Иран

[Bean]

TitleBox

Рат са Ираном Американци би могли платити губитком глобалне доминације
11. 12. 2011 10:49

Вашингтон / Тел Авив – Запад  и Израел се већ годинама спремају за рат против Ирана. Прави мамац је иранска нафта јер Техеран има највеће резерве после Саудијске Арабије. А освајачки планови се маскирају тврдњама да Хомеиније Исламска Република атомска опасност за регион, а тобоже и за целу Европу.

Чиме би Иран – кад би рат избио сутра – могао да се брани и да узврати?

Оружане снаге Ирана имају до 300 лансирних рампи за тактичке, оперативно-атктичке и противбродске ракете и до 3000 тенкова, од 1800 до 3200 пољских топова и до 900 вишецевних ракетних бацача.

Процене су да Иран има и од 260 до 306 борбених авиона, од 300 до 375 ударних хеликоптера и око 200 лансирних рампи за ракете ваздух-ваздух и 1500 противвавионских топова.

Иранци на мору располажу са 26 ратних бродова, три подморнице, 170 ракетних и торпедних чамаца и са више од 200 противбродских ракета.

Израел се највише прибојава иранских ракета. Јер, Иран има две бригаде балистичких ракета `шахаб-3д` и `шахаб-3м` са дометом до 1300 километара. Али, засад са само 32 лансирне рампе.
73d1domet 21r Рат са Ираном Американци би могли платити губитком глобалне доминације

Домет 'шахаб-3'

Има још две бригаде опремљене оперативно-тактичким ракетама `шахаб-1` (домет 285-330 километара) и `шахаб-2` (500-700 километара). И овде су дефицит лансирне рампе јер их обе бригаде имају само 64.

Овоме треба додати и једну бригаду тактичких ракета мањег домета.

Иначе, шест иранских ракетних дивизиона налази се у саставу Оружаних снага, а још осам под командом Корпуса чувара Исламске револуције.

Израел, сасвим природно, највише плаши могући узвратни удар најдалекометнијих `шахаба` (до 1300 километара).

Рат би још непредвидљивијим учинило активирање проиранског војног покрета ‘Хезболах’ на територији Либана.

Имајући све ово у виду, директор руског Центра за изучавање савременог Ирана Раџаб Сафаров упозорава:“Да су САД, Израел и НАТО сигурни да рат против Ирана не би био авантура са непредвидљивим последицама, у њу би се одавно упустили. Другим речима, да могуће и вероватне своје губитке сматрају за себе прихватљивим – агресију би одавно извршили. Њихов проблем је што не могу да предвиде последице и сопствене губитке.“

Сафаров, иначе, сматра да би агресија Запада на Иран могла довести до глобалне економске катастрофе чија жртва не би био само Израел, него и многе европске економије.

eddbiranska raketa 12g Рат са Ираном Американци би могли платити губитком глобалне доминације

„Тај рат би могао довести и до тога да Американци изгубе своје планетарне доминирајуће позиције, тврди Сафаров. – Управо због тога је министар одбране САД, Леон Панета, пре неки дан и био принуђен да каже да би војни удар по Ирану имао озбиљне последице за цео свет. Зато ће тежиште даљих антииранских дејстава Запада бити срачунато на – подривање Ирана изнутра. На то се последњих година троше стотине милиона долара и оснивају медији на различитим језицима којима се говори у Ирану, али многи од тих медија имају задатак да припреме светско јавно мнење за оно што долази и да се за све кривица унапред свали на Иран.“

Према његовим речима, у Ирану већ делују стотине и стотине агената западних специјалних служби. Већина њих су пореклом Иранци или становници других исламских земаља.

„Одавно се, наглашава Сафаров, разрађују планови ракетних и авио-удара по Ирану. Њихов продужетак и саставни део требало би да буде копнена интервенција. Таквих планова већ има јако много. Последњи је израђен прошле године. Индикативно је да је Министарство одбране Велике Британије објавило да је већ формирало групу за координацију  дејстава у случају да САД  и Израел зарате са Ираном. Могуће је да се Запад више боји духовног  него војног потенцијала Ирана. У Тел Авиву, Вашингтону и Лондону добро знају да Иранци имају огроман утицај међу муслиманима у свету и код свих антизападно оријентисаних људи. Зато се и боје осветничких удара широм света. То је оно што највише `кочи` Американце.“

vaseljenska
Kada pocne ovaj rat , to ce biti pravi genocid po svim definicijama i Iranu bi bilo bolje da odmah prihvati "demokratiju" jer ce biti zbrisani zbog predostroznosti!

[Bean]

TitleBox

Uhapšen još jedan špijun CIA
 .Srna - 17.12.2011 16:31
TEHERAN - Iranske vlasti saopštile su danas da su uhapsile državljanina te zemlje koji je špijunirao za SAD, ističući da je to još jedan uspjeh Teherana u špijunskom ratu protiv Vašingtona.

Pozivajući se na Ministarstvo za bezbjednost državna televizija javila je da je uhapšena osoba prošla obuku u američkim bazama u susjednom Avganistanu i Iraku i njen zadatak je bio da pruži lažne informacije iranskoj obavještajnoj službi.

