Црнa Горa

[Bean]

TitleBox

Ђукановић: Желе ми судбину Гадафија
11. 12. 2011 21:39 | Танјуг

Мило Ђукановић (Фото: Новости)

Подгорица – Лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић оптужио је невладине организације, опозицију и поједине медије да од њега праве мету, покушавајући да га сатанизују и представе као главног кривца за све што је у Црној Гори лоше, пише подгорички „Дан“.

Ђукановић је казао да је „златно завршити као Санадер, при томе што појединци у Црној Гори желе да доживим судбину Гадафија“.

„Погледајте само дневне новине“ Дан „или“ Вијести „, и шта све опозиција говори о мени и какве увреде и квалифкација они мени упућују. Не мислим да сам претерао, посебно не да сам био преоштар у односу на оне који саопштавају неке најгнусније оптужбе на мој рачун „, казао је Ђукановић на конференцији за новинаре на Цетињу.

Он је после седнице Савета ДПС-а новинарима признао да су његове изјаве оштре, али да су засноване на чињеницама, као и да ће их ублажити уколико престану они који саопштавају „гнусне оптужбе“ на његов рачун.

Ђукановић је казао да ДПС није променио став по питању цркве, и сматра да Митрополија црногорско-приморска треба да се одвоји од Српске православне цркве.

„Време ће показати да смо били у праву, а да су они који су нас критиковали били вођени ситним политичким интересима“, навео је он.

vaseljenska
 
Nije jos vrijeme...ne jos 

[free2020]

TitleBox

U Pljevljima nepoželjna crnogorska zastava

Beta - 11.12.2011 16:38

PODGORICA - Ceremonija obilježavanja 70. godišnjice Pljevaljske bitke u Pljevljima imala je elemente krupnog političkog incidenta, jer na spomeniku učesnicima te bitke nije bila istaknuta državna zastava Crne Gore.

Prema današnjim saznanjima agencije Beta iz više sasvim pouzdanih izvora, predsjednik Crne Gore Filip Vujanović - koji je govorio na svečanosti, posvećenoj Pljevaljskoj bici, održanoj 1. decembra - čekao je u gradu dok nije postavljena državna zastava.

Vojska Crne Gore je iz istog razloga bila zaprijetila da će sa ceremonije povući svoj vod ako ne bude postavljena crnogorska državna zastava.

Nakon izvjesnog odgađanja početka ceremonije, zastava je postavljena, ali tako što su predstavnci Lovćenskog partizanskog odreda koji je učestvovao u Pljevaljskoj bici 1. decembra 1941. godine, a koji su došli na ceremoniju u Pljevlja, pozajmili državnu zastavu koju su bili donijeli.

Organizatori proslave godišnjice Pljevaljske bitke su, prema raspoloživim informacijama, rekli da nemaju državnu zastavu Crne Gore.

Zatim su se pravdali i navodno time da je u noći uoči proslave sa jednog jarbola skinuta čelična sajla kojom se kači zastava.

Tako je, u prvi mah, na spomeniku učesnicima Pljevaljske bitke bila istaknuta samo trobojka, sa petokrakom, državna zastava bivše SFR Jugoslavije.

U Pljevljima je, na zgradi Skupštine opštine, državna zastava Crne Gore istaknuta tek pošto je za gradonačelnika izabran predstavnik vladajuće Demokratske partije socijalista Filip Vuković.

Njega je u septembru ove godine zamijenio član opozicione Socijalističke narodne partije Miloje Pupović.

Pored Pljevalja, još u nekim opštinama Crne Gore, državni simboli Crne Gore se ne koriste dosljedno.

U tom pogledu, najtvrdokornija je opština Plužine.

Predsjednik Crne Gore Filip Vujanović redovno prisustvuje sjednicama opštinskih skupština, povodom dana opština, pa i u slučajevima kada se na nekim od tih skupova ne svira državna himna.

Državne simbole Crne Gore bojkotuje, čak, i jedan broj opozicionih poslanika, koji, recimo, ne ustaju ni kada se državna himna svira u samom parlamentu.
http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/U-Pljevljima-nepozeljna-crnogorska-zastava-118878.html

Još uvijek su živi Srbi u Crnoj Gori.

