Србија

[Korisničko_ime]

Pocevsi od ne-navijaca kojima je prepolovljena kazna do ovoga http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/303547/Sinovi-sefa-SNS-iz-Kovacice-skinuli-komsiju-do-gole-koze-pa-ga-mucili moj ce glasacki listic ostati prazan. Najradije bih im bombu na radno mesto stavio ali izgleda da se socijalni mir ciljano odrzava pa takvih aktivnosti nece skoro biti.

[Bean]

TitleBox

EU: Srbija da izabere

dva sporta u kojima će se takmičiti


Iz EU smatraju da slavlja treba da bude i u nekim drugim državama

BRISEL, 30. januar 2012, (Njuz) – Lideri zemalja članica Evropske unije okupiće se danas na samitu Unije u Briselu, a tema sastanka će biti Srbija. Kako Njuz saznaje u diplomatskim krugovima od Srbije će se tražiti da izabere dva sporta u kojima će se ubuduće takmičiti.

Naime, posle jučerašnje pobede Novaka Đokovića i ponovnog osvajanja pehara na Australijan openu, osvajanja titule evropskog prvaka od strane srpskih vaterpolista i zauzimanja vicešampionskog mesta na Evropskom rukometnom šampionatu, na teritoriji čitave Evrope razloga za slavlje bilo je samo u Srbiji i malo u Danskoj.

- Tolika količina sreće i radosti skoncentrisana je samo u jednoj državi, što svakako nije dobro za Evropsku uniju u trenutku kada se odlučuje o sudbini evra i evrozone. Sada je malo nade i hleba i igara potrebno jednoj Grčkoj, ništa manje ni Italiji, ali i još nekim državama članicama. Takođe su Španci iznenađeni dominacijom koju srpski sportisti, poput Đokovića, sebi dozvoljavaju kada je Španija jasno zauzela stav od kojeg ne odustaje da je nezavisnost Kosova neprihvatljiva – navodi jedan evropski diplomata.

On objašnjava da su evropski lideri sada svesni da se ovakav scenario mogao preduprediti.

- Kako je takva prilika propuštena, lideri zemalja Evropske unije sada ne žele da ponovo dođu u istu situaciju. Zbog toga će od Srbije tražiti da izabere dva sporta u kojima će se ubuduće takmičiti. Prema prvim najavama, Evropska komisija je uputila predlog Srbiji da jedan od ta dva sporta bude fudbal. Ukoliko Srbija ne bude pokazala znake dobre volje i ne počne da sarađuje, pojedini lideru EU predlažu da se ovaj zahtev dodatno pooštri i njegovo ispunjavanje biće ključni uslov za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU – objašnjava ovaj diplomata, koji dodaje da pobeda Srbije nad Hrvatskom u rukometu, budućom članicom Evropske unije, nikako ne doprinosi stabilnosti EU, kao i miru i stabilnosti u regionu.

Read more: http://www.njuz.net/eu-srbija-da-izabere-dva-sporta-u-kojima-ce-se-takmiciti/#ixzz1qjj6VJoC

njuz
 

[Bean]

TitleBox

Гугл честитао Србији Дан државности
15. 02. 2012

Реч гугл исписана ћирилицом постављена је на позадину (Фото: Курир)

Београд – Највећи и најпопуларнији интернет претраживач на свету Гугл честитао је грађанима Србије данашњи празник Дан државности тако што на главној страници ћирилицом написао Гугл.

Реч гугл исписана ћирилицом постављена је на позадину која наликује везу, а овај необичан поздрав приказује се свим корисницима који долазе из Србије.

Дан државности Србије слави се на Сретење у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у малом шумадијском месту Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног робовања под Турцима.

Истог датума, на Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав, који је сматран за један од најлибералнијих и најмодернијих у Европи тог времена.

Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.

vaseljenska 
na dan drzavnosti bih gugl naslovnu stranu ce napisati bosančicom 

[Bean]

Kako komentarisete dobitnike drzavnih odlikovanja?
Meni se smucilo kad sam video da je jedan od dobitnika znacajnog Sretenjskog ordenom Tim za lociranje i hapsenje haskih begunaca, a posebno mi se smrklo sto ga je primio onaj ljigavac Vladimir Vukcevic, "covek" koji je svojevremeno izjavio da poziva Karlu del Ponte da dodje kod njega kako bi proslavili hapsenje Ratka Mladica otvaranjem boce vina koju je navodno godinama cuvao za tu priliku.

Fuuuuj, moze li da bude gore! Jebem ti drzavu Srbiju sa Borisom Tadicem na celu!

[Bean]

TitleBox

Жарко Јанковић: ТОТАЛНИ РАТ ПРОТИВ СРПСКОГ НАРОДА
12.02. 2012 Српски културни клуб

   

Zarko Jankovic i srpski izdajnici 

     Током  оркестриране  фарсе  која  се  одвијала  поводом  смене  Сретена  Угричића  са  чела  Народне  библиотеке  Србије  између  ДС-а  са  једне  и  ЛДП-а  са  друге  стране, Весна  Пешић  је  у  једном  моменту  ускликнула  да  ће  ЛДП  кренути  у  тотални  рат  против  ДС-а. Тако  је  Весна  Пешић  цитирала  Јозефа  Гебелса  који  је,  после  немачког  краха  код  Стаљинграда  у  тренуцима  док  је  колона  од  95000  немачких  заробљеника  ишла  ка  Сибиру  од  којих  ће  се  само  5000  вратити  кући  на  крају  рата, заурлао  на  нацистичком  митингу  у  Берлину  о  тзв. ”total  krieg-u”. Познато  је  да  се  Гебелсов  ”тотални  рат”  завршио  тако  што  су  руски  војници  играли  Казачок  испред  порушеног  Рајхстага  у  Берлину, док  су  Гебелс  и  његова  жена  Магда  најпре  убили  својих  шесторо  деце, а  на  крају  и  себе. Међутим, Пешићкин  ”тотал  криг”  није  био  упућен  на  рачун  владајућег  режима, већ  је  објављен  целом  српском  народу.

Режирана  фарса  око  сукоба  ДС-а  и  ЛДП-а  прекинута  је  оног  тренутка  када  су  им  њихове  западне  газде  рекле  да  прекину. Убрзо  после  тога, Чеда  Бели  Јовановић  даје  изјаву  да  он  види  ДС  као  коалиционог  партнера  после  избора. И  не  само  њих, већ  и  СПС. Испред  СПС-а  у  вези  коалиције  са  ЛДП-ом  лед  је  пробио, а  и  ко  би  други, Душан  Бајатовић, који  је  још  пре  Чеде  најавио  могућу  сарадњу  црвених  и  ружичастих. Тај  исти  Бајатовић  је  пре  четири  године, пре  прошлих  избора, први  говорио  о  коалицији  ДС-а  и  СПС-а  када  никоме  таква  могућност  није  ни  падала  на  памет. И  данас  по  Новом  Саду  круже  приче  да  је  жуто-црвена  коалиција  утаначена  у  клубу  који  је  у  то  време  словио  као  новосадска  верзија  ”Плаве  Остриге”  из  филма  ”Полицијска  академија”. За  то  време  Чеда  Бели  Јовановић, видно  ”урађен”  пред  сваки  јавни  наступ, наставља  са  испадима  у  јавности,  где  звучи  као  постмодерна  верзија  усташтва  Анте  Старчевића  и  Анте  Павелића.
arko Janković e1311927624834

Да  се  човек  запита  како  је  могуће  да  се  против  такве  плаћеничке  изродске  ништарије  каква  је  Чеда  Јовановић  не  покреће  никакав  поступак  за  говор  и  ширење  мржње  на  националној, верској  и  расној  основи. Изјаве  Чеде  Јовановића  типа  ”да  Срби  на  Косову  треба  да  прихвате  стварност, или  да  оду  на  тракторским  приколицама”  или  ”да  случај  трговине  органима  представља  политизацију”, или  ”да  је  СПЦ  мутант  политике  која  је  уништила  све  добро  у  Србији, али  хвала  им  што  градоначелника  Новог  Сада  нису  бацили  у  Дунав”, или  ”да  је  Република  Српска  геноцидна  творевина”, представљају  не  само  примере  аутошовинизма, антисрпског  расизма, националног  мазохизма  и  нихилизма, већ  и  пример  аутогеноцидности. Чедомир  Јовановић  и  сви  остали  представници  ”друге  Србије”  представљају  најочитији  пример  усташтва  и  злочиначке  идеологије  антисрбизма  у  епохи  постмодерне. За  разлику  од  класичног  усташког  покрета, чији  су  корени  у  хрватској  правашкој  идеологији  која  је  никла  као  семе  зла  из  ватиканских  ”семеништа”  и  коју  одликује  фанатична  и  тоталитарна  оданост  папизму  и  патолошка  мржња  према  православним  Србима, неоусташки  покрет  постмодерне  чији  су  представници  оличени  у  идеологији  тзв. ”друге  Србије”, ЛДП-а, ЛСВ-а, Сорошевог  НВО  сектора, црногорског  режима, па  зашто  не  рећи  и  значајног  дела  режима  у  Србији, карактерише  потпуна  секуларизација  и  атеизација, као  и  фанатична  оданост  неолибералном  евроамеричком  атлантизму.

