Русијa

[Bean]

TitleBox

Кавказ, руско Косово?


Контроверзе око финансирања "највеће џамије у Европи" (Фото: Новости)

Москва – Уочи недавних избора у Русији често се чула реченица: „Доста смо хранили Кавказ“. Пошто у главном граду Чеченије Грозном „расту“ небодери и ничу фонтане, а и највећа џамија у Европи, многи имају утисак да се то подиже од новца из државног буџета. Чеченски руководиоци на своје празнике доводе западне звезде шоу-бизниса за огромне хонораре. А председник Чеченије Рамзан Кадиров говори „да новац добијају од Алаха“.

Руси у најсиромашнијим областима говоре да се Москва више брине о Кавказу него о „чисто руским регионима“. А истраживања показују да Руси и даље напуштају Кавказ. у Наљчик, главном граду Кабардино-Балкарији 31% Руса жели да оде, у Ингушетији 57% их сматра да су им ускраћена права, док у Чеченији тако мисли око 40 одсто тамошњих Руса којих је остало веома мало. На југу Русије, у ставропољске крају, руски националисти упозоравају на све агресивније дошљаке из Чеченије.

Онима који говоре „доста је финансирања Кавказа“ супротставио се и Владимир Путин који је рекао да би ситуација „могла да се погорша и распламса рат“.

„Јединствена Русија“ је добила рекордан број гласова на Северном Кавказу. На председничким изборима Путин је, на Кавказу, добио убедљиво највише гласова.
Новог председника је посебно разљутио позив „да се скине дугогодишњи баласт“ и да се северни Кавказ одвоји од Русије. Он је предлог назвао „дивљим“. „То би био почетак нестанка Русије“, рекао је Путин. Број незапослених на северном Кавказу је много већи од руског просека, који је 14,3 посто. У Ингушетији је 48,9 одсто, а у Чеченији 27,2.

Председник Чеченије Рамзан Кадиров каже да они који говоре „престанимо да хранимо Кавказ“ – греше. Чеченија је по дотацијама по глави становника на 16. месту у Русији.

„Чеченску нафту прерађује државна компанија „Росњефт“ која је пре неколико година обећала да ће ту подићи рафинерију, али још није“, подсећа Кадиров.

Русија има 83 субјекта федерације, од којих 13 живе без дотација, и њих зову „регионима донорима“.

Највише новца из државног буџета у 2012. добиће Камчатка – по становнику око 100.000 рубаља (1 евро 40 рубаља). Тај регион је и пре добијао највеће дотације. На другом месту је и Бурјатија, на обали Бајкала, на трећем Магаданска област, а на четвртом – Јакутија. Ова област је богата златом и дијамантима, али порез на рудно богатство прво оде у државну касу у Москву, па се као дотација враћа.

Сенатор Александар Починок каже да је парола „доста храњења Кавказа“ чист популизам, јер по глави становника Далеки исток добија знатно више.

„Стално дајемо рибу регионима, уместо удице да они уче да пецају. Њима требају радна места“, каже Починок.

Бивши министар финансија Алексеј Кудрин сматра да се републикама на северном Кавказу не дају превелике дотације. Финансирање преко федералних програма заправо је „данак“ за ратовања и рушења у тој републици.

„Што се тиче корупције, она, на Кавказу, није већа него у осталим регионима Русије“, тврди Кудрин.

Хоће ли се избегли Руси вратити на Кавказ? Засад је број оних који су се ватили у Чеченију, али и друге републике северног Кавказа симболичан.

Чести напади на полицију у муслиманским републикама на Кавказу још више потенцирају страх оних који би се можда и вратили. Русе који живе на Кавказу љути то што невладине организације говоре само о сукобима полиције и муслиманских фанатика, а не и о одласку словенског становништва.

И потпредседник руске владе задужен за Кавказ Александар Хлопоњин признаје да не види начин заустављања одласка Руса са северног Кавказа. Одлазак Руса у периоду од 1989-2010. осакатио је северни Кавказ – отишле су хиљаде лекара, инжењера и других стручњака. И престале су са радом фабрике које су у Дагестану радиле за војску.

Власти република на Кавказу избегавају да говоре о истискивању Руса. Одлазак „руског становништва“ је почео још у СССР-у, шездесетих, после „устанка у Грозном“ 1957. Због све агресивнијег национализма на Кавказу од 1989-1998. Дагестан је напустило 35.000 Руса, Кабардино-Балкар више од 7.000, Северну Осетију 9000, а Чеченију и Ингушетију чак 256.000. У Чеченији је убијено око 9.000 Руса.

