U Splitu zovu gradonačelnika Keruma...
– Čekaj, Žele, čekaj! A šta ćemo sa snigon?
-Čekaj dok se ne istopi!
-Šta ćemo danas sa situacijon u gradu?
– Proglašavaj snježni dan, ka šta smo se dogovorili. Neka dica ne idu u vrtiće i škole, neka gradski službenici ne dolazu na posal...
– A djelatnici iz tvojih dućana?
– Šta pitaš gluposti, Jure?! Nisu oni gradski službenici.
– A kako će doć na posal kad ne vozu gradski autobusi?
– Šta je mene briga kako će oni doć?! Brine li se iko kako ću ja istrat ferarija iz garaže?! Aj bog, pusti me da spavan!
– Žele, oprosti, opet ja... Ma u gradu je kaos... Neki dućani rade, neki ne rade. U ovima šta rade nestalo kruva...
– Pa šta mene zoveš, nisan ja pekar...
– Ali ljudi se bune, grintaju...
– I ne znaju nega grintat. Kad ima kruva, grintaju da nemaju za kruv. Kad ga nema, opet ne valja... Bogati, ako u dućanima nema kruva, ima svega ostalog. Neka kupuju to šta ima!
– Pa ne mogu in reć da misto kruva kupe kolače! Nisan ja ka ona francuska kraljica...
– Nisu ni oni Francuzi nega su naš domaći svit. Ako neće kolača, neka kupe pancete i pomfrita iz leda! Diš lipše?
