Njemci (Austrijanci) ubijali srpske svestenike

[SlobodnaKrajina]

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3 - Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com                          
Бр. 1438/12 – 01. 02.  2012.

    Влада Републике Српске Крајине има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их, како је најављено у ноти бр. 1379/11, 9. 9. 2011, подсети, да  бивше колонијалне силе Европе примењују против српског народа, последњих 20 година, све оно што су чиниле и у претходним столећима, а истовремено подржавају хрватску државу против Срба.
Влада РС Крајине упућује дипломате у Београду, да о антисрпском деловању и превођењу Срба у друге нације има толико докумената, медијских записа и штампаних књига, да је запрепашћујуће што Европска унија све то запоставља и наставља да подржава антисрпске мере Хрватске, посебно подржава хрватски злочин геноцида над Србима у Републици Српској Крајини - од 1990. до 1995. То је потврда чињенице, да чланице Европске уније и Ватикан настављају све врсте злочина геноцида над Србима, како су то Ватикан и Аустрија чинили у претходним столећима. Да би се наличје тих европских злочина, на пример, из 1758. године схватило, узећемо податке из књиге аустријског књижевника и новинара Јохана Хајнриха Швикера: „Историја унијаћења Срба у Војној Крајини“, издата у Крагујевцу, „Калинић“, 1991. Види се, да је Аустрија тада преводила Србе у хрватску нацију, тако што их је католичила, или им цркву стављала под власт Ватикана (унијаћење), а онда српске свештенике прогонила, хапсила и убијала. Реч је о Србима  близу Загреба – у Жумберку. С обзиром да је служило 17 српских свештеника, може се видети колико је Срба, тада, било у Жумберку, а данас их нема:
„Владика Јакшић наводи (судбину) седамнаест српских православних свештеника и додаје: 'Прије горе споменутих седамнаест павославних свештеника у Жумберку су служили калуђери из манастира Гомирје, о чему најбоље говоре писмене повеље кнеза Портија, грофа Рабате, барона Кулмера и барона Шерцера и све су оне написане између 1706. и закључно са 1746, док није 1750, пуковник Јохан Пенцингер наредио, да се калуђери морају протјерати из Жумберка. То се догодило у вријеме, када је последњи домаћи православни свештеник, Теодор Прушчевић, лежао тешко болестан... Прушчевић није прихватио посланог унијатског свештеника... После смрти свештеника Теодора Прушчевића, унијатски свештеник, уз подршку локалног официра, настојао је наговорити православног ђакона, Јанка Прушчевића, да међу Жуберчанима ради за ствар унијатске цркве. Ђакон се томе покушају одлучно супротставио, казавши да до дана данашњег нико из његове куће није никада био унијата, и да то не намјерава ни он да постане. Због тога 'не', одвели су нашег јадног ђакона, као каквог криминалца, под стражом, у Крловац. Ту у затвору је био подвргнут најтежим мукма и понижењима. У самртном часу, не само да су одбили, да му пошаљу православног свештеника, него нису дозволили, да му се скину гвоздени окови'“.
Влада РС Крајине упозорава дипломате у Београду, да овакво раније понашање немачке државе (Аустрије) према припадницима српске нације и српске цркве мора да се расправи у оквиру Европске уније - данас и да се чланице ЕУ и НАТО-а обавежу, да уклоне све последице колонијалног понашања западноевропских држава према Србима и српским државама. А обавезне су да уклоне и последице свог помагања сепаратистима у Југославији од 1990. до 1999, кад је Хрватска прогнала око 800.000 Срба из Републике Српске Крајине, отуђујући њихову покретну и непокретну имовину и лишавајући их свих људских права.
Влада РС Крајине подсећа дипломате, да то српско становништво у Жумберку из 18. столећа, данас има потомке који се представљају као припадници хрватске нације. Неколицина међу њима, има храбрости, да то пориче и да се изјашњава за припаднике српске нације.
    Влада Републике Српске Крајине користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.

ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА – Б е о г р а д

[SlobodnaKrajina]

REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
VLADA U PROGONSTVU
11.080 Zemun, Magistratski trg 3 - Tel: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Br. 1438/12 – 01. 02. 2012.