По попису из 1989, у републикама на Кавказу је било око 26 одсто или 1.359.000 Руса. Касније се број смањивао, па је у Ингушетији и Чеченији остало 1 одсто Руса. Они Руси који знају шта се у последњих 50 година догађало у српској јужној покрајини, повлаче паралеле и постављају са забринутошћу питање: хоће ли Кавказ бити руско Косово?

Сиротиња и богати

Просечна плата у Русији је 23.693 рубаља. Најмања је у Дагестану 11.474. Највећи просек плата је тамо где се ваде нафта и гас: у Јамало-Ненецкој области – 59.000 рубаља. У Ненецкој области је просечна плата 50.000 рубаља, у Ханти-Мансијској области 46.424, док је у Магаданској 44.240. Тек на петом месту по просеку плата је Москва, са 43.547 рубаља.

Руси у градовима

До распада СССР Руси и друго словенско становништво је на Кавказу углавном живело у градовима. У Грозном је до рата живело 397.000 становника, од чега је Руса били 210.000. Проблеми су почели 1990. Руси су добијали претећа писма, нестајале су руске девојке, а затим су на улицама почели да туку руске момке.

васељенска

[Bean]

TitleBox

Русија у „партнерству” са САД може постати само амерички сателит!

   

Упозорења директора Института спољнополитичких истраживања и иницијатива Веронике Крашењиникове (1)

    Уколико је «американизам» сејање војних база по читавом свету, провоцирање ратова под измишљеним изговорима са субверзивним деловањем западних и локалних невладиних организација - који ће онда нормалан човек бити за Америку? Када против твоје земље ради таква машинерија, онда је отпор једина здрава реакција
    Американци се поводом Русије држе принципа италијанске мафије из филма «Кум»: држи пријатеље близу, а непријатеље - још ближе. То је паметнији и лукавији приступ јер државу жртву користи против ње саме, наводи је да сама обави задатак. Обамина адмиистрација и Мајкл Мекфол су овакав приступ Русији крстили  «ресетовањем» односа. Шта је оно донело Русији? Само добре изгледе да постане сателит САД!
    Зато ће Вашингтон против Русије све више и више да ради рукама саме Русије
    Интереси руских прозападних тајкуна су далеко ближи Вашингтону него интересима руског народа
    Ипак најмоћнији механизам за остваривање вашингтонских интереса у Русији може постати «отворена влада». У Вашингтону воле све што је «отворено» - отворено за њихов утицај. У концепцији «отворене владе» концентрисана су три кључна ресурса субверзинвог рада: прозападна експертска заједница, либерална групација у руководству Русије и прозападне НВО
    У том клупку, експерти ће дефинисати потребну политику, либерални део владе ће је реализовати, невладине организације ће пратити извршење те политике и дизати буку, уколико то буде потребно
    Поред изградње такве сопствене стурктуре, Русија планира да ступи у неко међународно партнерство «Отворене владе» чија би концепција била дефинисана у Савету за националну безбедност САД

          ГЕНЕРАЛНИ директор Института спољнополитичких истраживања и иницијатива - Вероника Крашењиникова – дала је интервју московском листу Столетие. Факти објављују тај разговор у два дела.

          - ВЕРОНИКА Јурјевна, «нестандардна дипломатија» новог амбасадора САД у Русији Мајкла Мекфола већ га је учинила њусмејкером у нашој штампи. Недавно је саопштио да је шокиран размерама антиамериканизма у Русији. Претпостављам да под антиамериканизмом он подразумева примедбе Москве Вашингтону због финансирања опозиционих и невладиних организација. Томе треба додати то што ми не верујемо у изјаве Сједињених Држава о мирољубивим намерама са постављањем антиракетног штита у Европи. Да, сигурно, да ту има и других ствари. Међутим, нећемо говорити о овом дипломати. Реците, молим вас, антиамериканизам – да ли је то одбијање било које државе и било ког политичара да прихвати дејства Вашингтона као нешто добро? И као истинску бригу о демократији у свету?

          - Уколико је «американизам» сејање војних база по читавом свету, провоцирање ратова под измишљеним изговорима са субверзивним деловањем западних и локалних невладиних организација - који ће онда нормалан човек бити за Америку? Када против твоје земље ради таква машинерија, онда је отпор једина здрава реакција.