"Ovaj agent CIA iranskog državljanstva počeo je svoj zadatak nakon što je prošao obuku o korištenju oružja, ali njega su identifikovali iranski obavještajni agenti i otkrivena je njegova špijunska misija", navodi se u saopštenju, prenosi televizija.

On je trebalo da pokrene svoju misiju iz baze Bagram u Avganistanu, ali iranski agenti su mu pomogli da uđe u Iran i kasnije ga uhapsili, navodi se u saopštenju.

Aktuelni i bivši američki zvaničnici rekli su Rojtersu u novembru da je Iran uspio da otkrije identitet nekoliko doušnika CIA.

Iran je saopštio u maju da je uhapsio 30 ljudi zbog sumnje da su špijunirali za SAD i prošlog utorka 15 lica je optuženo za špijuniranje za Vašington i Izrael.

Špijuniranje u Iranu kažnjava se smrću.

Nezavisne novine
 
mozda su ga izvadili iz onog spijunskog aviona 

[Bean]

TitleBox

Иран запретио затварањем мореуза за нафтне танкере
28. 12. 2011
Персијски залив (Фото: Новости)

Техеран – Затварање Персијског залива за нафтне танкере биће за Иран „лакше него попити чашу воде“, ако Техеран буде сматрао да је то неопходно, изјавио је данас главни командант иранске морнарице Хабиболах Саџари.

„За иранску армију нема ништа лакше од затварања мореуза Хормуз, или као што Иранци имају обичај да кажу, то ће бити лакше него попити чашу воде. Али, за сада, нема потребне за његовим затварањем зато што контролишемо Омански залив и имамо контролу над транзитом“, казао је Саџари иранској телевизији на енглеском језику „Прес ТВ“.

Тензије између Ирана и Запада су појачане када су министри спољњих послова Европске уније пре три године одлучили да пооштре санкције петом по величини извознику сирове нафте, како би га приморали да обустави нуклеарни програм.

Иран је у уторак упозорио да ће, у случају увођења нових санкција, затворити мореуз Хормуз за нафтне танкере, подсетио је Ројтерс.

vaseljenska
 

[Bean]

TitleBox

Иран лансирао ракету дугог домета
31. 12. 2011 9:37 | Танјуг
Завршна фаза вежби треба да припреми морнарицу за сукоб са непријатељем у ратним ситуацијама", рекао је Мусави.

Завршна фаза вежби треба да припреми морнарицу за сукоб са непријатељем у ратним ситуацијама", рекао је Мусави.

Техеран – Иранска војска тестирала је данас ракету дугог домета у оквиру морнаричких вежби „Велајати 90″ (Доминација) у Оманском мору и Персијском заливу, јавила је полузванична иранска агенција Фарс.

Детаљи о лансирању ракете, недуго после претње Техерана да ће затворити морске путне правце уколико западне земље уведу додатне санкције на извоз иранске нафте, нису саопштени.

Заменик команданта иранске морнарице и портпарол маневара, адмирал Махмуд Мусави претходно је рекао агенцији Фарс да ће „у суботу иранска морнарица тестирати неколико врста својих ракета, укључујући ракете дугог домета у Персијском заливу“.

„Испаљивање ракета је завршни део морнаричких вежби. Завршна фаза вежби треба да припреми морнарицу за сукоб са непријатељем у ратним ситуацијама“, рекао је Мусави.

Извештавајући да је Мусави рекао да је тестирање почело са копна и из бродова, Агенција Франс прес преноси да је портпарол маневара у изјави уживо државној телевизији рекао да ће „следећих неколико дана“ Иран тестирати „све врсте ракета“ – земља-море, море- море, земља-ваздух и ракете из ручних бацача.

Фарс наводи да глисери „Азаракш“, опремљени лансерима ракета од 107 милиметара, и различита пловила морнаричке одбране опремљене различитим артиљеријским оружјем „могу да униште непријатељске бродове који продру у иранске воде у Оманском мору код иранске обале на југоистоку“.

Вежбе су почеле 24. децембра и трају десет дана а зона маневара износи око 2000 квадратних километара у међународним водама – од теснаца Ормуз до Оманског залива.

Фарс наводи да се вежбе одржавају у области која се протеже са истока у Ормуз у Персијском заливу до Аденског залива, а да их је надгледао командант морнарице контра-адмирал Хабиболах Сајари заједно са вишим командним армијским саставом.

Агенција Ројтерс подсећа да је током морнаричких вежби 2009. Иран тестирао своју ракету „шахаб-3″, за коју тврди да је у стању да стигне до Израела и америчких база на Блиском истоку.

Техеран је у уторак запретио да ће обуставити проток нафте преко мореуза Ормуз у Персијском заливу уколико због нуклеарних амбиција постане мета нафтног ембарга. АФП подсећа да, према информацији коју је јуче објавила управа за енергетику САД, 20 одсто светске нафте пролази кроз тај мореуз на улазу у Залив, што га чини врло важним пунктом.

