Републикa Српскa

[Bean]

TitleBox

TitleBox

Чађо (опет) против Путина

04.01.2012. - Сви руски тв канали ће престати емитовати сигнал на кабловском мрежама у Републици Српској почевши од 4.1.

Руски државни тв и радио канали у Републици Српској ће бити угашени у периоду од 48 часова у знак протеста против злоупотребе овлашћења једног од министара из Владе Републике Српске, a у погледу гушења медијских слобода и покушаја затрашивања. Искључење ће трајати 48 часова. Гледаоци у Републици Српској ће ипак моћи да прате Божићну литургију из Москве, јер ће суспензија трајати до 20 часова, 6.1. Сазнајемо да у наведеном периоду суспензије сарадње, неће бити емитоване информације из РС на руским медијима који се емитују у Русији и путем сателита у свету.



Русија је једна од ретких, ако не и  једина земља чији медији позитивно односе према Републици Српској, те пропагирају ставове исте у свету. У случају да се ситуација не нормализује Република Српска би остала ускраћена за великог медијског савезника што би значајно отежало њене тежње на међународном плану.

До сада нисмо успели да добијемо више детаља о разлозима протеста, али из добро обавештених дипломатских извора, сазнајемо да се ради о протесту руских медија поводом поступака министра МУП-а Републике Српске, Станислава Чађе, којег руски политички и безбедносни кругови  сматрају човеком који извршава наредбе које се доносе у САД-у, а не у Бањалуци.




Чађо је неколико пута упадао у очи руске и српске јавности, а нарочито  2008. године, јер је наредио истрагу против организатора и људи који су носили портрете Владимира Путина на најмасовнијим демонстрацијама против владавине Високог представника у Бањалуци. Појава портета Путина се тада догодила први пут ван граница Русије и изазвала је својеврсну узбуну у западним политичким и медисјким круговима.Тада су привођени предсједник удружења бораца, логораша и осталих невладиних организација. Претпоставља се да је истрагу наручио амбасадор једне западне земље, са којом министар одржава добре односе. Исти министар Чађо се 2010. кандидовао да постане директор престижне руске државне нафтне компаније у Републици Српској, али је због ранијих притисака на руске инвеститоре и истраге о „Путиновим фотографијама“ одбијен као веома неподобан. Министар Чађо је највеће домете у својој министарској каријери имао у погледу притиска на породице хашких оптуженика који су били у бекству, те су му за те успехе изречена многа признања западних дипломата.

По мишљењу политичких експерата у Републици Српској, владајућа странка у Републици Српској држи Чађу на тој позицији, како би задовољила и америчку страну, која је веома незадовољна економским, културним и политичким приближавањем Републике Српске и Русије. Министар Чађо се прије 10 дана вратио из седмодневне посјете САД-у, али је још непознаница на чији је позив тамо боравио, и са ким се састајао.

Противници из опозиције му приписују учешће у трговини златом и фалсификованим цигаретама, мада те тврдње до сада нису доказане.

vostok 

ne moze se sjediti na dve stolice ...

[free2020]

Vidi ti Čađe...

[Bean]

TitleBox

Istorijski incident

„Želio bih da Srpska još jača, ali je dovoljno jaka da je svjesna sebe", poručio je Milorad Dodik uoči proslave dvadesetogodišnjice osnivanja Republike Srpske.
Dvadeset godina kasnije Srbi u svojoj Republici Srpskoj nemaju fudbalsku reprezentaciju, ali imaju svoju državu. Bošnjaci u okviru „svoje" BiH igraju fudbal, ali nemaju svoju državu.
Koliko god to zvučalo apsurdno, danas se Dejton slavi samo u RS, koja se održala i u 21. veku kao „istorijski incident". Ne samo zato što je izgledalo da je Dejton stvoren za gušenje srpske državnosti u BiH. Već zbog toga što se srpska republika „s one strane Drine" protivi istorijskoj vertikali koja tu državnost od našeg postanka ograničava između Ibra, Dunava, Morave i Drine.
A to je već pitanje našeg nepoznavanja istorije u kojoj nikada nismo bili „svesni sebe". Jer, svaki veliki državni projekat na ovim prostorima završavao se tako što su veliki igrači Srbiju sveli na teritoriju Kraljevine Srbije iz 19. veka.
Kad se Dušanovo carstvo raspalo, srpstvo je ostao da brani knez Lazar, vladar moravske Srbije koja je obuhvatala teritorije današnje Srbije bez Vojvodine, Kosova i Sandžaka. Kada su Nemci rasturili Kraljevinu Jugoslaviju, Srbiju su kao okupacionu zonu ostavili u skoro identičnim granicama, s tim što je južna granica išla do Ibra.
Uvlačenje Srba u velike projekte osuđene na propast je posledica „nesvesnosti sebe". Nije Dušanovo carstvo propalo jer je imao naslednika nejakog, nego zbog ambicije da ne bude srpski kralj, nego car Srba, Grka i Bugara. Što je isto iskakanje iz realnosti koje je pokazao Aleksandar Karađorđević kada nije hteo da bude srpski, nego kralj Srba, Hrvata i Slovenaca.
Zato je RS „istorijski incident", jer su tamo Srbi prvi put kroz svoje institucije „svesni sebe". A ako dobro analiziramo istoriju, to je i očuvanje Vojvodine i Sandžaka - Raške oblasti - u okvirima Srbije. A i Kosovo su i Tito i međunarodna zajednica odavno namenili Albancima. I zato bi podela Kosova ponovo bila „istorijski incident". Da konačno postanemo svesni Srbije, da se oslobodimo mitova - od viljuški na srpskom dvoru do „Tita velikog državnika". I da shvatimo da možda nismo gubitnici u istoriji, nego su nam očekivanja velika.

