Србија

[Bean]

TitleBox

Ројтерс: Србија купује борбене авионе
16. 12. 2011 19:59 | Срна

Сухој 30 - нови авион Војске Србије? (Фото: Вести)

Београд – Ваздухопловство Србије жели да купи између 12 и 16 авиона по цени од око милијарду евра, рекао је српски званичник из области одбране Ројтерсу.

„За набавку две ескадриле, система наоружања, делове и обуку биће потребно додатно позајмљивање, као и одобрење парламента“, рекао је неименовани званичник, преноси британска агенција.

Он је додао да је Србији потребно између 12 и 16 нових авиона како би обезбедила своје небо. Милијарда евра била би довољна. Војни буџет Србије чини око два одсто друштвеног бруто производа или око 1,15 милијарди евра 2011, и очекује се да ће слично бити иу буџету за наредну годину.

Извор не наводи како ће Србија обезбедити позајмицу и остати испод границе јавног дуга од 45 одсто друштвеног бруто производа иу склопу фискалних прописа који чине део стенд-бај аранжмана од милијарду евра са Међународним монетарним фондом (ММФ).

Српске борбене снаге тренутно укључују три авиона типа МИГ-29 и десетак застарелих авиона МИГ 21 који ће окончати службу до краја 2012. године.Војна авијација Србије има проблем застарелости и недостатак летелица већ више од две деценије.

Високи званичници одбране рекли су да земља разматра куповину руског „Сухоја“ Су-30, америчких Ф16 и Ф18, француског „рафала“, шведског „ЈАС Грипена“, кинеског „ЈФ-17″ или авион међународне производње „еврофајтер“. Београд треба да одлучи да ли ће купити авионе од земаља НАТО или савезника као што су Русија и Кина.

У интервјуу за лист „Одбрана“ командант авиоснага Србије генерал Ранко Живак рекао је да ће Министарство одбране позове стране произвођаче наредне године да изнесу понуде. Он је додао да ће Министарство финализовати планове куповине овог месеца.

vaseljenska
 

„Сухоја“ Су-30 
 

[Manitu_]

TitleBox

Ројтерс: Србија купује борбене авионе
16. 12. 2011 19:59 | Срна

Сухој 30 - нови авион Војске Србије? (Фото: Вести)

Београд – Ваздухопловство Србије жели да купи између 12 и 16 авиона по цени од око милијарду евра, рекао је српски званичник из области одбране Ројтерсу.

„За набавку две ескадриле, система наоружања, делове и обуку биће потребно додатно позајмљивање, као и одобрење парламента“, рекао је неименовани званичник, преноси британска агенција.

Он је додао да је Србији потребно између 12 и 16 нових авиона како би обезбедила своје небо. Милијарда евра била би довољна. Војни буџет Србије чини око два одсто друштвеног бруто производа или око 1,15 милијарди евра 2011, и очекује се да ће слично бити иу буџету за наредну годину.

Извор не наводи како ће Србија обезбедити позајмицу и остати испод границе јавног дуга од 45 одсто друштвеног бруто производа иу склопу фискалних прописа који чине део стенд-бај аранжмана од милијарду евра са Међународним монетарним фондом (ММФ).

Српске борбене снаге тренутно укључују три авиона типа МИГ-29 и десетак застарелих авиона МИГ 21 који ће окончати службу до краја 2012. године.Војна авијација Србије има проблем застарелости и недостатак летелица већ више од две деценије.

Високи званичници одбране рекли су да земља разматра куповину руског „Сухоја“ Су-30, америчких Ф16 и Ф18, француског „рафала“, шведског „ЈАС Грипена“, кинеског „ЈФ-17″ или авион међународне производње „еврофајтер“. Београд треба да одлучи да ли ће купити авионе од земаља НАТО или савезника као што су Русија и Кина.

У интервјуу за лист „Одбрана“ командант авиоснага Србије генерал Ранко Живак рекао је да ће Министарство одбране позове стране произвођаче наредне године да изнесу понуде. Он је додао да ће Министарство финализовати планове куповине овог месеца.

vaseljenska
 

„Сухоја“ Су-30 
 

Nema tu dileme,treba da se uzme ruska proizvodnja ,kakav Nato

[Залутало_прасе]

Nema tu dileme,treba da se uzme ruska proizvodnja ,kakav Nato

Ja vidim da i NATO članice koriste rusku tehniku - od Poljske, Slovačke itd. pa sve do Bugarske, Rumunije i Grčke! Čak i Ameri u Avganistanu koriste ruski Mi-8/17. Samo Rusi imaju takvu tehniku.

