RS na dnu u regionu po broju visokoobrazovanih

[Sunny day]

TitleBox

BANjALUKA - Iako je u Srpskoj u posljednjih nekoliko godina sve više visokoobrazovanih, sa procentom od samo 3,6 odsto diplomaca od ukupnog broja stanovnika, RS je i dalje na samom dnu u regionu i Evropskoj uniji.

Da je tako, potvrđuje i analiza Udruženja ekonomista RS SWOT, prema kojoj je u Srbiji 6,5 odsto stanovnika sa visokim obrazovanjem, u Makedoniji 7,5, u Hrvatskoj 15, a u Sloveniji čak 22 odsto.

Prosjek visokoobrazovanih u Evropskoj uniji viši je od 20 odsto.

- Nepovoljna obrazovna struktura stanovništva predstavlja jedan od primarnih generatora visoke nezaposlenosti, ali i ograničavajući faktor za njeno dugoročno saniranje. U RS je samo 3,6 odsto visokoobrazovanih, dok 24,6 odsto lica starijih od 35 godina ima samo osnovnu školu, a pet odsto nema nikakvo formalno obrazovanje - navodi se u analizi SWOT-a.

Ipak, u posljednje tri godine značajno je povećan broj onih koji su uspjeli da završe neki od fakulteta u Srpskoj.

Prema podacima Zavoda za statistiku RS, u 2010. godini diplomiralo je 7.328 studenata, što je za 5,7 odsto više u odnosu na 2009. godinu.

- Najveći broj diplomiranih bio je u oblasti društvenih nauka, i to 77,1 odsto, zatim tehničko-tehnoloških nauka, odnosno devet odsto, te medicinskih nauka, gdje je diplomu steklo 7,2 odsto studenata, podaci su Zavoda.

U 2009. godini u Srpskoj je fakultet završilo 6.679 studenata, među kojima ih je najviše diplomiralo u oblasti društvenih nauka, odnosno 78,62 odsto, dok je u 2008. godini diplomu dobio 5.741 student, što je za 33,5 odsto više u odnosu na 2007. godinu.

Prema riječima dekana Filozofskog fakulteta u Banjaluci Drage Brankovića, Srpska je već dugo godina na samom začelju po broju fakultetsko obrazovanih, i tu će ostati još dugo, čak i kada se uzmu u obzir studenti koji sada studiraju.

- I sa sadašnjim studentima opet smo na začelju u odnosu na susjedne zemlje, koje su uspjele da dostignu procenat od šest i više odsto visokoobrazovanih u ukupnom broju stanovnika. Ovakav trend će se nastaviti zbog toga što nemamo adekvatan program koji bi to spriječio - rekao je Branković.

Istakao je da se u Srpskoj sprovodi restriktivna upisna politika na fakultetima, te se taj problem ne može riješiti stvaranjem "vještačke situacije", kako bi određivali ko će i šta da studira.

- Pravo rješenje leži u tri važna faktora. Prvi je društvena potreba, drugo su realne mogućnosti naših visokoškolskih ustanova, jer postoje neka zanimanja za koja nema potrebnog kadra, a ni prostora za njihovu edukaciju, i treće što se mora uvažiti je interes mladih - kazao je Branković.

Dodao je da kada se pomenuta tri faktora ukrste, tada će doći i do povećanja upisnih kvota, koje će da stvore i veći broj visokoobrazovanog kadra.

Broj visokoobrazovanih u RS u odnosu na zemlje regiona zemlje  visokoobrazovani(u procentima)

Republika Srpska - 3,6

Srbija     - 6,5

Makedonija   - 7,5

Hrvatska   - 15

Slovenija   - 22

Evropska unija više od - 20

Diplomirani studenti - godina broj

2010. - 7.328

2009. - 6.679

2008. - 5.741

Glas Srspke

sta ce nam skolovani ekonomisti,pravnici,ucitelji...... kada ni sa ovima neznamo sta cemo

[Tommy Gavin]

loše osnovno- i srednjeobrazovne institucije su generator minornog broja akademskih građana, kao i iskompleksirani pavijani što sebe zovu profesorima na fakultetima!

koliko ih se upisuje iz srednje škole na fakultete sa lošim predznanjima, koje kasnije ne mogu ni nadograditi zbog toga što je predavač još gluplji od njega?! na svim državnim fakultetima su stranački podobni kadrovi i ne možeš dobiti nikakav posao tamo bez miletove partijske knjižice (ali i od drugih)....

[padobranac]

 "potvrđuje i analiza Udruženja ekonomista RS SWOT"

nikad cuo za njih.

otkud im informacije?

[Kapetan]

Privatni fakulteti cvjetaju, danas skoro svako drugo dijete "ide na fakultet", mislim da nikad u istoriji nije bio veći broj "studenata", a čujem da je na privatnim fakultetima prolaznost dobra.
Mada ni državni nisu puno bolji, i tamo se prolazi preko "kupovanja" knjiga profesora koje zlata vrijede.