Оно  што  им  је  заједничко  јесте  пројекција  о  томе  како  је  уопште  неморално  бити  Србин  и  потреба  да  се  српско  питање  реши  на  начин  како  је  то  чинила  НДХ. Има  ли  уопште  разлике  у  ставу  Анте  Старчевића  да  су  Срби  пасији  накот  који  треба  побити  секиром  и  става  Николаидиса  о  томе  да  би  ”цивилизацијски  искорак”  био  да  је  у  дворани  ”Борик”  у  Бања  Луци  активиран  експлозив  и  да  су  убијени  сви  присутни? Јасно  је  да  разлике  нема. Оно  што  је  слично  и  карактеристично  и  за  класично  и  за  постмодерно  усташтво  јесте  да  се  ту  ради  о  бившим  Србима, односно  изродима  из  српског  народа, који  морају  да  се  доказују  у  својој  патолошкој  мржњи  према  Србима  и  Православљу. Од  поунијаћених  и  покатоличених  Срба  стваране  су  острашћене  хрватске  усташе, а  од  исламизованих  Срба  некакви  ”Бошњаци”, док  су  црногорске  усташе  развиле  теорију  о  ”Црвеној  Хрватској”  и  ”древној  Диоклетији”  и  данашњи  црногорски  режим  представља  изопачени  несој  настао  укрштањем  црногорских  бољшевика  и  Дрљевићеве  и  Штедимлијине  баљезгарије.

Данас  у  самој  Србији, усред  Београда  у  бројним  државним  и  културним  институцијама, као  и  у  медијима, имамо  пример  антисрпског  дивљања  и  иживљавања  које  ниједна  нормална  држава, па  чак  ни  нека  полуколонија, не  би  трпела. Не  треба  заборавити  ни  заговорнике  ”војвођанерског  идентитета”  и  њихове  пројекције  и  уобразиље  засноване  на  скоро  расном  презиру  према  свакоме  ко  живи  јужно  од  Саве  и  Дунава. Још  једна  сличност  између  класичних  и  постмодерних  усташоида  се  јасно  очитава. Као  што  су  Павелићеве  усташе  биле  посвећене  борби  за  ”нови  европски  поредак”  оличен  у  Хитлеровом  Трећем  рајху, тако  су  данашњи  примерци  постмодерног  неоусташтва  посвећени  борци  за  ”нови  светски  поредак”, НАТО  и  ЕУ  ”без  алтернативе”. Њихова  убеђења  је  најбоље  изразио  ”чедиста”  Ненад  Прокић  када  је  изјавио  да  ће  Србија  ући  у  ЕУ  са  Србима  или  без  њих.

Данашњи  представници  постмодерног  усташтва  не  крију  своје  екстремистичке  и  тоталитарне  ставове, али  за  разлику  од  класичних  усташа  који  су  се  дичили  својом  припадношћу  нацистичкој  идеологији, њихови  постмодерни  деривати  из  ”друге  Србије”  за  фашизам  и  некакав  неонацизам  оптужују  цео  српски  народ. При  том  се  представници  неоусташтва  постмодерне  служе  бестијалним  лажима, измишљотинама, прљавом  пропагандом  и  отвореним  фалсификовањем  историје. Сами  примерци  ”друге  Србије”  док  читав  српски  народ  оптужују  за  некакав  ”клерофашизам, нацизам, говор  мржње, геноцид”  и  сл., користе  исту  терминологију  коју  користи  најпрљавија  западна  пропаганда, која  је  до  сада  и  на  самом  западу  доста  разобличена, али  њихове  владајуће  кругове  то  не  интересује. Подржавајући  и  користећи  најверније  Хитлерове  савезнике  са  постјугословенског  и  постсовијетског  простора  америчка  Империја  предводи  Запад  у  новом  походу  на  Исток. Улоге  су  одавно  подељене, само  је  идеологија  прилагођена  духу  времена. Доказани  србомрсци  и  изроди  и  данас  служе  као  плаћеничка  пета  колона  својим  западним  менторима.

CEDA JOVANOVIC SAT

Владајућа  аутономашко-сепаратистичка  коалиција  у  АП  Војводини  и  граду  Новом  Саду  својим  понашањем  у  виду  све  чешћих  напада, па  и  испољавања  отворене  мржње  према  Епархији  Бачкој  СПЦ, Преосвећеном  Владики  бачком  г. Иринеју  и  СПЦ  уопште, све  више  подсећа  на  актуелни  црногорски  режим  и  његове  нападе  на  Митрополију  Црногорско-приморску  СПЦ  и  Високо  Преосвећеног  Митополита  г. Амфилохија. Невероватна  је  дрскост  и  морална  поквареност  челника  града  Новог  Сада, пре  свих  градоначелника  Игора  Павличића  и  председника  Скупштине  града  Александра  Јовановића. После  скандала  који  су  Павличић  и  Јовановић  хтели  да  направе  на  обележавању  помена  поводом  70  година  новосадске  рације када  су  хтели  да  помен  жртвама  мађарског  фашизма,  који  су  служили  архијереји  СПЦ  предвођени  Његовом  Светошћу  Патријархом  српским  г. Иринејом  и  представници  Јеврејске  заједнице  предвођени  главним  Рабином  Србије  г. Исаком  Асијелом, злоупотребе  за  личну  политичку  промоцију  ДС-а  и  ЛСВ-а, као  и  ”новог  тумачења  историје”  која  се  одликује  у  ревизионизму  и  поразном  лупетању  Зорана  Петакова  из  АФАНС-а  и  Лиге  о  некаквом  ”српском  клерофашизму”, Игор  Павличић  и  Александар  Јовановић  бацили  су  се  отвореним  лажима, клеветама  и  нападима  на  Епархију  Бачку  и  СПЦ  у  целини.

Racija spomen

Врхунац  нечовечног  и  подлог  поступања  градских  челника  десио  се  ових  дана  када  су  на  -30  степени  целзијуса  искључили  грејање  Владичанском  Двору  у  Новом  Саду  због  наводно  неплаћених  рачуна. Грејање  је  искључено  Црквеној  општини  у  Новом  Саду  због  наслеђених  дугова  у  згради  која  је  путем  реституције  враћена  Цркви. Дугове  су  за  собом  оставиле  политичке  странке  и  бројне  НВО  организације  попут  СПО-а, СДУ, ЛДП-а, Г17+, Омладинског  покрета, Независног  удружења  новинара  Војводине  из  времена  када  су  експлоатисали  ове  просторије  које  су  део  имовине  СПЦ  коју  су  отели  комунисти. Нарочито  је  занимљив  детаљ  да  је  адвокатска  канцеларија  градоначелника  Игора  Павличића  све  до  скора, не  знам  да  ли  је  то  и  даље  случај, пред  судом  заступала  ЈП  ”Информатика”  из  Новог  Сада, на  чијим  рачунима  се  грејање  плаћа. И  ова  дешавања  јасно  сведоче  о  отвореном  антицрквеном, антиправославном  и  антисрпском  деловању  ”војвођанерске  коалиције”  на  локалном  и  покрајинском  нивоу  власти  и  опасности  коју  је  створио  неуставни  сепаратистички  Статут  Војводине, који  прети  да  у  Српској  Атини  постепено, али  сигурно, репризира  црногорски  сецесионистички  сценарио  из  Српске  Спарте.