[Bean]

TitleBox

PODGORICA 14. 12. 2011

PRESS CRNA GORA

Intervju Miroslav Lazanski, vojni analitiČar - O NATO savezu, „mirovnim misijama"Libiji, Kosovu
Njegoš se sad prevrće u grobu

Ubice - Ako ubijate iz zadovoljstva onda ste patološki tip, ako ubijate zbog para onda ste plaćenik, ako ubijate i zbog jednog i zbog drugog onda ste najvjerovatnije vojnik NATO-a u Avganistanu. Nadam se da crnogorski vojnici još nisu postigli taj stepen savršenstva
- Dnevni list Press u saradnji sa Gradskom knjižarom u Podgorici organizuje veče sa Miroslavom Lazanskim. Urednik Pressa za Crnu Goru Marko Milačić sa Lazanskim će govoriti o NATO-u, spoljnoj politici, vojsci... Subota, 17. 12. u 21 sat - Gradska knjižara
Crnogorski premijer Igor Lukšić nedavno je, imajući u vidu pristupanje NATO savezu, poručio: „Treba da shvatimo da neke odluke dobre za zemlju moramo donijeti čak iako ih većina građana ne razumije." Rečenica koja na najbolji mogući način, bolje nego bilo koja druga, otkriva koliko demokratije ima na našem evroatlantskom putu. Nema je. To je i jedan od razloga zbog čega pričam sa Miroslavom Lazanskim, beogradskim novinarom i vrsnim vojnim analitičarem.

Ako postoji neko ko je pozvan da govori o vojnim temama, NATO savezu i međunarodnoj politici, onda je to Lazanski. Izvještavao je iz ratova u Avganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanu, Jemenu, Libiji... Intervjuisao dva vrhovna komandanta NATO saveza, tri maršala SSSR-a, šefove KGB-a, nebrojeno ministara odbrane i načelnika generalštabova.

Pričam sa njim o NATO savezu, Crnoj Gori, mirovnim misijama i Lukšićevoj izjavi, o SAD i neoimperijalizmu, o Rusiji i Kosovu, Muameru Gadafiju i nafti. Najkraće - o svijetu danas gledano kroz prizmu interesa i vojske.

Čemu služi NATO danas?

- NATO je danas multinacionalna kompanija sa većinskim američkim, borbenim kapitalom, koja služi za ostvarivanje ekonomskih interesa zapadnog svijeta, prije svega za dominaciju neoliberalnog kapitalizma. To se sve stimuliše i postiže kroz američki, britanski, njemački, francuski i italijanski vojnoindustrijski kompleks, kroz spregu Pentagona i vojnog lobija u Kongresu, preko penzionisanih američkih oficira u lobi kompanijama, ali i u kompanijama koje proizvode naoružanje i vojnu opremu. Niti jedna vojna intervencija SAD i NATO u zadnjih 20 godina nije izvedena iz moralnih pobuda i zbog demokratskih načela, sve su imale debelu lukrativnu pozadinu.

Da li je NATO organizacija sa neoimperijalističkim težnjama?

- Naravno, to pišu i neki američki novinari danas. Ono što zvaničnici američke politike pokušavaju da najenergičnije demantuju jesu upravo ocjene da je Amerika danas novo Rimsko carstvo, a da su komandanti Južne komande, Sjeverne komande, Centralne komande, Afričke komande, Evropske komande i Pacifičke komande oružanih snaga SAD, zapravo, prokonzuli poput nekadašnjih rimskih prokonzula širom svijeta. Jer sve te američke vojne komande pokrivaju skoro cijelu planetu Zemlju, osim Kine, Rusije i Indije. I one su odgovorne Vašingtonu za sva zbivanja u svojoj teritorijalnoj nadležnosti.

Često od onih koji zagovaraju pristupanje toj vojnopolitičkoj alijansi možemo čuti da u njoj važi pravilo jednakosti prilikom donošenja odluka. Kako stoje stvari u stvarnosti? Da li može glas jedne Crne Gore biti isti kao, recimo, Francuske, da ne kažem SAD?

- To vam je kao da očekujete da Zeta pobijedi u fudbalu Barselonu na njenom terenu. Teoretski to je moguće, ali u praksi nije. Glas Crne Gore u NATO ne može biti jednak glasu ni Luksemburga, jer je ta mala zemlja ušla u NATO mnogo godina prije Crne Gore. Ja se pitam na osnovu čega bi to Crna Gora imala jednakopravan glas sa nekim drugim državama kada i mnogo veće i ekonomski i vojno snažnije zemlje unutar NATO-a to nemaju. Oni koji vam u Crnoj Gori pričaju bajke o nekakvoj jednakosti unutar NATO-a ili su politički naivci ili politički podlaci. A i jedni i drugi sve to rade za debele pare.

Nedavno smo imali priliku da čujemo veoma oštru retoriku Dmitrija Medvedeva o relacijama sa Vašingtonom. Kakvi su trenutno odnosi u trouglu - NATO, Rusija, SAD?