Приближно 14 танкера са сировом нафтом дневно прође кроз Ормуз, са 17 милиона барела, наводи француска агенција, додајући да је Техеран рекао да „ни кап нафте“ неће проћи мореузом уколико западне владе уведу планиране додатне санкције Ирану.

САД су саопштиле да су те претње „ирационално понашање“ и да затварање мореуза „неће бити толерисано“, подсећа АФП, додајући да САД одржавају присуство своје морнарице у Заливу са Петом флотом стационираном у Бахреину.

Напетост између Ирана и западних земаља повећана је након извештаја Међународне агенције за атомску енергију од 8. новембра у ком се Иранци сумњиче да раде на прављењу атомске бомбе, што Иран пориче, истичући да му је нуклеарна технологија потребна за добијање електричне енергије.

vaseljenska
 

[Bean]

TitleBox

Иран тестирао још један пројектил
02. 01. 2012
Иранци тестирали побољшани ракетни систем / Фото: Вести

Техеран – Иран је испробао још један пројектил – крстарећу ракету земља-море названу „Гадеру ‘, јавила је званична новинска агенција ИРНА.“ Гадеру „има домет од 200 километара.

„Ракета коју су саградили ирански стручњаци, успешно је достигла циљ и уништила га“, рекао је адмирал Махмуд Мусави уочи завршетка вежбе Ратне морнарице у мореузу Хормуз.

„Гадеру је савремени ракетни систем са интегрисаним ултрапрецизним радаром, има и интелигентан систем за ометање працења, а побољшан је у односу на претходне верзије“, додао је адмирал.

Ирански морнарица тестиратће и један пројектил средњег домета (Нур, до 200 километара) и један кратког домета. Данас је последњи дан поморских маневара у области стратешког мореуза Хормуз кроз који пролази 35 одсто светског транспорта нафте.

„Модеран систем ‘нур’ има побољшан анти-радарски систем и систем за праћење циља“, рекао је адмирал.

Ракета земља-земља средњег домета (до 200 километара), ‘нур’ је изведен из кинеске Ц-802 (домета 120-180 киломтара). Мусави је рекао да ће данас, последњег дана маневара, „ратни бродови приказати нову тактику која показује способност Ирана да спречи поморски саобраћај у мореузу Хормуз ако се то одлучи“.

Иран је последњих дана претио да затвори мореуз Хормуз у случају санкција којим би Запад спречио извоз иранске нафте, у знак одмазде због нулекарног програма Техерана.

Посматрачи из пријатељских земаља, укључујући Сирију, присуствују завршној фази маневара, казу ирански медији.

vaseljenska
 

[Bean]

'War is hell: Iran far stronger than US would like to admit'

'War is hell: Iran far stronger than US would like to admit'

[padobranac]

evo sta kazu rusi:

“The Iranian Navy's combat resources are incomparable with the potential of the US aircraft carrier group that has entered the Strait of Hormuz and are incapable of opposing it. No, certainly no," Deputy Navy Commander Adm. Ivan Kapitanets told Interfax on Thursday.

http://rt.com/politics/iran-us-russia-strait-hormuz-919/

iranska mornarica je sitna riba, nemaju sanse da se odupru americkoj formaciji predvodjenom nosacem aviona. 

[Bean]

TitleBox

Носачи на нишану

Иран запретио Американцима да не враћају носач авиона у Персијски залив. Американци поручују да ће носач Џон Стенис проћи кроз Ормуз, али да они не траже сукобе. Москва тврди да Иран не поседује пројектиле далеког домета. Ирански риал "пао" 40 одсто.

После претње Ирана да не шаљу своје бродове кроз Ормуски мореуз, из Пентагона поручују да ће носач Џон Стенис и сви остали бродови наставити да долазе у Персијски залив, али редовно, а не да би изазивали сукобе.
Iran.jpg

Портпарол Пентагона је у писаном одговору агенцији Ројтерс рекао да нико из Вашингтона не жели конфронтацију и да треба "спустити температуру" око Ормуског мореуза.

Носач авиона Џон Стенис је прошле седмице прошао кроз спорни мореуз и прешао из Персијског у Омански залив, и то "као део редовних активности" и прошао кроз подручје где су Иранци изводили поморске војне вежбе.

Стејт департмент је саопштио и да иранске претње показују да санкције почињу да делују, преноси агенција Ројтерс. Иранска валута риал је у последњих месец дана изгубио 40 одсто вредности у односу на долар, што САД тумаче као последицу међународних финасијских санкција, а Техеран као нестабилност узроковану унутрашњим факторима.

На иранске тврдње да је током војних вежби, тестирао противбродске крстареће ракете великог домета, један руски одбрамбени званичник из Москве је рекао да Иран не поседује пројектиле далеког домета, преноси АФП.

Портпарол руског Министарства одбране Вадим Ковал рекао је да Иран не поседује технологију за израду интерконтиненталних балистичких пројектила средњег или далеког домета и додао да такве пројектиле неће ни имати у догледном периоду.

Иран је саопштио да је у јуче, у јеку припрема Запада за наметање нових санкција Ирану због нуклеарног програма Техерана, успешно испробао две ракете земља-брод, обе домета око 200 километара.