Када  се  на  ”јавном  сервису  европске  Војводине”  Бојана  Пајтића  помало  заморе  од  тихог, пузећег  или  отворенијег  антисрбизма  и  заговарања  ”војвођанске  посебности”,  онда  крену  у  отворени  пропагандни  рат  против  Русије  и  Владимира  Путина. Негде  око  Нове  године  емитован  је  на  РТВ-у  амерички  документарац  о  Путину  који  је  снимљен  2007. године, годину  дана  пре  претходних  избора  када  су  на  западу  стрепили  да  ли  ће  се  Путин  кандидовати  трећи  пут  узастопно. У  том  америчком  пропагандном  документарцу  речене  су  толике  измишљотине  и  бљувотине  да  би  им  и  Гебелс  позавидео. Аутори  тог  остварења  закључили  су  да  су  по  налогу  Путина  припадници  ФСБ-а  дизали  у  ваздух  зграде  по  Москви  како  би  то  пришили  ”сиротим  чеченским  борцима  за  слободу”. Онда  је  Путин  наредио  ”уништење  Чеченије  која  изгледа  горе  од  Ирака”,  како  тврде  аутори  филма. Иначе, Грозни  у  Чеченији  данас  изгледа  као  модерна  метропола, а  у  екипу  Терека  из  Грозног  која  је  руски  премијер лигаш  у  фудбалу  долазе  да  играју  и  познати  играчи  са  запада, док  Ирак  тоне  у  самоуништење  грађанског  рата.

 

Прљава  америчка  пропаганда  иде  и  дотле  да  оправдава  терористе  и  крволоке  који  су  убијали  децу  у  школи  у  Беслану  и  узимали  таоце  у  позоришту  у  Москви. Путин  је  крив  јер  је,  по  ауторима  овог  филма, хапсио  и  политички  прогонио  ”успешне  и  модерне  бизнисмене”  у  виду  Ходорковског  и  Гусинског  ”нове  и  способне  лидере  за  21. век”, што  је  ”наредио  ликвидацију  Литвињенка  и  новинарке  Политковскаје”, ”што  је  други  Стаљин”, ”што  је  неосновано  прогонио  Березовског, којем  је  отео  и  телевизију”, ”национализовао  је  Јукос”, а  врхунац  ове  идиотске  антипутиновске  и  антируске  хистерије  је  била  тврдња  ”о  Путину  као  потенцијалном  педофилу”, због  снимка  на  којем  је  очински  пољубио  нечије  дете.

 

И  овакво  америчко  пропагандно  смеће  од  документарца  РТВ  из  Новог  Сада  је  емитовала  у  ударном  термину  у  девет  часова  увече, чиме  се  отворено  придружила  проамеричким  ”обојеним”  револуционарима  који  су  тада  митинговали  у  Москви. Види  се  да  су  кадрови  са  Б 92  дошли  на  РТВ. Треба  се  сетити  да  је  приликом  Путинове  посете  Србији  Дневник  РТВ-а  у  22  часа  пренео  ту  вест  са  титлом  на  којем  је  писало  потврда  непријатељства. После  су  се  у  телевизији  правдали  да  је  то  била  грешка  у  монтажи  програма. Не  знам  да  ли  је  та  грешка  тада  била  случајна  или  намерна, тек  са  оваквим  америчким  пропагандним  документарцем  који  су  емитовали, ново  руководство  РТВ-а  и  актуелна  покрајинска  власт  у  Војводини  потврдили  су  мржњу  и  непријатељство  које  очигледно  гаје  према  Русији  и  Путину, али  и  сопственом  српском  народу.

Vojvodjaner

Мислим  да  би  значајан  цивилизацијски  искорак  данас  у  Србији  направили  када  би  се  антисрбизам  прогласио  за  злочиначку, нацисоидну  и  тоталитарну  расистичку  идеологију  и  када  би  његовим  заговорницима  у  Србији  попут  ЛДП-а, ЛСВ-а, НВО  Сорошевог  и  прозападног  плаћеничког  сектора  био  забрањен  рад  и  политичко  деловање, а  појединци  и  предводници  те  идеолошке  булументе  били  изведени  на  оптуженичку  клупу  због  ширења  националне, верске  и  расне  мржње  и  нетрпељивости, као  и  због  заговарања  рушења  уставног  и  правног  поретка  Републике  Србије. Када  би  овоме  додали  и  злочин  велеиздаје, придружили  би  им  се  и  представници  актуелног  режима  у  Србији  и  многи  ”истакнути  појединци”  из  владајуће  коалиције. Када  буде  дошао  дан  да  такви  изроди  и  западни  плаћеници  буду  пред  редовним  судом  осуђени  за  своја  непочинства  и  криминална  злодела, знаћемо  да  је  Србија  повратила  достојанство  и  стала  у  ред  слободних  и  суверених  држава.

srpski kulturni klub
 

[Bean]

TitleBox

(Не)пристојна прослава у Приштини

Скандал на Косову. Уместо "Newborn" пише "Newporn" на реклами коју од данас приказује Си-Ен-Ен, јер током снимања - није радила једна светиљка. Све исправљено, тврди министарство економије. Спот траје 15 секунди. Цена – милион евра.

Косовска влада уложила милион евра у кампању усмерену ка побољшавању међународног угледа Косова, што би, како сматрају у Приштини, требало да донесе политичку корист, али и привуче стране улагаче.

Први спот ће на телевизијској мрежи Си-Ен-Ен бити приказан дан уочи годишњице једностраног проглашења независности, а до краја кампање биће емитована још три спота.

Ипак, непосредно пре емитовања спота у Приштини је избио "скандал", јер је неко приметио да је током снимања, на великим жутим словима која су постављена у част једностраног проглашења независности, уместо "Newborn" пише "Newporn".

"Као што смо и обећали, грешка је исправљена", написала је на Фејсбуку, Мимоза Кусари Љиља, министарка за трговину Косова.

PTC

[Bean]

TitleBox

Дарт Вејдер поново на Косову

Британски генерал Мајк Џексон, први командант Кфора, поново је на Косову, овај пут као представник "Кор менаџмент групе", која покреће посао на Косову.

После пуних 12 година, генерал Мајкл Џексон се вратио на Косово, с тим што је британску униформу заменио оделом. Бивши командант британске копнене војске је, у међувремену, посао пословни човек и на Косову промовише "Кор менаџмент групу".
sirMichaelJackson.jpg
Сада...

"Косово се променило набоље од како сам отишао одавде. Прогласило је независност и земља се лепо изградила. Сада покушавам да помогнем економски развој Косова, а не да гасим пожар као 1999. године". рекао је Џексон у Приштини.

"Видим бројне нове зграде, ново осветљење и радујем се новом односу са Косовом, другачијем и, надам се, бољем", рекао је "Дарт Вејдер", како су га звали војници који су служили под његовом командом.

Генерал Џексон је, како сматрају војни аналитичари, био најспособнији командант Кфора до сада, иако је радио у невероватно сложеним околностима, док је читава мисија распоређена на основу прилично погрешних претпоставки обавештајних служби.

Његова првобитна мисија била је "заустављање евентуалног напада југословенских снага безбедности", док су западне обавештајне службе, јуна 1999. године, претпостављале да Срби неће остати на Косову после доласка снага НАТО.
jackson.jpg
И некада...

Најпознатија епизода генерала Џексона на Косову био је сукоб са командантом НАТО ВЕслијем Кларком, чије је наређење да "одузме" приштински аеродром из руку руских војника одбио.

Генерал Џексон је један од бројних бивших званичника међународне заједнице који су се после окончаних мисија на Косово вратили у улогама пословних људи. Пре њега, то су учинили контроверзни бивши заменик шефа УНМИК Стивен Шук који је саветник партије Рамуша Харадинаја и његов колега Џок Кови који је високи званичник компаније Бехтел, која на Косову и у Албанији гради аутопутеве.