[miskotes]

To nindža :

Lično sumnjam da će šta biti od ovog posla, pa ko je lud da neprijatelju da moderne avione .
A žuti svakako jesu neprijatelji ruske federacije.

Il si, znaš već šta !

[free2020]

To nindža :

Lično sumnjam da će šta biti od ovog posla, pa ko je lud da neprijatelju da moderne avione .
A žuti svakako jesu neprijatelji ruske federacije.

Il si, znaš već šta !

Neće žuti još dugo...

Srpski narod se uvijek obračunavao sa izdajicama...

[Bean]

TitleBox

Како Срби да преживе империју
17. 12. 2011 14:19 | Приредио: Небојша Малић


Др Томас Флеминг, уредник часописа Хронике (Chronicles), однедавно има блог на сајту британског дневног листа Дејли Мејл. У изузетно занимљивом есеју од 12. децембра, осврће се на будућност Срба у околностима када Америчка Империја – која је последње две деценије диктирала догађаје на Балкану – мора да се бави сопственим проблемима.

Оригинал можете прочитати овде. Превод сам припремио уз велику помоћ колеге Вронског. Др Флеминг је врстан писац и није било нимало једноставно истовремено пренети и тон и право значење његових речи. Имајте на уму и да је текст писан за новине англоамеричког мејнстрима, тако да је потребна извесна доза читања између редова. Паметнима довољно, што би рекли стари Римљани.

Како преживети Америчку Империју

Водитељка Телевизијe Републике Српске поставила ми је исто питање које ми свакодневно постављају још откако сам стигао у Београд пре недељу дана: „Шта мислите какви су изгледи Србије да овога пута добије статус кандидата за ЕУ?“

Одговорио сам јој као што увек чиним: „Никакви“. После мање од сат времена, пророчанство се испунило: Хрватска Дa, Србија Не.

Не знам ко је уопште и очекивао да ће Србија остварити овај, наводно толико жељени резултат. Чак је и председник Србије, Борис Тадић – чија политичка будућност зависи (или би макар требало да зависи) од испуњења обећања да ће од Србије направити фини, узоран део Европе – знао шта предстоји, па се неколико недеља трудио да припреми терен.

Уосталом, Европска унија је брод који тоне, преоптерећен дуговима растрошних власти Грчке и Италије. Колико ће још немачки порески обвезници трпети Меркелову и њен поприлично скуп Drang nach Süden? У поређењу са неспособношћу и, да кажемо, нерегуларностима прозападног Тадићевог режима, Италија и Грчка су попут Швајцарске. Пријем такве једне владе би послао ЕУ право на дно – где јој је уосталом и место. (Иначе, исто то би могла да постигне и презадужена Хрватска, чији је пуни пријем управо прихваћен.)

Откуд Србима уопште жеља да се придруже том клубу? Немачка је била предводник разбијања бивше Југославије, а притом је, уз Аустрију, вековима сплеткарила у циљу задобијања контроле над Балканом. И док су за неморално бомбардовање српских цивила превасходно одговорне САД, ниједна чланица ЕУ није се посебно бунила.

Разлог за ову сулуду жељу је очигледан: Србија је деморалисана земља. Некада амерички миљеници у источној Европи, Срби су последње две деценије били мета сатанизације и потчињавања. Резултати су катастрофални: срце Србије (Косово) су отели насилни албански исламисти, Срби су етнички очишћени из Хрватске, а Црна Гора се вероломно одвојила – а све уз подршку и наговор баш САД и ЕУ. На делу је чак и сепаратистички покрет у Војводини, који помаже Мађарска. Никакво, дакле, чудо што Србе муче песимизам и апатија!

Најјаснији показатељ српског очаја је природни прираштај, који се у Србији налази испод минимума за обнову. Током разговора које сам водио са студентима и младим паровима, говорио сам да би требало да мање мисле на политику, а да се више баве озбиљним задатком живота. Чему брига због покварених политичара или мржње света? Срби су били покорени, потчињени и понижени под Турцима читавих 400 година, па су опет опстали и уздигли се почетком деветнаестог века. Сачували су своју приврженост православној цркви, хранили своје историјско памћење властитом народном поезијом, и били изузетно плодоносни и чврсти духом. Нису клонули чак ни током комунизма; колективизација пољопривреде је овде пропала, а Београд је представљао јарко светло у мрачном, суморном свету иза Гвоздене завесе. Али, оно што није пошло за руком комунизму, сада уништавају амерички конзумеризам и осионост.