- Odnosi su u fazi zahlađenja, prije svega zbog namjere SAD da izgrade antiraketni štit u Poljskoj i u Rumuniji, što je u Moskvi dočekano kao direktna prijetnja ruskoj bezbjednosti. Sada su na to došle i ove demonstracije u Rusiji povodom rezultata izbora i imaćemo novi stepen hlađenja rusko-zapadnih odnosa.

Kako se NATO pokazao do sada? Kosovo, Avganistan, Libija... Šta smo mogli zaključiti o toj organizaciji na osnovu svih tih pohoda?

- Goli ekonomski i strategijski interes Zapada diktirao je sve te vojne intervencije i ratove. Interes je osnovni pokretač svake politike.

Što misliš, koji je bio interes da NATO uđe na Kosovo?

Razmeštaj vojnih efektiva iz centralne Evrope na jugoistok Evrope, postepeno opkoljavanje Rusije iz pravca juga i jugoistoka, odbacivanje Rusije iz regiona Sredozemlja, kontrola budućih naftovoda u ovom dijelu Evrope, rudna bogatstva Kosova.

Koji su razlozi NATO intervencije u Avganistanu?

- Opkoljavanje i Kine i Rusije. Kroz Avganistan je trebalo da ide veliki naftovod do Indijskog okeana. U američkoj naftnoj kompaniji koja je neuspješno pregovarala sa talibanima oko trase tog naftovoda svoje akcije imaju Kondoliza Rajs, Bušova porodica i još neki bivši američki velikodostojnici. Avganistan je važan i strategijski, jer iz njega možete da kontrolišete zapadni dio Kine, gdje živi muslimansko stanovništvo, blizu su vam Indija, Pakistan, Iran, Persijski zaliv i nafta, Sibir i nafta, Kaspijsko more i nafta. Nisu uzalud u Avganistanu ratovale imperije, od engleske do sovjetske, od Džingis-kana i Aleksandra Velikog, do američkih generala danas.

Bio si u Libiji nekoliko puta tokom rata. Sve u svemu, zašto se Muameru Gadafiju dogodio rat?

- Nije čitao zapadne novine, a odjednom je pomislio da pare od nafte treba većinski da ostanu u Libiji.

Kako NATO gleda na naš region?

- Kao na divljake brđane koje treba još dugo kontrolisati, jer bi se odmah međusobno pomlatili. Kao na jeftinu radnu snagu i kao na dobrodošlo svježe topovsko meso.

Koliko je Crna Gora atraktivna za buduće planove NATO saveza? Boka Kotorska?

- To vi sebi laskate da ste atraktivni za NATO. Sa čim, pobogu? Sa 40 vojnika u Avganistanu? Da nećete možda da opkoljavate Rusiju ili eventualno Sjevernu Koreju? Koje vi poslove možete da obavljate za NATO? Čuvari magacina i skladišta, eventualno kao pomoćna policija na aerodromu u Džalalabadu, ili što bi rekli u Jalalabadu. Znate, oni tamo kada padne mrak jalalaču. Bio sam tamo i lično se uvjerio. Ili da spasavate utopljenike na južnom Jadranu, ili da na moru presrećete imigrante, jer je to sada za Italijane prljav posao. A Boka Kotorska, pa samo neka počnu da vam uplovljavaju ratni brodovi NATO-a. Zaboravite odmah na turizam, ko je lud da ljetuje pored, recimo, 4.000 mornara sa američkog nosača aviona koji nije uplovio u neku luku već tri mjeseca? Odmah otvorite javne kuće, drugi izlaz iz te situacije ja ne vidim. Vi za NATO predstavljate samo jednu sivu, još nepopunjenu zonu na geografskoj karti Balkana. Ništa ih ne košta da vas prime da bi se ta siva rupa popunila, ali ne živite u iluzijama da ste im nešto jako važni. Da budem precizniji, to vrijedi za sve države bivše Jugoslavije, od Triglava do Vardara...

Kako ti zvuči kovanica mirovne misije? Da li je stvarno riječ o mirovnim misijama?

- Ta kovanica je običan eufemizam, radi se o borbenim misijama gdje se puca i gdje se gine. Ali političari vole takve izraze, jer kada stigne mrtvački sanduk onda objasni ti to porodici. Mediji u Njemačkoj imali su ove godine mnogo priloga u kojima su njemački političari prozivani zbog izraza „mirovna misija". Njemci su rekli da je riječ o borbenim misijama.

Kao opravdanje za slanje vojnika u mirovne misije, barem u Crnoj Gori, jedan od osnovnih izgovora bio je da vojnici idu na dobrovoljnoj osnovi. Šta misliš o tome?