pressonline.rs
 

[Bean]

TitleBox

Додик најавио да ће да одликује Тадића
08. 01. 2012

Бањалука – Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик сутра ће, поводом Дана РС председника Србије Бориса Тадића одликовати Орденом Републике Српске на ленти.

Како је најавио Додиков кабинет, тим орденом биће одликовани и бивши председници РС Рајко Кузмановић, Драган Чавић, Мирко Шаровић и Никола Поплашен.

Исти орден биће уручен и митрополиту дабробосанском Николају, и епископима Српске православне цркве зворничко-тузланском Василију, бањалучком Јефрему, бихаћко-петровачком Хризостому, захумско-херцеговачком Григорију и пензионисаном епископу Атанасију.

Поводом Дана РС, амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан-Харченко сутра ће председнику РС уручити Орден Дружбе којим га је одликовао председник Русије Дмитриј Медведев.

vaseljenska
 

[Bean]

TitleBox

BEOGRAD 17. 01. 2012



SRPSKI VRH NA METI ATENTATORA - Policija dobila dramatiČne informacije o napadu na TadiĆa, Dodika, DaČiĆa i patrijarha
Vehabije i Albanci spremali masakr svih srpskih vođa

Opasno - Muslimanski teroristi u saradnji sa najjačim kriminalnim strukturama, posle neuspelog pokušaja u Banjaluci, neće odustati od napada na srpske funkcionere
Atentat na predsednika Srbije Borisa Tadića, predsednika RS Milorada Dodika i vrh Srpske pravoslavne crkve i policije u Banjaluci planirali su muslimanski teroristi u saradnji sa najjačim kriminalnim strukturama, saznaje Press.

Do ovih opasnih otkrića došli su pripadnici srpske policije koji su prethodnih dana boravili u Republici Srpskoj kako bi razotkrili pozadinu skrivanja oružja i eksploziva u hali „Borik", prilikom proslave 20 godina RS.

Prema tvrdnjama izvora Pressa, iako su teroristi planirali da masakr i dvostruki državni udar učine na obeležavanje dve decenije Republike Srpske, bezbednosne procene i operativna saznanja ukazuju da su mogući novi pokušaji atentata. Na to upućuju brojne poruke koje su policijski zvaničnici dobili prethodnih dana, ali i nove pretnje i upozorenja.
Kao u „Mandžurijskom kandidatu"

U okviru sveobuhvatne regionalne istrage ispituje se i ozbiljnost poruke koju je dobio jedan od najbližih kabinetskih saradnika Ivice Dačića i koji je o tome napisao službenu belešku. Press objavljuje tekst poruke koju je dobio funkcioner MUP-a, i to bez korekcija pravopisa.

U SMS-u piše: „Reci te g Dačiću da pojača drastično obezbeđenje G. Tadića, Patrijaha, Veljovićam, sebe i familijama jer će se atent. ponoviti, ali manje spekt. atentat. Da se ne ponovi slučaj dr. Đinđića."

Osoba koja je poslala ovu poruku povremeno vrhu policije dojavi neku informaciju koju policija uvek proverava, a do sada su se neke pokazale kao tačne. Pošiljalac poruke, čiji identitet je poznat Pressu, upućen je u dešavanja u podzemlju, spekuliše se da je radio za najmoćnije strane službe, ali se povremeno bavio i javnim zanimanjima i istupao u medijima. Kako saznajemo, ta osoba je juče ponovo kontaktirala sa pripadnicima MUP-a, pojasnivši im da su ubice iz Borika „prepisale" scenario iz filma „Mandžurijski kandidat" i da ih niko ne bi sprečio u namerama, da su uspele da se dokopaju oružja.
Bezbednost ugroženih funkcionera podignuta je na najviši nivo, a istraga ide u više pravaca, jer postoji sumnja da neki od događaja i komunikacija služe za odvlačenje pažnje, kako bi se zločinački akt dogodio na sasvim drugi način.

Droga, oružje, teroristi

Istraga je utvrdila da je uhapšeni Božidar Stanišljević povezan sa kriminalnim strukturama iz grupe Ljubana Ećima, inače bivšeg bezbednjaka RS, što ukazuje da organizacija može ići i do Luke Bojovića, najopasnijeg mafijaša koji je trenutno na slobodi i profesionalnog ubice koji je spreman na sve.
Smetaju kriminalcima i teroristima  ... Milorad Dodik i Boris Tadić

Drugi, novi momenat u istrazi je podatak da je Stanišljevićev zet boravio u Beču, gde se obučavaju vehabije i drugi ekstremisti, i da je vrlo moguće da je od najopasnijih muslimanskih ekstremista dobio posao da likvidira najistaknutije srpske funkcionere.