Иначе, пројектили који могу да добаце до 200 километара кратког су домета, иако су ирански медији и портпарол морнарице испаљене пројектиле описали као ракете далеког домета, преноси АФП.

Трећи, противбродски пројектил "наср", који је такође тестиран, има домет од око 30 километара.

Иначе, Русија је на југу Ирана изградила је своју прву нуклеарку. Москва је набављала и гориво за реактор.

Русија је, такође, забринута због иранског нуклеарног програма, али сматра да све међусобне спорове треба решавати дипломатским, никако војним путем.

Иран упозорава амерички брод

Криза у односима Ирана и САД додатно је појачана пошто је главни заповедник иранских оружаних снага Атаолах Салехи поручио да амерички носач авиона, који се сада налази на Блиском истоку, не треба да се враћа у своју базу у Персијском заливу.

"Саветујемо и инсистирамо на томе да се овај ратни брод не враћа у своју базу у Заливу. Не намеравамо да понављамо ово упозорење", рекао је Салехи.

Техеран је упозорење упутио дан након што је његова ратна морнарица окончала десетодневне војне вежбе на улазу у Персијски залив.

Вежбе су одржане у близини стратешки важне руте за транспорт нафте – Ормуског пролаза, чијим је затварањем Иран запретио прошле седмице због најављених нових мера Запада против Техерана, а САД, чија се Пета флота налази у Заливу, упозорио је да неће дозволити затварање овог пута.

Војне вежбе у Заливу додатно су појачале тензије око иранског нуклеарног програма, а француски министар спољних послова Ален Жипе поручио је да се Француска залаже за увођење строжих санкција за Техеран, јер он, како сматра Париз, наставља да развија нуклеарно оружје, јавила је агенција Франс прес.

Француска жели да се Техерану уведу строже мере "без затварања пута за преговоре и дијалог", рекао је Жипе, истичући да је француски председник Никола Саркози предложио да се замрзне имовина иранске централне банке и да се уведе ембарго на извоз иранске нафте, што је потез који разматра и Европска унија.

Иранско министарство спољних послова саопштило је да чека да Брисел закаже састанак за наставак преговора са светским силама о нуклеарном програму Техерана, као и да је Иран већ одговорио на понуду за наставак разговора, коју му је у октобру упутила висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.

PTC
 

evo sta kazu rusi:

“The Iranian Navy's combat resources are incomparable with the potential of the US aircraft carrier group that has entered the Strait of Hormuz and are incapable of opposing it. No, certainly no," Deputy Navy Commander Adm. Ivan Kapitanets told Interfax on Thursday.

http://rt.com/politics/iran-us-russia-strait-hormuz-919/

iranska mornarica je sitna riba, nemaju sanse da se odupru americkoj formaciji predvodjenom nosacem aviona. 

 Zato je nosac aviona primarna meta  Iran nema izbora nego da se brani , jedino  to imaju kao mogucnost...

[padobranac]

treba napomenuti da tu prolazi preko 20% "crnog zlata" koji se koristi u svijetu. iran bi zatvaranjem tog prolaza izazvao rat sa ne samo sa nato paktom vec i kinezima, japancima i ostalim drzavama. budi siguran da bi nuklearke poletjele i to ne samo americke. takticke nuklearke po slabo naseljenim djelovima irana bi bilo medju prvim potezima.

[Bean]

TitleBox

Русија ће бранити Јерменију, а може пружити и војно-техничку помоћ Ирану

04. 01. 2012

Москва – Геополитичка ситуација која настаје око Сирије и Ирана тера Русију да по убрзаној процедури комплетира своје војне групације и Закавказју, на Касијском мору и региону Црног мора и Медитерана. Војни извори саопштавају да у Кремљ долазе информације о припремама Израела да уз подршку САД нападне нуклеарне објекте Ирана. Напад ће бити неочекиван и предузет на дан «Х», али веома скоро. Одговор Техерана, претпоставља се, биће исто тако муњевит. Могућ је рат  великих размера чије су последице непредвидиве.

Овај проблем је био приоритетна тема на самиту РФ-ЕУ у Бриселу у којем је недавно учествовао и председник РФ Дмитриј Медведев. Пре тога је званични Кремљ преко свог сталног представника у ЕУ, Владимира Чижова упозорио да ће напад Израела или САД на Иран довести до «катастрофалног развоја ситуације». Овај дипломата је истакао да ће негативне последице наступити не само у региону «већ и занатно шире».

Русија појачава директни дипломатски утицај на Европу и међународну заједницу да би осујетила могући рат у Ирану, који је постао извеснији после новембарског извештаја Међународне агенције за нуклеарну енергију о иранском нуклеарном програму.

Упоредо са дипломатским напорима које улаже, Русија приводи крају војне припреме да минимизује своје евентуалне губитке због могућих војних дејстава против Ирана.

Како је открио извор у Министарству одбране РФ, у октобру-новембру 2011. године потпуно је оптимизована 102. руска војна база у Јерменији. Породице војних лица су пребачене у Русију, а гарнизон дислоциран близу Јеревана, смањен, па су те јединице распоређене у рејон Гјумри ближе граници са Турском.