Vlada Republike Srpske Krajine ima čast da pozdravi diplomatsko-konzularna predstavništva u Republici Srbiji i da ih, kako je najavljeno u noti br. 1379/11, 9. 9. 2011, podseti, da bivše kolonijalne sile Evrope primenjuju protiv srpskog naroda, poslednjih 20 godina, sve ono što su činile i u prethodnim stolećima, a istovremeno podržavaju hrvatsku državu protiv Srba.
Vlada RS Krajine upućuje diplomate u Beogradu, da o antisrpskom delovanju i prevođenju Srba u druge nacije ima toliko dokumenata, medijskih zapisa i štampanih knjiga, da je zaprepašćujuće što Evropska unija sve to zapostavlja i nastavlja da podržava antisrpske mere Hrvatske, posebno podržava hrvatski zločin genocida nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini - od 1990. do 1995. To je potvrda činjenice, da članice Evropske unije i Vatikan nastavljaju sve vrste zločina genocida nad Srbima, kako su to Vatikan i Austrija činili u prethodnim stolećima. Da bi se naličje tih evropskih zločina, na primer, iz 1758. godine shvatilo, uzećemo podatke iz knjige austrijskog književnika i novinara Johana Hajnriha Švikera: „Istorija unijaćenja Srba u Vojnoj Krajini“, izdata u Kragujevcu, „Kalinić“, 1991. Vidi se, da je Austrija tada prevodila Srbe u hrvatsku naciju, tako što ih je katoličila, ili im crkvu stavljala pod vlast Vatikana (unijaćenje), a onda srpske sveštenike progonila, hapsila i ubijala. Reč je o Srbima blizu Zagreba – u Žumberku. S obzirom da je služilo 17 srpskih sveštenika, može se videti koliko je Srba, tada, bilo u Žumberku, a danas ih nema:
„Vladika Jakšić navodi (sudbinu) sedamnaest srpskih pravoslavnih sveštenika i dodaje: 'Prije gore spomenutih sedamnaest pavoslavnih sveštenika u Žumberku su služili kaluđeri iz manastira Gomirje, o čemu najbolje govore pismene povelje kneza Portija, grofa Rabate, barona Kulmera i barona Šercera i sve su one napisane između 1706. i zaključno sa 1746, dok nije 1750, pukovnik Johan Pencinger naredio, da se kaluđeri moraju protjerati iz Žumberka. To se dogodilo u vrijeme, kada je poslednji domaći pravoslavni sveštenik, Teodor Pruščević, ležao teško bolestan... Pruščević nije prihvatio poslanog unijatskog sveštenika... Posle smrti sveštenika Teodora Pruščevića, unijatski sveštenik, uz podršku lokalnog oficira, nastojao je nagovoriti pravoslavnog đakona, Janka Pruščevića, da među Žuberčanima radi za stvar unijatske crkve. Đakon se tome pokušaju odlučno suprotstavio, kazavši da do dana današnjeg niko iz njegove kuće nije nikada bio unijata, i da to ne namjerava ni on da postane. Zbog toga 'ne', odveli su našeg jadnog đakona, kao kakvog kriminalca, pod stražom, u Krlovac. Tu u zatvoru je bio podvrgnut najtežim mukma i poniženjima. U samrtnom času, ne samo da su odbili, da mu pošalju pravoslavnog sveštenika, nego nisu dozvolili, da mu se skinu gvozdeni okovi'“.
Vlada RS Krajine upozorava diplomate u Beogradu, da ovakvo ranije ponašanje nemačke države (Austrije) prema pripadnicima srpske nacije i srpske crkve mora da se raspravi u okviru Evropske unije - danas i da se članice EU i NATO-a obavežu, da uklone sve posledice kolonijalnog ponašanja zapadnoevropskih država prema Srbima i srpskim državama. A obavezne su da uklone i posledice svog pomaganja separatistima u Jugoslaviji od 1990. do 1999, kad je Hrvatska prognala oko 800.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, otuđujući njihovu pokretnu i nepokretnu imovinu i lišavajući ih svih ljudskih prava.
Vlada RS Krajine podseća diplomate, da to srpsko stanovništvo u Žumberku iz 18. stoleća, danas ima potomke koji se predstavljaju kao pripadnici hrvatske nacije. Nekolicina među njima, ima hrabrosti, da to poriče i da se izjašnjava za pripadnike srpske nacije.
Vlada Republike Srpske Krajine koristi i ovu priliku da diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Republici Srbiji ponovi izraze svog visokog poštovanja.

DIPLOMATSKO-KONZULARNA
PREDSTAVNIŠTVA – B e o g r a d

[Manitu_]

REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
VLADA U PROGONSTVU
11.080 Zemun, Magistratski trg 3 - Tel: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Br. 1438/12 – 01. 02. 2012.

