REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
VLADA I SKUPŠTINA U PROGONSTVU11.080 Zemun, Magistratski trg 3,
Tel/faks: 3077-028,
vladarsk@gmail.comBr. 1427/11 – 26. XII 2011.
PREDSEDNIK REPUBLIKE SRBIJE
Gospodin Boris Tadić
PREDSEDNIK VLADE REPUBLIKE SRBIJE
Gospodin Mirko Cvetković
PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE SRBIJE
Gospođa Slavica Đukić – Dejanović
Gospodine Predsedniče,
Iznenađuje podatak, da nema skoro nikakve reakcije u Srbiji i drugim srpskim državama o nedavnom sporazumu između Vlade Sjedinjenih Američkih Država i okupatorske administracije na Kosovu i Metohiji o proglašavanju srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji - „kosovskoalbanskom“.
Iznenađuje, da o tome nema reakcije ni od državnika drugih slovenskih država, uključujući i slovenske države na Balkanu (Bugarsku, Sloveniju, Hrvatsku), jer je ovim sporazumom SAD i okupatorske administracije na Kosovu i Metohiji dovedena u pitanje celokupna kulturna baština Slovena i slovenska drevna istorija.
Gospodine Predsedniče,
Imali smo nadu da će naše pismo potpredsedniku Vlade Republike Srbije, gospodinu Ivici Dačiću, omogućiti neke mere, ali, izgleda, da one neće uslediti. A evo šta smo mu pisali – upozoravajući ga, da SAD koriste falsifikate iz naše istoriografije, da bi srpsku kulturnu baštinu pripisivali Šiptarima:
„Treba imati u vidu činjenicu, da su falsifikati poput ovog u spomenutom sporazumu mogući zahvaljujući ranije unesenim falsifikatima u enciklopedije, školske i univerzitetske knjige, pa i u načuna dela društvenih nauka Republike Srbije. Jedan od najvećih falsifikata na Balkanu je vezan za šiptarsku antičku i srednjevekovnu istoriju. Ova društvena nauka kod Srba je tako ustrojena, da svu srpsku antičku i srednjevekovnu kulturnu baštinu može definisati kao šiptarsku, ili albansku. Za tako nešto je dovoljno pozvati se na sadržaje srpskih istorijskih udžbenika – od osnovne škole do univerziteta. A u njima piše, da su antički i ranosrednjevekovni Iliri na Balkanu preci Šiptara! Uz taj strašni falsifikat, dolazi drugi – još jeziviji. Kaže se da su Srbi stigli na Balkan tek početkom 7. stoleća Nove ere, u vreme vizantijskog cara Iraklija.
Gospodine Potpredsedniče,
Nisu li ova dva falsifikata tako uverljiva – da svako ko poveruje u njih (a u njih veruju svi zvanični istoričari Srbije), lako naseda „zaključku“ da su Srbi zatekli na Balkanu šiptarsku kulturnu baštinu, koju su samo preuzeli?“
Gospodine Predsedniče,
Ovo upozorenje potpredsedniku Vlade Srbije i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Ivici Dačiću) smo uputili, jer niko od zvaničnih istoričara ne uočava, da je u 7. stoleću Hrišćanstvo bilo prisutno na svakom delu Balkana, a u to vreme dolaze srpska plemena – bez pismenosti i sa mnogobožačkom religijom! Takva neistina piše u zvaničnoj istoriografiji!!! Tako proizilazi, da su Srbi zaposeli te ilirske (šiptarske) hrišćanske hramove, a Ilire (Šiptare) prognali u visoke planine skučene Albanije. Tako to piše u zvaničnoj istoriografiji slovenskih država, pa i u istoriografiji ostalih država Evrope. Zato se ne treba čuditi, kad uskoro Amerikanci i Šiptari potpišu drugi ugovor – u kojem će se istaći, da su srednjevekovni srpski manastiri i crkve, u vreme Nemanjića, ustvari, šiptarski – koje su Srbi prepravljali, u njima menjali natpise, ili na temeljima srušenih šiptarskih hramova podizali srpske.