Управо са територије Турске су могући ваздушни удари армије САД по објектима у Ирану. Које задатке ће морати у тим условима да решава 102. база за сада није сасвим јасно. Али је познато да је 1. децембра 2011. године у пуну борбену готовост преведена руска војска у базама у Јужној Осетији и Абхазији.  Док бродови Црноморске флоте патролирају у водама недалеко од обале Грузије која у овом конфликту може да учествује на страни антииранских снага.

У Избербашу (Дагестан), непосредно уз азербејџанску границу, у пуну борбену готовост преведен је посебан обалски ракетни дивизион опремљен противбродоским ракетама обалског комплекса «Бал-Е» чија је домет 130 км. У рејон Махачкале на Каспијском мору из Астрахна су дислоцирани сви ракетни бродови Каспијске флотиле ради формирања јединствене бродске групације. При томе се командном броду флотиле, патролном ракетном броду «Татарстан», ускоро придружују мали артиљеријски брод «Волгодонск» и ракетни брод «Дагестан». Они су опремљени ракетним системима чији је домет до 200 км.

Ових дана у Медитеран јеуполовла група бродова руске Северне ратне флоте на челу са тешком авионосном крстарицом «Адмирал Кузнецов», који – после маневара са бродовима грчке ратне морнарице – треба да уплови у сиријску луку Тартус.

Извор из Министарства одбране РФ није потврдио, али ни оповргао да ову групацију борова прате атомске подморнице Северне флоте. Које ће задатке извршавати армија и морнарица, у случају да почне рат против Ирана, на званичном нивоу се не саопштава.

Међутим, у Министарству одбране Русије су, по свему судећи, забринути стањем материјално-техниког снабдевања групе војске у Јерменији. Руска 102. бојна база представља кључну тачку, претходницу Русије у Закавказју. Она заузима веома важан геополитички положај. Али у Кремљу се брину да то место може бити изгубљено. То ће заиста бити, у случају рата САД и Израела против Ирана, катастрофа.

У априлу 2011. године Грузија је раскинула споразум о транспорту из Русије у Јерменију терета војне намене. Фактички, руско-јерменска групација је већ изолована. Снабдевање 102. базе (горивом, мазивом и намирницама) обавља се само ваздухом и путем директних уговора са Јерменијом која ове производе (бензин, дизел гориво, керозин) купује у Ирану. Рат у Ирану би значио прекид снабдевања базе тим каналом.

Генерал-потпуковник Јуриј Неткачев, који је дуго времена био заменик команданта Групе руске армије у Закавказју и лично се бавио питањима обезбеђивања јединица муницијом и наоружањем (укључујући и 102. базу), сматра да ће у случају почетка рата већих размера против Ирана Русија морати да  путеве поузданог борбеног снабдевања војних објеката потражи преко Грузије. «Вероватно ћемо морати да пробијемо грузијску транспортну блокаду и да војним средствима обезбедимо транспортне коридоре који воде у Јерменију» – сматра овај војни експерт.

«По свој прилици, у руском војном ресору сада се веома подозриво односе према Азербејџану који је у последње три године два пута повећао свој војни буџет и започео куповину израелских беспилотних летелица и других савремених средстава за `топографско извиђање` које изазивају оправдани бес код Техерана и Јерменије» – процењује шеф Центра за војне прогнозе Анатолиј Циганок и додаје -  «Баку је појачао притисак на Москву са захтевом да се повећа рента за коришћење радара Габалински. Међутим, узевши у обзир спорове између Ирана и Азербејџана због нафтних налазишта на југу Каспија, тешко да се може са сигурношћу тврдити да ће Баку подржати антииранску војну кампању. Исто тако је мало вероватно да ће Баку искористити прилику за отпочињање војних дејстава против Јерменије».

Са њим се не слаже војни експерт пуковник Владимир Попов који је својевремено анализирао војна дејства између Бакуа и Јеревана у периоду од 1991. до 1993. године, а сада надзире војне реформе које изводи председник Азербејџана Илхам Алијев. Попов сматра да се «преговарачки процес за решавање конфликта у Нагорно-Карабаху неоправдано дуго отегао». У Бакуу се отворено говори о реваншу.

«Превентивни напад армије Азербејџана на Јерменију и Нагорно Карабах, да би Баку коначно решио територијални спор у своју корист, потпуно је могућ» наглашава експерт. Међутим, он сматра да је главно питање како ће се понашати Русија.

«Уколико због рата у Ирану Азербејџан нападне Јерменију, онда ће наравно, све авио ударе противника на Јерменију Русија заједно са јединицама ПВО Јерменије одбити. Да ли ће се то сматрати учешћем Москве у војним дејствима тешко је рећи. Нема сумње да руска армија неће учествовати у борбеним дејствима на територији Нагорно Карабаха. У случају да буде директне војне претње Јерменији, на пример, из Турске или Азербејџана, учешће Русије у копненим биткама је веома извесно» –  каже Попов.

