Тужна прича о најмлађем хероју ВРС у отаџбинско-одбрамбеном рату 92-95

[bez_respekta]

Како чујем, становници Старчевице су покренули иницијативу да се додијели улица на Старчевици овом храбром борцу Војске Српске....Свака част за иницијативу!

Spomenka Gostića sahraniti u RS

S. MIŠLJENOVIĆ - S. PEŠEVIĆ | 11. decembar 2011. 10:54    | Komentara: 19

Reagovanje boraca na pisanje „Novosti“ o spomenku petnaestogodišnjaku sa Ozrena, koji je poginuo marta 1993. godine


Spomenka Gostića fotografisao je Tomislav Peternek na početku rata u BiH


BANJALUKA - Boračka organizacija RS pokrenuće inicijativu da se posmrtni ostaci Spomenka Gostića, mladog heroja otadžbinskog rata, sa planine Ozren, odnosno dela koji pripada Federaciji BiH, izmeste na teritoriju Srpske. Boračka organizacija reagovala je posle priče koju su „Novosti“ objavile o 14-godišnjem Spomenku Gostiću, koji je poginuo 20. marta 1993. godine u selu Jovići, na planini Ozren, kao pripadnik Vojske RS.

Pantelija Ćurguz, predsednik Boračke organizacije, kaže za „Novosti“ da posmrtni ostaci ovog mladog heroja moraju da budu sahranjeni na području RS uz sve vojne počasti.


- Angažovaćemo sve institucije RS. Planiramo da se obratimo predsedniku Dodiku, premijeru Džombiću i resornom minsitarstvu RS - poručuje Ćurguz.

TitleBox

PONUDA IZ PARIZA

SPOMENKA je na ratištu upoznao jedan Srbin koji je živeo u Francuskoj. Gledao ga je na nekom TV kanalu i došao iz Pariza sa namerom da ga odvede kući i - usvoji.
- Spomenko mi je pričao da je poziv odbio rečima: „Dok moja noga sa saborcima ne stupi u Maglaj ja ne idem odavde“. Francuzu se zahvalio na pozivu i životu u Parizu, a ovaj ga je častio sa dve šteke cigareta - priseća se razgovora sa Spomenkom Velibor Tripić.

Jedan od Spomenkovih vršnjaka sa Ozrena Velibor Tripić priseća se početka rata u BiH i svog nastradalog druga.

- Selo Jovići, u kojem je Spomenko živeo sa majkom, bilo je okruženo naseljima sa većinskim muslimanskim življem. Te 1992. godine rat je započeo i na ovom području. Spomenkova majka je umrla, a na početku ratnih sukoba Spomenko i ja se dobrovoljno prijavljujemo u srpsku vojsku i postajemo kuriri - priseća se Tripić.

Pod kišom granata ispaljenih na Joviće sa muslimanske strane u septembru 1992. godine gine Spomenkova baka i on ostaje sam.

- Jedinu zaštitu imao je u vojsci. Sa kurirskih zadataka „unapređuju“ ga u snadbevača hranom. Poverena su mu konjska kola, a zapovest je bila da razvozi hranu po dugoj odbrambenoj liniji prema Maglaju. Tako je Spomenko svakodnevno, pomoću dva konja, jurio od rova do rova. A onda se dogodila tragedije - uleteo je u minsko polje. Ginu konji, a Spomenko prolazi sa povredama. Čim se oporavio ponovo se stavio na raspolaganje vojsci. Bio je desna ruka komandantu odbrane. Zbog ofanzive muslimanskih snaga vojska i narod se povlače i Jovići su opusteli, ali Spomenko ostaje sa nekolicinom vojnika da brani selo, da se uspostavi linija i vrate izgubljeni položaji - seća se Tripić.

Posle smirivanja situacije na tom delu ratišta Spomenko ostaje sa vojnicima-tobdžijama. U martu 1993. od granate ispaljene sa muslimanske strane naš junak je smrtno ranjen. Tada je poginulo još pet srpskih boraca.

Spomenko Gostić je izdahnuo na brdu Visići, a sahranjen je kasnije sa svojim saborcima na seoskom groblju Jovići, koje pripada maglajskoj opštini. Danas se to selo graniči sa Bočinjom, za koju tvrde da je uporište vahabija.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:357139-Spomenka-Gostica-sahraniti-u-RS

[wolfman77]

Na Ozrenu brat do brata-Vuk sa Ozrena Spomenku Gostiću

[wolfman77]

NA OZRENU SU MALOG SLOBODANA ZVALI BOSKO BUHA!!!!!!

