РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ11.080 Земун, Магистратски трг 3 тел. 3077-028,
vladarsk@gmail.com,
Бр. 1431/12 – 14. 1. 2012.
Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их подсети на четрдесет шест нота - с чињеницама, да се у Западној Европи и у САД износе неистине о Србима и српским државама. Влада РС Крајине то бележи - од 28. 6. 2007, почевши нотом бр. 432/07. Једна од тих неистина је и прећуткивање на Западу, да је велики део Срба преведен у хрватску нацију - колонијалним инжињерингом Аустрије и Ватикана. Циљ је био да се онемогући словенска држава на свим српским етничким и историјским земљама. У том циљу, Аустрија и Ватикан су православне Србе католичили и проглашавали Хрватима. Истовремено, аустријске власти су у 19. столећу избациле из употребе хрватски језик, приморавајући Хрвате и покатоличене Србе да користе српски језик и да га зову хрватским. Колонијална мера је успела, те се званични језик у Хрватској, мада је српски, у филолошкој науци бележи као хрватски.
Влада РС Крајине изражава чуђење, да се данашњи државници и интелектуалци у Западној Европи, Ватикану и САД односе према овим историјским чињеницама - као да не постоје. Требало би да заузму супротан став, јер је њихова цивилизацијска обавеза - да се тај вековни антисрпски поступак колонијалних држава призна и да се његове последице уклањају. ЕУ и САД се свакодневно заклињу – да уважавају равноправност међу државама, нацијама и верским заједницама, а не поможу деколонизацију на српским земљама, чиме би се исправила неправдана према српском народу, јер је он католичен, па превођен у хрватску нацију у Босни и Херцеговини, Далмацији, Истри и у Републици Српској Крајини. Ево податка о томе, да у Херцеговини и граду Мостару уопште није било хрватског становништва, а Мостар, данас, фигурира за један од хрватских центара:
„На примеру Мостарске бискупије, најбоље се може пратити начин како је Римска курија у прошлости, на Балканском полуострву, оснивала нове бискупије и како се, и од чега, почињало (примедба: ради превођења Срба у хрватску нацију). Мостарска бискупија, о чему сведочи један извештај Конгрегације за пропаганду вере из 1623. године, на простору на којем је деловала у време оснивања, није имала ни цркава, ни верника, ни свећенства. Једина хришћанска богомоља на простору бискупије, била је капелица Светог Стевана у Читлуку, коју су 1540. разрушили Турци. Уз залагање макарског бискупа, фрањевци су је обновили 1614. године. Није искључено, да је та црквица, претходно, била православна. Поред те цривице (обновљене), биле су само три римокатоличке куће. У самом граду Мостару, у време оснивања бискупије, било је само десет римокатоличких трговачких породица“.
Влада је податке о Мостару и Херцеговини без Хрвата пренела из књиге проф. др Зорана Милошевића: „Унија – политика Римокатоличке цркве према православним Словенима“, Бгд, Институт за политичке студије, 2005, стр. 200-201.
Влада РС Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.
ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА, Београд////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA - VLADA U PROGONSTVU11.080 Zemun, Magistratski trg 3 tel. 3077-028,
vladarsk@gmail.com,
Br. 1431/12 – 14. 1. 2012.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu ima čast da pozdravi diplomatsko-konzularna predstavništva u Republici Srbiji i da ih podseti na četrdeset šest nota - s činjenicama, da se u Zapadnoj Evropi i u SAD iznose neistine o Srbima i srpskim državama. Vlada RS Krajine to beleži - od 28. 6. 2007, počevši notom br. 432/07. Jedna od tih neistina je i prećutkivanje na Zapadu, da je veliki deo Srba preveden u hrvatsku naciju - kolonijalnim inžinjeringom Austrije i Vatikana. Cilj je bio da se onemogući slovenska država na svim srpskim etničkim i istorijskim zemljama. U tom cilju, Austrija i Vatikan su pravoslavne Srbe katoličili i proglašavali Hrvatima. Istovremeno, austrijske vlasti su u 19. stoleću izbacile iz upotrebe hrvatski jezik, primoravajući Hrvate i pokatoličene Srbe da koriste srpski jezik i da ga zovu hrvatskim. Kolonijalna mera je uspela, te se zvanični jezik u Hrvatskoj, mada je srpski, u filološkoj nauci beleži kao hrvatski.
Vlada RS Krajine izražava čuđenje, da se današnji državnici i intelektualci u Zapadnoj Evropi, Vatikanu i SAD odnose prema ovim istorijskim činjenicama - kao da ne postoje. Trebalo bi da zauzmu suprotan stav, jer je njihova civilizacijska obaveza - da se taj vekovni antisrpski postupak kolonijalnih država prizna i da se njegove posledice uklanjaju. EU i SAD se svakodnevno zaklinju – da uvažavaju ravnopravnost među državama, nacijama i verskim zajednicama, a ne pomožu dekolonizaciju na srpskim zemljama, čime bi se ispravila nepravdana prema srpskom narodu, jer je on katoličen, pa prevođen u hrvatsku naciju u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Istri i u Republici Srpskoj Krajini. Evo podatka o tome, da u Hercegovini i gradu Mostaru uopšte nije bilo hrvatskog stanovništva, a Mostar, danas, figurira za jedan od hrvatskih centara:
„Na primeru Mostarske biskupije, najbolje se može pratiti način kako je Rimska kurija u prošlosti, na Balkanskom poluostrvu, osnivala nove biskupije i kako se, i od čega, počinjalo (primedba: radi prevođenja Srba u hrvatsku naciju). Mostarska biskupija, o čemu svedoči jedan izveštaj Kongregacije za propagandu vere iz 1623. godine, na prostoru na kojem je delovala u vreme osnivanja, nije imala ni crkava, ni vernika, ni svećenstva. Jedina hrišćanska bogomolja na prostoru biskupije, bila je kapelica Svetog Stevana u Čitluku, koju su 1540. razrušili Turci. Uz zalaganje makarskog biskupa, franjevci su je obnovili 1614. godine. Nije isključeno, da je ta crkvica, prethodno, bila pravoslavna. Pored te crivice (obnovljene), bile su samo tri rimokatoličke kuće. U samom gradu Mostaru, u vreme osnivanja biskupije, bilo je samo deset rimokatoličkih trgovačkih porodica“.
Vlada je podatke o Mostaru i Hercegovini bez Hrvata prenela iz knjige prof. dr Zorana Miloševića: „Unija – politika Rimokatoličke crkve prema pravoslavnim Slovenima“, Bgd, Institut za političke studije, 2005, str. 200-201.
Vlada RS Krajine koristi i ovu priliku da diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Republici Srbiji ponovi izraze svog visokog poštovanja.
DIPLOMATSKO-KONZULARNA
PREDSTAVNIŠTVA, Beograd