PTC merlin olbrajt drzi mobilnu telefoniju , klinton se bakce rudarstvom na kosovu se svi uljebiše 

[Bean]

TitleBox

Србија без „Бумбара“ у серији, „Југословенска НАСА“ клеца

   
Зашто смо остали без „Лоле“ и „Магнохрома“, зашто се 5. октобар уплашио изума Золтана Данија (2)

Противоклопни лансер "Бумбар"

*  У Институт за Хемијску Технологију и Металургију је дошла екипа стручњака из Пакистана заинтересована за израду серије сензора на бази МЕМС технологије, а касније и комплетан пренос технологије у Пакистан.  Делегација ИХТМ је позвана да посети Пакистан ради потписивања уговора. До посете никада није дошло, а ни до потписивања уговора, јер се томе успротивио директор Института, иначе члан САНУ 

* Београдска фирма ЕДЕПРО је развила модификовану верзију руског пројектила за вишецевне бацаче «Град» домета 40 км уз прецизност од 0.5%. Пакистан је показао изузетан интерес за овај пројектил. Упркос константном саботирању овог пројекта од стране сопствене државе, фирма је победила убедљиво на тендеру, у конкуренцији три стране фирме. Али... државне институције су учиниле све да спрече производњу и продају овог висококвалитетног оружја. Да ли зато да ЕДЕПРО, не дај боже, не заузме део тржишта злочинцима који су нас бомбардовали?

* Војнотехнички институт из Београда развио је противоклопни пројектил «Бумбар», домета 600 м, за примену у урбаним срединама. Испитани су прототипови, постигнути добри резултати, очекивала се серијска производња. Прошло је више од деценије, али од серијске производње ништа

* ВТИ су неки  својевремено називали „Југословенска НАСА“, што имајући у виду величину земље није било ни најмање претерано. Држава је у овај комплекс уложила милијарде долара, и уместо да се тај новац сада враћа кроз пројекте на међународном тржишту, инжењери (оно мало што је остало после неколико „транзиција“) седе без посла и живе на рубу егзистенције

Пише: др Ђорђе БЛАГОЈЕВИЋ, професор Машинског факултета у Београду

         Прича трећа: Почетком 2002 године, краљевачку индустрија ватросталних материјала «Магнохром», посетио је представник Министарства индустрије Србије. Ова фабрика основана још 1948 године, израсла је у једног од европских лидера у производњи плоча од магнезита, специјалног ватросталног материјала. Скоро целокупна производња је извожена у Немачку. Током тешких деведесетих година, то је био једини рентабилни погон «Магнохрома».

         Извоз је настављен упркос санкцијама, јер Немци нису имали замену за те материјале. Извоз је стао тек током злочиначке НАТО агресије 1999. Производња је, међутим настављена, шлепери су натоврени чекали да стане злчиначки пир... Директор је с поносом показао господину из Министарства свој најбољи погон. Али... не лези враже...

         Господин из Министарства је завртео главом и рекао:«Ја сам управо дошао да вас обавестим да тај погон мора престати с радом јер је нерентабилан». Агонија «Магнохрома» је трајала годинама.

         Приватизација: «Global stееl holdings» је купио ову фабрику за неку смешну цену, али производња није покренута. Напротив, нови власник је распродао целокупну опрему, дигао кредит стављајући у залог управну зграду и од тог новца исплаћивао мизерне зараде преосталим радницима. Од некада успешног колектива није остало ништа.

         Остали су зидови и три висока димњака из којих више не излази дим. Две године суђења и поништење приватизације. А оштета? А кривична одговорност? Где је ту држава, где је правосуђе?

         Прича четврта: Пре неколико година, у београдски Институт за Хемијску Технологију и Металургију је дошла екипа стручњака из Пакистана заинтересована за израду серије сензора на бази МЕМС технологије (једна од најновијих технологија у области елетронских сензора) а касније и комплетан пренос технологије у Пакистан. Веома задовољни посетом и оним што су видели, пакистански стручњаци су предложили потписивање уговора о даљој сарадњи: израда одређеног броја прототипова а затим и трансфер технологије и знања. Делегација ИХТМ-а је позвана да посети Пакистан ради потписивања уговора. До посете никада није дошло, а ни до потписивања уговора, јер се директор Института, иначе члан САНУ успротивио томе.

Т-84

         Заштооооо?! Зашто се ово чини?! Да ли зато да би се спречио даљи развој ове високе технологије у нашој земљи?

         Прича пета: Београдски Југоимпорт-СДПР посећује представник Пакистана и изражава поновни интерес за производњу једне серије и каснији трансфер технологије и знања за производњу нашег најбољег тенка М-84. Неколико делегација посећује Пакистан, одседа у скупим хотелима, и... ништа! Зашто?

         Да ли је у питању отворена саботажа интереса сопствене државе или једноставно интервенција «са стране». Можемо само да замислимо колики је посао пропуштен. Јер, за ону бившу велику државу, продаја М-84 Кувајту је била посао деценије. А Пакистан је «само» 50 пута већи од Кувајта!

         Прича шеста: Београдска фирма ЕДЕПРО је развила модификовану верзију руског пројектила за вишецевне бацаче «Град» домета 40 км уз прецизност од 0.5%. Пакистан је показао изузетан интерес за овај пројектил. Упркос константном саботирању овог пројекта од стране сопствене државе, које је трајало месецима, фирма је успела да се појави на презентацији по пакистанском тендеру.

         Победила је убедљиво у конкуренцији три стране фирме. Али... државне институције су учиниле све да спрече производњу и продају овог висококвалитетног оружја. Зашто? Да ли зато да, не дај боже, не заузме део тржишта злочинаца који су нас бомбардовали?

         Прича седма: Војнотехнички институт из Београда - противоклопни пројектил «Бумбар», домета 600 м, за примену у урбаним срединама. Пројектил је развијен у најтежим временима, средином деведесетих, у немаштини, искључиво вољом и ентузијазмом запослених. Испитани су прототипови, постигнути добри резултати, очекивала се серијска производња. Прошло је више од деценије, али од серијске производње ништа.

         Никада није обновљена ни производња толико успешног вишецевног ракетног бацача «Оркан».

         Прича о ВТИ-у може и да се прошири, «Бумбар» је само један мали сегмент те приче.

         Војно-технички институт је био огроман научно-технички комплекс, смештен углавном у Жаркову и Кумодражу, са огромном експерименталном базом, какву сигурно не поседује ниједна земља у свету сличне величине, па ни многе веће.

         Неки су га својевремено називали „Југословенска НАСА“, што имајући у виду величину земље није било ни најмање претерано. Јер, то је био и у претходној и садашњој држави највећи научни и развојни центар уопште, али не само у овој области. На неки начин, ВТИ је био „локомотива“ научно-техничко-технолошког развоја у нашој земљи.

         Држава је у овај комплекс уложила милијарде долара, и уместо да се тај новац сада враћа кроз пројекте на међународном тржишту, инжењери (оно мало што је остало после неколико „транзиција“) седе беспослени, не својом жељом, и живе на рубу егзистенције.

         Од огромног потенцијала који је имао крајем 80-их, преко 3.000 запослених (ВТИ КоВ и Ваздухопловно-технички институт, заједно, у то време са буџетом око 85-90 милиона долара годишње), институт је после распада СФРЈ падао, преко рационализације на око 2.500, лаганим осипањем, током десет година санкција и ратова, на 1.200 крајем 90-их, да би коначно - масовним отпуштањем половине запослених, пре неколико година - дошао на садашњих мање од 600 запослених.

         Када се има у виду колика је цена школовања једног инжењера у овој области, која не укључује само званичне студије, већ и „сазревање“ у самој установи, радом на веома скупој опреми и производима, јасно је колико цела држава губи.

         У међувремену, некада најсавременија опрема, право богатство, не одржава се и полако пропада. Тужно је видети огромни трисонични аеродинамички тунел (један од највећих у Европи), који је коштао стотине милиона долара, који још увек ради пуним капацитетом, захваљујући искључиво надљудском залагању особља, покривен најлонским фолијама јер „нема новца“ за поправку крова који прокишњава!