- Dobrovoljno idu, ali se ta dobrovoljnost dobro stimuliše i to nije slučaj samo u Crnoj Gori, ima toga i u armijama drugih država. Naravno, ko hoće da zbog stana i bolje plate dobije metak u planinama Avganistana, to je njegov izbor, njegovo pravo. No, hajde da se upitamo da nema tih stimulacija, ko bi išao u Avganistan? Drugim riječima, ako ubijate iz zadovoljstva onda ste patološki tip, ako ubijate zbog para onda ste plaćenik, ako ubijate i zbog jednog i zbog drugog, onda ste najvjerojatnije vojnik NATO-a u Avganistanu. Nadam se da crnogorski vojnici još nisu postigli taj stepen savršenstva. Jer, Sava Kovačević već se okreće u grobu. Njegoša da i ne spominjemo.

Koliko je bezbjedna zona gdje se nalaze crnogorski vojnici - Mazari Šarif, na sjeveru Avganistana?

- Bio sam tamo nekoliko puta, u Mazari Šarifu je čuvena Plava džamija, jedna od najljepših u svijetu. U okolini ima spomenika helenske kulture, tu je prošao Aleksandar Veliki. Mazari Šarif ima i veliki vojni aerodrom, to je zona gdje talibani nikada nisu ni imali, a nemaju ni danas svoja uporišta, to je područje avganistanskih Uzbeka. To je područje pristalica generala Dostuma. Kao takvo relativno je sigurnija zona od ostalih dijelova Avganistana.

Premijer Igor Lukšić je nedavno dao jednu veoma indikativnu izjavu koja se u sličnim oblicima često koristi za indoktrinaciju NATO propagandom. Kazao je: „Treba da shvatimo da neke odluke dobre za zemlju moramo donijeti čak iako ih većina građana ne razumije." Koji je tvoj komentar na to?

- Znači - narod je glup, a samo je elita pametna, odnosno, premijer je najpametniji. Ma bravo, kako se toga nismo svi još mnogo ranije dosjetili. Pa da ukinemo izbore, šta će nam izbori, samo razbacujemo pare. Čerčil je jednom rekao da svaki narod ima vladu kakvu zaslužuje. To je moj komentar na ovu izjavu.

Koja je alternativa za malu zemlju kao što je Crna Gora? Da li je to prednost ili nedostatak kada govorimo o bezbjednosnim alternativama?

- Narod na referendumu treba da kaže šta hoće, hoćete li u NATO ili ćete status Monaka, Lihtenštajna, Andore, ili Finske i Austrije. Kada saznate stav naroda, onda pristupite razradi modela svoje bezbjednosti: mala nacionalna garda, obalska služba spasavanja, nešto jača policija, normalna kontrola granice i akvatorije, saradnja sa susednim zemljama... 

Press
 
Miroslav Lazanski je ok lik 

[free2020]

TitleBox

Metalna konstrukcija sa četiri ocila iznad Risana



Srna - 12.01.2012 09:12

RISAN - Na arheološkom nalazištu Gradina, iznad Risana u Crnoj Gori, postavljena je metalna konstrukcija sa četiri ocila, koja svijetli i noću pomoću agregata.

Zoran Vučinović, načelnik kotorske Komunalne policije, rekao je da su, postupajući prema prijavi više građana Risna, izašli na lice mjesta i uvjerili se da je na vrlo nepristupačnom terenu postavljena metalna konstrukcija osvijetljena agregatom donesenim za tu svrhu.

Vučinović je istakao da na javnoj površini nije dozvoljeno postavljanje ni konstrukcija ni simbola bez saglasnosti nadležnog organa.

Prema njegovim riječima, pripadnici Komunalne policije izvršili su inspekcijski nadzor te su jednog od organizatora nošenja i postavljanja konstrukcije upozorili da nije dozvoljno postavljanje bilo kakvih simbola na javnoj površini bez odobrenja i saglasnosti nadležnih državnih organa.

Vučenović je  naveo da je problem na tom prostoru prisutan već više godina i da nije riječ o hrišćanskoj simbolici, niti vjerskim obilježjima, "pogotovo ako uznemiravaju dio javnosti".

"Sve je veoma dobro organizovano jer je tu prisutan i agregat, a kompletna konstrukcija veoma dobro odrađena. Imamo podatke da su u osvjetljavanju tog dijela, te skalamerije učestvovali i neki radnici iz kotorske `Elektrodistribucije`", rekao je Vučinović.

NN

Ustašama i montenigersima iz Kotora smeta isticanje srpskih simbola na Badnji dan?

TitleBox

Drzava koja je utemeljena na kriminalu i patoloskoj mrznji prema jednom narodu a ciji je ideolog bivsi profesor Srednje tehnicke skole(cak ni gimnazije) nema buducnost jer su joj temelji truli.Barem ne ovakva.