Vlada Republike Srpske Krajine ima čast da pozdravi diplomatsko-konzularna predstavništva u Republici Srbiji i da ih, kako je najavljeno u noti br. 1379/11, 9. 9. 2011, podseti, da bivše kolonijalne sile Evrope primenjuju protiv srpskog naroda, poslednjih 20 godina, sve ono što su činile i u prethodnim stolećima, a istovremeno podržavaju hrvatsku državu protiv Srba.
Vlada RS Krajine upućuje diplomate u Beogradu, da o antisrpskom delovanju i prevođenju Srba u druge nacije ima toliko dokumenata, medijskih zapisa i štampanih knjiga, da je zaprepašćujuće što Evropska unija sve to zapostavlja i nastavlja da podržava antisrpske mere Hrvatske, posebno podržava hrvatski zločin genocida nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini - od 1990. do 1995. To je potvrda činjenice, da članice Evropske unije i Vatikan nastavljaju sve vrste zločina genocida nad Srbima, kako su to Vatikan i Austrija činili u prethodnim stolećima. Da bi se naličje tih evropskih zločina, na primer, iz 1758. godine shvatilo, uzećemo podatke iz knjige austrijskog književnika i novinara Johana Hajnriha Švikera: „Istorija unijaćenja Srba u Vojnoj Krajini“, izdata u Kragujevcu, „Kalinić“, 1991. Vidi se, da je Austrija tada prevodila Srbe u hrvatsku naciju, tako što ih je katoličila, ili im crkvu stavljala pod vlast Vatikana (unijaćenje), a onda srpske sveštenike progonila, hapsila i ubijala. Reč je o Srbima blizu Zagreba – u Žumberku. S obzirom da je služilo 17 srpskih sveštenika, može se videti koliko je Srba, tada, bilo u Žumberku, a danas ih nema:
„Vladika Jakšić navodi (sudbinu) sedamnaest srpskih pravoslavnih sveštenika i dodaje: 'Prije gore spomenutih sedamnaest pavoslavnih sveštenika u Žumberku su služili kaluđeri iz manastira Gomirje, o čemu najbolje govore pismene povelje kneza Portija, grofa Rabate, barona Kulmera i barona Šercera i sve su one napisane između 1706. i zaključno sa 1746, dok nije 1750, pukovnik Johan Pencinger naredio, da se kaluđeri moraju protjerati iz Žumberka. To se dogodilo u vrijeme, kada je poslednji domaći pravoslavni sveštenik, Teodor Pruščević, ležao teško bolestan... Pruščević nije prihvatio poslanog unijatskog sveštenika... Posle smrti sveštenika Teodora Pruščevića, unijatski sveštenik, uz podršku lokalnog oficira, nastojao je nagovoriti pravoslavnog đakona, Janka Pruščevića, da među Žuberčanima radi za stvar unijatske crkve. Đakon se tome pokušaju odlučno suprotstavio, kazavši da do dana današnjeg niko iz njegove kuće nije nikada bio unijata, i da to ne namjerava ni on da postane. Zbog toga 'ne', odveli su našeg jadnog đakona, kao kakvog kriminalca, pod stražom, u Krlovac. Tu u zatvoru je bio podvrgnut najtežim mukma i poniženjima. U samrtnom času, ne samo da su odbili, da mu pošalju pravoslavnog sveštenika, nego nisu dozvolili, da mu se skinu gvozdeni okovi'“.
Vlada RS Krajine upozorava diplomate u Beogradu, da ovakvo ranije ponašanje nemačke države (Austrije) prema pripadnicima srpske nacije i srpske crkve mora da se raspravi u okviru Evropske unije - danas i da se članice EU i NATO-a obavežu, da uklone sve posledice kolonijalnog ponašanja zapadnoevropskih država prema Srbima i srpskim državama. A obavezne su da uklone i posledice svog pomaganja separatistima u Jugoslaviji od 1990. do 1999, kad je Hrvatska prognala oko 800.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, otuđujući njihovu pokretnu i nepokretnu imovinu i lišavajući ih svih ljudskih prava.
Vlada RS Krajine podseća diplomate, da to srpsko stanovništvo u Žumberku iz 18. stoleća, danas ima potomke koji se predstavljaju kao pripadnici hrvatske nacije. Nekolicina među njima, ima hrabrosti, da to poriče i da se izjašnjava za pripadnike srpske nacije.
Vlada Republike Srpske Krajine koristi i ovu priliku da diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Republici Srbiji ponovi izraze svog visokog poštovanja.

DIPLOMATSKO-KONZULARNA
PREDSTAVNIŠTVA – B e o g r a d

Jel ima danas pravoslavnih crkvi u Zumberku ?