A istina o antičkoj i srednjevekovnoj istoriji Srba i Slovena je potpuno drukčija. Drukčija je i istorija Šiptara (Albanaca):
1. Grčki istoričar Mihail Ataliota je ostavio knjigu o vremenu dolaska Šiptara u Srbiju. Štampana je na evropskim jezicima, a nije štampana na srpskom! Ataliota obaveštava – Šiptari su se naselili na srpskoj zemlji (u Srbiji) 1043. godine, u vreme srpskog cara Vojislava (Grci su ga priznavali s titulom kralja) – poreklom su s Kavkaza, odakle su ih Arapi doselili na Siciliju, a posle su Grci prognali Arape, a ostali su im doseljeni Šiptari.
2. Italijanski istoričar i arheolog Apendini Frano Marija (1768-1837) napisao je knjigu „Gramatika ilirskog jezika“. Knjiga je doživela 4 izdanja i smatra se jednom od najboljih gramatika srpskog jezika. Apendini je tvrdio da su Iliri Sloveni (Srbi) i da je ilirsko ime samo plemensko, ili zavičajno ime Srba.
3. Francuski istoričar Siprijan Rober u knjizi „Les Slaves de Turquie“, o starini Srba na Balkanu i u Evropi piše: „Srpska granica – linija je koju je uspostavio Karlo Veliki (9. stoleće) protiv Polabskih Slovena. Ta srpska granica se pružala od saksonske granice (od donjeg toka reke Elbe – stare srpske Labe), pa dolinom reke Elbe, reke Sale, pa Češkom gorom prema srednjem toku Dunava, do Istočne, ili Panonske oblasti. Osnovne tačke uporišta te granice su bile: Bardovik, Šeel, Magdeburg, Hale, Erfurt, Halštat, Forham, Regensburg i Lorh. No, ta mesta su bila isto toliko utvrđenja, koliko i tačke pogranične trgovine sa Slovenima. Docnije su mnoga utvrđenja srpske granice postala predstraže nemačke agresije na zemlje Polabskih Slovena... Nemačka nauka se uzalud trudi, da nam predstavi Slovene kao uljeze u Evropi. Sloveni su evropski uljezi kao i Grci. Bili su u Evropi pre Gota (tih nemačkih predaka). Može se čak da kaže, da je Nemačka zasnovana na rasparčavanju slovenskih (srpskih) kraljevstava, jer jš u doba Karla Velikog, sve što s one strane Rajne nije bilo franačko, bilo je slovensko (srpsko). Sadašnja Austrija je bila nastanjena samo Slovenima, a u Pruskoj, sve do šesnaestog veka, uljez je bio Germanin, koji je postojao samo kao potčinjen Poljacima“. Dalje, Siprijan Rober tvrdi, da su Srbi u Antici naseljavali područje od Pešte do Carigrada.
4. U našoj istoriografiji, nema činjenica iz knjige Srbina katolika sa Hvara i katoličkog svešenika fra Vinka Pribojevića – početak 16. stoleća. Ostavio je zapis da su slovenska plemena - ili zavičajna srpska imena: Iliri, Tračani, Dačani, Dalmati, Tribali, Mizi... Sve je to u njegovoj knjizi “O podrjetlu i slavi Slavena“, Zagreb, „Narodne novine“ i „Golden Marketing“, 1997. Preveo je sa grčkog „Privilegije Srbima Aleksandra Makedonskog“. Te privilegije za srpske graničare će postati srpska tradicija, te će ih Srbima propisati mađarski kralj Matija Korvin (1471) i austrijski car Ferdinand Prvi (1630).
5. U našoj istoriografiji nema činjenice iz knjige Srbina katolika iz Dalmacije, katoličkog sveštenika fra Andrije Kačića Miošića, koji je, u 18. stoleću, ostavio knjigu o osnivanju Srbije 490. godine, s prestonicom u Skadru. Kako vidite, Srbija je postojala na Balkanu skoro 300 godina pre „doseljavanja Slovena“. Sve je ovo u njegovoj knjizi: „Razgovor ugodni naroda slovinskog“ – („Prisvitlom gospodinu“).