Мајкл Мекфол и Барак Обама

          У суштини, Вашингтон антиамериканизмом назива пре свега тачно схватање истинске политике и намера Сједињених Држава. Не верујете да је Америка светионик слободе и демократије? Одмах сте антиамериканиста. Не желите да подржите рат САД против Ирана? Опет сте антиамериканиста. Желите независну, суверену политику за своју држави? Сигурно сте антиамериканиста. 

          Овде, наравно, треба правити разлику између америчког режима и америчког народа. Многи Американци су жртве свог режима, ратова и економске кризе. Међутим, пропагандистички систем у САД је толико чврст, толико непробојан – совјетски је у поређењу са њим био дечја игра – да је практично немогуће рачунати на било какав отпор изнутра. 

          - У Сједињеним Државама и Барака Обаму његови противници оптужују за антиамериканизам, уверавајући јавност да прокламовано «ресетовање» (односа са Русијом) наноси штету националној безбедности земље. Код нас су многи политичари сматрали да је то само масовно рекламирани термин који се користи за обраду руског јавног мњења и стварање «мирољубивог лика Америке».  А шта је «ресетовање» донело Русији – осим неодређене еуфорије која треба да захвати све грађане земље?

          - Оптуживати Обаму за антиамериканизам је потпуни  нонсенс. У САД су увек конкурисала два приступа противнику: отворена агресија и коришћење за своје циљеве државе проглашене за противника – уз примену џудо-захвата када се тежина противника користи против њега самог. Први приступ је такозвани «мачизам» у политици – карактеристичан је за сенатора Џона Мекејна, својевремено потпредседника САД Дика Чејнија и Мита Ромнија данас. У тој групи се могу наћи и потпуни болесници: својевремено су и генерала Двајта Ајзенхауера такви оптуживали да је комунистички агент јер у јесен 1945. године није кренуо на Москву. 

          У другој групи су «партнери» - они се руководе принципима италијанске мафије из филма «Кум»: држи пријатеље близу, а непријатеље - још ближе. То је паметнији и лукавији приступ јер државу жртву користи против ње саме, наводи је да сама обави задатак. Обамина адмиистрација и Мајкл Мекфол су овакав приступ Русији крстили  «ресетовањем» односа. Шта је оно донело Русији? Само добре изгледе да постане сателит САД! Дајте још «ресетовања» у наредних неколико година – и наши војници ће ратовати у америчким ратовима као што то данас чине Грузини.

          У суштини, све су то за сада само тактичке противречности. А циљ је исти – сломити независни курс државе и и потчинити га себи. Боксер има две песнице: да ли више волите ударац десном или левом руком? «Ресетовање» је за Русију опасније од отвореног непријатељства Вашингтона зато што омогућује активни рад унутрашњем проамеричком лобију. Што му даје прилику да ради под девизом «сарадње са нашим партнерима». 

Заседање радне групе за формирање система "Отворена влада"

          - Сматрам да у САД и до дан данас не могу да схвате: како то да у Русији поодавно постоје сви атрибути западног потрошачког друштва. Наводно смо  већ потпуно вестернизовани, а испитивања јавног мњења показују: да огромна већина нас Вашингтону не верује... 

          - Тако је: велика већина народа Вашингтону не верује. Али, зато «верују» такозване елите. Сетимо се: за очување Совјетског Савеза се у марту 1991. године изјаснило 76,4 одсто грађана земље што ни за јоту није зауставило Бориса Јељцина и његове компањоне да потпишу Беловешки споразум о распуштању СССР. Најефикаснији начин да се таква држава као што је Русија потчини – није фронтални напад тенкова и авиона, будући да смо у отвореним ратовима увек побеђивали, већ неприметно деловање изнутра – субверзивно деловање преко НВО, психолошка дејства и корумпирање кључних људи. У Вашингтону то називају «победом без рата». 

          Зато ће Вашингтон против Русије све више и више да ради рукама саме Русије. Још само пре неколико година тамо су постављени задаци да се нађу унутрашњи, руски извори финансирања субверзивне делатности – да се и новац уштеди и скину могуће оптужбе. Обратите пажњу на Комитет за грађанске иницијативе који је основао Алексеј Кудрин. Он је истакао да западни новац новој организацији није потребан, зато што има довољно новца у земљи. Ко би посумњао... Кудрин се спрема да ради на регионалном и локалном нивоу – то је позната вашингтонска стратегија заобилажења централних власти из позадине. 

