Kina (tehnologija)

[Bean]

TitleBox

Kineski voz ide 500 na sat
Tanjug | 26. decembar 2011.
Kina je tokom vikenda probala superbrzi voz koji je sposoban da razvije brzinu od 500 kilometara na sat

Superbrzi voz Foto: Reuters

PEKING - Kina je tokom vikenda probala superbrzi voz koji je sposoban da razvije brzinu od 500 kilometara na sat, javili su danas državni mediji.

Vlasti su time stavile do znanja da nastavljajujui s razvojem ambicioznih programa železničkog saobraćaja i pored ozbiljnih problema s brzom mrežom železnica.

Voz koji je izradila podržnica kompanije "CSR Corp Ltd", najvećeg kineskog proizvođača vozova, dizajniran je da liči na stari kineski mač, navela je agencija Sinhua.

"On će pružiti korisne podatke o trenutnim funkcionisanju železnica velikih brzina", rekao je stručnjak za vozove Šen Džijun.

Međutim, budući kineski vozovi neće obavezno voziti tim velikim brzinama, rekao je predsednik CSR Džao Siaogang "Pekinškim jutarnjim novinama".

"Mi nastojimo da obezbedimo sigurnost putovanja brzim vozovima", rekao je on.

Kineska proizvodnja brzih vozova je imala tešku godinu obeleženu sudarom između dva superbrza vozna na pruzi Peking - Šangaj u julu mesecu u kojoj je poginulo 40 putnika. Izrada novog voza za super velike brzine je od tada skoro bila zaustavljena.

Ministar za železnicu Liu Džiđun, koji je smatran najzaslužnijim za brzi razvoj tog sektora, otpusten je prošlog februara zbog korupcije i još mu nije suđeno.

Novosti
 
Kinezi su kraljevi  voz je plastični   

[Bean]

TitleBox

Kako je Stiv Džobs objasnio Obami zašto se sve živo proizvodi u Kini

MBS, Njujork tajms | 23. 01. 2012.

Kada je predsednik SAD Barak Obama pozvao na večeru najveće umove Silicijumske doline u februaru prošle godine, piše Njujork tajms, od svakog gosta je zatraženo da predsedniku postavi jedno pitanje. Kada je došao red na šefa "Epla" Stiva Džobsa, usred izlaganja Obama ga je prekinuo vlastitim pitanjem: "Šta je potrebno da bismo proizvodili "ajfon" u SAD"? (Umesto u Kini, prim. nov.)
Obama na večeri sa tajkunima Silicijumske doline. Levo od Obame, u omiljenoj crnoj rolci, sedi Stiv Džobs, a desno osnivač "Fejsbuka" Mark Cukerberg

Ne tako davno, "Epl" se hvalio da sve svoje proizvode pravi u Sjedinjenim Državama. Danas, skoro svih 70 miliona "ajfona", 39 miliona "ajpeda" i 50 miliona ostalih uređaja prodatih prošle godine napravljeno je van SAD, od čega lavovski deo u Kini.

 

- Šta je potrebno da bismo vratili te poslove u Ameriku? - upitao je Obama Džobsa.

 

Odgovor šefa Epla je bio nedvosmislen:

- Ta radna mesta se ne vraćaju kući!

 

Ovaj isečak iz odličnog teksta "Njujork tajmsa" o proizvodnji najtraženijeg gedžeta današnjice - "ajfona" - ilustruje kako je i najmoćniji čovek planete, predsednik SAD Barak Obama, fasciniran i istovremeno zabrinut selidbom hiljada ili čak miliona radnih mesta u Kinu.

 

Njegovu fascinaciju deli i prosečni građanin Srbije. Skoro da je prerasla u poslovicu izjava da "sve može da se kupi kod Kineza"; sve češće viđamo natpis "made in China", a kao glavni razlog se paušalno navodi "jeftina radna snaga".

 

Ali, to je samo deo istine. I to mali deo. "Ajfon" nije petarda, možda je za proizvodnju tako sofisticiranog uređaja potrebno više od "jeftine radne snage"?

 

Neću "ajfon" sa ogrebotinama!
Stiv Džobs je predstavio "ajfon" svetu 2007. godine. "Made in China"

Priča počinje 2007. godine, piše "Njujork tajms", kada je "Epl" bio daleko od titule najvrednije svetske kompanije. Nešto više od mesec dana pre zakazanog pojavljivanja prvog "ajfona" u prodavnicama, Stiv Džobs je okupio najviše oficire "Epla", jer je izvesno vreme testirao probni model i nije bio zadovoljan.

 

Besni Džobs je držao svoj test model "ajfona" kako bi svi mogli da vide mnoštvo tankih ogrebotina na plastičnom ekranu. Zatim je izvadio svežanj ključeva iz džepa farmerki.

 

- Ljudi će nositi ovaj telefon u džepu sa svojim ključevima. Ne mogu da prodam proizvod koji se izgrebe! Želim stakleni ekran i želim da bude savršen za šest nedelja - naredio je Džobs.

 

U to doba, stakleni ekrani za mobilne telefone nisu bili uobičajeni kao danas. Štaviše, bili su izbegavani jer je teško ostvariti neophodni visoki stepen preciznosti u obradi stakla.