6. O staroj slovenskoj pismenosti piše ruski filolog Genadij S. Grinjevič, tvrdeći da su Sloveni naseljavali levu i desnu obalu srednjeg i donjeg Dunava i da su „omogućili zoru Civilizacije“. Kaže, da je slovensko slogovno pismo najstarije na svetu i da potiče iz Vinče u Srbiji – iz vremena 5.000 godina pre Hrista. Iako je radio nezavisno od drugih istraživača Vičanskog pisma, zaključio je o Minojskoj kulturi ono što i oni. Grinjevič nalazi slovensko pismo i slovenski jezik na Kritu (od 20. do 12. stoleća pre Hrista) i u Etruriji (Italiji) od 8. do 2. stoleća pre Hrista. Zaključuje, da su rune, nađene u mnogim krajevima Evrope, slovensko pismo i da se čitaju samo pomoću slovenskih jezika. Tekstovi na runama potiču od 4. do 10. stoleća posle Hrista i njih je pročitao Genadij S. Grinjevič, što je detaljno objasnio u knjizi: „Praslovenska pismenost i rezultati dekodiranja“. A srpski jezik je u runama i Vinčanskom pismu, te nema ni pretpostavke da Srbi nisu živeli na Balkanu u Antici – pod plemenskim, ili zavičajnim imenima: Iliri, Tračani, Dačani, Tribali, Dalmati, itd.
7. Grinjeviča sledi i ruski akademik Oleg Nikolajevič Trubačov. U svom delu: „Etnogeneza i kultura starih Slovena – lingvistička istraživanja“, navodi da su Balkan i Podunavlje prapostojbina svih današnjih Slovena. Suprotno zvaničnoj istoriografiji, Trubačov tvrdi - da su, s Balkana i iz Podunavlja, Sloveni (neznano u kojem davnom vremenu) naselili zapadne, istočne i severne krajeve Evrope i da je srpski jezik osnova svim slovenskim jezicima.
8. Naš savremenik, istoričar iz Italije, Đankarlo Tomecoli Ticijano je podneo svoj naučni rad na Međunarodnom kongresu istoričara „Doćirilovska slovenska pismenost i dohrišćanska slovenska kultura“, Sankt Petrburg, 2008. godine, s informacijom – da je s bugarskim profesorom Pavelom Serafimovim pročitao sve zapise s Krita iz Antike. Rekao je da se zapisi mogu čitati samo pomoću slovenskih jezika i da su zaključili da Minojska država na Kritu nije grčka, nego srpska (slovenska) – osnovana 2000 godina pre Nove ere.
9. Na istom kongresu je podneo referat i američki istoričar, prof. dr Ivo Vukčević i obavestio je da su Nemačka, Italija i Balkan bili u Antici naseljeni precima Slovena, čije je prvo zajedničko ime bilo – Srbi.
Gospodine Predsedniče,
Akademik Mihailo Marković je 2007. godine, u SANU, organizovao naučni skup o dolasku Šiptara na Balkan 1043. godine, ali taj dokaz još ne uzima u obzir ni nauka Srbije, ni državnici Srbije. To je čudno. Ne uzimaju u obzir ni ove izvore koje navodimo u ovom pismu. A kako vidite, o tome – da su Iliri bili preci Srba na Balkanu i da im je to bilo samo plemensko ili zavičajno ime – pišu istoričari i lingvisti iz mnogih evropskih država i SAD. Toj istini bi trebalo da posvetite pažnju i da pomognete okončavanje falsifikata u srpskoj (slovenskoj) istoriji i filologiji – koji su delo kolonijalnog inžinjeringa osvajača srpskih zemalja s Istoka (Turska) i sa Zapada (Mletačka Republika, Austrija, Nemačka...).
S obzirom da Vaš kabinet odbija saradnju s Vladom i Skupštinom Republike Srpske Krajine u progonstvu, ovo pismo je otvoreno.
VLADA RS KRAJINE SKUPŠTINA RS KRAJINE
Milorad Buha, premijer Dipl.inž. Rajko Ležaić, predsednik***
PS: Dostavljeno: Ambasadama država na tlu SFR Jugoslavije – za njihove državnike.
