Kolumne

Anatomija jednog demantija

Ljiljana Smajlović - 02.08.2012 17:32

Evo šta je u petak pročitano u večernjim vestima Radio-televizije Vojvodine:

"Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović obratila nam se povodom prošlonedeljnog emitovanja osme epizode serijala Slaviše Lekića 'Mediji u Srbiji - Hronika propadanja' na Radio-televiziji Vojvodine. Iz uvida u dokumentaciju koju smo dobili od gospođe Smajlović proizilazi da je u serijalu izrečena neistinita tvrdnja po kojoj je prvi broj lista 'Politika', koji je kao glavna urednica potpisala, sadržavao intervju sa Dobricom Ćosićem i najavu na naslovnoj strani konferencije za novinare Demokratske stranke Srbije. Ta netačna informacija je propraćena ocenom da se 'takav tretman obične konferencije za novinare ne pamti još od vremena zloglasnog hadži Dragana Antića', zbog čega se izvinjavamo gospođi Smajlović".

Reklo bi se, rutinski demantij i izvinjenje, bez ljutnje i viška prideva. Prvo je Slaviša Lekić izneo ničim potkrepljene tvrdnje, koje sam ja sa lakoćom demantovala, da bi Televizija Vojvodine onda učinila ono što je jedino mogla: uz ispravku je izrazila i žaljenje što je do greške došlo.

Tako je zamišljeno da stvari funkcionišu u normalnom, uređenom demokratskom svetu: činjenice su svete, a komentari slobodni. Beogradski novinar Slaviša Lekić ima, dakle, pravo da o meni misli kao o hadži Struji u suknji, ali nema pravo da izmišlja činjenice kojima bi svoju teoriju podupro.

Razlog da se o tome piše je taj da je Lekićev serijal upravo pretendovao da secira loše, propagandističko i mestimično "zločinačko" srpsko novinarstvo iz poslednje dve decenije. Prava je šteta što njegov poduhvat pati od sličnih profesionalnih boljki, kao i učinci novinara iz devedesetih koje u serijalu neumorno, u osam epizoda od po 45 minuta, bičuje. Zaštitni znak serijala bi zato komotno mogla da bude sekvenca u kojoj jedan od njegovih junaka, novinar "Vremena" Miloš Vasić, kaže: Nemam dokaza, ali sam siguran... Površnost, uopštavanje, prejake reči i zapenušane tvrdnje, bez navođenja izvora i proveravanja činjenica, aljkavost: Lekićev je profesionalni obrazac zapravo vrlo sličan onom kog se grozi, obrascu propagandnog novinarstva devedesetih. Ne trebaju mu tvrdi podaci da bi izneo tvrde tvrdnje: njegov narator očas zaključuje da "Ne zvuči kao koincidencija: na dan kada je lansirana vest o zaklanim bebama, na farmi Ovčara u blizini Vukovara masakrirana su 264 hrvatska zarobljenika i civila".

Stvarno? Nije koincidencija, dakle hrvatski su zarobljenici zverski pobijeni u afektu? Srpska paravojska izvršila je zločin u stanju pomućene svesti zbog medijske podvale? Pravi krivci su novinari? Lepo bi se uklopilo u istragu zbog organizovanja i podsticanja genocida i ratnih zločina koju protiv srpskih novinara već godinama vodi tužilac Vladimir Vukčević, ali pravo je čudo da se niko od optuženih za ovaj strašni zločin nije setio ove linije odbrane. Možda i zato što bi im za tako nešto bili potrebni dokazi jači od "ne zvuči kao koincidencija..."

Slaviša Lekić pripada školi mišljenja po kojoj bi sve u Srbiji, pa i novinarstvo, danas bilo mnogo bolje da je samo bilo lustracije, da su "sklonjeni" oni koji su bili uz Miloševićev režim. Ali kakva korist od toga ako se metod novinarskog rada i tehnika izveštavanja nije mnogo promenila? Ako novinari zdravo za gotovo uzimaju ono što im "ne zvuči kao koincidencija", ako "nemaju dokaza, ali su sigurni", onda nema ko da kontroliše političare, nema ko da čuva čuvare. Onda smo mi psi čuvari koji nisu zalajali kad je trebalo.

A trebalo je, primera radi, 2009. godine, kada je "najproevropskija" vlada koju je Srbija ikad imala donela najgori zakon za zastrašivanje medija u Evropi. Lekića tada nije bilo među nama koji smo poveli bitku protiv drakonskog akta. U celoj Srbiji samo je on, uz Nadeždu Gaće i Jelenu Karleušu, javno i gorljivo podržao pogubni zakon za koji ni Ivica Dačić ni Aleksandar Vučić nisu hteli da glasaju. Čak je rekao da mu se "ne bi činilo rogobatnim da u preambuli zakona stoji: red u medijima donose profesionalnost, kvalitet, odgovornost, ali, pre svega - motka!"