Исти аналитичар не искључује војно учешће Русије у конфликту везаном за Иран. «У случају да се деси најнеповољнији сценарио, па да Техеран претрпи потпуни војни пораз и у случају да армија САД и НАТО крену у копнену инвазију на Иран, Русија ће Ирану пружити војну помоћ. У крајњој линији, бар на војно-техничком нивоу» – прогнозира Владимир Попов.

vaseljenska
 

[Bean]

Escobar: US, Iran... 2012 will be hardcore

[Korisničko_ime]

Ameri doneli drzavni zakon o Iranskoj centralnoj banci i zabrani saradnje sa njom-embargo da ga postuju svetske zemlje! Ne UN- odnosno pisanje po medjunarodnom pravu. 
Mislim da ce se sve slomiti na Siriji,da ce to da odgovara svima.

[Bean]

TitleBox

Рат на помолу?
06. 01. 2012

Брисел – Напето у Персијском заливу. Министри спољних послова Европске уније одлучили су да забране увоз нафте из Ирана упркос претњи Техерана да ће у том случају затворити Ормуски мореуз, стратешки важан пролаз за танкере са Блиског истока. ЕУ се нада да ће ембарго задати тежак ударац Техерану и приморати га да, због недостатка новца, обустави свој нуклеарни програм. Међутим, аналитичари упозоравају на то да тај потез врло лако може да доведе до рата.

Неименовани европски званичник казао је да чланице ЕУ тек треба да се сложе око преосталих важних питања и да зато коначан споразум о забрани увоза нафте не треба очекивати пре краја јануара. Званичник је додао да Француска, која је инсистирала на новим санкцијама Ирану, жели да датум почетка примене ембарга буде одређен на састанку 30. јануара. Међу још нерешеним питањима јесте и то колико ће дуго постојећи уговори о куповини иранске нафте бити изузети из забране.

С друге стране, ирански званичници су поручили да их санкције ЕУ на увоз нафте неће угрозити јер је потражња за њиховим „црним златом“ велика, па се продаја лако може преусмерити ка другим дестинацијама, односно према Азији.

Аналитичари, међутим, оцењују да би, уколико се иранске претње о затварању мореуза Ормуз обистине, могло да дође до сукоба у Персијском заливу. САД, чија је Пета флота тамо стационирана, запретиле су да неће дозволити затварање тог пролаза за танкере.

Подршка САД

Америка, која је прошлог викенда донела нови закон који погађа иранску централну банку, поздравила је одлуку ЕУ. Портпаролка Стејт департмента Викторија Нуланд изјавила је да би и друге земље требало да предузму сличну акцију да би се извршио економски притисак на Иран.

vaseljenska
 

[Bean]

'US intervention in Iran will drag China & Russia into war'

[Bean]

TitleBox

Криза у мореузу Хормуз: Последња најава рата?
09. 01. 2012

Хормушки мореуз

Заоштравање кризе око мореуза Хормуз злослутно подсећа на недавне „мале ратове“ по свету под вођством САД.

Чланице Европске уније још нису постигле договор о увођењу ембарга на иранску нафту, рекао је прошлог четвртка у Бриселу један високи дипломата агенцији ДПА, преноси Фонет. Прошле среде је министар спољних послова Француске Алан Жипе у интервјуу Фигару рекао да ће Европска унија на министарском састанку 30. јануара усвојити нове санкције против Ирана, због његовог даљег развијања нуклеарног програма. Међутим, „реч је о предлогу о коме се још води расправа“, рекао је тај неименовани дипломата и додао да има доста захтева за изузеће од ембарга …

Премијер Ирана је упозорио да би та земља могла да блокира Хормушки мореуз ако се наметну санкције на извоз иранске сирове нафте. Међутим, према стручњацима и званичницима америчке администрације, најновије претње око затварања мореуза само су „звецкање оружјем“ и, како преноси CNN, изгледа да представљају покушај Ирана да уплаши Америку а посебно америчког председника Барака Обаму да не настави са новим, тешким санкцијама које би могле да погоде нафтну индустрију Ирана и његов нафтни извоз као и компаније које послују са иранском Централном банком.

Санкције имају за циљ, наводно, да приморају Иран да одустане од свог нуклеарног програма око којег се Иран и Запад „препиру“ већ неколико година. Иран тврди да су њихова нуклеарна постројења у мирнодопске свхе али западне владе оптужују Иран да покушава да произведе атомско оружје.

САД и савезници

Амерички председник Барак Обама је на новогодишње вече потписао закон којим се предвиђају нове санкције које ће, ако се у потпуности спроведу, спречити већину рафинерија да купују иранску сирову нафту и представљаће прву меру Запада која би могла имати озбиљан утицај на иранску нафтну индустрију. Закон ће обухватити финансијске институције које раде са иранском Централном банком и финансијски сектор те земље. Међутим, закон дозвољава Обами да изда ослобођење фирмама у земљама које већ значајно смањују пословање са Ираном или фирмама које су у интересу Америке или су неопходне за стабилност енергетског тржишта. Амерички званичници су изјавиили да ће разговарати са савезницима о томе како да се примени закон а да се не изазове хаос на нафтном тржишту.