         Посебно треба имати на уму: ако се ова ситуација брзо не промени, изгубиће се тешко стечена знања, а иста се касније неће моћи обновити, јер нове генерације инжењера неће имати ко да обучи (просечна старост војних инжењера у ВТИ-у је око 50 година, и врло скоро ће бити пензионисани), а тиме ће оно што је било наша вековна традиција бити неповратно изгубљено.

         Ко то чини и зашто? Да ли је у питању некомпетентност и глупост или једноставно велеиздаја?

         Не бих да извлачим коначне закључке, остављам то читаоцу. Али, морам да покушам да одговорим на питање – зашто?

fakti

[Bean]

TitleBox

Чујеш ли, Србине, вапај отаџбине!?



Седам деценија, Србине, твоје су речи: смрт, логори, окупација, тамнице, изгон с вековног огњишта, патња, бол, јауци, црни флор око рукава, црна марама на глави, црни барјаци на кућама, вешала, масовне гробнице, гасне коморе , отимање имовине, отимање девиза, глад, беда, сиромаштво, страх, суђење мишљењу, суђење књигама, рушење и паљење српских храмова, убијање српских свештеника…

Седам деценија пакла, Србине! Па докле, људи и браћо! Да смо камење на Бога бацали не би нас овако сурово казнио!

Из нацистичког и фашистичког пакла, Србине, изашао си осакаћен и ушао у комунистички пакао који, ево, у разним облицима траје 67 година! Србија није спокојно заспала од априла 1941. године. А како да заспи Србија када зло када ни једног тренутка није заспало!

Ако је Србин – ма где да је живео – којим случајем, преварен несаницом, дремнуо једним оком, другим је погледао комшију: не оштри ли, можда, нож, не клепа ли, у недоба, секиру, не припрема ли буктињу којом ће кућу његову , и чељад његову, у пепо претворити!

Како је могла Србија да заспи када је око 350 хиљада њених синова било у немачким заробљеничким логорима! Отуда, из логора, неким путевима, стизале црне вести: умро, спаљен, стрељан… Најцрња и најсуровија вест стигла је завршници рата: амарицке бомбе пале су на заробљенички логор у Оснабрику где су били заточеници виши српски официри.

Око 170 виших српских официра нашло се у смртном загрљају. Убрзо се сазнало да су бомбе на овај логор бачене на захтев Јосипа Броза јер се он бојао повратка српских официра у отаџбину – Броз је мислио да би они позвали српски народ на устанак …

Прва жртва ове завере био је легендарни мајор Драгутин Гавриловић који се тих дана вратио из немачког рипства, али је брзо усмрћен у Београду. То је онај мајор који је својим војницима у одбрани српске престонице рекао: „Тачно у три часа непријатељ се мора разнети вашим силним јуришем, вашим бомбама и бајонетима! Образ Београда, наше престонице, мора да остане светао! “

Светли ли данас образ Београда, Србине?!

На српску престоницу јуришали су Њемачки војници чији је командант био чувени војсковођа, фелдмаршал Мекензен.

И он, Мекензен, одржао је беседу својим војницима: „Јунаци, ви не полазите ни на италијански, ни на француски, нити на румунски фронт. Ви полазите на српски фронт на Србију, а Срби су народ који изнад свега воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам тај мали народ не помрачи славу немачке армије! “

Палим Браниоцима Београда фелмаршал Мекензен подигао је споменик са уклесаном поруком: „Борили смо се са јунацима из бајке!“

Још један прослављени савезнички командант често је говорио о српском народу.

Француски маршал Франше Д’Епере изговорио је величанствену похвали српским војницима: „То су сељаци, скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, несаломљиви, горди на своју расу и господари својих њива.Али дошао је рат. И ето како су се ти сељаци намах претворили у војнике најистрајније, најбоље од свих. И ето како су те сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам горд што сам их водио раме уз раме са војницима Француске у победоносну слободу њихове отаџбине! “

Знаш, Србине, да Београд носи Орден француске легије части? Тај орден је уручио Београду лично маршал Д ‘Епере 15. септембра 1921. Знаш ли, Србине, да Београд носи Орден Карађорђеве звезде са мачевима?

Знаш ли, Србине, да оба ова ордена носи мученички и јуначки град Шабац?

Ови јунаци и мученици, које величају и пријатељи и непријатељи нису из неког далеког века – то су, Србине, твој отац и твој деда, твој стриц, прадеда. Имали смо, Србине, Србију пуну моралног здравља и моралне лепоте. Имали смо Србију коју је волео и поштовао свет. А ти, где си данас, Србине!

Личиш ли на своје претке? С ким си, уз кога си, јеси ли опет у предворју пакла комунистичког, или на његовом дну, јеси ли чуо оно мучно питање које је усред Београда поставио Александар Васиљевич Конузин: „Има ли Срба у Србији? Ко брани националне интересе? “

Одговора није било. Шта би са оним светлим образом који је помињао мајор Гавриловић?

Неко време пре амбасадора Конузина, примећујући да у Србији и нада ишчезава, честити српски прота Воја Билбија, „који Богу и роду српском служи“ у Холандији и који посећује хашке затворенике, питао је усред Београда: „Има ли Срба у Србији?“ Неко је забринутом проти шапнуо „Ако има Срба онда се вешто крију.“

У међувремену, грађани Тополе осветлаше образ – они су руског амбасадора Конузина дочекали братском добродошлицом и речима: „Овде има Срба!“

Ипак, остало је отворено питање: крију ли се Срби у Србији?

Не крију се Срби на Косову и Метохији – ено их на нишану нових окупатора који би да српску земљу поклањају шиптарским злочинцима. На српској земљи опет се лије српска крв. На српском њивама убијају српску децу. Српски домаћине – власнике имања убијају пред њиховим кућама.

Истина је, Србине, да си из нацистичког пакла, захваљујући западним савезницима, упао у комунистички пакао, који је био још суровији. Нове речи пратиле су сваког Србина: народни издајник, слуга окупатора, петоколонаш, четнички јатак, рушилац нашег братства – јединства са Шиптарима, са браћом Хрватима, са браћом муслиманима, нови рат, отимање српских земаља, нове колоне избеглица, бомбе над Србијом, туђа чизма на српској земљи, санкције, изолација, одлазак српског младости у свет, хапшење и пребијање српског младости, робија за српску младост, редови за црни хлеб, редови за литар млека, редови за кило шећера, редови за литар уља, репресија, нови талас страха, суђење новинарима и новинама; као платити струју и гас, нема лекова, мале пензије, ниске плате, превара, лаж … У три речи: живот недостојан човека.

Овим суровим речима праћен је твој живот Србине! А сећаш ли се времена тог јада и чемера, кад су српски комунисти певали: „Ми имамо три највећа сина: Енвер Хоџу, Тита и Стаљина!“ И још: „Србија нам сада пева да нам живи Вели Дева!“ (Вели Дева је био вођа Шиптара). Ау несрећној Црног Гори певало се: „Сад напред Комитерне, Црна Гора ти је вјерна!“

На твоју државу, Србине насрћу и ала и врана – неки би да штрпну парче твоје отаџбине и да, неку своју државицу направе, неку своју аутономију! Ови на Косову и Метохији, уз помоћ окупаторске силе, отимају најлепстим драгуљ; ови у рашкој области, што се много јунаце и шепуре и који би да створе обруч око Сопоћана, Студенице и Милешеве, ови што осим матерњег српског језика не знају други, они би да господаре туђом земљом! Као да Срби не знају ко је и када прешао у ислам!

Преци су ти, Србине, у наслеђе оставили чврсту, непоколебљиву веру у Господа Бога, државу без дугова и са поузданим граничарима, пуне амбаре, берићетне њиве, чисте реке, углавном честите владаре, штедљиве министре … Оставили су ти и онај запис да је краљ Петар тражио од своје краљевске владе пар хиљада динара на зајам, али је одбијен…

Преци су ти, Србине, оставили углед у свету, светао образ, велелепне задужбине. Они који су се богатили у отачаству, све су завештали свом народу…

А шта ти, Србине, остављаш својим потомцима у наслеђе? Остављаш им колебљиву веру у Бога и Његову правду, развалину од државе, границе без граничара, почасни батаљон и црвени тепих на коме се шепуре они који ни себи не верују да су некакви владари и који дочекују сваку светску шушу која умишља да је већа од Господа Бога.