Bezbednost na najvišem stepenu

Bezbednost ugroženih funkcionera podignuta je prethodnih dana na najviši nivo. Predsednika Borisa Tadića, koji ima najviši stepen obezbeđenja, obezbeđuju vojni specijalci „Kobre", dok BIA i MUP prikupljaju sve informacije koje ukazuju na neposrednu opasnost. Ministra i direktora policije čuvaju pripadnici Uprave za obezbeđenje MUP-a Srbije, koji su takođe dobili zadatak da bezbednosno pokrivaju pripadnike SPC. Konačno, kako saznajemo, prethodnih dana su ozbiljno bili ugroženi i policijski operativci koji rade na rasvetljavanju slučaja Borik.

 
- Postoji mogućnost da su teroristički i čisto mafijaški interesi ovoga puta ukršteni. Zajednička im je želja da uruše srpske države sa obe strane Drine - tvrde policijski izvori Pressa.

Policijski operativci, njih desetak, koji su prethodnih dana boravili u Republici Srpskoj, na licu mesta zatekli su zastrašujuće dokaze. Oružje je bilo perfektno sakriveno u jednom delu tribina hale „Borik" u Banjaluci.
Da oružje nije bilo zajedno sa eksplozivom, koji su nanjušili psi tragači, verovatno ne bi ni bilo pronađeno, jer obična policijska provera u hali „Borik" to ne bi otkrila. Oružje i eksploziv su u halu uneti nekoliko dana pre obeležavanja godišnjice Republike Srpske, sa ciljem da se likvidiraju svi oni koji reprezentuju srpsku vlast.

PRESS 

[Bean]

TitleBox

VALTER BRANI SRPSKU

BATA ŽIVOJINOVIĆ: ANĐELINA JE KRETEN!


Anđelini Žoli ni kod nas ne treba priređivati doček i ukazivati joj poštovanje. Neka je prime te budale koje kažu da je dobrodošla ovde, poručio Bata Živojinović

BEOGRAD - Anđo, bolje da ne dolaziš.
Srpska javnost ogorčena je zbog izjave holivudske glumice Anđeline Žoli da uskoro planira da zatraži ukidanje „genocidne tvorevine Republike Srpske“, ali i zbog laži u njenom filmu „U zemlji krvi i meda“, koji Srbe kolektivno predstavlja kao masovne koljače, silovatelje i teroriste. Pored svega toga, ambasadorka dobre volje UN planira i da dođe na premijeru svog ostvarenja u Beogradu 23. februara!

Velimir Bata Živojinović kaže da to to neće proći tako lako.
- Zar moram da komentarišem te budalaštine? To su kretenizmi! Pa to je strašno. Ja joj ne bih dao da dođe, ne bih je pustio. Ko njoj uopšte dozvoljava da dođe posle toga što radi, šta će nam?! Ni kod nas joj ne treba priređivati doček i ukazivati joj poštovanje. Neka je prime te budale koje kažu da je dobrodošla ovde - kaže Bata za Kurir.

Branislav Lečić poručio je Anđelini Žoli da se ne bavi onim za šta nije kompetentna.
- Nisam ubeđen da je ona to zaista izjavila. Ako jeste, smatram da je to budalaština jer ona nema pravo ni znanja da se time bavi, niti je pozvana da to radi. Smatram da film treba da vide domaći gledaoci i ocene njegovu vrednost. Zato živimo u demokratiji - smatra Lečić.

U Ministarstvu kulture navode da oni nemaju zakonske nadležnosti da zabrane neki strani film, ili bilo koje umetničko ostvarenje.
Inače, javnost ocenjuje da njen film nema nikakvu umetničku vrednost, već da je politička propaganda. I sama Žolijeva potvrdila je da joj je politika trenutno preokupacija.
- Glumački posao je zabavan, ali moja interesovanja su spoljnopolitičke teme. Tu je moje srce - izjavila je Žoli, dobitnica nagrade „Avazov zmaj“ za 2011.

Anđelina Žoli članica je najuticajnije američke političke organizacije, Saveta za spoljne odnose, koji je već nekoliko decenija svojevrstan nevladin servis američke spoljne politike. Inače, Savet je učestvovao u izradi istorijskog Maršalovog plana, ali i bio zvanični pokrovitelj jedne od promocija Anđelininog filma! Da li je to slučajno?

Anđelina, marš!

Srbi objavili rat glumici: Anđo, ne znaš šta te čeka

Anđelina Žoli traži ukidanje Republike Srpske!

Čekamo te, Anđelina

Avazu smeta Kurir

Dnevni avaz u jučerašnjem broju piše da su uoči najavljene premijere filma mediji u Srbiji počeli propagandnu kampanju protiv „slavne holivudske glumice“. Ovom listu posebno se nisu svideli tekstovi u Kuriru.