 

"Epl" je već bio izabrao američku filmu "Korning" za proizvodnju velikih panela od ojačanog stakla, ali je sečenje tih panela u milione ekrana za "ajfon" zahtevalo praznu fabriku, na stotine komada stakla za eksperimentisanje i armiju inženjera.

 

I sve to za samo šest nedelja?

 

A onda je stigla ponuda iz jedne fabrike u Kini, zemlji "jeftine radne snage".

 

Kako su Kinezi hipnotisali "Epl" 
Šendžen: "Epl" je svoju proizvodnju prebacio u ovu kinesku metropolu
 

Kada je "Eplova" delgacija stigla u posetu fabrici u gradu Šendženu, vlasnici su već sagradili novo proizvodno krilo.

 

- To je za svaki slučaj, ako nam date ovaj posao - priseća se jedan od bivših direktora "Epla" objašnjenja koje mu je dao kineski menadžer.

 

Skladište je već bilo krcato staklenim uzorcima za eksperimente, sve gratis. Armija kineskih inženjera je čekala u niskom startu, skoro za gratis. Sagrađena je spavaonica za radnike, kako bi bili dostupni 24 sata dnevno.

 

Naravno, kineska fabrika je dobila posao.

 

- Ceo lanac snabdevanja sada je u Kini. Treba vam hiljadu gumenih zaptivača? To radi farbika u komšiluku. Milion šrafova? Ta fabrika je u susednom bloku. Ali, šrafovi treba da budu malo drugačiji? Biće gotovi za tri sata - rekao je "Njujork tajmsu" drugi bivši visoki funkcioner "Epla".

 

Fokskon Siti - "kasarna" za sklapanje "ajfona"

 

Na osam sati od fabrike firme "Fokskon" (Foxconn), koja je dobila posao od "Epla", nalazi se kompleks, poznat pod nadimkom Fokskon Siti. Tu se "ajfon" sastavlja.

 

    Pogledajte ovde impresivan spisak klijenata kompanije "Fokskon".

Kada su ga prvi put videli, čelnicima "Epla" je odmah bilo jasno zašto se proizvodnja "ajfona" neće vratiti u domovinu. Jer, u domovini ne postoji ništa nalik Fokskon Sitiju.

 

Kompleks ima 230.000 zaposlenih. Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno. Skoro četvrtina od ukupnog broja zaposlenih živi u firminim spavaonicama, a većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan.

 

GALERIJA > Svakodnevica radnika Fokskon Sitija:
Kompleks ima 230.000 zaposlenih

Kompleks ima 230.000 zaposlenih

    Kompleks ima 230.000 zaposlenih
    Radi se kad god ima posla. U 4 sata ujutru? I tada, ako stignu delovi za sklapanje
    Ako gazdama treba još radnika, mogu da ih obezbede u roku od nekoliko sati
    Skoro četvrtina zaposlenih živi u firminim spavaonicama
    Većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan
    Zaštitne mreže postavljene su posle nekoliko samoubistava radnika
    Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno

 

Čak 300 radnika obezbeđenja je zaduženo samo da reguliše "pešački saobraćaj" u kompleksu, kako radnici ne bi pregazili jedni druge. Centralna kuhinja svakog dana skuva tri tone svinjetine i 13 tona pirinča.

 

- Mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok si rekao keks. Koja američka farbika može da zaposli 3.000 ljudi preko noći i ubedi ih da žive u spavaonicama? - kaže Dženifer Rigoni, bivši menadžer "Epla".

 

Još jedna od kritičnih prednosti Kine bila je što može da obezbedi inženjersku podršku kakvu čak ni Sjedinjene Države ne mogu. Direktori "Epla" su procenili da im treba 8.700 industrijskih inženjera za upravljanje proizvodnom trakom od 200.000 radnika pri sastavljanju "ajfona". Analitičari "Epla" su izračunali da bi im trebalo devet meseci da okupe taj broj kvalifikovanih ljudi u SAD.

 

U Kini, trebalo im je 15 dana.

 

Ustaj, vojsko! Vreme je da sklapamo "ajfon"

 
U prva tri meseca, "Epl" je prodao milion "ajfona". Od tada, Kinezi su sastavili još 200 miliona komada

Kada su "Eplovi" inženjeri te 2007. godine konačno usavršili metod za sečenje stakla za ekrane, prvi kamioni sa isečenim staklima stigli su u Fokskon Siti usred noći. Menadžeri kompleksa su probudili na hiljade radnika, koji su uskočili u uniforme - bele sa crnim majicama za muškarce, a crvene za žene - i počeli ručno da sklapaju "ajfone".

 

U naredna tri meseca, "Epl" je prodao milion "ajfona". Od tada, "Fokskon" je sastavio još 200 miliona.

 

"Jeftina radna snaga"?

 

I cena radne snage je bitna, ali ne toliko koliko je uvreženo takvo mišljenje širom sveta, pa i u Srbiji. Analitičari proizvodnje su izračunali da bi proizvodnja "Epla" u SAD povećala njegovu cenu za ne više od 65 dolara, što bi i dalje činilo "ajfon" najprodavanijim gadžetom, a "Epl" jednom od kompanija sa najvećim profitom na svetu. Ali, kalkulacije su bespredmetne jer je proizvodnja "ajfona" u SAD nemoguća ne zbog cene radne snage, već zbog drugih prednosti kineske masovne proizvodnje na koje Sjedinjene Države možda nikada neće imati odgovor. 

blic