Сажимам своје виђење у разговору са једним православним епископом: ако Срби изгубе своју веру, идентитет, и жељу за животом и репродукцијом, сва прича о политичкој будућности Балкана постаће неважна – јер Срба више неће ни бити. Уколико се, пак, врате својој традицији и поново почну да рађају децу, тада ће бити кадри да издрже сваки облик јарма који намеће америчка Империја и њени европски сателити.

Срби воле да се баве депресивном причом о светским проблемима, али ретко ће бити баш толико нерасположени да одбију ракију или да се не придруже започетој песми. У Србији нема маније величине, нити грандиозних амбиција за освајањем света чија пропаст би им уништила душу – за разлику, на пример, од Руса и Немаца. Верујем да би им требало веома мало да се опораве: патриотска власт, школски систем који није посвећен уништавању умoва и карактера деце, затим прилика да се добије пристојан посао.

Да би се видело колико је мало неопходно, довољно је отићи у Бања Луку. Контраст између Београда и Бања Луке није баш као ноћ и дан, него више налик на разлику између поноћи и свитања. Срби у Босни и Херцеговини имају већи природни прираштај, и, уз разумљиву нервозу, чини се да им је поуздање у будућност макар делимично веће.

Теоретски гледано, њихов обазриви оптимизам није нарочито оправдан. Део су савезне државе која укључује босанске Муслимане, који их отворено мрзе до сржи и без престанка кују планове за интеграцију Републике Српске (РС) у државу под муслиманском доминацијом. Београд и Нови Сад, истина, јесу бомбардовале САД, али то није ништа у поређењу са страхотама и зверствима на свим странама босанског грађанског рата.

Био сам у БиХ више пута, током и непосредно после рата. Километар за километром спаљених села подсетио ме на фотографије разарања Немачке после 2. светског рата. А ето, Бања Лука се развија. Стару српску цркву пристојно одржавају, а нови храм је прекрасан, да се тако изразим. Мање сам задивљен новим зградама владе, али оне су свеједно на част Босни.
Боде очи само једна од најружнијих католичких цркава на свету. Ово можда звучи невероватно, али говорим као католик који је видео много ружних богомоља широм света: ову цркву из цртаних филмова морате видети да бисте поверовали да постоји. Док нисам пришао довољно близу да схватим да се ради о цркви, личила ми је на луна-парк из 1950-их.

Зашто, дакле, Срби у Србији малодушни, а Срби у РС нису? Мислим да се бар делимично ради о разлици у величини и самосталности. РС мора да се носи са властима у Сарајеву и низом злурадих сметала званих Високи представник. Сваки нови Високи представник је шашавији од претходног, а служи само да би Србима понављао партијску линију САД, ЕУ и УН: „Заборавите на Дејтон и све потписано. Сарађујте с нама како бисмо направили од БиХ јединствену, мултиетничку секуларну државу коју ће контролисати потомци муслимана који су вас вeковима угњетавалаи и пљачкали“.

Ко зна шта ће на крају бити са РС или са Србијом? Ових дана су се САД и ЕУ превише забавиле о себи да би могле да посвете време и ресурсе пројекту уништавања Срба. Забављали су се док су могли, али сад се мора даље. Европу и САД дрма нерешена финансијска криза, на Блиском истоку јача Ислам, а у Авганистану и Ираку се воде ратови које је немогуће добити. Све мањи број Срба на свету мораће да сачека.

vaseljenska

Odlican tekst 
Dogodine nezavisna Srpska ! 

[Bean]

TitleBox

Подела Балкана линијом коју су нацртали Стаљин и Черчил
19. 12. 2011 12:50 | Бета
vica dacic foto vladislav mitic f blic Подела Балкана линијом коју су нацртали Стаљин и Черчил

Балкан ће бити подељен „царским резом”, Ивица Дачић

Врање – Заменик премијера Србије Ивица Дачић изјавио је у Врању да ће Балкан бити подељен „царским резом” на линију која је некада делила Отоманску империју и Аустроугарско царство, истом линијом којом су Балкан поделили Винстон Черчил и Стаљин.

Дачић је рекао да на то указују последње одлуке Савета ЕУ, које је назвао „дубоко погрешним“.

Навео је да Србија жели да уђе у ЕУ али да неке чланице уније постављају немогуће услове за чланство, док највећу подршку за очување својих националних интереса Србија добија од Русије и Кине.
 

„Нисам сигуран да ли се Србији на путу ка придруживању ЕУ искрено постављају услови за кандидатуру за чланство или се постављају стално нови услови да би била одбијена“, рекао је Дачић врањским привредницима у Скупштини Врања.