To davanje prednosti motkama nije tako bezazleno kako se Lekiću u žaru diskusije verovatno činilo, i dodatno ga približava nekim od onih koje bi voleo da lustrira, mada su na drugačijim političkim pozicijama. Upravo je u tome problem, što se od ljudi koji mu se gade i koje naziva najpogrdnijim rečima Lekić više razlikuje po političkim stavovima nego po žurnalističkom metodu.

U njegovom ćete serijalu, koji vredi pogledati na YouTubu, naći nemali broj primera strašnog novinarskog rada koji s pravom zovu ratnohuškačkim. Među najgore spada izveštaj Rade Đokić koja na televiziji Republike Srpske 1992. citira tobožnje izvore po kojima u sarajevskoj Pionirskoj dolini izgladnele životinje hrane srpskim bebama. Gospođa Đokić ni pre rata nije bila poznata po suzdržanosti i skrupuloznom proveravanju činjenica. Sumnjam da je i sama verovala da je "glasina" koju je prenela na televiziji istinita, ali se svakako lepo uklapala u izvesno viđenje neprijatelja i onoga na šta bi bio spreman.

Na boljim fakultetima sveta studente žurnalistike uče: ako ti mama kaže da te voli - proveri. U slučaju naslovne strane prvog broja "Politike" koji sam uredila, objavljenog 18. oktobra 2005, ništa nije bilo lakše nego proveriti njen sadržaj. Dokumentacija "Politike" u centru Beograda otvorena je i građanima, a kamoli novinarima. U "dokumentarnom" filmu bi bilo logično rešenje da se prikaže snimak naslovne strane, umesto da narator prepričava njen zamišljeni izgled. Slaviša Lekić se ili nije setio da proveri, ili mu se "informacija" koju je objavio dopala po onom principu, si non e vero, e ben trovato (ako nije istina, dobro je smišljeno kako bi se diskreditovala bivša urednica "Politike").

Bez obzira na očigledne političke i druge razlike između njega i ratnih huškača, Lekiću još jedna stvar ne ide u prilog. Radio je serijal u vreme mira, sa bezbedne distance od događaja. Imao je sve vreme ovog sveta da proveri svaku činjenicu. Imao je i obavezu jer su ga finansirale međunarodne Vladine i nevladine organizacije koje se sve zariču u humanizam i profesionalne standarde (poput Sorosevog Fonda za otvoreno društvo, norveške vlade, holandskog Heartefacta, Civilnih branitelja), ali i novci poreskih obveznika Srbije. One godine kada je Ministarstvo kulture proguralo najgori medijski zakon u Evropi, koji je Lekić podržao, autor je za ovaj serijal dobio donaciju tog ministarstva, jednu od najvećih koje su te godine dodeljene (1.500.000 dinara).

Ne zvuči kao koincidencija, zar ne, da se baš tim zakonom, i njegovim uticajem na propadanje srpskih medija, Lekićev serijal i ne bavi...

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Ostali naslovi

  • Plan Merkelove za BiH

    29.07.2014 17:23 - Dragan Jerinić

    Ima li njemačka kancelarka Angela Merkel ikakav plan za BiH? Pitanje je to koje se provlači posljednjih sedmica kroz diplomatske razgovore i medije, ali jasnog odgovora nema. Politički lideri nerado pričaju na tu temu, ali svakako ubrzano razmišljaju šta bi to mogla biti stvarna tema sastanka zakazanog za kraj avgusta u Njemačkoj.

  • Zbogom, Dejtonijo! (II)

    25.07.2014 17:29 - Denis Kuljiš

    U Bosnu je uloženo osamnaest milijardi dolara. Većinu novca progutala je korupcija, u kojoj su ravnopravno participirala tri konstitutivna faktora bosanske krize - predstavnici međunarodne zajednice, koji su se strahovito oparili od te pomoći koja bi kao kiša u Sahari nerijetko padala tako da ne dotakne zemlju, zatim "političke elite", odnosno šefovi i njihove klijentelističke strukture, te na poslijetku NGO-narod, nadasve bošnjačka srednja klasa, koja živi od konferencija, traning-programa i "odvaljivanja žvake".

  • Zbogom, Dejtonijo! (I)

    24.07.2014 17:09 - Denis Kuljiš

    Međunarodna krizna grupa nije, naravno, svjetska vlada u sjeni.

  • Trenutak istine

    23.07.2014 18:19 - Jelka Jovanović

    U opskurnoj televizijskoj emisiji "Trenutak istine" ljudi otkrivaju najintimnije i najtragičnije detalje iz svog života, često traume koje su ih odvele na stanputicu ili u psihološki zabran.

  • Petostruka nesreća sa predumišljajem

    23.07.2014 17:15 - Boris Bajić

    Prije dvije godine i dva mjeseca pao je avion u blizini Banjaluke pri čemu je pet mladića izgubilo život. Prećutno smo pristali, što iz vlastitog ubjeđenja, što vođeni primjerom nezavisnih medija, koji su nas o cijelom slučaju izvještavali, da taj događaj nazovemo "nesrećom".