- Beogradski Kurir donosi tekst u kojem ambasadorku UN optužuje da napada Srbe, a njen film opisuje kao „holivudsko blaćenje“ ovog naroda. Činjenicu da je u Bosni ubijeno 300.000 muslimana i silovano 50.000 muslimanki nazivaju „naučnom fantastikom“ - piše Dnevni avaz.

Još se ne zna kad će biti premijere

Kuriru se javila Ivona Lušić iz zagrebačke firme „Blic film“, koji je zadužen za distribuciju filma „U zemlji krvi i meda“ u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji.
- Još se ne zna kada će biti premijera u Sarajevu i Beogradu. Distribucija u Sarajevu trebalo bi da počne 16. februara, a u Beogradu 23. februara - rekla je Lušićeva, uz obećanje da će pokušati da za Kurir dobije izjavu Anđeline Žoli.

Kurir

[free2020]

"Prestižna nagrada "avazov zmaj"?
     

[zelengradjanin]

"Prestižna nagrada "avazov zmaj"?
     

  

[Maki vas kralj]

Gnevni Avaz u ludilu... gust je to citati... 

[Bean]

TitleBox

Ари Ливне: Спилбергов јунак, Додиков саветник

   
О ДОДИКОВОМ САВЕТНИКУ ФИЛМСКИ АРХИВ „СТИВЕН СПИЛБЕРГ“ СНИМИО ДВОИПОСАТНИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

    Деведесетогодишњи Ари Ливне заточеник немачких логора, Титов партизан, па Титов робијаш, па човек за посебне послове Израела и Светског јеврејског конгреса, а данас - један од најближих људи председника Републике Српске Милорада Додика
    Ливне је врло активан Светском јеврејском конгресу и у тој орагнизацији обавља и дужност специјалног изасланика за земље бивше Југославије. Он, у ствари, није званично Додиков саветник  већ представник Републике Српске у Јерусалиму, али више времена проводи у Бањој Луци него у Израелу чији је и држављанин
    У време, како су је назвали, највеће кризе од Дејтона до данас, када је заказан референдум и када су запретили Вашингтон и Брисел, Ливне је у Бања Луку у петодневну, званично је објашњено, приватну посету довео министра иностраних послова Израела Либермана, па је можда ту објшњење откуд Кетрин Ештон онако изненада у главног граду Српске
    Прича се да су по његовом савету изабране лобистичке куће у Вашингтону и Бриселу које раде за интересе Републике Српске. Водио је Додика код Шимона Переза. И у неким најмоћнијим светским медијима више нема оних утркивања у оцрњивању српског ентитета

Пише: Стефан Петровић

     ПАЖЉИВИЈИ су већ приметили да Република Српска, за разлику од неких не тако давних времена, све чешће у босанскохерцеговачким драматичним заплетима има подршку и са места и од светских центара моћи од којих се то баш не би очекивало. Поготово ако би се само гледали неки стари стереотипи по којима Балкан у последње две деценије функционише.

     Објашњење за ово, разуме се, није тако једноставно јер су и разлози различити. Али, свакако део објашњења лежи и у шароликом тиму који окружује председника Републике Српске Милорада Додика.

     Једно име, Ари Ливне, изазива знатижељу многих – од штокаквих истраживача до сасвим озбиљних дипломата. У причама које постоје о његовом утицају на светске центре моћи вероватно има много претеривања, али да је врло необична личност, са готово невероватном биографијом, то је сасвим сигурно.
   „Увек истиче да је одрaстао на српској књижевности, у српској култури и као од шале у сваком тренутку је у стању да цитира којег год зажелите српског песника старије генерације.“

 

     Уосталом,  филмски архив „Стивен Спилберг“, највећи на свету, о њему је снимио двоипочасовни документарни филм, а штампа у Израелу о њему пише да је „човек у чијем се животу најбоље одсликава судбина јеврејског народа“.

     Има деведест година и стално, чак и данас, путује по целом свету, врло је активан Светском јеврејском конгресу и у тој орагнизацији обавља и дужност специјалног изасланика за земље бивше Југославије. Човек, у ствари, није званично саветник Додика већ представник Републике Српске у Јерусалиму, али он више времена проводи у Бањој Луци него у Израелу чији је и држављанин.

     Родио се у Будимпешти, случајно му се мајка затекла тамо, а његова породица је у то доба живела у Новом Саду где је и он одрастао и можда због тог увек истиче да је одрaстао на српској књижевности, српској култури и као од шале у сваком тренутку је у стању да говори којег год зажелите српског песника старије генерације.

     У младости је, каже, много учио, али и радио. Са шеснаест година већ је био у Светској ционистичкој организацији, претечи данашњег Светског јеврејског конгреса, али је и, као средњошколац, учествовао у активностима тадашње левичарске омладине у Новом Саду.