Zašto je zaboravljen dečak Spomenko Gostić, koji je u ratu poginuo na Ozrenu? Ko je sve zakazao u nebrizi prema dobitniku ordena zasluga za narod?
 
DA li znate gde se u Republici Srpskoj nalazi Osnovna škola „Spomenko Gostić“?
 
Odgovor na ovo kviz-pitanje je jednostavan i kratak: nigde. A možda bi bilo primereno da bar jedna ovakva ustanova bude „njegova“. Po Spomenku Gostiću ne nosi ime nijedna ulica u njegovom rodnom Doboju ili Banjaluci - mestima gde je pre i posle nesretnog rata u BiH izmenjeno na stotine imena ulica i naselja, ali se nadležni nikad nisu setili ovog dečaka koji je život, u 14. godini, ugradio u temelje Republike Srpske.
 
Ostale su samo zabrađena humka i medalja zasluga za narod, kojom je posthumno odlikovan ovaj mali borac, velikog i hrabrog srca.
 
Život Spomenka Gostića bio je kratak, surov i sa tragičnim krajem. Na tu biografiju podseća njegov brat od tetke Saša Malešić.
 
- Spomenko je rođen u Doboju 14. avgusta 1978, a pogunuo je 20. marta 1993. godine u selu Jovići, na planini Ozren. Bio je pripadnik Vojske RS - kaže Saša Malešić.
 
Spomenkov vršnjak i drugar Velibor Tripić priseća se početka rata u BiH:
 
- Početkom 1992. besneo je pravi rat. Selo Jovići, u kojem je Spomenko živeo sa majkom, bilo je okruženo naseljima sa većinskim muslimanskim življem. Nekada su bili dobri susedi, a onda ih je odjednom delila ratna linija. Majka mu je u međuvremenu umrla, a na početku ratnih sukoba Spomenko i ja se dobrovoljno prijavljujemo u srpsku vojsku i postajemo kuriri.
 
U septembru 1992, priseća se Velibor, pod kišom granata ispaljenih na Joviće sa muslimanske strane gine Spomenkova baka i on ostaje sam.
 
- Jedinu zaštitu imao je u vojsci. Sa kurirskih zadataka „unapređuju“ ga u snadbevača hranom. Poverena su mu konjska kola, a zapovest je bila da razvozi hranu po dugoj odbrambenoj liniji prema Maglaju. Tako je Spomenko svakodnevno, pomoću dva konja, jurio od rova do rova. A onda se dogodila tragedije - uleteo je u minsko polje. Ginu konji, a Spomenko prolazi sa povredama. Čim se oporavio ponovo se stavio na raspolaganje vojsci. Bio je desna ruka komadantu odbrane. Međutim, zbog ofanzive muslimanskih snaga vojska i narod se povlače i Jovići su opusteli, ali Spomenko ostaje sa nekolicinom vojnika da ga brani, da se uspostavi linija i vrate izgubljeni položaji - seća se Tripić.
 
Posle smirivanja situacije na tom delu ratišta Spomenko ostaje sa vojnicima - tobdžijama. U martu 1993, od granate ispaljene sa muslimanske strane, naš junak je smrtno ranjen. Tada je poginulo još pet srpskih vojnika.
 
Spomenko Gostić izdahnuo je na brdu Visići, a sahranjen je kasnije sa svojim saborcima na seoskom groblju Jovići, koje pripada maglajskoj opštini. Nažalost, danas to selo se graniči sa Bočinjom, za koju tvrde da je uporište vehabija.
 
Spomenko je među prvima svoju mladost ugradio u temelje Srpske i sigurno je zaslužio da njegov grob bude izmešten, da dostojno počiva u miru.
 
 
PONUDA IZ PARIZA

SPOMENKA je na ratištu upoznao jedan Srbin koji je živeo u Francuskoj. Gledao ga je na nekom TV kanalu i došao iz Pariza sa namerom da ga odvede kući i - usvoji.

- Spomenko mi je pričao da je poziv odbio rečima: „Dok moja noga sa saborcima ne stupi u Maglaj ja ne idem odavde“. Francuzu se zahvalio na pozivu i životu u Parizu, a ovaj ga je častio sa dve šteke cigareta - priseća se dijaloga sa Spomenkom Velibor Tripić.