[Bean]

TitleBox

Викиликс: Црна Гора криминална држава

Остин – У интерним смерницама америчке обавештајне компаније „Стратфор“ Црна Гора је у лето 2009. била означена као земља којом управља организовани криминал. У документу објављеном на сајту „Викиликса“, у одељку о безбедности на Балкану, аналитичарима „Стратфора“ сугерише се да „пажљиво треба да мотре на организовани криминал“ и још:

- Земље на које посебно треба обратити пажњу су Хрватска (висока активност ОК – организованог криминала), Македонија, Црна Гора (цела земља је ОК, укључујући и владу), Босна (веома висок „продор“ ОК, са двоструко важним руским везама) и Албанија/Косово (пажљив надзор активности албанске мафије).

У делу о политичким питањима, пут Црне Горе ка Европској унији се оцењује као „интересантан“:

- Желимо да знамо шта ОК (организовани криминал)/влада ради и до које мере су спремни да ограниче активности ОК које управљају владом – наводи се у смерницама, издатим јула 2009. године.

Србија у овом документу није поменута међу земљама са значајном активношћу организованог криминала, али јесте у пасусу о „порасту нео-нацистичког насиља“ – према Мађарима у Војводини. У истом одељку, наведено је и насиље над Србима и Ромима у Хрватској, као и над муслиманима у Бугарској.

За Србе на северу окупираних територија пише се да могу да „успламте у свако доба“ – као и шиптари у „прешевској долини“ и Муслимани у Санџаку.

Међу политичким питањима, најважније је аутор документа назначио као „Босна, Босна, Босна“. Било каква подела у муслиманско-хрватској федерацији и радикализација у Републици Српској поменути су као теме за „присмотру“.

О политици у Србији:

- Унутрашња политика је веома збуњујућа, али желимо да смо у току свега што се тамо збива. Промене могу да индикују нове савезе и слично.

Опсесија – Русија

Аналитичари „Стратфора“ добили су задатак да посебно мотре на активности Русије на Балкану:

- Морамо „држати на оку“ све руске куповине енергетских компанија у региону; када Руси дају зајмове региону; на све посете руских лидера /политичара/ бизнисмена региону. Руско-српски односи су нарочито значајни за праћење. Не занима ме ако две земље играју пријатељску фудбалску утакмицу, и о томе морамо знати – пише аутор документа.

vaseljenska

[Bean]

TitleBox

Да ли је почела црногорска „наранџаста револуција“


Око 20.000 становника Црне Горе – према речима организатора – Црне Горе изашло је у недељу 18. марта на улице главног града на протест против актуелне владе. Главни слоган који се могао чути готово целог дана био је – „Вријеме је!“

Један од главних разлога због којих је организован велики протест је ванредно раширена корупција – једна од централних бољки свих бивших република СФРЈ. Али тренутна економска стагнација и јаз између богатих и сиромашних сигурно су допринели масовном изласку становника Црне Горе на улице.

Био је то један од највећих антивладиних протеста у Црној Гори – радници, студенти и остали грађани дошли су из више места како би учествовали на великом протесту. „Лопови, лопови, доста је било!“, узвикивали су демонстранти на централном градском тргу.

Протесте су покренуле бројне студентске, радничке и друге организације а један од централних захтева била је ревизија контроверзне приватизације и преиспитивање масовног богаћења појединаца у том процесу. Демонстранти тврде да је време да бројни политичари најзад одговарају због својих криминалних радњи.

У Подгорици су се окупиле различите групе – између осталих још једном су се укључили студенти који траже „слободне факултете“ и бесплатно школовање. Уз Студентску унију, као једног од организатора протеста, од почетка су били присутни и студенти Филозофског факултета и Факултета политичких наука.

Званична политика Црне Горе готово да је идентична са свим осталим у земљама бивше Југославије. Владајућа структура има јасно одређене циљеве – улазак у ЕУ и НАТО (Црна Гора је кандидат за улазак у оба савеза). Другим речима, Црна Гора се такође налази на „једином“ путу према будућности, барем ако је веровати политичким структурама.

Црна Гора, као и добар део Европе, има проблем са глобалном економском кризом и слабљењем економије после периода релативно брзог раста из 2000-тих. О општем стању у Црној Гори није потребна посебна анализа. Довољно је само поменути да је Црну Гору задесила идентична економско-политичка судбина као и све друге земље бивше Југославије. Капитализам је сурови систем базиран на згртању богатства, тј. капитала и, уз тај централни мотив, све друге компоненте системски су занемарене. Ипак, важно је истаћи да Црна Гора, Хрватска, Србија и друге земље бивше СФРЈ нису добиле чак нити то – систем који је регионално наметнут 90-их требало би назвати правим именом. Ради се о клептокапитализму – комбинацији капитализма и гангстерске клептократије.