          Или друга недавно основана структура: Руски савет за међународне односе под руководством Игора Иванова и Андреја Кортунова – овај последњи већ неколико деценија добија плату из америчког буџета. Тако ће и Иванов, као и Кудрин, да се скине са западне финансијске игле. Јер, баците поглед на списак чланова РСМО: тамо заиста постоје парајлије које могу да завуку руку у џеп. Интереси руских прозападних тајкуна су далеко ближи Вашингтону него интересима руског народа. 

          Међутим, најмођнији механизам за остваривање вашингтонских интереса у Русији може постати «отворена влада». У Вашингтону воле све што је «отворено» - отворено за њихов утицај. У концепцији «отворене владе» концентрисана су три кључна ресурса субверзинвог рада: прозападна експертска заједница, либерална групација у руководству Русије и прозападне НВО. У том клупку, експерти ће дефинисати потребну политику, либерални део владе ће је реализовати, невладине организације ће пратити извршење те политике и дизати буку, уколико то буде потребно.

          Међутим, поред изградње такве сопствене стурктуре, Русија планира да ступи у неко међународно партнерство «Отворене владе» чија би концепција била дефинисана у Савету за националну безбедност САД. Основни промотери приступања Русије том партнерству су Михаил Маргелов, који је недавно издао Либију, и Михаил Абизов – најближи сарадник Анатолија Чубајса за кога је несхатљиво на који начин је постао саветник председника. Ово партнерство ће обавезати Русију да открива Вашингтону масу за њега корисне информације, да се консултује при доношењу одлука у унутрашњој политици, да подноси извештаје пред НВО – пред Наваљним и Њемцовим?... – и да извршава низ других обавеза које у целини значе делимично губљење суверенитета. 

 

Разговарао Виктор Грибачов

Преузето са сајта: столетие.ру

факти

[Bean]

TitleBox

«Зар не схватате да Америка против Русије већ ратује?»

 
Упозорења директора Института спољнополитичких истраживања и иницијатива Веронике Крашењиникове (крај)

* Одмах да се зна: никакви руски уступци Вашингтону неће бити довољни. Његов апетит је незасит. У случају Русије задовољиће га само потпуна и безусловна капитулација и комадање наше земље

* Тактика непротивљења Вашингтону није ништа боља од познатог непротивљења Трећем рајху... «Борба против заједничких претњи» заједно са САД, у шта смо могли да се уверимо последњих 10 година на примеру Авганистана, даје само повећану производњу наркотика 40 и више пута  – јер САД  борбу са производњом наркотика активно саботирају

*  Многи наши `американолози` су се преквалификовали и постали део проамеричког лобија, заборавивши зашто су изучавали САД. Стиче се утисак да су некима од њих «ресетовали» мозак

* Који је амерички систем за нас прихватљив? Онај који ће престати да тежи доминацији посредством отворених ратова и контролисаних субверзивних операција, који ће прекинути са наоружавањем кољача свих врста – од Ал Каиде до Михаила Сакашвилија, који ће престати са обарањем законито изабраних влада и подстицањем сепаратистичких покрета. Колика је шанса да ће се то и десити? Нулта!

ДИРЕКТОР Института спољнополитичких истраживања и иницијатива Вероника Крашењиникова дала је интервју листу Столетие из којег Факти објављују други, завршни део.

* Ипак је пре три године «Њујорк тајмс» саопштио да антиамериканизам није својствена црта руског народа, већ да се он спушта одозго, из владајуће елите. То је још више чудно ако се зна да је код нас у највишем ешелону власти прилично утицајних људи са либерално-западним погледима. Интересантно, да ли смо ми слепи мачићи, или људи који умеју да виде и тачно оцене реалност?

- Народ не можеш да превариш.Наши људи интуитивно схватају ко је пријатељ, а ко непријатељ. Међутим, народ се не пита. А што се тиче «елите», то да су «слепи мачићи» – то се на њих очегледно не односи. На чињенице из реалне политике САД, неки одговарају: зар треба да ратујемо са Америком? Одговор на ово гласи: шта, зар не схватате да Америка против нас већ ратује? Или мислите да је код њих такво пријатељство према нама?