  • Od izbora do izbora!

    22.07.2014 14:50 - Dragan Jerinić

    Kad razgovarate sa ovdašnjim privrednicima kažu da nikad nije bilo teže poslovati. Svaka godina je teška, ali ova nekako najteža. Sve se u njoj skupilo - od krize do katastrofe uzrokovane poplavama.

  • Kako se sazna da počinje svjetski rat?

    21.07.2014 17:01 - Nino Raspudić

    U par dana mi je nekoliko ljudi, na različitim mjestima i u različitim štimunzima, od kave u pauzi znanstvenog kongresa u Zagrebu pa do prvog ljetnog piva u kafiću na moru, pod dojmom zadnjih događanja u svijetu spomenulo Treći svjetski rat.

  • Čekali donacije, dočekali kandidate

    20.07.2014 19:30 - Nihada Hasić

    Poplavom poharanoj Bosni i Hercegovini prijatelji i kreditori iz svijeta obećali su oko 800 miliona eura za hitnu sanaciju posljedica majske prirodne katastrofe. Predstavnici vlasti u BiH oduševljeni su ovom najavom jer su očekivali mnogo manje dokaza solidarnosti iz svijeta.

  • Srpski scenario

    16.07.2014 18:03 - Jelka Jovanović

    Ukrajinski i bosanski scenario opet su oživeli u Srbiji. Pre nekoliko meseci u vreme kampanje za vanredne izbore ovom kletvom po zemlju gađana je već tada opoziciona Demokratska stranka; navodno je prizivala U-B scenario pošto na izborima ne može da pobedi Srpsku naprednu stranku.

  • Tri od šesn'est

    15.07.2014 17:03 - Dragan Jerinić

    Konačno u partijama mogu malo da odahnu. "Velik" je teret prešao preko njih jer nije nimalo lako sastaviti liste, predati ih na vrijeme u CIK, a da svi stranački aktivisti budu zadovoljni.

  • Koga je briga za Gavrila Principa?

    15.07.2014 13:41 - Denis Kuljiš

    Koja su načela vodila Gavrila Principa? Kakvi su bili njegovi motivi? Na to su pitanje pokušavali odgovoriti sudionici okrugloga stola održanog na Brijunima: Biljana Srbljanović, pomodna dramatičarka prisutna na važnim europskim pozornicama, sarajevski redatelj Dino Mustapić koji je za Ulysses teatar režirao njen komad o Gavrilu Principu i neopisivi Srećko Horvat, vedeta hrvatske kvaziintelektualne revolucionarne scene, koji polaže ispite na drugoj godini zagrebačkog Filozofskog fakulteta. Na temeljno pitanje o liku koji je izvršio sarajevski atentat, moglo bi se odgovoriti protupitanjem - ali, koga je za to briga?

  • Kvantna ekonomija u RS

    13.07.2014 16:51 - Marko Đogo

    Kažu da je samo u kvantnoj fizici moguće da istovremeno jedan predmet bude na dva ili više mjesta. Nije mi baš najjasnije kako je to moguće, ali se ponekad pitam da li postoji i kvantna ekonomija i da li upravo danas živimo u njoj? Ili je čak ekonomija oduvijek bila kvantna/dualna, samo što ekonomisti željni slave nikada nisu željeli da prihvate takvo njeno stanje.

  • Razumiju li Balkanci svoju strogu učiteljicu?

    13.07.2014 15:21 - Denis Kuljiš

    Supersunday je, naravno, trinaestoga i, kao što je Romano Bolković primijetio na Facebooku, pitanje je hoće li pape skupa gledati prijenos?

  • Dan američke nezavisnosti u Sarajevu

    11.07.2014 15:28 - Nino Raspudić

    Već tradicionalno u BiH proslava 4. srpnja, dana američke neovisnosti, prigoda je za simboličko potvrđivanje ovisnosti zemlje u kojoj se prigodni prijem održava. Paralelna suvremena povijest BiH mogla bi se napisati analizirajući prijeme u američkom veleposlanstvu u Sarajevu.

  • Razumiju li Balkanci svoju strogu učiteljicu?

    10.07.2014 17:56 - Denis Kuljiš

    Supersunday je, naravno, trinaestoga i, kao što je primijetio netko na Facebooku, pitanje je hoće li oba pape skupa gledati prijenos? Papa Bergolio navijat će za Messija, a papa Benedikt za Nijemce, no ti Nijemci više nisu stereotipni Vikinzi poput Andrea Schurrlea iz Chelseja, pa londonski "Daily Mail" na naslovnu stranicu tendenciozno stavlja upravo tri drukčija reprezentativna negermanska Nijemca: Miroslava Klosea, Mesuda Ozila i Samija Khediru.

Ljiljana Smajlović

Newsletter

Registrujte se na besplatni newsletter.

Svako jutro najvažnije vijesti.

Upišite vašu e-mail adresu:

Delivered by FeedBurner