Следећи пример Сједињених Америчких Држава, Европска унија, поред предлога о забрани увоза иранске нафте, разматра и могућност замрзавања средстава Централне банке Ирана. ЕУ је још почетком децембра најавила могућност увођења нових санкција Ирану ако Техеран не сарађује са међународном заједницом око свог нуклеарног програма, објавио је Фонет.

На децембарском састанку министара спољних послова земаља ЕУ, предлог о забрани увоза иранске нафте блокирала је Грчка, а није га подржала ни Италија, јер су привреде те две земље увелико зависне од увоза нафте из Ирана. Премијер Италије Марио Монти је наговестио да би његова влада могла да подржи ембарго на иранску нафту „под условом да он буде увођен постепено и да из забране увоза буду изузете испоруке нафте којима Иран плаћа дуг од милијарду евра италијанској нафтној компанији ЕНИ“.

Тренутно, Италија увози 13,3 одсто нафте из Ирана, Шпанија 9,6 одсто, Грчка 34,7 одсто и Француска 4,4 одсто, наводи The Daily Telegraph.

Турска ће затражити од САД да изузме највеће турско индустријско предузеће – Тупрас од нових америчких санкција које ће утицати на институције које раде са иранском Централном банком, изјавио је Танер Јилдиз, турски министар енергетике за Ројтерс у прошлу среду (4. јануара). Амерички савезник – Турска – добија око 30 одсто нафте за своје потребе из суседног Ирана. Турска, члан НАТО-а, је „продубила“ економске и финансијске везе са Ираном у последњих неколико година, упркос напорима Запада да изолује Техеран санкцијама чији је циљ да се обуставе радови на иранским нуклеарним постројењима. Турски министар енергетике изјавио је да ће Тупрас наставити да купује нафту из Ирана „док не дође до нових догађаја“.

„Иран је једна од земаља од којих Тупрас увози нафту. Нисмо добили инфорамције о новим санкцијама.Тупрас данас наставља да купује нафту „, изјавио је Јилдиз. Турска је, средином 2011. године, дневно куповала 217.000 барела нафте из Ирана што чини 30,6 одсто турског нафтног увоза, према саопштењу Међународне агенције за енергетику, и тиме је постала шести највећи купац иранске сирове нафте.

Одговор Ирана

Потпредседник Ирана Реза Рахими је изјавио да ће његова земља затворити мореуз Хормуз и тиме прекинути извоз нафте, уколико западне земље уведу санкције на испоруке тог енергента из Исламске Републике, пренео је Тањуг. Потпредседник Рахими рекао је да Иран не жели непријатељство, али да Запад кује заверу против Техерана. Око 80 одсто иранских девизних прихода потиче од извоза нафте.

Командант иранске морнарице Хабиболах Сајари рекао је раније да би Исламска Република могла без проблема да затвори пролаз кроз Хормушки мореуз за нафтне танкере, уколико закључи да је то потребно, пренела је Слободна Европа.

Иран је претходно претио више пута да ће да затвори мореуз, али никада до тога није дошло. Ако би и дошло до затварања, Иран ће сам себи нашкодити јер скоро 80 ​​одсто прихода у Ирану је од нафтне индустрије. Иран је четврти светски произвођач нафте.

Ипак, према Роју Јордану, аналитичару из комапније FACTS Global Energy, ако санкције постану такве да Иран не може да прода своју нафту, онда земља неће имати ништа да изгуби у свом пословању са Западом.

„Ову ситуацију морамо да избегнемо“, изјавио је Јордан за The Daily Telegraph.

Запад сумња да Иран покушава да изгради нуклеарну бомбу иако Техеран инсистира да је његов нуклеарни програм у мирнодопске сврхе. Последња рунда преговора од пре годину дана између Ирана и шест великих сила, Велике Британије, Кине, Француске, Русије, САД и Немачке, у Истанбулу није дала резултате. Турска је Техерану у четвртак (5. јануара) предала понуде Запада за наставак преговора и нада се да би се ускоро могли наставити преговори.

Претње са Запада

Велика Британија указала је спремност да употреби војну снагу, ако је то потребно, у циљу одржавања Хормушког мореуза отвореним, упозоравајући Иран да не схвати погрешно одлучност Запада који жели да спречи ометања на путу испоруке који је од кључног значаја, јавио је Ројтерс у четвртак (5. јануара).

„Поред америчке Пете флоте која је у заливу, имамо поморска средства, имамо нашу фрегату и саставни смо део савезничких поморских група у Заливу а једна од мисија тих група је да осигурају да ти путеви испоруке остану отворени“, изјавио је Philip Hammond, британски секретар одбране за Sky News. Hammond је раније у Вашингтону рекао да би се било који покушај Ирана да затвори мореуз завршио неуспешно. Када је Hammond у октобру прошле године постављен на ново радно место, прво је путовао у Вашингтон као секретар одбране.