Масовни протест у Подгорици проговорио је против тих елита које су постале системски део државне номенклатуре. Такав израз је добар, снажан и у себи носи важну поруку око које се бар 99 одсто народа може ујединити.

Али, иако је протест окупио разне групе, ипак је важно приметити да је једну од главних речи, бар ако је судити према написима црногорских медија, води организација МАНС. Листањем црногорских извора види се да је истакнути перформанс на протесту имала челница МАНС Вања Ћаловић (на слици), која је поручила грађанима да „почну одбројавање“ и да је „одзвонило организованом криминалу“.

„Подигните сатове увис, ово је тренутак кад је одзвонило организованом криминалу у Црној Гори. Бићемо ту да се боримо заједно за нашу децу, за будућност, за Црну Гору“, рекла је Ћаловићева пред окупљеним демонстрантима. Портал „Вијести“ преноси да су присутни скандирали „Вања, Вања“, после најаве да ће им се обратити директорка МАНС.

Осмишљени слогани („Вријеме је!“), затим сензационалистичка кореографија („Подигните сатове увис!“) и персонализована кампања („Вања, Вања!“) имају дословно све елементе контроверзних „наранџастих“ покрета. Следећу констатацију важно је заокружити на правилан начин – изузетно је важно упутити критику таквој врсти протеста и притом с највећим опрезом пазити да та иста критика не би била протумачена као подршка црногорским елитима, на које је народ Црне Горе очито темељно и с разлогом огорчен.

Оно што се догађа у Црној Гори није и не сме да се гледа кроз црно-белу парадигму, ситуација је сложенија од тога.

Кренимо зато корак по корак, почнимо са већ поменутом невладином организацијом МАНС. На службеним странама (www.манс.цо.ме) организација се описује на следећи начин: „МАНС је невладина организација која је посвећена одрживом развоју Црне Горе кроз борбу против корупције; повећање јавности и одговорности рада власти која ради у складу са потребама грађана; и стимулише грађане да самостално остварују своја права.“

Један од главних циљева је „смањити простор за дјеловање организираног криминала“. Притом су остварени следећи циљеви:

– Откривено више конкретних случајева организованог криминала на високом нивоу;

– Постоји више истрага и судских поступака за случајеве организованог криминала на високом нивоу;

– Унапређени закони и политике смањују простор за легализацију имовине стечене криминалом.

Ако је наша претпоставка у клептокапитализму у Црној Гору тачна, аналазирати криминал у тој земљи није претежак задатак. Из те перспективе МАНС има све предиспозиције да се наметне као „аутентичана“ лидер народног покрета. Ипак, тешко је очекивати да ће то бити тако. Покрет? Да! Аутентичан? Тешко!

У ту сврху нужно је посветити тренутак анализи појединих донатора МАНС који су јавно истакнути на њиховим странама. Наравно, нигде не пише да је то правило, али претпоставићемо да је следећа теза прилично тачна – донатори имају тенденцију да донирају организације сличних и/или комплементарних политичких и економско-социјалних идеологија.

Ово је листа неких донатора невладине организације МАНС:

– Европска комисија;

– Делегација Европске Уније за Црну Гору;

– Америчка амбасада;

– Британска амбасада;

– Немачка амбасада;

– Холандска амбасада;

– УН;

– Рокфелер Брадерс Фанд;

– Институт Отвореног друштва (Џорџ Сорош) итд.

Из ове листе упућенијем читаоцу биће одмах јасно које структуре моћи представљају наведени донатори. Зато можемо да констатујемо да се исте тенденције настоје преко МАНС, увести у масовне протесте у Црној Гори.

У једном од текстова о Румунији констатовали смо да је широм Европе, поготово на простору бившег социјалистичког блока, на снази један специфичан феномен – корупцију замењује стега. По свему судећи, то је и део ширег плана за Црну Гору. На таласу аутентичног народног незадовољства настоји се инсталирати сасвим нова политичка номенклатура у све органе власти. Идеалан резултат из те перспективе је про-ЕУ бирократска група која више подсећа на агенте оперативце него на политичаре.

Интерес крупног капитала постаје далеко важнији него интерес народа с једним важним изузетком – нова владајућа политичка класа много је темељнија у свом задатку. Другим речима, подобнија је про-ЕУ интересима од претходне, корупционашке афере више не избијају толико често, ствара се привид нормализације, док је експлоатација од крупног капитала далеко компактнија и темељнија.

