela mnoge zemlje da se približe Rusiji. Evropa je odavno, a posebno od kako je počela ekonomska kriza, shvatila da njenog dugoročnog oporavka neće biti bez saveza sa Rusijom. Međutim, tu postoje dva prilično različita pristupa. Prvi, „briselsko-vašingtonski“, a zastupaju ga i ruski političari prozapadne orijentacije, podrazumeva ujedinjenje isključivo na bazi „evropskih principa“, po sličnom modelu po kojem se, recimo, i Srbija približava EU. To bi značilo da Moskva mora da igra po pravilima koja joj nameće „stariji brat“ i da uđe u zonu Šengena i evra, prihvatajući ulogu sirovinske baze zapadnih privreda. Ruskom stanovništvu, razume se, preostala bi uloga opslužitelja sirovinskih kapaciteta, bez prave šanse da njihova ogromna zemlja ikada dostigne nivo razvijenosti zapadnih „partnera“.
Ovaj pristup, koji u Rusiji zastupaju proamerički opozicionari, štiti pre svega interese SAD-a u Evropi, osiguravajući dominaciju Vašingtona u sledećim decenijama i njegovo dalje „parazitiranje“ na telu Evrope i Rusije, kako se nedavno slikovito izrazio Putin. Na taj način, SAD i EU bili bi spaseni ruskim rukama, ali Moskva zauzvrat ne bi dobila skoro ništa. U najkraćem, to je koncept koji antiruski krugovi u poslednje dve decenije nazivaju „ulazak u evropsku porodicu i grupu civilizovanih naroda“.
Sa druge strane je, sada prilično kristalizovan, pristup Putina i Medvedeva, koji smatraju da je Rusija civilizovana zemlja, zaseban politički i ekonomski pol, ali istorijski i vrednosno najbliža Evropi, sa kojom treba da ostvari integraciju na ravnopravnim osnovama. U samoj Evropi, pogotovo zapadnoj i kontinentalnoj, ima dosta razumevanja za ovu poziciju, ali se tome protive Vašington i njegovi novi sateliti sa istoka kontinenta, poput Poljske ili baltičkih republika. Ali, Putin je bio potpuno jasan: najpre ujedinjenje EU i EAU, a tek potom razgovori o partnerstvu sa SAD-om! Takav koncept, bez ikakve sumnje, isključio bi postojanje NATO-a u današnjem obliku, a u skladu sa idejama nove bezbednosne arhitekture.