Matthew Kroenig из Савета за односе са иностранством и бивши стручњак за Иран у Пентагону, изјавио је за CNN:

„Иран би могао да покуша да затвори Хормушки мореуз. То би могло да значи физичко затварање војног мореуза. То би била њихова једина опција. Дакле, то значи полагање мина и физичко нападање бродова који пролазе кроз мореуз. Мислим да би било који амерички председник био приморан да одговори на то и да отвори мореуз а то би, такође, могло да значи војну акцију против Ирана тако да покушај Ирана да затвори мореуз може значити рат“.

„У ситуацији смо у којој у суштини не постоји комуникација између иранске и америчке владе“, изјавио је Трито Парси, председник националног иранско-америчког савета за CNN у понедељак (3. јануара) након извештаја у којем је саопштено да су иранске војне снаге потврдиле присуство хиликоптера са Запада у близини мореуза. “То је веома забрињавајуће“.

Високи амерички званичник администрације, који је хтео да остане анониман, рекао је за CNN: „Посвећени смо безбедности залива већ деценијама тако да не би требало да представља изненађење било шта да урадимо како би осигурали да мореуз остане отворен“.

Америчка Пета флота саопштила је да неће дозволити било какво ометање саобраћаја у Хормушком мореузу, након што је Иран запретио да ће блокирати нафтне танкере који плове овом стратешком рутом, јавила је Слободна Европа.

Мореуз Хормуз је веза између Оманског залива на југоистоку и Персијског залива. На северној обали је Иран а на јужној обали су Уједињени Арапски Емирати и полуострво Мусандам. У свом најужем делу мореуз је дужине 54 километара. То је једини пролаз на мору до отвореног океана за велике извознице нафте Персијског залива. Просечно, око 13 танкера који преносе око 15,5 милиона барела сирове нафте пролазе свакодневно кроз мореуз. Ово представља 33 одсто поморске нафтне испоруке у свету и 17 одсто свих нафтних испорука у 2009. години, наводи Википедија. Бродови који се крећу кроз мореуз прате шему раздвајања саобраћаја која раздваја улазни од излазног саобраћаја како би се смањио ризик од судара.Саобраћајна трака је око 10 километара широка, укључујући две саобраћајне траке од по три километара – једне улазне и друге излазне – а које су одвојене раздвојним средњом траком ширине од три километара.

Мореуз је од великог стратешког значаја јер већи део извоза сирове нафте из Саудијске Арабије, Ирана, Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), Кувајта и Ирака – и течног прородног гаса (LNG) из Катара – мора да прође кроз морски пролаз између Омана и Ирана који спаја Омански са Персијским заливом и даље са Индијским океаном.

Према саопштењу америчке Агенције за енергетско информисање, око трећине нафте која је транспортована морем широм света пролази кроз овај мореуз дуг око 34 миље. Затварање мореуза било би катастофално за светску економију и изазвало би повећање цене нафте, наводи CNN.

Ако се не пронађе решење или непријатељства избију, Међународна агенција за енергетику мораће да натера своје чланице да покушају да надокнаде мањак ослобађајући залихе из својих резерви.

Нема пуно алтернатива за Хормушком мореуз. Ирак може да оствари своју производњу преко Медитерана кроз цевовод који прелази преко Турске аи нови Абу Даби цевовод почиње да се гради и почетком ове године почеће са транспортом са капацитетом од милион барела у поређењу са око 18 милиона барела који се транспортују кроз мореуз Хормуз. Међутим, недавни чланак из Mashreq News-а, који је близак са иранским војним круговима, истакао је да се нови нафтовод налази „у оквиру домета иранских ракета“, преноси Дејли телеграф.

Цене

Цене су на почетку порасле а онда пале. Али могућност за настајање сукоба наставља да чини тржиште нервозним, процењују амерички аналитичари.

„Ако дође до затварања Хормуз, скоро сви са Истока и Запада биће у невољи. То би пореметило велики део светске испоруке нафте и гаса у време када су многе економије у свету веома крхке и не би успеле да „преживе“ озбиљан нафти шок „, сматра Рои Јордан који нуди много суморније прогнозе.

Сирова нафта типа Брент порасла је за 3,74 $ на 111,12 а Јордан је упозорио да, ако претња Ирана буде испуњена, „доћи ће до моменталног повећања цене – какво смо видели 2008. године када је цена достигла 147 $ и дефинитивно би сада могла да достигне тај ниво а чак и виши „.

Након рата Иом Кипур 1974. године и иранског, сопственог, ембарга на извоз нафте земљама које су подржавале Израел, цене нафте повећале су се за 400 одсто за шест месеци, подсећа Јордан.

Америчке санкције и могућност нових ЕУ санкција овог месеца изгледа да имају утицај на способност Ирана да пронађе купце за своју нафту по глобаном ценама. Кина, која је највећи купац иранске нафте, је смањила куповину у јануару за више од половине у односу на ниво из 2011. године, наводи Ројтерс. Већина нафте која се испоручује кроз мореуз иде у Кину. Кина, ирански купац број један, увози 10 одсто нафте за своје потребе из Ирана.

Ако се „затегнути“ дани снабдевања из 1970-их понове, упозорава лондонски Дејли телеграф, владе – укључујући Велику Британију – мораће да спроведу строгу штедњу – да само амбулантна и полицијска возила имају приступ нафти …

vaseljenska