 

     На почетку Другог светског рата, као и други новосадски Јевреји, одведен је у сабирни центар на аеродром, а онда као јак двадесетогодишњак пребачен је борски рудник где су Немци довели огромну радну снагу из Србије и средње Европе. Две године касније уз помоћ једне влашке породице, која је живела тик уз рудник, бежи и пребацује се у једно српско село.
   „У самици је био више од две године са Драгољубом Јовановићем.“

 

     Сељани су бегунце упућивали најближој војсци, неки од његових другара су завршили у четницима, он у партизанима. Учествовао је и у ослобађању Београда. А онда добија заслужено одсуство да потражи породицу у Новом Саду, али је сазнао да су отац и мајка одведени у Матхаузен. Продужава у Будимпешту да потражи тетке и друге из шире породице, али тамо завршава у једној специјалној јединици руског НКВД-а која је гонила најпознатије мађарске фашисте. Водио их је млади генерал Реваз Геза, касније министар одбране Мађарске, а те догађаје безуспешно је покушао пре неку годину да расветли садашњи политички врх те земље.

     Ливне се поново вратио у Београд у зиму 1946. године и, како каже, неопрезно причао о томе како му изгледају ти први месеци слободе и нове власти. Поверио се у хотелу „Москва“ једном другом Јеврејину за кога није знао да ради у УДБ-и и већ сутрадан је био ухапшен и ускоро и осуђен на десетогодишњу робију у Срмеској Митровици. Две године касније ту је дочекао прве ИБ-овце, а ту је већ био готово цели Централни комитет Драже Михајловића.

     Преваспитавајући новајлије, Ибеовце, затворске власти су тражиле да тим сеансама присуствују и сви други затвореници. Ливне тврди да је то права филмска прича, јер је то било толико шаролико друштво – идеолошки, али и на свкаи други начин. Елем, он и ту прави, ничим изазван, нови проблем јер се побунио против клеветања Црвене армије и Стаљина што је био основни смисао тих часова преваспитања. Ни данас није одустао од тадашњег свог става. За казну му одређују затворску самицу.

     Кандидата, по мери затворских власти, за самице је било превише па су морали по двојица у ту једну малу просторију. И ту је, каже, имао среће.

     У самици је био више од две године са Драгољубом Јовановићем. Професор Београског универзитета, двоструки докторант Сорбоне, између два светска рата шеф левих сељака, посланик у првом парламенту ФНРЈ, Јовановић је ухапшен по директном договору Тита и Кардеља, јер је тражио скупштинску дебату о неким стварима за које је Политбиро већ био одлучио. Ливне тврди да Срби нису довољно истражили научни, полтички и уопште животни опус овог човека, јер је реч у сваком погледу о бриљантном уму. Уз њега је, каже, у самици научио штошта што га је профилисало и припремило за даљи живот.
   „Године 1956. се исељава у Израел и почиње као перач аутомобила, па радник у фабрици за израду пећи, али као најбољи на двогодишњем курсу за хебрејски језик запошљава се у „Јеврејској агенцији“. То је заједничко преузеће Светског јеврејског конгреса и државе Израел“.

 

     Ливне у затвору остаје нешто више од седам година, а пуштен је на оштру интервенцију светских јеврејских организација и у том тренутку је био једини Јеврејин који је био у казаматима тадашње Југославије.

     У Београду, након изласка из затвора, за годину дана је чак догурао до шефа филмског оделења посебног прес-биро који је израђивао кратке пропагандне филмове о тадашњим привредним предузећима.

     Ипак, 1956. године исељава у Израел и почиње као перач аутомобила, па радник у фабрици за израду пећи, али као најбољи на двогодишњем курсу за хебрејски језик запошљава се у „Јеврејској агенцији“. То је заједничко преузеће Светског јеврејског конгреса и државе Израел, скуп професионалаца различитих врста који су радили бројне послове – од усељавања у Израел, ширења јеврејске културе по целом свету, до оних најтананијих и најтајнијих послова које обично званични органи државе, па ни државе Израел не могу да раде.

     Ливне је почео са најнижих позиција да би завршио као дирекор те моћне организације. Пропутовао је цели свет безброј пута, радио каже, и што јесте и што није за причу, а у Израелу има статус посебног човека. Награђиван, одликован, снимали о њему филмове, хоће и књиге да пишу...

     Ово је, нешто опширнија, нипошто комплетна биографија, да би се схватило какав је то човек уз Додика и Републику Српску. У Србе је, каже заљубљен, у Републику Српску посебно а себе види као човека који има једну ципелу јеврејску а другу српску.

     Са Додиком и целом његовом породицим се дружи приватно.
   „Велики број амбасадора моћних светских земаља обично након сусрета са званичницима траже и сусрет са Ливнеом.“

 

     Шта он може у босанском колоплету и какав је његов значај, наравно да неће рећи, али рецимо, у време, како су је назвали, највеће кризе од Дејтона до данас, када је заказан референдум и када су запретили Вашингтон и Брисел, Ливне је у Бања Луку у петодневну, званично је објашњено, приватну посету довео министра иностраних послова Израела Либермана, па је можда ту објашњење откуд Кетрин Ештон онако изненада у главном граду Српске.

     Прича се да су по његовом савету изабране лобистичке куће у Вашингтону и Бриселу које раде за интересе Републике Српске. Водио је Додика код Шимона Переза. И у неким најмоћнијим светским медијима више нема оних утркивања у оцрњивању српског ентитета.