Дачић је подсетио да је један од услова била сарадња са Хашким трибуналом и да је Србија ухапсила све „које су тражили“, и да је Скупштина Србије донела Резолуцију о осуди злочина у Сребреници.

„Извинили смо се готово свим народима бивше Југославије. Донет је Статут Војводине, донет је Закон о националним саветима националних мањина који је вероватно најлибералнији у Европи“, рекао је Дачић.

Дачић је поновио да се „заједно са придруживањем ЕУ поставља и питање Косова“.

Додао је да у „дијалогу Београда и Приштине постигнуто много тога што је било тешко за Србију, а непосредно пред доношење одлуке о додељивању статуса кандидата постављено је питање регионалног представљања Косова“.

„Србија је предложила и прихвата представљање Косова у оквиру Резолуције Савета безбедности УН 1244. Приштина то неће, а Европа каже ‘морате да се договорите’. Пошто Албанци то не прихватају, Србија је кажњена, а онда кажу како нису тражили формално признавање независности Косова“, објаснио је Дачић врањским привредницима став Србије, ЕУ и Приштине.

Дачић је навео да Србија не сме да се упушта у две врсте екстрема – да одустане од европских интеграција или да због уласка у ЕУ одустане од својих националних интереса.

„Интерес грађана јесте да Србија буде чланица ЕУ и у том правцу треба наставити, али не по цену одустајања од својих националних интереса, па чак и по цену одустајања од интеграција. Дилема ЕУ или Косово је погрешна. Неће Србија пропасти ако не постане чланица ЕУ, неће пропасти ни ако ствари око Косова пођу у лошем правцу“, рекао је Дачић.

vaseljenska

[Bean]

TitleBox

Angela zapretila Srbima i oružjem?

Nemačka kancelarka Angela Merkel zapretila je i oružjem ukoliko Srbija ne povuče svoje institucije sa Kosova i Metohije. Njena izjava o nužnosti upotrebe sile zabrinula je preostale Srbe koji više nisu načisto da li je mandat Kfora da sačuva mir ili da na silu nametne institucije Hašima Tačija.
Angela Merkel i Hašim Tači na susretu u Prištini
 

Oni su u strahu da je Kfor ovim dobio zeleno svetlo da silom uvede vlast Prištine na celoj teritoriji bez obzira na to što Evropa na sav glas Srbe i Albance poziva da sporna pitanja reše dijalogom. Kosovske Srbe nije mnogo ohrabrilo ni to što je iz Beograda stigla stidljiva reakcija da institucije države Srbije ne mogu nestati preko noći.

 
Ko se kači s Kforom, i od NATO strada

Direktor Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić napominje da je izjava Merkelove još jedno podsećanje da je konfrontacija sa Kforom zapravo konfrontacija sa NATO.
- To isto je rečeno i rukovodstvu Srbije - ako se ne sklone barikade, upotrebiće se sila. Ukidanje paralelnih institucija je neki drugi paket, koji se neće raspakivati pre marta i sigurno se vojno neće rešavati. Pošto ne vidi nikakav pomak, Merkelova je možda podsetila Tadića na nešto što joj je obećao, a možda njena izjava služi za primirivanje Albanaca kako oni nešto ne bi pokušali - kaže Janjić.

- Samo politika i vojni angažman zajedno mogli bi dovesti do rešenja - zapretila je Merkelova u Prištini posle razgovora sa komandantom Kfora Erhardom Drejvsom. Kako je rekla, Nemačka želi da se prisutnošću njenih vojnika u sklopu NATO, kao i sa predstavnicima civilnih misija, angažuje da taj region bude siguran. Ona, međutim, nije precizirala da li su EU i međunarodne institucije na Kosovu u stanju da isti stepen bezbednosti, ljudskih i nacionalnih prava garantuju i Srbima i Albancima.
Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić smatra da je Merkelova izručila Srbima sa severa Kosova otvorenu pretnju oružjem.

 

- Ako ona kaže da pored političkih treba koristiti i vojna rešenja, onda je to ništa drugo nego pretnja oružjem, na koju Beograd treba da reaguje. Mi Srbi sa severa Kosova se plašimo za svoje živote i ako Merkelova namerava da upotrebi i vojnike, to samo znači da ćemo biti ili proterani ili poubijani. Ovo je i poruka Kforu da ima odrešene ruke da upotrebi i oružje protiv "neposlušnih“ Srba - naglašava Pantić za "Alo!“.


