На истоку чудо.....

[Matovilo]

На истоку чудо..

22.јуна 1941. војска нацистичке Немачке напала је у три правца совјетску Русију. Група армија Центар напредовала је према Москви стравичном брзином. Дневно су прелазили и по 30 км скоро без отпора. Само у првих месец дана предало се нацистима око 600 000 совјетских војника, у нади да хитлеровци доносе ослобођење од комунизма.

Нажалост, све заробљене руске војнике Немци су без милости побили, до последњег. Након таквог расплета, више се ни један Рус није предао Немцима већ су сами себи пресуђивали када није било наде за спас.

У Москви је прво владала неверица, потом идиотска самоувереност и ароганција, затим страх, па очај, онда паника и коначно отрежњење. Док је Ставка на челу са Стаљином пролазила кроз ове фазе, Немци су дошли на домак Кремља. Водећи тенкиста је јавио команди да кроз двоглед види кремаљске куполе.

Од јуна до децембра практично СВАКИ дан у Берлин и Лондон стизале су вести које су увек говориле о напредовању Немаца, само су се мењала имена градова. Као да није било отпора већ су само бројани (у хиљадама) мртви испод тенковских гусеница. У Хитлеровом штабу су обављене све припреме за тријумфалан улазак у Москву и подељена задужења официрима. У Лондону су поред радио апарата поспано чекали да спикер јави тачно време када је Москва пала и ништа друго.

Међутим. Стаљин је био син православног свештеника који је одбацио сво учење и веру које је у школи и од оца добио. Када је прошао своју Голготу, страх, бол, доживео је просветљење. Као последњу, очајну меру дао је слободу исповедања вере и дозволио преко ноћи отварање православних храмова широм Русије. А онда...

15-ог децембра радио Лондон јавља: „На истоку се догодило чудо! Попут феникса, као да је ускрсла из мита, Црвена армија је после тешких пораза кренула у офанзиву и до ногу потукла елитне јединице осионих Немаца...”

Свакоме Бог даје да трпи колико може да издржи и колико треба да се опамети. Треба ваљда да се добро нагутамо демократских ГМОвана, да нам дуго не падне на памет да их опет једемо.

[padobranac]

Нажалост, све заробљене руске војнике Немци су без милости побили, до последњег. Након таквог расплета, више се ни један Рус није предао Немцима већ су сами себи пресуђивали када није било наде за спас.

 

to su gluposti matovilo.