RUSIJA ZOVE
Putinovom konceptu, osim Nemačke, može biti bliska i Francuska. O tome piše ukrajinski list „Argumenti nedelje“, pozivajući se na reči Žan Pjer Tome, specijalnog predstavnika francuskog predsednika za razvoj franko-ruskih poslovnih veza. Kako navodi ovaj list, Toma smatra da EU i Rusija treba da se ujedine i da se zajednički suprotstave SAD-u, Kini i Indiji. Zaista, u intervjuu moskovskom listu „Vedomosti“, Toma je rekao da će već ove jeseni predstaviti Nikoli Sarkoziju izveštaj sa predlozima za stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora sa Rusijom.
Svest o promenama sazreva i u Vašingtonu. O tome je nedvosmisleno govorio i Zbignjev Bžežinski, pomoćnik Baraka Obame za nacionalnu bezbednost, čovek za koga se govori da predstavlja svetsku vladu u senci i koji je doskora govorio da je Rusija „crna rupa“ koju treba raščlaniti i eliminisati. Tim pre zanimljiva je njegova sadašnja promena stava i spremnost da, zajedno sa predsednicima Rusije i Turske Dmitrijem Medvedevom i Abdulahom Gulom, učestvuje na međunarodnom forumu 7. i 8. septembra u ruskom gradu Jaroslavlju, stotinak kilometara severno od Moskve. Sada se Bžežinski zalaže za – stvaranje jedinstvenog prostora od Vankuvera do Vladivostoka, preko Atlantskog okeana! Kako je u svom izlaganju na Jaroslavskom forumu rekao Bžežinski, EU i SAD treba postepeno da se ujedinjuju, a Rusija da se pridruži EU, kako bi ceo proces ujedinjenja od Vankuvera do Vladivostoka bio završen do 2050. godine. „Moguć je nastanak takvih problema koji bi stavili pod znak pitanja samo postojanje civilizacije. Ove probleme moguće je rešavati samo zajedničkim naporima. Globalna stabilnost može biti postignuta samo putem saradnje većih razmera, a ne putem dominacije“, objasnio je Bžežinski.
Jasno je, dakle, da su u svetskom vrhu već pokrenuti ozbiljni procesi promene globalnog poretka. Na to ne utiče samo ubrzani uspon Kine, Rusije i Indije, već i dramatičan pad doskorašnjih gospodara – SAD-a i EU. Ako se zna da je državni dug SAD-a već dosegao granicu od 100 odsto BDP-a, a da je dug EU premašio 80 procenata ukupnog proizvoda, jasno se vidi da Brisel i Vašington nemaju više pojas za spasavanje i da je „evroazijski put“ njihova jedina nada. Time bi se mogli tumačiti sve agresivniji potezi Amerike u istočnoj Evropi, kao sredstvo pritiska na Moskvu.
Sa druge strane, Putin deluje potpuno smireno. Sa svojih tri odsto državnog duga i 500 milijardi dolara zlatnih i deviznih rezervi, Moskva bi mogla da preživi još jedan talas krize, a moćni nuklearni arsenal dovoljna je garancija bezbednosti ruske države i sirovina. Zato su sada veće nego ikad šanse da se ostvari Putinov veliki plan, u okviru kojeg bi SAD mogao da bude sveden čak i na nivo regionalnog igrača. Dovoljno je samo primetiti da se nekoliko velikih evropskih zemalja javilo Moskvi sa „zahtevom“ za smanjenje cene gasa, pa da se vidi koliko su ruski aduti u ovom trenutku veliki i jaki. A upravo će od Berlina i Pariza (koji takođe traže pojeftinjenje) najviše zavisiti sudbina ujedinjenja Rusije i Evrope.
Sigurno je da Putin neće žuriti, već će kao i do sada ići ka cilju polako, korak po korak. Kako je i sam ovih dana rekao na velikom međunarodnom Investicionom forumu „Rusija zove!“, Moskva neće činiti nagle poteze i promene, parafrazirajući govor carskog premijera Pjotra Stolipina iz 1907. godine. „Promene su svakako potrebne i one će se dešavati, ali će to biti evolucioni put. Mi ćemo raditi veoma pažljivo, učvršćujući temelje našeg političkog sistema. Nama nisu potrebni veliki potresi, nama treba velika Rusija“, poručio je Putin. Stolipinova Rusija posle njegove smrti izgorela je u plamenu revolucije, a pojedini zapadni krugovi najviše bi voleli da i Putinova završi na taj način. Ne bez razloga, Putinov prijatelj Surkov uzda se u Božju pomoć. http://www.pecat.co.rs/2011/10/putin-hocemo-veliku-rusiju/

       

[Neo]

TitleBox

14. 10. 2011, 4:57 | Факти
Унија треба да има четири престонице: Алма Ату, Петроград, Кијев и Београд
panarin 888 Унија треба да има четири престонице: Алма Ату, Петроград, Кијев и Београд

Игор Панарин (Факти)

Петроград – Свету најпознатији руски спољнополитички експерт – Игор Панарин, професор Дипломатске академије МГИМО која припада МИП РФ, који се нашао у жижи кад је прогнозирао распад Америке – поново ће узбуркати духове. Говорећи за гледаоце московске ТВ КМ о теми „Евроазијска Унија – наш одговор Западу“, рекао је да „руска ЕУ“ треба да има четири престонице и да једна од њих треба да буде – Београд! Па још додао: да у даљој перспективи улогу пете може играти – Истанбул!