Немачки стратег Карл Клаузевиц, који је велики ауторитет у америчким војним круговима, говорио је: «Рат је наставак политике другим средствима». А пошто не могу да нас нападну отворено, политика и јесте вођење рата другим средствима. Утолико за Вашингтон све – «сарадња», «борба са заједничким претњама», економија, инвестиције и модернизација – постаје начин вођења рата против Русије. 

* Средином `70-тих година 26 америчких универзитета је имало по неколико саветничких центара. Тих година су САД штампана 43 `совјетолошка часописа`. Да и не говоримо о аналитичким одељењима специјалних служби које нису рекламирале своја истраживања. Совјетски Савез одавно не постоји. Тешко да се огромна армија «совјетолога» и «кремљолога» преквалификовала у разносаче пице. Сматрам да су им и даље главни циљ слаба места у руској политици и економији. Или су сви они сада постали «пријатељи нове демократске Русије»?

- Боље би им било да разносе пицу – било би више користи од тога... Да, «пријатељи» су нам постали они са којима нам непријатељ и не треба. Говорили су да се боре против комунизма. Совјетског Савеза одавно нема – али се битка наставља. Ево «најпријатељскијег» става према Русији који се може наћи у америчком естаблишменту: Русија мора активније да сарађује са САД и НАТО, а «председник Медведев може да постане популаран као Горбачов». Ово нису моје речи, ово је цитат.

Американци чувају поља мака у Авганистану

Одмах да се зна: никакви руски уступци Вашингтону неће бити довољни. Његов апетит је незасит. У случају Русије задовољиће га само потпуна и безусловна капитулација и комадање наше земље. Тактика непротивљења Вашингтону није ништа боља од познатог непротивљења Трећем рајху... «Борба против заједничких претњи» заједно са САД, у шта смо могли да се уверимо последњих 10 година на примеру Авганистана, даје само повећану производњу наркотика 40 и више пута  – јер САД  борбу са производњом наркотика активно саботирају. 

* Ни о нашим научницима-американолозима практично се ништа не зна. А и сам термин је одавно нестао. Због тога што није потребан?

- Многи наши `американолози` су се преквалификовали и постали део проамеричког лобија, заборавивши зашто су изучавали САД. Стиче се утисак да су некима од њих «ресетовали» мозак. Јесте, Совјетски Савез је нестао, међутим, циљеви САД се нимало нису променили – напротив, само су се активизовали! Дуго сам радила у САД и наслушала сам се вашингтонских разговора о «партнерству» и «сарадњи» и како да се они реализују. Када то исто понављају сународници у Москви, то, поштено говорећи, шокира. Вероватно да у Вашингтону овакве речи имају другачији смисао: под њиховм покровитељством се води прави «рат мирним средствима». А код нас понављају вашингтонске митове и потом раде то што говоре! 

Пре председничких избора код нас много се говорило о финансирању руског цивилног друштва са Запада . Међутим, такав проблем постоји и у експертској заједници. Након две и више деценије живота на рачун грантова САД и НАТО, многи руски експерти су постали искрени разносачи – не пица, на жалост, већ вашингтонских политичких наруџби. Зато је неопходно ограничити западно финансирање не само цивилног друштва, већ и експерата у Русији. 

* Уместо закључка, поставићемо помало наивно питање: какву Америку ћемо заволети? И да ли ће она икада да одговара нашем идеалу? 

- Поновићу -  неопходно је разликовати амерички режим и људе. На обичном, људском нивоу можемо да се волимо и сада. Међутим, на нивоу америчког система термини «љубав» и «пријатељство» не пију воду. Који је амерички систем за нас прихватљив? Онај који ће престати да тежи доминацији посредством отворених ратова и контролисаних субверзивних операција, који ће прекинути са наоружавањем кољача свих врста – од Ал Каиде до Михаила Сакашвилија, који ће престати са обарањем законито изабраних влада и подстицањем сепаратистичких покрета. Колика је шанса да ће се то и десити? Нулта! У амерички систем, у његову матрицу није уграђен други модел понашања. Њега никада није било, а током 230 година постојања овог система - он се само кристалисао и добијао снагу. 

* Институт на чијем сте челу објављује истраживања у којима се критички анализирају делатност НАТО и спољна политика САД. Значи ли то да нас управо ваш институт  уводи у «антиамериканизам» на који се толико жале у Вашингтону? И који толико ужасава Мајкла Мекфола?

- Уколико нешто ужасава Мајкла Мекфола, значи да је то добро за интересе Русије. То је својеврсни тест исправности курса. 