     Велики број амбасадора моћних светских земаља обично након сусрета са званичницима траже и сусрет са Ливнеом. Он сам то објашњава као желе да чују једног старог човека, али постоје и приче да многи добију и налоге из својих централа да обавезно уприличе и тај сусрет. Постоји и прича да је амбасадора једне баш моћне земље готво понизио када је овај почео да прети. Само му је рекао: ''Ви нисте добили такве инструкције, ви блефирате'' и човек је занемео и отада се он у БиХ не понаша баш као дресер, већ све више као дипломата.

     У баш дугом и опширном претресању свих светских и домаћих тема Ливне је изнео и, каже, предлог, а можда је то и решење негде већ уобличено: „Овде људи не живе у великој љубави, и није то само последњи рат или онај пре њега, већ је то тако вековима и паметно би било да се БиХ претвори у неку врсту федерацији, можда боље конфедерације и сви ће бити срећнији, јер овде услова за добар живот има“.

fakti

[Bean]

TitleBox

Срећан Дан државности Србије! Нека нам је вечна мајчица Србија!
Нека је вечна слава и хвала свима који погинуше за крст часни и слободу златну!

[Bean]

TitleBox

Српска да учи на грешкама Србије


Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар (Фото: Курир)

Београд – Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар из Београда и уредник „Нове српске политичке мисли“, каже да Република Српска треба да учи на грешкама Србије, а једна од кључних грешака је парола „ЕУ нема алтернативу“.

„Та парола је погубна и највећим делом нетачна. Том паролом напросто позивате све могуће, и велике и мале, да вас уцењују и условљавају. Тако су на путу Србије према статусу кандидата почеле да се појављују и оне мање чланице ЕУ, које се готово никада раније нису чуле и постављале своје захтеве. То је поука коју РС треба да извуче“, каже Вукадиновић.

Он истиче да РС данас боље стоји него што је то било прије пет или шест година, а камоли прије десет, али да то не значи да и даље није изложена озбиљним нападима и пријетњама за њен опстанак.

НН: Може ли РС да се одупре тим нападима и да ли има политичке, економске и сваке друге снаге за тако нешто?

РС има снаге да одоли притисцима. Али је важно имати на уму да ће ти притисци бити упорни и да ће само повремено мењати форму деловања. Очигледно је да је став Сарајева, званичног, опозиционог, невладиног и религијског апсолутно унисон, крут и неперспективан када је реч о БиХ, јер они под кринком највећих бораца за опстанак БиХ гурају један једини радикалан концепт БиХ који је у крајњој линији срачунат на или укидање или дерогирање РС. То је више него јасно. Против тога се треба борити, официјелно, кроз органе РС, али и преко невладиног сектора и медија који у томе морају бити активнији. РС треба реално да сагледава сопствене снаге и односе снага у свету, који се у перспективи можда и мењају у њену корист, али због тога не треба да срља у авантуризам. И, што је најважније, не треба добровољно чинити уступке, то јест, не треба прихватати ништа сем оног што је у нашем интересу. Веома је важно да у РС буде одржан консензус око кључних националних питања, иако, наравно, и ту има разних социјално-економских проблема, као и свуда. Императив је опстанак РС. Она још увек није дефинитивно  одбрањена и не треба се у вези са тим заваравати, јер то није трка на сто метара већ маратон. Консензус који је унутар РС постигнут у вези с националним и државним питањем је велики успех, иако се у другим државама и ентитетима широм Балкана он напросто подразумева.

НН: Да ли су ти интереси интеграције у ЕУ? Често се од РС траже неки уступци зарад пута БиХ у ЕУ?

РС треба да учи на грешкама Београда и Србије, а једна од кључних грешака је парола „ЕУ нема алтернативу“. Та парола је погубна и једним делом нетачна. Рекао бих 50 одсто нетачна, а сто одсто погубна. Том паролом напросто позивате све могуће, и велике и мале, да вас уцењују и условљавају. На путу Србије према статусу кандидата појављивале су се чак и мање чланице ЕУ, које се готово никада нису чуле и постављале неке захтеве. То је порука коју РС треба да извуче. Евидентно је да Србија и БиХ у догледно време неће постати чланице ЕУ, шта год ми радили, колико год се интегрисали, када је реч о РС, и колико се год дезинтегрисали, када је реч о Србији. Иначе, интересантно је да се од Србије тражи да се дезинтегрише, а од БиХ да се интегрише. Бесмислено је давати концесије, конкретне и реалне политичке концесије данас, зарад нечега што ће, можда, бити реално за десет или петнаест година, а можда ни тада. Не треба еурофобично и априори одбацивати сваку причу о интеграцијама, али ни давати конкретне концесије, нарочито када је реч о статусу и надлежностима РС зарад имагинарних „европских стандарда“.

НН: Какав је однос Србије према РС, често се стиче утисак да је за Србију РС, а и БиХ бреме с обзиром на то да је стално изложена нападима политике из Сарајева?

Није РС бреме, али је чињеница да би РС могла постати жртва Београда. С једне стране амбиције да се Београд што пре докопа ЕУ, а са друге стране амбиције српске власти да буде „лидер у региону“. По природи ствари, Србија и овако девастирана, скраћена, угрожена и понижена још увек је најзначајнији политички фактор на подручју Балкана. Србија, објективно, има ту позицију. Са друге стране, лош начин на који је вођена прича о  интеграцијама, идеализовање и апсолутисање Европске уније као циља било је богомдано као изазов за свакога ко је желео да оствари неки политички циљ у Србији и да то испостави као захтев и услов.