Potpredsednik zajednice sprskih opština i naselja na Kosovu Marko Jakšić kaže da ovo nije 1941. i da se politički interesi ne mogu ostvarivati silom, ubijanjem i gaženjem.


- Nemačka kancelarka nam je pomogla da shvatimo da je priča "i EU i Kosovo“ samo farsa. Hvala za to Merkelovoj, ali ona takođe mora shvatiti da bi eventualni pokušaj gašenja srpskih institucija značio gašenje tradicije srpske državnosti. Ona mora da zna da srpska država i njene institucije na KiM postoje od Svetog Save i da bi gašenje srpskih legalnih institucija na Kosmetu značilo prekrajanje istorije i zaokruživanje projekta zvanog nezavisno Kosovo - naglasio je Jakšić.


Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da je pitanje ukidanja paralelnih struktura na Kosovu politička prepreka ka dobijanju kandidature za EU, kojoj mora da se pristupi analitično, ali da se to ne može učiniti jednim rezom.


- Mislim da ćemo insistirati na tome da zaštita ljudskih prava i zaštita obrazovanja pre svega ostanu sigurno sidro Srbije na KiM, imajući u vidu da je prosto neprihvatljivo da deca uče po onim programima koje sprovodi Kosovo - rekao je ministar.

vesti
 
1914.,1941.,1991.,1999.,2011

[Zeljo_furesta]

1914.,1941.,1991.,1999.,2011

sad je na redu Siptari da zapevaju 

Sanja Trumbic - Danke Deutschland

[BANIJA 79]

U Srbiji su već 500 puta najavili kupovanje modernih aviona,samo pare fale.Nemaju pare da kupe gume za 4 MIG-a 29,a pričaju o kupovini modernih aviona. Opet pišanje uz vijetar.

[Bean]

TitleBox

Зашто сам вратио мандат народу…24. 12. 2011 15:38 | Стандард



Викиликс је разоткрио америчку стратегију, која је на делу до данас и своди се на то како да се Срби убеде да им Косово није важно.

Да би се једно време упознао и разумело о њему треба знати што више. А са Викиликсом, са његових преко четврт милиона поверљивих депеша разаслатих из америчких амбасада широм света о нашем времену зна се много више, али, наравно, још увек недовољно. Ма колико модерна технологија пружала неограничене могућности да се манипулише јавним мњењем, та иста технологија је послужила Викиликсу и Џулијану Асанжу да немали део тих манипулација разобличи.

У свом сјајном обраћању поводом доделе Нобелове награде за књижевност Харолд Пинтер је рекао: „Да би се моћ одржавала, кључно је да људи остану у незнању, да живе не знајући истину, па чак ни ону њиховог живота. Због тога смо и окружени, и хранимо се огромном таписеријом лажи „. Та таписерија лажи захваљујући Викиликсу је подерана и део истине о нашем времену допро је до јавности.

Како је Викиликс дочекан у Србији? У први мах је у медијима примљен са не малим интересовањем. Појава Викиликса је деловала као једна занимљива филмска прича о борби усамљеног и храброг појединца који се бори за истину. Али, када је постало јасно шта садрже и шта све могу да крију Викиликсом београдске депеше, завладао је углавном добро организовани и контролисани мук. Како је на Западу један од метода обрачуна са политички неподобнима њихова криминализација, Асанж је преко ноћи добио криминални досије и тај досије, уместо самог дела Викиликса, постао је скоро искључиви предмет медијског интересовања.

Никола Врзић је код нас тај медијски мук храбро разбио, прво написима у „Печату“ а затим и објављивањем књиге која је пред нама. Он је затим ту огромну грађу из Викиликса која се тиче Србије успео да сабере, пребере и сажме. Није подлегао томе да од дрвећа не види шуму. Успео је и да све уобличи у нешто што је и добро сложено и занимљиво штиво, вешто написан криминални роман, додуше како и сам каже, „не за оне са слабијим стомаком и живцима“.

Главна тема Врзић књиге „Викиликс: тајне београдских депеша“ јесте Косово, односно преговори о будућем статусу Косова које су водеће западне земље завршиле грубим прекидом без икаквог објашњења, а затим и противправним и насилним признањем једнострано проглашене независности Косова, такође без икаквог ваљаног објашњења. Сила и силници не трпе аргументе и немају потребу за аргументима. Да би преговори о Косову са становишта Запада добили жељени исход, било је потребно, наравно тајно, а не јавно укључити велики део београдских власти у овај подухват, упослити и неке од највиших државних званичника на пословима и задацима филијале Стејт департмента, америчке амбасаде у Београду . Викиликс је практично једним потезом учинио да све оно што је било тајно постане јавно. Показало се да, за разлику од правде која је често спора и недостижна, истина може да буде и брза и достижна. Као што је баш Косово, не први пут у нашој историји, имало улогу вододелнице и „грдног судилиште“.