Наш Институт заједно са издавачком кућом «Кучково поље» објављује ускоро серију «Реална политика» која ће се састојати од превода књига западних истраживача који откривају оригиналну, реалну политику САД и англосаксонски систем – као и супротни став оне пропагандистичке верзије коју нам протурају из Вашингтона и из проамеричког «гнезда» у Русији. У Америци се таква историја назива «алтернатива» - њу не уче у школи. Међутим, то је управо она историја и политика које је умесно изучавати. 

Прва књига ће се појавити крајем априла и биће: «Наркотици, нафта и рат: Сједињене Државе у Авганистану, Колумбији и Индокини», канадског  истраживача и историчара Питера Скота. У њој се открива улога ЦИА и других специјалних служби САД и њихових савезника у производњи и промету наркотика. Друга ће изаћи одмах после мајских празника – «Тајне армије НАТО: операција «Гладио» и тероризам у Западној Европи» швајцарског истраживача Данијела Хансера. Аутор истражује скандалозну историју тајних организација које су основане у периоду 1950.-1960. г. у већини држава Западне Европе и којима је управљано из штаба НАТО у Бриселу. Њихов задатак је био да спрече долазак на власт левих снага посредством терора – што је део америчке «стратегије дестабилизације» и «тероризма под туђом заставом». Испоставља се да су при ступању у НАТО државе биле обавезне да  потпишу тајне протоколе који су их обавезивали да «очувају унутрашњу оријентацију на Западни блок свим средствима». Тако да НАТО не значи само рат против «спољног непријатеља», већ је то и терор против сопственог наслеђа. 

Ето то је, на жалост, реална прича. Чињенице су чињенице – то што раде САД и НАТО, о томе и треба да се говори. Зато што ће вам то тешко испричати Информбиро НАТО у Москви,

[Bean]

TitleBox

Девизне резерве Русије достигле 518,8 милијарди долара


ДВОНЕДЕЉНИ СКОК У АПРИЛУ - 6,2 МИЛИЈАРДЕ ДОЛАРА

 


        ДЕВИЗНЕ резерве Русије порасле су за само недељу дана - од 6. до 13. априла - за 2,1 милијарду долара и достигле 518,8 милијарди долара.

        Између 30. марта и 6. априла скок је био још већи - 4,1 милијарду долара!

        Током 2011. године, укупно повећање је било - 19,27 милијарди долара.

        Свој историјски максимум су руске девизне резерве биле достигле уочи почетка светске економске кризе - почетком августа 2008. године. Тада су износиле - 598 милијарди долара.

        Од тада па до средине марта 2009. биле су опале до 376 милијарди долара.

[Bean]

TitleBox

Око Русије и Белорусије десет нових НАТО-аеродрома

   

ЗАСЕДАО ЗАЈЕДНИЧКИ КОЛЕГИЈУМ МИНИСТАРСТАВА ОДБРАНЕ ДВЕ ЗЕМЉЕ

Јуриј Жадобин

    У последње време у близини Белорусије и Русије појавило десет војних аеродрома, четири луке предвиђене за размештање НАТО војске. На територији Пољске у најскорије време биће лоцирана авиација САД, док се систем противракетне одбране поставља у близини белоруске границе
    Две земље кориговале ставове о низу питања која се тичу формирања „регионалне групе“ од армија Белорусије и Русије и „јединственог регионалног система противваздушне одбране две земље“
    Одобрен састав органа војне управе, тачке управљања групама, групацијама и јединицама које припадају јединственом регионалном систему ПВО

        БЕЛОРУСИЈУ веома брине војна активност НАТО поред граница републике - изјавио је министар одбране Белорусије Јуриј Жадобин после заседања заједничког колегијума министарстава одбране Белорусије и Русије. 

        „Ситуација у свету и региону се тако развија да питањима безбедности треба посветити највећу пажњу. Повећане су туђе војне припремне активност у близини наших граница“ - рекао је Жадобин.

        Он је објаснио да се у последње време у зони одговорности Белорусије и Русије појавило десет војних аеродрома, четири луке предвиђене за размештање НАТО војске. На територији Пољске у најскорије време биће лоцирана авиација САД, док се систем противракетне одбране поставља у близини белоруске границе.

        Жадобин је нагласио да Белорусија у таквим околностима има интерес да прошири и ојача војну сарадњу са Русијом. Истакао је да Минск и Москва редовно одржавају заједничке маневре.