Зашто, на пример, ЕУ префира стегу наспрам корупције – да ли је то зато што се брину о нашем економском и менталном здрављу? Нипошто, корупција представља блокаду према интересима које желе само за себе. Хрватска је можда и идеалан огледни пример за процес – корупцију замењује стега. Народ, сит свеопште корупције, са одушевљењем је прихватио стегу.

Та стега ће на крају бити далеко погубнија и катастрофалнија јер блиска будућност нам доноси само одрицања, сечења трошкова, стезање каиша, резове и континуирано опадање животног стандарда.

Значи ли то да је номенклатура корупције била бољи избор? Нипошто, овде се не говори о мањем или већем злу, већ искључиво о два зла. Навијати за једну опцију наспрам друге није „грађанска демократска дужност“, како нам се говори у последње две деценије, већ темељно неразумевање основа модерне политике.

Значи ли то да нам ипак преостаје да бирамо између само та два избора? Још једном – нипошто. Илузија о „само два избора“ је само илузија. Постоји низ других решења, али сва позитивна решења имају једно заједничко – повећање радничке аутономије.

На који начин би радници – апсолутна већина сваке државе – требало да пређу из пасивног у активно стање није централна тема овог текста, али та мисао може да послужи као порука црногорским демонстрантима – борите се против корупције, али и против стеге. На протестима су већ виђене бројне радничке организације, оне морају да повећају иницијативу и присуство на окупљањима. Најгори могући избор је наивно кренути путем сензационалистичких обећања која се нуде без покрића.

Вратимо се на тренутак организацији МАНС. Политички програм и тенденције нису објављене јавно, али верујемо да можемо донети неколико конкретних претпоставки. Организације ове врсте имају често само један циљ – да мотивишу народни гнев да завапи за „сигурном будућношћу“ под окриљем ЕУ и НАТО. Тај идентичан процес проведен је широм Источне Европе, и то са великим успехом.

Ипак, важно је рећи и ово – та „сигурна будућност“ није ништа до обична фарса – поменути међународни савези немају никакве амбиције да доведу просперитет на ове просторе. Они могу једино да обезбеде да до просперитета никад не дође. Наравно, осим просперитета за неколицину, док већина бива све сиромашнија. А то није просперитет – шта год статистичке табеле говориле, ради се искључиво о неправди.

Пре десетак година ЕУ је имала исти економски план за Источну Европу какав има данас. Али тад су те тенденције ипак биле слабије видљиве. У међувремену много тога се променило, некад благо ригидна ЕУ данас се већ претворила у економско-ауторитарну деспотију.

Земље попут Грчке и Италије већ су лишене демократског процеса, банкарско-финансијски међународни лоби већ је инсталисао своје људе у сам врх политичке структуре. Још једном имамо савршен пример корупције и стеге – корупција (Силвио Берлускони) замењена је стегом (Марио Монти).

Поставља се занимљиво питање – против које појаве се италијанско радништво могло организованије борити? Берлускони је дословно постао симбол корупције, али његова конкретна моћ била је „видљивија“ и, у складу с тим, отворенија за рушења на масовним демонстрацијама и сл.

Штавише, италијански радници су у неколико наврата својом масовношћу успешно спречили тадашњег премијера Берлускнија за уведе ригидне антирадничке законе.

Шта се догађа када на сцену ступа стега (Монти)? Сад већ говоримо о једном далеко вишем прилично недодирљиво, нивоу. Монти готово да и није премијер, он је баук који кружи над Италијом и у потпуности је имун на протесте и радничке акције. Пре свега зато што служи само као представник својих управитеља – ММФ, Светске Банке, Европске комисије и других светских финансијских елита.

Против „лоше власти“ постоје и адекватна средства борбе. Пре свега неколико месеци демонстранти су срушили власт у Румунији. Али још нико није открио адекватан начин за борбу против ММ и тих елита.

После формалног приступања у исте савезе (ЕУ, НАТО), сваки отпор постаје знатно тежи. Нећемо рећи узалудан, али ипак – знатно тежи. Погледајмо Грчку – сентимент против нових задуживања био је толико снажан да су дословно милиони изашли на улице, окупирали парламент, палили зграде широм Атине, алина крају је сав тај силни ангажман био узалудан. Грчка влада је пристала на нови „пакет помоћи“ јер Грчка, за разлику од Црне Горе, већ се налази дубоко унутар монолитне ЕУ и више нема простора за суверене одлуке. Другим речима, ако је у Бриселу и Берлину одлучено да Грчка мора да прими нови кредит, она ће га и примити.

Отпор је веома тежак јер, имајући у виду центре моћи у ЕУ (Брисел, Берлин), суверенитет Грчке се данас дословно „гази на даљину“.