Панарин је – да прво подсетимо – је један од првих руских умова који се залагао за стварање Евроазијске Уније, сматрајући да је то излазак из ћорсокака у којем су се нашле све земаље бившег СССР. При том је указао да су политички родоначелници постсовјетске Уније Путин и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев.

Главни опонент Запад

 

Осврнуо се и на проблеме које ће та идеја имати у реализацији, а као њеног главног опонента означио је Запад, односно „бившу Британску империју која, као и читав англосаксонски свет, са процесом који је путин иницирао губи светску доминацију“.

Панарин је, чак, био изричит да ће Евроазијска унија „на челу са државником Путином“ за „бившу Британску империју“ значиити крах.

Оценио је да Русија – први пут за 110 година – сада успева да избегне могућу кризу која ће се десити сломом финансијског система и финансијског тероризма Запада.

Професор Панарин је – нимало успут – објаснио зашто Украјина касни са интеграцијама у Јединствени царински простор) Русије, Белорусије и Казахстана), изражавајући наду да ће Кијев ипак веома брзо схватити да ће прикључењем том тржишту остваривати додатних 10 милијарди долара прихода годишње. Указао је да је то Украјини много боље него да се под неповољним условима задужује на Западу. Оценио је да на држање Украјине још утичу МИ6 и неке друге стране специјалне службе.

Казахстан посебно важан

При том је упозорио да проблеме Кијева треба решавати у Москви, а не у Њу Јорку и Лондону, јер су Руси и Украјинци један народ. Додао је: „Ми морамо офанзивно да блокирамо све покушаје разједињавања Руса и Украјинаца.“

Панарин је Казахстан као изузетно важан за реализацију идеје Евроазијске Уније јер је у тој земљи већ реализована идеја словенско-туранског обједињавања и исламско-православног савеза.

Искуство Казахстана је зато за Унију крајње важно, а његов главни град треба да се нађе на листи четири будуће престонице Евроазијске Уније. По моме, те четири престонице треба да буду: Алма Ата, Санкт-Петербург, Кијев и Београд. Та четири града треба да буду и четвороугао потенцијалног ширења Уније. А у даљој перспективи, у улози петог центра Уније треба да се нађе Истанбул. Да би то било могуће, нагласио је Панарин, Турска треба да постане придружени члан Евроазијске Уније.

 

Према Панариновим речима, уласком Турске у Унију дошло би до својеврсног обједињавања Поствизантијског простора.

За идеју нове Уније, подвукао је Панарин, крајње битна личност је казахстански лидер Назарбајев. Он га је назвао „гуруом Евроазијског простора“ и државником који је „неку руку Денг Сјаопин евроазијства“.

Парламент уније у Петрограду

Панарин је овој својој „оди Назарбајеву“ одмах прикључио Путина којег је у три наврата назвао титулом руских царева „Государ“. Па објаснио да је Назарбајев у својој изузетној улози унутар Уније „незамислив без Государа Путина који реализује глобалну мисију руског и њему савезничких народа“.

Панарин је циљем формирања Евроазијске Уније назвао „инеграцију ради технолошкког продора и повећања животног стандарда свих народа који се нађу у њеном оквиру“.

Тај оквир, међутим, нагласио је Панарин, неће бити наддржавни – никакав нови СССР. Како је подвукао: у Унији ће све земље сачувати суверенитет и независност, а „государ Путин“ треба да буде само „председавајући колегијума националних лидера Уније“.

Панарин је још изнео да би Унија – поред националних парламента  држава-чланица – имала „заједнички парламент у Петрограду“. http://www.vaseljenska.com/vesti/unija-treba-da-ima-cetiri-prestonice-alma-atu-petrograd-kijev-i-beograd/

[Bean]

TitleBox

Путин: Створимо моћну заједничку инфраструктуру07. 11. 2011 19:30 | Факти


Санкт Петербург – Руски премијер Владимир Путин изјавио је да ће партнерима из Шангајске организације за сарадњу предложити не само да знатно ојачају и прошире „економску компоненту међусобних односа“, него и да створе „моћну заједничку инфраструктуру“.