        Недавно је на територији Белорусије одржана вежба са бојевим гађањем снага за специјалне операције Белорусије и ваздушно-десантних јединица Русије.

        У септембру 2012. године на територији Белорусије одржаће се маневри „Запад-2012“ у којима ће учествовати армије Белорусије и Русије.

        Како је рекао министар одбране Белорусије, током заједничког колегијума, две земље су „кориговале ставове о низу питања која се тичу формирања „регионалне групе“ од армија Белорусије и Русије и „јединственог регионалног система противваздушне одбране две земље“.

        Учесници састанка су одобрили састав органа војне управе, тачке управљања групама, групацијама и јединицама које припадају јединственом регионалном систему ПВО.

        У Минску је, на истом састанку, усаглашена кандидатура команданта јединственог регионалног система ПВО Белорусије и Русије, чије име министар није саопштио.

[Bean]

TitleBox

Комоједов: САД разрађују планове за нуклеарне ударе по Русији




Москва – Шеф Одбора руске Државне Думе за одбрану, пензионисани адмирал Владимир Комоједов, „уверен је 200%“ да ће на Иран ускоро бити извршен војни напад. Осим тога, по његовим речима, у САД се разрађују планови за нуклеарно бомбардовање Русије.

Комоједов је ово изјавио за време свог сусрета с ветеранима Оружаних снага у Севастопољу.

„Своју улогу у будућем рату играће Црно море. Није случајно што вам је овде дошла америчка крстарица. Из Црног мора – најкраћи је пут за лансирање ракета. Рат са Ираном дотаћиће Русију, јер су нуклеарни објекти те земље распоређени напоредо с нашом границом“, – рекао је Комоједов.

По речима експерта, идеју нуклеарног бомбардовања Русије заступа невладина организација „Федерација америчких научника“, у чијем је чланству 68 добитника Нобелове награде. По њиховом мишљењу, довољно ће бити да се нанесу удари по 12 градова и уништи 2 милиона људи.

Комоједов сматра да САД тренутно имају значајну војну предност: 12 америчких носача авиона наоружано је с 2,5 хиљаде крстарећих ракета „Томахавк“. Ово је довољно да се покрије 80% европског дела Русије и уништи 60% руског војно-индустријског комплекса.

„Они нишане наше стационарне ракетне базе. Њих никуда не помераш и Американци савршено знају њихове тачне координате. Две трећине америчког оружја је размештено на подморнице, то јест – налази се у покрету. Зато, дакле, није лако обезбедити паритет. Ја не опажам у њиховим плановима ни Кореју ни Ирак. У основи, све је то усмерено против Русије“, – рекао је Комоједов.

По његовом мишљењу, Руској Федерацији ће такође бити тешко да америчком систему ПРО супротстави не само елементе који су распоређени стационарно, већ и покретне – у светском океану.

„Мере, које је наш главнокомандујући објавио  за Калињинградску област, апсолутно су безначајне. Површина Калињинградске области је мала, шта више, она је потпуно окружена земљама НАТО и „Искандер“ неће успети ни да мрдне“, – рекао је Комоједов.

Он верује да се би се агресији САД могле супротставити једино атомске подморнице у Атлантском и Тихом океану, али Русија нема довољан број таквих подморница да би формирала групацију.

Претњу за Русију, по мишљењу Комоједова, представља и Кина, која је заинтересована за нове територије. Притом, у РФ је већ формирна пета колона од кинеских грађана.

Одупрети се свим овим претњама, Русија би могла ако би се ујединила са земљама бившег Совјетског Савеза. „Али ми и даље не можемо да превладамо амбиције. Мирис гаса нас дели, и у томе ми губимо“, – рекао је Комоједов.

По материјалу са http://www.fssb.su приредило Уредништво „Борбе за веру“

[Bean]

TitleBox

Медведев: Нека се сви опусте, јер ће тандем са Путином трајати дуго 



Дмитри Медведев (Фото: РИА Новости)

Москва – У последњем интервјуу који је дао као председник Русије, Дмитриј Медведев је неуобичајено оштро оценио председнике суседних држава. Он је рекао да је садашњи председник Грузије Михаил Сакашвили „празно место и нула“. Пре или касније он ће отићи из политике и Русија ће нормализовати односе са Грузијом.

„Ја лично, као и моји партнери и цели руски народ немамо према Грузији никакве антипатије. Веома су нам блиски. Ми смо их много пута у историји спасавали. Кад дође ново руководство у Тбилисију нормализоваће се и дипломатски односи“, рекао је Медведев.