Посебну пажњу привлачи и изузетно је важан у Врзићевој књизи одељак под насловом „Стратегија К1 (Косово – споразум и последице)“. Реч је овде о стратегији америчке амбасаде формулисаној у депешама из 2006. године. Та стратегија је на делу до данас и своди се на то како да се Срби убеде да им Косово није важно. Стратегија је формулисана у тренутку када су започели преговори о будућем статусу Косова и Најсажетије изложена има четири фазе:

1) Утицај на избор кооперативне, демократске владе;

2) Смиривање српске реакције на отмицу Косова;

3) Поткупљивање посткосовске Србије; и

4) Усмеравање Србије ка евроатлантским интеграцијама.

Текући новоговор западне дипломатије је још једноставнији и сводио се на то да Косово вуче у прошлост, да је Косово изгубљено, а на званичној Србији је да припреми јавност на тај губитак, објашњавајући јој да се губитак претвара у добитак чим Србија препозна своју евроатлантску будућност. Као председник Владе Србије у овом тешком и пуном искушења времену, сматрао сам да се западној стратегији отимања Косова, чији су се обриси назирали и пре него што смо се упознали са Стратегијом К1 из дипломатских депеша, мора супротставити такође одговарајућом стратегијом. Та стратегија косила се са западним плановима као што је јасно да је њу део владајуће коалиције у Београду невољно и неискрено прихватио. Да је тако било и зашто је тако било, сведоче и Викиликсом депеше.

Контрастратегија, коју сам изградио насупрот западној, имала је четири фазе:

1) Доношење Устава Србије;

2) Одбацивање Ахтисаријевог плана;

3) Сарадња са Русијом у одбацивању у Савету безбедности нове западне резолуције; и

4) Неучествовање у стварању нелегалне државе Косово.

Али пођимо редом и подсетимо се овог следа догађаја.

Нови Устав

Било је пре свега неопходно уставом заокружити државност Србије, заштитити њену државну целину због тога што је време увелико превазишло Устав из 1990, посебно после референдума о отцепљењу Црне Горе у пролеће 2006. године. И поред тога што је први нацрт Устава Влада Србије упутила и Скупштини и јавности на расправу у лето 2004, као да је све било прече од тога да Србија добије нови Устав. Поједине јавне личности су се изругивале самом залагању за то да Србија добије Устав, као да је природно да једна држава нема устав, а не да га има. До тешко изнуђеног заокрета је ипак дошло 12.септембра 2006, када је усвојена одлука Скупштине Србије о неопходности доношења Устава. Та одлука је садржала и преамбулу будућег уставног акта, у којој је потврђено да је Косово саставни део Србије не само са историјског становишта и унутрашњег права већ и са становишта међународног права, као што је утврђена и уставна обавеза свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима.

Пошто је Устав усвојен једногласно у Скупштини и пошто је био брана отимању Косова, на Западу, али иу самој Србији озбиљне наде су полагане у неуспех уставног референдума. На Западу се одмах огласила Међународна кризна група, која је исправно оценила да је „циљ новог устава да покаже непријатељски став према независности Косова и да створи нове правне баријере за независност Косова“. Са циљем да референдум пропадне, мање-више све агенције за истраживање јавног мњења у Србији, сем једне, гарантовале су да ће референдум успети и да је било каква кампања за референдум излишна. Опрезности ради, референдум је ипак расписан у два дана. Показало се да је таква одлука била исправна јер је првог дана гласало свега 17 одсто уписаних бирача. Једна од великих странака је распустила своју страначку организацију у дане референдума, а поједини њени функционери су изругивајући се тврдили да, ако и референдум не успе, биће организована уставотворна скупштина. Референдум је ипак успео и тешко је не сетити се колико је за тај успех био важан чин патријарха Павла, његова одлука да први пут у животу гласа и његов лични позив грађанима да гласају.