Пуноправне чланице ШОС су: Кина, Русија, Казахстан, Таџикистан, Киргизија и Узбекистан. Иран, Индија, Монголија и Пакистан имају статус посматрача, а Авганистан и Туркменија заседањима организације присуствују као гости (Кабул је недавно ставио до знања да жели пунокрвно чланство). ШОС  је формиран 2001. године, а статус „партнера по дијалогу“ имају Белорусија и Шри Ланка.

Обраћајући се у Константиновском код Санкт Петербурга колегама председницима влада земаља ШОС, Путин је своју иницијативу објаснио овако: „Сматрам да треба да створимо моћан инфраструктурни „костур“ унутар наше организације. То је неопходно нашим националним привредама већ сада, а омогућиће нашем региону да реализује свој колосални транзитни потенцијал и да коначно постане истинска спона између Европе и Азијско-Тихоокеанског региона.”

Руски лидер је апеловао да земље ШОС најтешње сарађују у градњи међународних транспортних коридора и крупних логистичких центара на својим територијама. Посебно, створе најповољнију могућу климу за међународни камионски, железнички и авио-транспорт и заложио се да међудржавни уговор који би то омогућио приоритетно потпишу у најкраћем реалном року.

Vaseljenska
 

[Tommy Gavin]

vaseljenska, a? da nisi i ti iz teslića?

[zelengradjanin]

vaseljenska, a?

Da li je kriza u Grčkoj slučajna 

             

[Tommy Gavin]

Da li je kriza u Grčkoj slučajna 

             <Quoted Image Removed>

jbg, zelengrađanin morao sam malo izmijeniti tekst 

[Bean]

TitleBox

Стартовала Евроазијска економска комисија
01. 02. 2012

Нурсултан, Назарбајев, Дмитриј Медведев и Александар Лукашенко (Фото: Факти)

Москва – Састав ЕЕК чиниће укупно 800 људи који ће бити одабрани на трипартитној основи. Сви ће они, бар у почетном периоду, радити у Москви, али се не искључује могућност да нешто касније буде прихваћена молба Казахстана да се чланови Колегијума ЕЕК преселе у главни град те земље Астану

Русија, Белорусија и Казахстан формирали су неку врсту заједничке владе – типа Европске комисије – која ће руководити интеграционим процесима између њих у оквирима већ постојећих Царинског савеза и јединственог економског простора.

Ново наднационално руководеће тело зваће се Евроазијска економска комисија (ЕЕК), а на челу њеног Колегијума биће досадашњи руски министар индустрије и трговине Виктор Христенко.

ЕЕК је почела да реално функционише 1. фебруара 2012, а поред Колегијума, има и Савет којим председава потпредседник белоруске владе Сергеј Румас. Руски представник у Савету је вицепремијер Виктор Шувалов. Њима ће се прикључити и један од потпредседника владе Казахстана. У овом трочланом органу, у чијој ће власти бити да преиспита или анулира свако решење Колегијума ЕЕК, одлуке ће се доносити већином гласова.

Чланови Колегијума ЕЕК имаће статус и овлашћења упоредива са компетенцијама комесара ЕУ. Биће именовани на четири године, са могућношћу новог мандата.

Састав ЕЕК чиниће укупно 800 људи који ће бити одабрани на трипартитној основи. Сви ће они, бар у почетном периоду, радити у Москви, али се не искључује могућност да нешто касније буде прихваћена молба Казахстана да се чланови Колегијума ЕЕК преселе у главни град те земље Астану.

Колегијум ЕЕК ће самостално доносити одлуке које ће у оквирима тројне Царинске уније бити обавезујуће. Посебно је наглашено да чланови ЕЕК одлучивати консензусом и да неће имати право да траже инструкције од земље која их је делегирала.

vaseljenska
 

[WalterWolf]

kad bi covjek morao birati izmedju tog novog Sovjetskog saveza i podjele Bosne, definitivno bi se odrekao Bosne. Podijeli druze, radi sta hoces, samo nemoj furdi u ruke

[Matovilo]

EvroAzijska Unija na celo s Rusijom najvecom i najbogatijom drzavom sveta za nas Srbe je nesto sto moramo hitno da se tom savezu pridruzimo....a Bacuske su vec isplanirali da Beograd bude jedan od centara tog saveza.