Остављаш, Србине, државу која је до гуше дуговима, остављаш пљачкаше и корупционаше, државу у којој се изгубио појам о моралу, страх, неизвесност, колхозне кухиње, празне амбаре и штале, куће у корову, милионе људи без посла, записе и књиге о принудном откупу, о отимању последњег џака брашна, последње канте масти, последње кришке сланине испред твоје гладне деце – све су отимали да би прехранили њихову братску Албанију …

Остављаш им, Србине, и задужбине, али оне у облику масовних гробница жртава комунистичког терора које сада, на туђи захтев, откопавају и броје. Остављаш им, Србине спискове отете имовине, процењене на око 300 милијарди долара! Остављаш им спискове вила на Дедињу и Сењаку, по српским градовима и бањама у којима и данас живе породице Брозових комесара, команданата и убица.

Још ти је, Србине, непознат биланс комунистичке владавине: колико су нас убијали, осакатили, утамничио, отерали у свет. Питаш ли се, Србине, откуд 3-4 милиона Срба у свету? Знаш ли да су нам тамо гробља највећа? Смањује се број Срба у отаџбини, расте број Срба у туђим земљама!

Јеси ли пристао на зло у понижење, Србине?! Јеси ли се навикао на колективни казан, на парче хлеба и тањир чорбе! Кажу ти: хлеб неће поскупети! Кажу ти: хлеб јефтинији за два динара! Каква радост! Каква милост владајуће коалиције! А могла је да каже: стоко једна, имаћеш хлеба, немој да се буниш! Али, неће то да каже власт. Добра власт брине о хлебу. То што неки из власти примају милионе динара месечно – то „успокојава“ народ. Важно је, мисли народ, да власт ужива, да се – прелива!

Да ниси ти, Србине, не дај Боже, пристао уз ове жуте! И ове црвено-жуте! И ове у свим бојама и ове који разбијају српски национални корпус! И ове који у једној памети не могу да се обују! И ове националне штетеочине! И ове који се пред сваком савијају до земље! И ове лажове и преваранте. А ти, Србине, знаш ону пословицу о превареним и преварантима: ако те неко једном превари – он је крив; ако те два пута превари – ти си крив; ако те три пута превари – мораш се лечити! Само те јаке молитве и искрено покајање могу спасити.

Да ниси ти, Србине, остао уз ове који су бар тридесет пута пуцали у генерала Дражу, а неизбројивим новинским рафалима усмртили Божу Бјелицу, Српка Меденицу, Владу Шипчића, повезујући их са усташама и окупаторима. Сада се они нешто мувају око мртвог генерала и његових следбеника које су Брозови комесари убијали без суђења. Ти знаш, Србине, да су они усамљени, али неће то остати – вођство ће се пришљамчити уз оне који имају солудну благајну…

Да ниси, Србине, уз тог који каже да Србија неће да ратује на Косову и Метохији. Јуначка изјава! Окуражио је шиптарске злочинце, јер продужетак те реченице овако се тумачи: Србија неће да ратује, а ви, Шиптари, наставите да убијате Србе и палите српске храмове и српске домове. Зна Србија да не може да ратује против толике америчке силе, али она се увек одупирала насиљу.

А твој отац и деда, Србине, ратовали су на Косову и за Косово. Кад је Србија у јесен 1915. Године бранила своју престоницу, кад је улицама Београда, посебно на Дорћолу, Дунавском кеју и Теразијама у потоцима текла немачка и српска крв, једна повећа група Арнаута провалила је границу код Жура, убила двојицу српских граничара и кренула према царском Призрену рушећи и палећи све што је српско.

И шта да учини српска врховна команда у часу када је потребна свака пушка и свака глава за одбрану престонице? Да пусти Србе на Косову и Метохији да их кољу Арнаути, да силују њихове кћери, да пале њихове светиње, да руше њихове богомоље! Не! И хиљаду пута не! Команда је издвојила једна мањи четнички одред војводе Вука Поповића и хитно отпремила на угрожено подручје. Четири дана касније команди је стигао овај извештај: „Ниједан од оних зликоваца који су прешли преко границе Краљевине Србије није више у животу, осим тројице заробљених.“

Тако су твој отац и деда, Србине бранили сваки педаљ отаџбине. Ко би у то време невиђеног жара и патриотизма рекао „шта се ту може“ и „Србија неће да ратује!“

Можда ови жути и ови црвено – жути, и ови свим бојама обојени, и ови што отимају и краду, који нису чули за Светог Владику Николаја и његово упозорење „не кради државу“, нису чули ни за Војислава Танкосића. Ти, Србине, знаш ко је мајор Танкосић, твој отац је био у његовом комитске одреду. Прича је кратка: молила мајка сина Воју да се ожени, како би она, као друге мајке, гајила унике, а он овако узвратио: „Мајко, па ја сам одавно ожењен, моја једина љубав је Србија!“

Пао је бранећи српску престоницу, своју једину љубав, своју Србију!

Можда нису чули ни за оног бечког мајора који је рањен на Церу па упућен у бечку болницу. Шетајући примети једног момка, регрута из познате куће. Изненадио се што момак није на српском фронту. Момак се збунио и снебивајући се од стида рекао да је имао привилегију… У исто време српски мајор обилази ровове и затекне трећепозивци у првој борбеној линији…

Згранут, упитао га је: „Откуд ти овде, ко је тебе звао, сместа да напустиш ров!“ А трећепозивац смирено: „Господине мајоре, знате како је, привилегија! Унук ми још није стасао за пушку, а ја се провукао да браним отаџбину!“

Тако је, Србине, некад било, па ти данас буди паметан.

Шта данас од тебе очекује отаџбина, Србине?

Да испуниш дуг према отачаству, деци, породици, колевци православној која те је одњихала, њиви која те храни, војсци која ће те чувати, владару који је одважан, мудар и поштен, комшији који чува и твоју кућу. Све ово, разуме се, уз Божји благослов.

Да вратиш Србији морални лик наших очева и дедова који су своју етику уградили у морални кодекс човечанства, свеопште вредности слободе и демократије.

Није немачки цар Вилхелм ИИ случајно рекао: „Штета што тај мали српски народ није мој савезник!“

Србија је рађала витезове, а не духовне богаље, којих данас има доста у владајућим структурама и који су ти, Србине, унаказили твоју отаџбину, твој народ и твоју породицу.

Закуни се именом именом Господа Бога, именом крсне славе, именима витешких предака, закуни се будућношћу своје деце: Никад више!

Никад више власт у овој земљи Србији неће имати преваранти и лажови, убице и тамничари, Брозове апологете и доушници, истакнути комунистички функционери, отимачи туђих вила и станова, ови послушници који савијају кичму пред сваком земаљском силом, ове саможиве, похлепне наказе, ове националне штеточине.

Лако ћеш их, Србине, препознати: живе у раскошним вилама, возе блиндиране аутомобиле које, кажу, ни топ не може да пробије, носе одела од четири хиљаде евра, имају милионске плате – најстарији код „жутих“ примио је 5 милиона динара, други , у црвено обојени примају по петнаестак хиљада евра месечно. Они су „еуропејци“ ис презиром гледају на српску сиротињу. Њихова бахатост је неподношљива!

Сада, пред изборе, сети се, Србине, свих мука кроз које си прошао. Сети се и масовних гробница жртава комунистичког терора, сети се да су милиони срва били у тамницама, сети се и Јошке Броза, Титовог уника, који је скоро преко телевизије поручио Србима: „Мало смо вас побили!“

Срби, Србине, никад нису рушили своју државу, али су уклањали неваљале владаре. Немој ни ти, Србине!Не руши трговине, излоге, не пали контејнере, аутомобиле, али гази оне који деценијама газе твоју част и достојанство! Згази их – оловком! Прецртај, Србине, сва имена из владајуће групације која су те довела пред најдубљи понор. Узми Србине, судбину у своје руке. То је твој дуг Отачаства!