НН: Да ли то значи да постоји могућност да ЕУ, односно западне силе, условљавају Србију односима према РС?

Управо тако. У овом тренутку тежиште притиска према Србији, када је реч о европским интеграцијама, јесте Косово. Али се врло лако може догодити у наредном периоду да то тежиште буде на РС. Не значи да ће Србија то прихватити и подлећи, међутим постоји та опасност. Годинама се причало да је Хашки трибунал једини услов за ЕУ кандидатуру, а да Косово и процес ЕУ-интеграција међусобно немају никакве везе. Онда у последњих годину дана, када је коначно завршена прича с Хагом, одједном нико више то не спомиње и сви се пребацују на Косово. Заправо, показало се да је од почетка Косово било циљ. Плашим се да се у некој другој фази придруживања, рецимо, зарад закључивања неког поглавља у преговорима, од Србије затражи да притисне РС и Бањалуку. У том смислу мислим да је садашњи однос Београда и Бањалуке добар макар због тога што Београд увек може рећи, а то и није далеко од истине, да он не може да притиска Бањалуку, јер је Милорад Додик на своју руку и на њега се не може утицати. Што је углавном и тачно.

НН: Да ли онда РС треба да преузме више одговорности за функционисање БиХ?

Не верујем да ће јој то бити допуштено. РС оптужују да дерогира институције БиХ, а када РС и Бањалука покажу вољу да учине нешто, онда сви скоче и кажу да не може тако. Другим речима, све мора да буде само тако како жели Сарајево, онако како је замишљено или обећано у неком тренутку тој муслиманско-бошњачкој елити – или никако. У сваком случају, Бањалука ће да буде крива. Оваква РС је бољи и виталнији део БиХ и способнија је за развој. РС директно на годишњем нивоу трпи штету која се мери стотинама милиона КМ због БиХ. Озбиљне земље, чак и оне много богатије земље, не би хтеле да трпе такав губитак. Дакле, не само историјски и политички разлози доводе до тога да ће РС, пре или после, морати поставити питање односа у БиХ и опстанка у БиХ.

НН: Па које је онда рјешење за БиХ? Очигледно је да оваква каква је не функционише?

БиХ може опстати као конфедерална држава и повратком на дејтонски модел. Може опстати, али само под условом да постане оно што јесте и што једино може бити, а то је уговорна држава, где ентитети и народи који ту живе треба да покушају уредити односе и преузети одговорност за сопствени развој, а да при томе повлаче неке заједничке потезе. То је једина форма на којој може опстати БиХ, као добровољна заједница. У противном, она може опстати само као наметнута, као диктатура једног (бошњачког) народа, или се мора распасти.

НН: Како гледате на положај Хрвата у БиХ?

Удаљавање Хрвата од Бошњака, за разлику од прије 15 година, је евидентно. То је последица политике актуелне власти РС, и то се показује као релативно мудро. Донедавно се потпуно неприродно као саморазумљива узимала коалција између Хрвата и Бошњака, усмерена углавном против Срба, и та је политика дуго била подржавана из званичног Загреба, нарочито у периоду Стјепана Месића. То се сада прилично променило и захваљујући актуелној политици Бањалуке, као и политичким променама у самој Хрватској. Но, у томе треба бити опрезан, не треба идеализовати ствари или сада сањати о некој коалицији Срба и Хрвата против Бошњака, јер то није превише реално нити одрживо. Хрвати у БиХ још дуго неће бити способни за самосталну политику ни према Сарајеву ни према Бањалуци, него ће зависити од онога што чини Загреб – а Загреб, опет, од онога што кажу Брисел и Берлин. Мислим да ће ту, у крајњој линији, кључни бити односи Загреба, Београда и Бањалуке. Укратко, треба радити са Хрватима у БиХ, али не треба се заносити дометима те сарадње, јер су они, а поготово ће то бити убудуће, углавном само привезак политике Загреба.

НН: Да ли евентуална промјена власти у Србији може пореметити односе Србије и РС?

Мислим да су ти односи толико добри да ће бити тешко то покварити. Није немогуће, али је тешко. Ко год дошао на власт у Београду, осим  баш ових екстремних проатлантских странака и снага које нису толико бројне, мада су утицајне и гласне, не би требало да буде озбиљних последица на односе Београда и Бањалуке, ко год да буде на власти. Мени се чини да у догледном периоду из Београда нико неће смети да иде баш ђоном према РС, али се не треба надати ни некој круцијалној подршци. Важно је да се створи навика да ти специјални односи функционишу независно од личних односа било кога и да буду  свакодневни, те да се сарадња проширује и у политичкој, економској, културној, научној и свакој другој сфери, а не да се само грле и посећују пред изборе овде или тамо.

vaseljenska

[Bean]