Eno i onaj Kazahstan pa to je isto extremno bogata zemlja gasom/naftom i jos s mnogo cega...

Ali jbga valja prvo bagru skinuti s vlasti u Beogradu....

[suljaga]

This message has been deleted by free2020 as spam!
suljaga's post count has been reduced by 1.

[Bean]

TitleBox

Евроазијска Унија је кључ за српску ЕУ-странпутицу



Евроазијска унија (Фото: Двери Српске)

Београд – Српски портал „Тврђава“ је објавио интервју на тему евроазијских интеграција и геополитичке позиције Србије са чланом Управног одбора СНП НАШИ и уредником електронског магазина +ЕВРОАЗИЈА+СРБИЈА+, Вјекославом Церовином. Текст преносимо у целини:

„Нама је за даљи развој неопходан баланс у односу са међународном заједницом и то посебно у односима са НАТО чланицама, а то можемо остварити само као део евроазијског геополитичког и геоекономског блока.“

По Вашим проценама какав је тренутни положај  Русије у свету, и како Русија треба да се постави према Западу?

Положај Русије је тежак, али уједно јединствен и изванредан! Русија има улогу покретачког центра сарадње евроазијског простора и глобални је фактор стабилности и мира. Односи између Русије и Запада се граде и одвијају на више поља и планетарних тачака, али у нашем случају је однос Русије и ЕУ од суштинског значаја, ако говоримо о Западу. Стремљење Лисабон-Владивосток је тема дијалога између Русије и ЕУ већ дуги низ година и праве се помаци, али стварање Евроазијског Савеза је концепт управо усмерен на постизање резултата у том смеру и управо због обостраног јачања економије које пружа то је магнет који ће надвладати у Европи. Нова руска политичка философија жели повратак Европе и Европљана самима себи. Евроатлантизам је чаша испијена до дна. Русија треба да буде мудри координатор промена кроз које пролази Европа са циљем да омогући успостављање здравије политичке климе на територији евроазијског простора у целој тој дијагонали Лисабон-Владивосток.

Да ли су актуелна дешавања у Сирији још више утицала да Русија буде обазривија према САД и НАТО, будући да САД наставља да око Русије прави „обруч анаконде“?

Сигурно да јесу. Путин и цео државни естаблишмент сасвим јасно и све отвореније означавају САД као негативног глобалног фактора, указујући на глобалну агресивну политичку платформу коју следи и спроводи Бела Кућа. Русија је и у сталној војној приправности у односу на САД и НАТО. Сирија је нажалост само још један у низу примера америчке агресије која је још већа услед кризе евроатлантског блока. Америка је звер у кавезу и сада је најрањивија, а тиме и најопаснија. Зато Пекинг ту има суштински важну улогу у економском стабилизовању САД-а, јер је то неопходна анестезија и седатив да би се избегао светски колапс и трећи светски рат. Америка је темпирана бомба и у суштини највећи проблем на свету.

После две деценије од распада СССР-а и апсолутне доминације САД дошло је до стварања Евроазијске уније и најављен је од стране руских геополитичара убрзан развој таквог једног младог савеза, чак је најављено да се по њиховим плановима може очекивати да се Србија прикључи ЕАУ до 2016. године, колико је то заиста реално?

Ако би Република Србија званично успоставила националну стратегију и програм учлањења у Евроазијски Савез до 2014. године, у следећих годину-две, не би било препрека да Србија буде званична чланица Евроазијског Савеза у првом оснивачком таласу. То је интерес Евроазијског Савеза, односно, постаће уколико се Србија врати државотворној политици. Србија својом геополитичком и геоекономском позицијом потпуно одговара Евроазијском Савезу. Србија је огледало и слика снаге евроазијског уједињења у својој геополитичкој пројекцији. Србија за Евроазијски Савез може представљати најбољи потез у стратегији успостављања осе Лисабон-Владивосток, баш зато што је Евроазијски Савез окружен на својим границама НАТО савезницима и НАТО војним базама. Србија је најдужи крак Евроазије у односу на ЕУ и као таква је од неизмерног геополитичког значаја за успех пројекта Евроазијског Савеза.