Замислимо на тренутак да су Грци успели чистом силом да зауставе рад парламента. Да ли би то одложило прихватање новог кредита? Вероватно не јер „привремени грчки парламент у егзилу“ би се можда основао у Берлину и потпис би био стављен тамо.

И у Хрватској је постојао знатан отпор уласку у ЕУ, који је почетком ове године, пред референдум, био на врхунцу. Нажалост, смислено или не, у Хрватској су на себе анти-ЕУ сентимент преузеле најмаргиналније и често екстремно десничарске групе. Изворна левица је такође била против ЕУ, али због подобности медија њима није дат готово никакав простор. Анти-ЕУ сентимент никако не би смео да буде грађен на национализму. Хрватска је упала у ту клопку, али можда Црна Гора још увек има адекватан временски простор и довољно прогресивних снага, да се дистанцира од такве опције.

Радничко-левичарски анти-ЕУ израз је специфичан, и није тајна да интернационалисти сањају уједињену Европу већ више од сто година, али дефинитивно не овакву Европу. Актуелна ЕУ је у есенцији антирадничка и антиинтернационалистичка творевина која се, уз САД, све више окреће неоколонијализму и империјализму.

Чланство у таквој Унији не би смело да буде никакав престиж, већ срамота. ЕУ је својим ратним походима директно одговорна за хаос на северу и истоку Африке (Либија, Сомалија) и интензивно се намеће као највећи фактор дестабилизације цијелог Блиског Истока. Тај Блиски Исток далеко нам је ближи него што понекад мислимо и развој догађаја у тој регији могао би итекако имати утицаја на нашу свакодневицу у Европи.

Поједини политичари воле да истичу да је чланство у ЕУ део „културе“. Али, због поменутих и бројних других разлога, дичити се таквом „културом“ је врхунац лицемерја.

Могло би се рећи да се Црна Гора налази на својеврсној прекретници, док су Србија и Хрватска већ направила политичку транзицију из ауторитативних номенклатура у „префињену“ про-ЕУ елиту. Зато је данас за становника Црне Горе нужно, сада када су толике информације слободно доступне, да буде апсолутно информисан о организацији која га представља на улицама и који су њени коначни мотиви.

Сваки масовни протест који не истиче раднички карактер и конкретну радничку борбу – с тим да је нужно диференцирати радничке захтеве од прорадничких флоскула – није аутентичан протест и ниједној држави није донео просперитет, већ само преслагање центара моћи. Од тога радници немају ништа јер сасвим је небитно да ли их израбљује претежно домаћа или претежно страна владајућа класа.

Било би жалосно да Црна Гора оде на ту странпутицу сада, кад је борба против центара моћи израженија него што је била деценијама. Од САД, Чилеа до Пакистана – еруптирају аутентични протести и незадовољство, и у свакој од тих земаља, без изузетка демонстрантима се настоји подвалити лажни идеал, крива мисао водиља и јефтине пароле о слободи и бољитку.

Прозападни сензационализам (сетимо се на ком је таласу наранџаста револуција изведена у Србији – „политика мора бити секси“) има капацитет да у кратком року ангажује велике народне масе, често наметајући „цоол“ протесте као врхунску манипулацију целих народа, поготово младих људи.

Такве „револуције“ често пролазе само једном – пре свега због тога што се после њих народ више никад не може преварити на исти трик. Нажалост, тада бива већ касно. Наравно, то не значи да је претходна власт била имало боља – проблем није у томе, већ је у томе да се наранџастом револуцијом ефектно троши сав револуционарни капитал, који је акумулиран често и деценијама. Кад народ једном схвати да је одведен на још један криви пут, обично већ бива касно јер у међувремену наступа потпуна апатија, инерција и став „покушали смо, није нам помогло, још нам је горе“.

vaseljenska

[Bean]

TitleBox

Свети Сава избачен из црногорских уџбеника



Свети Сава неподобан за црногорске уџбенике (Фото: Вести)

Подгорица – Први српски просветитељ Свети Сава избачен је из уџбеника у Црној Гори, чиме је настављен тренд „прогона“ српских писаца и мислилаца из наставе, започет још 2004. године.

Из наставних програма избацују се знеменити српски писци, а на њихово место постављају се ствараоци из Дукљанске академије и Матице црногорске.

Професор никшићког универзитета Веселин Матовић који се са са још 26 колега противи „сечи“ српских писаца каже да је све урађено темељно и систематски.

„Критеријум није био квалитет писаца и књижевних дела, већ национални“, рекао је професор Матовић за лист Политика.

VASELJENSKA

[Bean]