Можда ти сада, овог тренутка, не знаш за кога ћеш гласати, али знаш за кога нећеш!

А нећеш за „жуте“, за „црвено-жуте“, за коалиционе партнере, за разбијаче српског уједињења, слуге нових окупатора, комунистичке синове који се заклањају иза крста и Јеванђеља, а пактирају са нечастивим под жуто – црвено заставом. Нећеш, разуме се, ни за ове изопачене, ни за ове невладине, а Сорошеве, којима је мрско све што је српско, нећеш Србине, ни за ове који су волели да нам Москва шаље глувонеме амбасадоре, а не ове који питају где су Срби . Нећеш ни уз ове који распарчавају Србију и који јавно „признају“ да лажу у корист „жутаћа“, а нећеш ни уз ове који немају синове, а радо би туђе отпремили да гину за туђе интересе. Нећеш, нипошто, уз ове који се у страху преврћу и преокрећу …

Знаш, ти, Србине, да у Србији има доста часних, успавних, достојанствених људи, има и оних које се радо жртвују за отаџбину, има и српске омладине са чистим образом, има доста честитих српских сељака – домаћина, има молитвених људи који у свему испуњавају Божије заповести, има у земљи Србији светитеља који упозоравају народ на Светосавски пут, на пут части и достојанства.

Не заборави, Србине: није ова крилатица „брат је мио ма које вере био“ никла у Европској унији – полетела је у свет из крила Српске православне цркве. И још лети!

На теби је, Србине, да позовеш потоме убица и потомке убијених да се на стратиштима, на костима и лобањама жртава комунистичког терора живим Богом закуну да никад неће дићи руке једни на друге. Тако ће се, најзад, зауставити крваво братоубилачко коло које је запосео Јосип Броз. Све што се данас збива с нама, у нама и око нас последица је његове наопаке владавине. И оних који су му слепо и верно служили.

Судбоносни час откуцава, Србине! Узми судбину државе и народа, у своје руке. То од тебе очекују Господ Бог, Свети Сава, Свети Николај, Свети Јустин … То од тебе очекује Отачаство!

Бог ти је, Србине, пружио још једну прилику да се без кавге, без омразе, без сукоба, без крви, обичном оловком ослободиш оних који су унаказили твоје лепо лице, обрукали те пред светом и довели до ивице провалије најдубље. Господ Бог, Србине даје ти моћ да на изборима пресечеш пут онима који су већ себи изабрали високе положаје и који су добро плаћени да испуњавају обавезе страних господара.

Не заборави, Србине: нас је много, много више него њих! И то ти даје снагу да зауставиш ове националне штеточине, преваранте, пробисвете, лажове, лопове, корупционаше, насилнике, удворице, апологете сабраних недела Јосипа Броза, лажне пророке и уцењивачи, ове из невладиних који туђи хлеб једу, а на свој народ реже и кевће … Они не знају да ће се све ово звати минулим временом, да је све пролазно и да је вечан само Бог.

Остају трагови о нама …

Ти, Србине, гласаш за будућност своје деце и уника – да не иду у свет и да своју памет и снагу, не троше унапређујући туђе државе, гласаш за опоравак села као темеља српске државе и Српске православне цркве – да се из опустелих српских домова поново из оџака вијори дим, гласаш за спокојну старост и за чист образ пред светом.

Оманеш ли, Србине – уништио си своју наду и наду свога потомства! Издао си Господа Бога, изневерио Оца српске нације – Светог Саву, путовођа рода српског – светог Владику Николаја и светог Јустина ћелијског као твоје заступнике пред Престолом Господњим. Оманеш ли, оптужи себе, Србине!

vaseljenska

[Bean]

TitleBox

Тадић није против да Косово* уђе у ЕУ



САГЛАСАН СА СТУДИЈОМ ИЗВОДЉИВОСТИ
АКО ТО ПРИШТИНУ НЕ ПРИБЛИЖАВА НЕЗАВИСНОСТИ

Тадић са новинарима у Бриселу

        БРИСЕЛ, - Председник Србије Борис Тадић изјавио је данас да се не противи отварању разговора Европске комисије са Приштином о студији изводљивости, уколико то не представља признање независности Косова.

        Тадић је новинарима у Бриселу рекао да је против признања независности Косова.

        Уколико је студија изводљивости начин да се приближимо признању независности Косова, онда то није проблем само за Србију, већ за све, напоменуо је Тадић.

        Не мешам се у питања Европске уније (ЕУ), то је на државама чланицама, рекао је Тадић.

fakti 

[Bean]

TitleBox

Режимски тајни преговори о “саботирању” Републике Српске
03. 03. 2012 20:04 | Слободна Србија - Ниш



Шта нам открива најновији Викиликс документ кодиран као „VZCZCXRO7590“, чије је полазна „пошта“ била Америчка амбасада у Београду, датиран 5-ог Фебруара, 2010, означен као строга тајна и прослеђен: Хилари Клинтон, америчком Националном савету за безбедност у Вашингтону, Америчкој војној команди за Европу у Ваихингену у Немачкој, америчком државном Секретару одбране и америчком представнику при британском ратном ваздухопловству, као и 18 америчких амбасада и конзулата у ширем региону!? На први поглед не тако много, али на „други поглед“ и читањем између редова и више него доста…Прво сама класификација документа, а потом и списак оних којима су упућене копије извештаја, већ говори довољно о значају документа. Наравно када су у питању дипломатски документи ове врсте, нереално је очекивати да ће се у њима наћи исувише компромитујућих чињеница, али је реално очекивати да ћемо наићи на компромитијући садржај- у овом случају тај садржај је и више него компромитујући за „српски“ владајући режим. Кренимо редом:

Саветник за спољну политику председника Србије, Јован Ратковић се састао са америчком амбасадорком Ворлик у Београду, и том приликом су дискутовали више тема, пре свега Косово, улазак Србије у НАТО, односе са Хрватском, Црном Гором и Македонијом, улазак Србије у ЕУ итд. Овде је важно рећи да се „српска“ страна није више отворено залагала за повратак Косова под Српски суверенитет, већ за одржавање „статуса кво“ неформалне поделе Косова, и да је Ратковић пренео Тадићеву чврсту опредељеност да „уведе“ Србију у НАТО.

Ратковић је амбасадорки Ворлик пренео опредељеност Србије да настави тесну сарадњу са САД по питању „веома осетљивих“ обавештајних садржаја, као и да ће појачати војну сарадњу са америчком националном гардом из Охаја, ради тренинга за „мировне операције“. Такође је обећао слање 50 додатних припадника жандармерије на Хаити, као и „мировњака“ у Либан. По питању Косова амбасадорка је изразила забринутост због конфронирајућег става једног дела српске владе, на шта је Ратковић изјавио да ће се Србија потрудити да питање Косова „реши“ на мирољубив начин тако што ће се и Албанци и Срби осећати као „победници.“ Ратковић је изјавио да планови Америке и Питера Фејта да се север Косова стави под контролу војном интервенцијом НАТО-а нису добри јер би изазвали нестабилност у самој Србији и угрозили позицију „српске“ владе. Амбасадорка је негирала војне планове за заузимање севера, али је потврдила да САД и ЕУ имају планове да „наметну“ интеграцију српског Севера у оквиру „албанског Косова“.

Ратковић је пренео амбасадорки лична уверавања председника Тадића да Србија „неће моћи“ још дуго да остане ван НАТО-а, као и да је расположење у српском народу за улазак у НАТО све веће(!?). Нагласио је да „Србија“ предузима практичне кораке ка уласку у НАТО, и да повећава сарадњу са том организацијом, да је послала српског амбасадора у седиште НАТО-а , као и да ће председник Тадић лично посетити Брисел да би званично отворио то „српско“ представништво при НАТО-у, у јуну или јулу и да се нада да ће тада моћи лично да се обрати Северноатлантском Савету.