Има ли Евроазијска унија алтернативу, будући да је Србија постала кандидат за чланство у Европској унији?

Евроазијска Унија јесте кључ и решење за странпутицу узимања ЕУ кандидатуре и учлањења у ЕУ. Она је нови оквир не само за Србију, него и за остале европске државе, а Србија само има изванредну прилику у односу на друге. Највећа геополитичка реалност и главни развојни тренд у Европи јесу евроазијске интеграције. Немачка предњачи у оваквим новим кретањима и потпуно је отворена ка простору евроазијске сарадње, и ка Москви, и ка Пекингу, али не заостају ни друге чланице ЕУ. Србија не сме да се плаши да заузме лидерску позицију, да направи заокрет и да експлоатише геоекономску позицију једине европске државе која има стратешко партнерство са Кином и једине европске државе са специјалним економским односима са Руском Федерацијом и Царинском Унијом. Србија је овим уникатним партнерствима са Москвом и Пекингом геополитички означена као специфична евроазијска тачка и специфичан европски простор, али опет све зависи првенствено од нас. Видећемо да ли је српски народ у стању да се врати здравој логици. Нама је за даљи развој неопходан баланс у односу са међународном заједницом и то посебно у односима са НАТО чланицама, а то можемо остварити само као део евроазијског геополитичког и геоекономског блока. Свака другачија политика која ово изоставља из вида је политика глупости. Идеја неутралности је идеја прошлости, свет се променио и то би данас била глупа, авантуристичка и неозбиљна политика, а посебно не одговара стању окупације у којем се налазимо. Пут ЕУ већ знамо као осведочени пут раздржављења, пут уцене и присиле Запада према Србији и он дефинитивно значи наставак парализе, политичку глупост и у суштини политичко самоубиство.

васелјенска

[Bean]

TitleBox

ПАНАРИН: Србија до краја 2015. улази у Путинову Евроазијску унију

   

Професор МГУ тврди да ће се нови руски `имперски пројекат` протегнути -  од Шкотске до Новог Зеланда

* Само "имперски пројекат" може сачувати Русију, а  потребан је апсолутној већини нашег становништва

* Ситуација је ванредно повољна за имперски скок Москве, под којим подразумевам – руско стварање Евроазијске уније од Шкотске до Новог Зеланда

* Русија управо данас има јединствену шансу зато што је модел либералног колонијализма, који је разрадила Велика Британија, зашао у ћорсокак. Системска криза је захватила и САД  и Велику Британију – основне носиоце пројекта Британске империје

* Народ Русије је 4. марта 2012. поверио мандат Путину зато што је он једини од пет председничких кандидата у стању да реализује `имперски пројекат`

* Русија ће 2013. – заједно са немачком - активно учествовати у прекомпоновању  Европске уније. Почеће формирање руско-немачке гасне ХАНЗЕ на бази гасовода Северни ток. Скандинавске земље и Холандија ће се прикључити немачко-руској унији

          ПРОФЕСОР Московског државног универзитета Игор ПАНАРИН рекао је денвном листу «Комерсант» да  Росија може постати центар новог савеза "от Шкотске до Новог Зеланда".

          * Сматрате ли да ће Москва, са новим прагматичнним курсом током трећег председничког мандата Владимира Путина, бити принуђена да одустане од "имперског пројекта"?

          — Нипошто! Сасвим обрнуто: само "имперски пројекат" може сачувати Русију. Имперски пројекат је потребан апсолутној већини становништва. Категорички се не слажем са тврдњама да Русија не располаже ресурсима потребним за реализацију `имперског пројекта`. Росија је најбогатија земља у свету по природним ресурсима, а и једна од најинтелектуалнијих.