Односе са садашњим руководство Украјине оценио је пријатељским, што се није могло рећи за период док је председник био Виктор Јушченко са којим је Медведев био прекинуо комуникацију. Он се нада да ће председник Јанукович успети да превлада стереотипе у односима Кијева и Москве.

Председника Белорусије Александра Лукашенка Медведев је оценио као „сложеног и емоционалног човека“. Иако су односи Москве и Минска варирали, Медведев је нагласио заслуге Лукашенка око реализације Евроазијске економске заједнице.

За земље Балтика Медведев разуме односе малих и великих, али се „не треба простачки понашати и подржавати националисте. Русима се не треба страшни медвед који може да поцепа мале земље“, рекао је.

Говорећи о председничким изборима у САД, Медведев је рекао да су његове симпатије на страни Обаме, иако није спомињао његово име. И овог пута је поновио да су односи Русије и САД у последње четири године најбољи у историји руско-америчких односа. Али је додао да има доста нерешених питања и да ће, ако се не постигне договор о ПРО, Русија поставити ракете у Калињинградској области.

„Тачно је да САД покушавају да утичу на неке политичке процесе у Русији, али није могуће утицати да велики број људи изађе на улице против руководства“, рекао је он. Медведев је говорио и о ситуацији на Блиском истоку и упозорио да тамо власт не сме прећи у руке екстремиста.

Тандем са Путином

„На почетку ме је реч „тандем“ иритирала, али сам се привикао. Предлажем да се сви опусте, јер ће тандем са Путином трајати дуго“, рекао је Медведев и подсетио да су они пријатељи 20 година.

[Bean]

Брат по оружју Анатолиј Лебед Тоља, учествовао са Руским добровољцима 1999. у одбрани Косова и Метохије. Погинуо је јуче у Москви.

СЛАВА МУ !!!

Не плачем. Не плаче се за јунаком.

Али се по ко зна који пут питам колико је људи и ко је све дошао у земљу Србију да је брани и да помогне онима који су сматрали да су дужни да је бране. Да ли ће се икада знати и сазнати коме треба да се поклонимо, захвалимо, коме свећу да запалимо за здравље, а коме за покој душе. Кога у молитвама да поменемо, а од кога да окренемо главу. Да ли ће се икада разићи магла коју су нам пред очи спустили ти „прекоокеански“? Овај човек је добио највише могуће одликовање од своје земље. Да није пожелео да живи као сваки обичан човек, да није сео на мотор, да се једном у животу уплашио, бар мало, једном нечега да се уплашио – он би сада шетао свога пса испред своје касарне, ја не бих читала вести о њему и не бих знала да постоји. Он који је сматрао да је дужност и част да помогне мојој земљи. Која за њега не зна. Вероватно би му било непријатно да слуша хвале и прима почасти. Али да ли смо ми смели да дозволимо да нам се ово догоди? Која је највећа мера за срамоту и стид? Колико може да нас буде срамота? Јел може, бар до преко океана. И колико је све исто. И деца која страдају, и избегавање служења војног рока, и сакривање, и безобразно провокативна новинарска питања и мирни једноставни војнички одговори. Па читајте, ко уме да чита. Да ли ће ова магла коју су на нас спустили икада да се подигне да видимо бар где да се окренемо. Па да се окренемо ка истоку. И да тако останемо. Да видимо, Срби, браћо моја, одакле светлост долази. Где су наши. Где смо своји.

Брате, када нас напусте наши, ми желимо покој њиховој души, а Руси Царство небеско. Шта сада Теби да кажем, када је твоја душа спокојна, а већ си у Царству небеском.

Срби, браћо моја, када већ трпите маглу у којој живимо, бар свећу упалите и помените Тољу и све што су са њим дошли и отишли јер су знали шта је част. И одбрана православља. Осврните се око себе, можда их још има међу нама, оних што се нису скривали, оних што су нас бранили и одбранили, иако не знамо. Имамо на кога да будемо поносни. Да су се сви сакрили и побегли, већ нас не би било. И окрените се ка истоку. Тамо сунце излази. И Русија је тамо. Можда још није све изгубљено, ако знамо шта нам је чинити.

И не плачите. Не плаче се за јунаком.
ivinsvet.wordpress.com

[Bean]

Парада победе - ПРЕНОС