Одбацивање Ахтисаријевог плана

Пре него што је усвојен нови Устав, скоро годину дана раније, за специјалног изасланика Генералног секретара УН за преговоре о будућем статусу Косова одређен је Марти Ахтисари. Преговори су започели фебруара 2006. године да би били завршени годину дана касније објављивањем Свеобухватног предлога решења статуса Косова, односно Ахтисаријевог плана. На предлог Владе 14. фебруара 2007. године, Скупштина Србије је усвојила Резолуцију којом се одбацује Ахтисаријев план о распарчавању Србије, отимању Србији 15 одсто територије и промени њених међународно признатих граница, да би затим и Преговарачки тим Србије крајем марта у Бечу такође одбацио тај план.Марти Ахтисари, тобожњи посредник у преговорима, претходно председник Међународне кризне групе и потоњи нобеловац, је и сам јавно говорио да је суштина плана у надзираној независности Косова. Његов план су водећи стручњаци у области мировних студија Јохан Галтунг и Јан Оберг одмах кратко и јасно оценили као „наручен, неправедан, интелектуално неодбрањив и неодржив“.

Стратегија западних сила да Косово отму милом, подсећа нас на један други покушај, две године раније да Косово отму силом. Реч је о масовном добро припремљеном насиљу косовских Албанаца над Србима 17. и 18. марта 2004. године, који је несумњиво за циљ имао етничко чишћење Косова. Већ тада се указивало, и то у западној јавности, да без подстицаја и подршке неког од међународних, страних чинилаца на Косову такав степен организованости у походу на Србе није био могућ. Тако се показало да западне силе могу да мењају стратегије у отимању Косова, али да све те стратегије повезује један заједнички циљ: независно Косово, тачније Косово као НАТО држава. Да је марта 2004. године највероватније на делу био, не само удар на Косово као део Србије већ и на Србију саму указује податак да је покушај погрома над Србима извршен две недеље пошто је новоизабрана Влада Србије 3. марта положила заклетву у Народној скупштини.

Руски вето

Пошто је Ахтисаријев план у Србији у целости одбачен, западне чланице Контакт групе покушале су у лето 2007. године да његове најважније делове о цивилној и војној мисији унесу у нову резолуцију Савета безбедности, којом би важећа Резолуција 1244 била стављена ван снаге. Захваљујући руском вету, шест верзија тих резолуција, последња од 14. јула, нису прихваћене у Савету безбедности.

Прва неформална иницијатива за нову резолуцију покренута је 12. маја, о чему ме одмах обавестио наш амбасадор у УН. Тада сам упутио лично писмо председнику Путину, а са њим сам се и срео у Санкт Петерсбургу 10. јуна. Требало је још једанпут уверити руског председника, у неком смислу дати му реч да Србија неће одустати од одбране Косова. Разлога за руске сумње било је довољно, о чему више него подробно сведоче Викиликсом депеше. Уосталом, сам руски председник је, када су започели преговори о Косову почетком 2006. године, упутио логичну поруку да Руси не могу да буду већи Срби од Срба. Истог дана када сам се срео са председником Путином, амерички председник Џорџ Буш је 10. јуна у Тирани, окружен одушевљеном албанском масом, славодобитно саопштио да ће Косово бити независно. Позиције две велике силе биле су потпуно јасне. При томе, све време са Запада су нам долазиле поруке да је пријатељство Русије према Србији мит, да ће нас Русија у одсудном часу издати. У исто време западни званичници и дипломате су убеђивали Русе да ће Србија прихватити Ахтисаријев план, да ће Србија издати.У овој западној агитацији и пропаганди учествовали су и наши званичници и дипломатски представници.Тако су они, како је то и описано у Врзићевој књизи, наше пријатеље претварали у непријатеље, а наше непријатеље у пријатеље. Што је и логично пошто су у нашим непријатељима нашли своје пријатеље.

Пошто је Ахтисаријев план два пута одбачен, први пут током преговора, а затим одбацивањем нове резолуције у Савету безбедности, било је јасно да за западне државе једино и право решење представља једнострано наметање Ахтисаријевог плана. Зато сам у августу 2007. године покренуо кампању против анекса 11 Ахтисаријевог плана, по којем је НАТО „коначан орган“ власти у једној квазидржаве каква је требало да буде независно Косово. Требало је до краја разобличити праву природу нелегалне „државе Косово“. Да је за ту кампању и те како било разлога, потврдиће италијански министар спољних послова Масимо Далем на састанку министара НАТО, марта 2008. године: „Независност Косова није рођена из унилатералне иницијативе народа на Косову, већ је настала унутар НАТО. Да је реч о унилатералном акту, нико не би узео у разматрање проглашење независности „.