TitleBox

...нажалост за сада је само на нивоу ентитета у бих...али за све који живе у њој она је мала државица,она је нешто више од државе,она је љубав које се ријечима описати не може...она је мајка која рађа дјете,она је отац који куди сина кад овај нешто лоше уради,она је дјед мудрац који даје савјет када нешто не иде на добро,она је прва кап росе у јутарњој измаглици,она је задњи пламичак дневне свијетлости пред само спуштање дневног паравана,она је она свијетла тачка у бесциљном лутању кроз пустињски пјесак,она је оно направичније и најпоштеније у нама самима,она која је изборена са литрама проливене крви,са јунаштвом , поносом и чашћу , са јуначким,скоро Донкихотовским бојем ,успјела се подићи и вазнијети високо изнад сазвежђа Балкана на којем као да властодршци зазиру од њене величине и сјаја...она која ће да постоји у инат свим слугама и послушним полтронима којима су испрани мозгови само да би могли увијек да ударе на народ пркосан,на народ јединствен на овој кугли земаљској и по добру и по злу,само зато што је тај народ на правичан начин ударио темеље и исклесао статуу прелијепе приче која се зове и зваће се РЕПУБЛИКА СРПСКА!!!

[Tommy Gavin]

trenutna vlast republike srpske je najsramotnija još od ratne i postratne! trebali su i ukinuti mizerne penzije od 100-150 KM koje sada isplaćuju onima koji su cijeli svoj radni vijek izdvajali u fondove!

još bolje: trebali su narediti toj sirotinjskoj klasi koju posprdno nazivaju penzionerima da moraju uplatiti u budžet toliki iznos koji im sada isplaćuju kako bi se duboko mogli infiltrirati mmf-u za svoje udobne fotelje!

[Bean]

TitleBox

КОШТУНИЦА: Србија и Српска да заједно буду изван НАТО[/b]

 

Предизборна конвенција ДСС «За Србију, знаш зашто» - у Хали спортова на Новом Београду

* Председник ДСС Војислав Коштуница рекао да насиље над Србијом, које је почело „безумном агресијом НАТО“ на данашњи дан 1999. године, није завршено, већ се и данас наставља и поручио да је Европска унија превршила сваку меру у уценама и притисцима на Србију

* Посебно је нагласио: «Прави је тренутак да Србија, поред војне, прогласи и политичку неутралност»

* Лидер ДСС је навео да нико у Србији не осећа да припада НАТО и да европска интеграција није донела ништа добро већ само штету због чега, рекао је, Србија треба да стави тачку на ЕУ

* Потпредседник ДСС Милош Јовановић навео је да је НАТО «највећи гарант отимања Косова и Метохије» и да је сваки човек у Србији који жели да уведе државу у НАТО «без кичме, без поноса и без части» и нагласио да је актуелна предизборна трка почетак боја за ослобођење Србије која је данас окупирана земља – и идеолошки и политички и медијски

         ПРЕДСЕДНИК Демократске странке Србије Војислав Коштуница позвао је данас грађане да заједно граде Србију као политички и војно неутралну земљу, која чува свој Устав и државу и поручио да је у најбољем интересу да Србија и Република Српска не уђу у НАТО.

         “Прави је тренутак да Србија, поред војне, прогласи и политичку неутралност“, рекао је Коштуница на предизборној конвенцији ДСС-а под називом „За Србију, знаш зашто“ у београдској Хали спортова и позвао руководство Републике Српске да питање НАТО стави на референдум како би се грађани изјаснили да ли су за НАТО или за војну неутралност као Србија.

         Коштуница je навео да политички неутрална Србија на најбољи начин може да брани своје интересе и да Србији није потребан старатељ из Брисела да је подучава на који начин ће развијати односе на Балкану.

         Председник Демократске странке Србије је рекао да насиље над Србијом, које је почело „безумном агресијом НАТО“ на данашњи дан 1999. године, није завршено, већ се и данас наставља и поручио да је Европска унија превршила сваку меру у уценама и притисцима на Србију.

         “Наш одговор на насиље је да је Косово саставни и неотуђиви део Србије и да не може бити другачије ако се држимо људских и божијих закона“, рекао је Коштуница.

         Лидер ДСС је навео да нико у Србији не осећа да припада НАТО и да европска интеграција није донела ништа добро већ само штету због чега, рекао је, Србија треба да стави тачку на ЕУ.

         Коштуница је оценио да је Србија пред кључним изборима 6. маја када треба да одлучи којим путем да иде и да је уверен да ће на изборима између магле коју представља ЕУ и реалног живота, превагу на изборима однети Србија.

         Потпредседник ДСС Милош Јовановић навео је да је НАТО „највећи гарант отимања Косова и Метохије“ и д је је сваки човек у Србији који жели да уведе државу у НАТО „без кичме, без поноса и без части“.

         “Ово није обична предизборна трка, ово је почетак боја за ослобођење Србије“, поручио је Јовановић и навео да је Србија данас окупирана земља – и идеолошки и политички и медијски.

         На скупу су говорили и потпредседници ДСС Санда Рашковић Ивић, Слободан Самарџић, Ненад Поповић, Андреја Младеновић, Милица Радовић, Бора Ђорђевић и драматург Синиша Ковачевић.

FAKTI