Нагласио је, да је Тадић лично дао налог министарству спољних послова и министарству одбране да повећају учешће у аустријском “PfP”акционом моделу (борби против криминала на јужном Балкану), пошто је то учешће предуслов за чланство у НАТО.

Што се тиче уласка Србије у ЕУ, ту је Ратковић демонстрирао песимизам због „ЕУ засићености“ новим чланством, и притом се пожалио на опструкцију од стране Немачке која сматра нове чланице ЕУ економским баластом, а не „напретком“- што све то, по Ратковићу, чини приступ у ЕУ све више политичким, а не техничким питањем. Ратковић је потом по питању ЕУ покушао да буде оптимистичан и нагласио је да ће десетогодишњица „октобарске демократске“ револуције и државног удара против Милошевићовог режима ове године, бити прилика „српским“ властима да подсете свет на демократске тековине те „револуције.“

Мирослав Лазански о Викиликсу

Што се тиче Хрватске, ту је Ратковић нагласио да председник Тадић ради са Хрватском „дискретно“ на решавању билатералних питања. По питању Босне, Ратковић је изјавио да упркос чињенице да би већина грађана Републике Српске желела да се одвоји од БиХ и уједини са Србијом, позиција председника Тадића је да Србија пре свега подржава територијални интегритет БиХ. На крају је навео да је у Црној Гори организовани криминал велики проблем, али да је Србија и даље отворена за сарадњу са Црном Гором.

Овде сада наилазимо на део документа, на који је америчка амбасадорка ставила забелешку да се „заштити“, а то је део у коме Ратковић описује тајне разговоре са енглеским амбасадором у Београду о плановима председника Тадића за Косово, под три опције-

Опција А: Делимичан суверенитет државе Србије на северу Косова као и над 5 манастира на југу- у том случају би Србија прихватила постојање „државе“ Косово, али га не би формално признала.

Опција Б: Подела Косова.

Опција Ц: Србија прави избор: или Косово, или ЕУ.

По америчкој амбасадорки за Београд је изгледа најприхватљивија опција А и за исту се највише залаже, али ће одбијање српских власти да формално признају Косово, вероватно „одложити“ улазак Србије у ЕУ на неодређено време.

Из овог тајног документа се јасно види да председник Тадић ради иза леђа свом народу и Народној Скупштини, и увелико припрема Србију за улазак у НАТО. Такође видимо да је „српски“ режим свестан од уласка у ЕУ нема ништа, и да признаје да то питање није – како се нама сваког дана са државно контролисаних медија презентује- „само“ техничке природе већ политичке, што опет потпуно разоткрива његов уцењивачки карактер.

На крају по питању Косова, видимо да се „српски“ режим опредељује за опцију којом се прихвата постојање сепаратистичке „државе“ Косово- ускраћено за формално признање- под условом да се Београду да ограничени суверенитет над српским севером и над пет манастира, с тим што би прави суверенитет над косовским Србима и српским светињама у стварности припао лажној „држави“ Косово. Ако је и од „нашег“ председника- много је!

Референца:

http://wikileaks.ch/cable/2010/02/10BELGRADE25.html

Обратите пажњу на “додатак” у наставку, у коме сам превео кључни параграф из инкриминисане дипломатске депеше. Из приложеног превода се јасно види како Тадићев “емисар” Ратковић подучава “америчке господаре” како да саботарију Републику Српску и “дефакто” укину њену независност… У неким земљама се такво деловање назива Велеиздајом…

————————————————————————————————

Додатак- Превод кључног параграфа дипломатске депеше „VZCZCXRO7590“: http://wikileaks.de/cable/2010/02/10BELGRADE25.html

Кључни параграф:“(C) Ratkovic expressed pessimism about prospects for constitutional reform in Bosnia-Herzegovina in light of upcoming elections. He said the Spanish EU presidency would make a last attempt to reach agreement before the election campaign began in earnest but would face difficult odds. Ratkovic reiterated that the Serbian government supported the territorial integrity of BiH and would not be swayed by what he claimed was the desire of the majority of Republika Srpska residents to secede and merge with Serbia. In this context, Serbia also supported BiH’s entry into EU and NATO as a way to stabilize the country and cement the current borders. Ratkovic said the USG had miscalculated in making constitutional reform a pre-condition for a NATO Membership Action Plan status for BiH, as most Bosnian Serbs were not for NATO. He expressed regret that the Butmir process had not produced agreement since many of the elements of the plan were acceptable to all three constituent peoples; it would have been better to avoid taking an “all or nothing” approach to the reforms and to have granted MAP status, he judged.”

“Ратковић је изразио песимизам око проспекта за уставне реформе БиХ уочи долазећих избора. Казао је да ће председавајућа у ЕУ Шпанија покушати да постигне договор пре изборне кампање, али су за то мале шансе. Ратковић је поново нагласио да Српска влада подржава територијалну целовитост БиХ и у томе је неће поколебати жеља већине грађана Републике Српске који желе да се одвоје од БиХ и припоје Србији. У том смислу Србија подржава улазак БиХ у ЕУ и НАТО као начин да се „стабилизује“ БиХ и зацементирају постојеће границе. Ратковић мисли да је америчка влада направила грешку када је захтевала да уставне реформе буду предуслов Акционог плана за НАТО чланство БиХ, пошто Срби већински нису за НАТО. Изразио је жаљење што Бутмирски процес није резултирао у споразум, пошто су многи елементи плана прихватљиви за сва три конститутивна народа; било је боље избећи приступ „све или ништа“ и (игнорисањем воље Срба) дати БиХ Статус Акционог Чланства у НАТО.”

http://www.youtube.com/watch?v=Z3nWywSwnok&feature=player_embedded

!

vaseljenska

[Bean]

[zelengradjanin]

<Quoted Image Removed>

Sad mi je jasno zašto SAD ne vole Koštunicu 

TitleBox

Amerikanci poručili SNS: Možete u vladu, ali ne sa Koštunicom

[free2020]

Moderator Comment

На захтјев покретача теме дискусија је пребачена у нову тему - http://www.nezavisne.com/forum/index.php/topic,10215.0.html

[Bean]

TitleBox

Галеника изгубила руско тржиште
09. 03. 2012 | Фонд стратешке културе
 

Галеници истекле све регистрације за Русију

Београд – Фармацеутска кућа Галеника не може да пласира лекове на тржиште Русије пошто је готово свака регистрација за ту земљу истекла.

„Поставља се питање пословних одлука које доносименаџмент ове домаће компаније, који се, очигледно, није снашао и на време уклопио у услове које је пред њега поставило руско министарство здравља“, објашњава Миомир Николић, председник групације веледрогерија при Привредној комори Србије, одбијајући да коментарише разлоге који су до тога довели.

Истовремено са губитком тржишта и тешком ситуацијом у којој се налази домаћи произвођач лекова, држава се, кроз буџет, задужује на име гаранција управо за ову компанију, која је неликвидна, између осталог и због пада продаје лекова.

Влада Србије даје гаранцију заново задуживање Галенике, „тешко“ 70 милиона евра,како би се рефинансирао постојеће краткорочне обавезе. Овај закон усвојен је по хитном поступку, а на снагу је ступио дан по објављивању у Службеном гласнику, а не после уобичајених осам.

Као разлог законодавац наводи потребу да се што хитније прибаве средства за рефинансирање постојећих краткорочних обавеза, како не би дошло до потпуне неликвидности компаније, коју је проузроковао пад продаје лекова и немогућност наплате потраживања од велетрговаца.

Подсетимо, држава је лане проценила да је исплативије да Галенику подигне „на ноге“, а не да је гурне у стечај после губитка од чак 14 милона евра забележеног у билансима за 2010. Годину.

То је управо и разлог што држава, иначе стопроцентни власник Галенике, даје гаранције за репрограм дугова ове компаније, уз обавезу да менаџмент, свака три месеца, извештава српску владу о свим својим активностима…

vaseljenska
 
demokrate hoce da nas prevare, kazu idu u evropu lazu decu Srbijeeeeeeeeee 

Demokrate hoce da nas prevare... Rep i grad F4

...a ti me pitas zasto necu u evropu?