Иако је Ахтисаријев план два пута одбачен, у преговорима о Косову иу Савету безбедности, чиме је тај план правно непостојећи, он данас представља камен темељац косовске квазидржаве. Ахтисаријев план је највиши у хијерархији косовских правних прописа. У члану 143 Устава Косова стоји да ће се „сви органи у ‘републици Косово’ чврсто придржавати Свеобухватног предлога решења статуса Косова од 26. марта 2007.године „(Ахтисаријевог плана). Тиме је до краја и без остатка разоткривен прави карактер и смисао Ахтисаријеве посредничке мисије.

Против стварања нелегалне државе

Пре него што су започели нови преговори о Косову уз посредовање Тројке (САД, ЕУ и Руска Федерација), представник ЕУ, њемачки амбасадор Волфганг Ишингер предложио је неуспешно да Србија и Косово склопе међудржавни уговор о нормализацији односа, какав су склопиле Савезна Република Немачка и Демократска Република Немачка 1972. године. Ваља подсетити да се „нормализација односа“ и „добросуседски односи“ помињу иу Споразуму о стабилизацији и придруживању иу недавном мишљењу Европске комисије о кандидатури Србије. Мој одговор је тада био крајње јасан: две Немачке су државе, Косово није. Не може Србија склапати међудржавни уговор са својим делом, са својом јужном покрајином.

Преговори уз посредовање Тројке требало је да започну 28. септембра 2007, али је очигледно баш зато амерички државни секретар Кондолиза Рајс три дана раније изјавила: „Како ћемо до тога доћи, остаје да се види, али Косово ће бити независно. Ми смо томе посвећени „. Пред сам крај преговора, почетком децембра, Рајсова је на састанку шефова дипломатија ЕУ и НАТО извршила одлучујући притисак на „европске пријатеље“. Под тим притиском у ЕУ долази до договора да се убрза и боље „координише“ независност Косова, уз покушај да се истовремено створи „привид поштовања међународног права“.Преговори су прекинути 14. децембра на Самиту ЕУ, уз оцену да су могућности да се дође до компромиса исцрпене. Тобожњи компромис према САД и ЕУ значио је да Србија прихвати Ахтисаријев план о надзираној независности и сагласи се са одузимањем Косова. Треба и то рећи да је у овој фази преговора Србија изашла са конкретним предлог једног легалног, компромисног, функционалног и одрживог решења за Косово, заснованог на поштовању, а не кршењу међународног права.

Када су преговори о будућем статусу Косова једнострано прекинути вољом Вашингтона и Брисела и када је већ на помолу било једнострано проглашење независности Косова, на ситуацију у Србији се није могло гледати као на нормалну и редовну. Та ситуација није претпостављала, већ је искључивала расписивање избора и било какве изборне активности, о чему сам тада јавно говорио. Упркос томе у Србији су расписани председнички избори. Хронологија догађаја пре и после избора најбоље сведочи о чему је овде реч. Други круг председничких избора окончан је 3. фебруара 2008. године, када је Србија добила председника који ће заклетву положити 15. фебруара, два дана пре противправног и једностраног проглашења независности Косова. После једностраног проглашења независности Косова сматрао сам да је неопходно да Скупштина Србије усвоји резолуцију којом се утврђује да сваки споразум са ЕУ мора да буде у функцији очувања територијалног интегритета Србије. За ту резолуцију више није било ранијег консензуса и националног јединства. Зато сам 8. марта вратио мандат народу, како не бих био саучесник у стварању нелегалне државе Косова. У том процесу садашња власт у Србији учествује од 29. априла 2008. године, када је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању, до дана данашњег када се тај процес убрзано можда приводи крају.

vaseljenska
 

[padobranac]

U Srbiji su već 500 puta najavili kupovanje modernih aviona,samo pare fale.Nemaju pare da kupe gume za 4 MIG-a 29,a pričaju o kupovini modernih aviona. Opet pišanje uz vijetar.

pusti djecu da se igraju, sta oni znaju sta su gume za avion.

sto je najzalosnije spominju avion koji napravljen za teritorijalno ogromne zemlje kao sto je rusija.

[Zeljo_furesta]

sto je najzalosnije spominju avion koji napravljen za teritorijalno ogromne zemlje kao sto je rusija.

nemoj tako Padobranac, pa zar ti ne znas onu staru

Ko to kaze ko to laze

sada ce da proradi ova tema 

[Manitu_]

nemoj tako Padobranac, pa zar ti ne znas onu staru

Ko to kaze ko to laze


sada ce da proradi ova tema 

Sto je ,je ,postena podjela

[Zeljo_furesta]

desi Pankeru, imal zime 
kako god okrenes samo vama hrvatima odgovara trenutna podjela ali sve je prolazno 
I iskreno receno, mnogo brate velika ova Srbija  Svabo bi se usrao od straha