          Русија управо данас има јединствену шансу зато што је модел либералног колонијализма, који је разрадила Велика Британија, зашао у ћорсокак. Системска криза је захватила и САД  и Велику Британију – основне носиоце пројекта Британске империје. Спољни дуг САД је достигао астромномску суму од 16 билиона долара. Осим овога, кад Шкотска 2014. стекне независност – Велика Британија ће престати да постоји. А и ЕУ се налази на ивици распада, у сваком случају – Европске уније ускоро неће бити.

          Све у свему, ситуација је ванредно повољна за имперски скок Москве, под којим ја подразумевам – руско стварање Евроазијске уније од Шкотске до Новог Зеланда.

          * Хоћете да кажете да слабљење старих светских центара силе Русији, која се дигла са колена, пружа јединствене могућности?

          - Русија је дужна да постане нови моћни светски гравитациони центар. На том плану је кључни задатак – формирање Евроазијске уније.

          Народ Русије је 4. марта 2012. поверио мандат Путину зато што је он једини од пет председничких кандидата у стању да реализује `имперски пројекат`. За то су потребни дијалог са друштвом и  државна идеологија. Моја формула је `Три Д`: духовност, државотворност и достојанство. Крајње важно на овом плану може бити искуство организовања друштвених процеса које смо имали кад смо почетком 17. века превладавали Смутно време. Зато би имало смисла изучити организацију и ток Земског сабора из 1613. године.

          * У своје време сте подигли велику прашину предвиђањем о скором краху `америчке империје`. Ако и таква империја иде свом крају, може ли се онда уопште говорити о животности руског имперског пројекта?

          - Тачно је: 1998. сам изнео хипотету да ће се САД 2010. распасти на шест делова. То се није догодило, али су се САД нашле у најдубљој кризи. Време империја је на измаку. Али, руски имперски пројекат 21. века уопште неће бити налик на класичне пројекте империја. Његова животност се неће базирати на британском принципу – подели и владај, нити на савременом принципу финансијског тероризма. Фундамент руског пројекта биће духовност, традиционалне вредности породице и културе и дијалог цивилизација.

          * Говорите о Евразијској унији "от Шкотске до Новог Зеланда". Какву улогу ће у тој унији играти сама Русија?

          - Русија ће бити средиште те уније. Могућ је овакав алгоритам њеног формирања. Прва етапа: обједињавање три државе (Русије, Белорусије и Казахстана) в Евразијску унију 30. децембра 2012. године. Друга етапа: улазак у Евроазијску унију Украјине, Јерменије и Таџикистана (до 30. декабря 2013. године). Трећа етапа: присаједињење Евразијској унији Србије, Словачке и Црне Горе (до 30. децембра 2015.). Четврта етапа: приступање Киргизије, Монголије и Узбекистана (до 30. децембра 2016. года). И, коначно, пета етапа: приступање Турске, Ирске, Шкотске, Новог Зеланда, Вијетнама и низа других држава.

          * Ви видите могућност трансформације имперске идје у политици Москве већ у нарених шест година?

          — Кад Нови Зеланд уђе Царинску унију у септембру 2012. -  на Атијско-пацифичком форуму у Владивостоку – контуре Евроазијскер уније изаћи ће коначно изван оквира бившег СССР.

Русија ће 2013. – заједно са немачком - активно учествовати у прекомпоновању  Европске уније. Почеће формирање руско-немачке гасне ХАНЗЕ на бази гасовода Северни ток. Скандинавске земље и Холандија ће се прикључити немачко-руској унији.

          Тако ће почети да се формира ново лице Европе. Пријатељски средоземни простор – Русија ће формирати заједно са Италијом, Ватиканом и Француском.

          До 2014. Русија ће снажно ући у Латинску Америку:  вратиће се на кубу, оснажити своје позиције у Венецусли и `пустити корен` у Аргентини и Парагвају – сачувавши баланс интереса са Бразилом.

[Tommy Gavin]

evo malo mrkve od braće rusa