Anatomija jednog demantija

Ljiljana Smajlović - 02.08.2012 17:32

Evo šta je u petak pročitano u večernjim vestima Radio-televizije Vojvodine:

"Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović obratila nam se povodom prošlonedeljnog emitovanja osme epizode serijala Slaviše Lekića 'Mediji u Srbiji - Hronika propadanja' na Radio-televiziji Vojvodine. Iz uvida u dokumentaciju koju smo dobili od gospođe Smajlović proizilazi da je u serijalu izrečena neistinita tvrdnja po kojoj je prvi broj lista 'Politika', koji je kao glavna urednica potpisala, sadržavao intervju sa Dobricom Ćosićem i najavu na naslovnoj strani konferencije za novinare Demokratske stranke Srbije. Ta netačna informacija je propraćena ocenom da se 'takav tretman obične konferencije za novinare ne pamti još od vremena zloglasnog hadži Dragana Antića', zbog čega se izvinjavamo gospođi Smajlović".

Reklo bi se, rutinski demantij i izvinjenje, bez ljutnje i viška prideva. Prvo je Slaviša Lekić izneo ničim potkrepljene tvrdnje, koje sam ja sa lakoćom demantovala, da bi Televizija Vojvodine onda učinila ono što je jedino mogla: uz ispravku je izrazila i žaljenje što je do greške došlo.

Tako je zamišljeno da stvari funkcionišu u normalnom, uređenom demokratskom svetu: činjenice su svete, a komentari slobodni. Beogradski novinar Slaviša Lekić ima, dakle, pravo da o meni misli kao o hadži Struji u suknji, ali nema pravo da izmišlja činjenice kojima bi svoju teoriju podupro.

Razlog da se o tome piše je taj da je Lekićev serijal upravo pretendovao da secira loše, propagandističko i mestimično "zločinačko" srpsko novinarstvo iz poslednje dve decenije. Prava je šteta što njegov poduhvat pati od sličnih profesionalnih boljki, kao i učinci novinara iz devedesetih koje u serijalu neumorno, u osam epizoda od po 45 minuta, bičuje. Zaštitni znak serijala bi zato komotno mogla da bude sekvenca u kojoj jedan od njegovih junaka, novinar "Vremena" Miloš Vasić, kaže: Nemam dokaza, ali sam siguran... Površnost, uopštavanje, prejake reči i zapenušane tvrdnje, bez navođenja izvora i proveravanja činjenica, aljkavost: Lekićev je profesionalni obrazac zapravo vrlo sličan onom kog se grozi, obrascu propagandnog novinarstva devedesetih. Ne trebaju mu tvrdi podaci da bi izneo tvrde tvrdnje: njegov narator očas zaključuje da "Ne zvuči kao koincidencija: na dan kada je lansirana vest o zaklanim bebama, na farmi Ovčara u blizini Vukovara masakrirana su 264 hrvatska zarobljenika i civila".

Stvarno? Nije koincidencija, dakle hrvatski su zarobljenici zverski pobijeni u afektu? Srpska paravojska izvršila je zločin u stanju pomućene svesti zbog medijske podvale? Pravi krivci su novinari? Lepo bi se uklopilo u istragu zbog organizovanja i podsticanja genocida i ratnih zločina koju protiv srpskih novinara već godinama vodi tužilac Vladimir Vukčević, ali pravo je čudo da se niko od optuženih za ovaj strašni zločin nije setio ove linije odbrane. Možda i zato što bi im za tako nešto bili potrebni dokazi jači od "ne zvuči kao koincidencija..."

Slaviša Lekić pripada školi mišljenja po kojoj bi sve u Srbiji, pa i novinarstvo, danas bilo mnogo bolje da je samo bilo lustracije, da su "sklonjeni" oni koji su bili uz Miloševićev režim. Ali kakva korist od toga ako se metod novinarskog rada i tehnika izveštavanja nije mnogo promenila? Ako novinari zdravo za gotovo uzimaju ono što im "ne zvuči kao koincidencija", ako "nemaju dokaza, ali su sigurni", onda nema ko da kontroliše političare, nema ko da čuva čuvare. Onda smo mi psi čuvari koji nisu zalajali kad je trebalo.

A trebalo je, primera radi, 2009. godine, kada je "najproevropskija" vlada koju je Srbija ikad imala donela najgori zakon za zastrašivanje medija u Evropi. Lekića tada nije bilo među nama koji smo poveli bitku protiv drakonskog akta. U celoj Srbiji samo je on, uz Nadeždu Gaće i Jelenu Karleušu, javno i gorljivo podržao pogubni zakon za koji ni Ivica Dačić ni Aleksandar Vučić nisu hteli da glasaju. Čak je rekao da mu se "ne bi činilo rogobatnim da u preambuli zakona stoji: red u medijima donose profesionalnost, kvalitet, odgovornost, ali, pre svega - motka!"

To davanje prednosti motkama nije tako bezazleno kako se Lekiću u žaru diskusije verovatno činilo, i dodatno ga približava nekim od onih koje bi voleo da lustrira, mada su na drugačijim političkim pozicijama. Upravo je u tome problem, što se od ljudi koji mu se gade i koje naziva najpogrdnijim rečima Lekić više razlikuje po političkim stavovima nego po žurnalističkom metodu.

U njegovom ćete serijalu, koji vredi pogledati na YouTubu, naći nemali broj primera strašnog novinarskog rada koji s pravom zovu ratnohuškačkim. Među najgore spada izveštaj Rade Đokić koja na televiziji Republike Srpske 1992. citira tobožnje izvore po kojima u sarajevskoj Pionirskoj dolini izgladnele životinje hrane srpskim bebama. Gospođa Đokić ni pre rata nije bila poznata po suzdržanosti i skrupuloznom proveravanju činjenica. Sumnjam da je i sama verovala da je "glasina" koju je prenela na televiziji istinita, ali se svakako lepo uklapala u izvesno viđenje neprijatelja i onoga na šta bi bio spreman.

Na boljim fakultetima sveta studente žurnalistike uče: ako ti mama kaže da te voli - proveri. U slučaju naslovne strane prvog broja "Politike" koji sam uredila, objavljenog 18. oktobra 2005, ništa nije bilo lakše nego proveriti njen sadržaj. Dokumentacija "Politike" u centru Beograda otvorena je i građanima, a kamoli novinarima. U "dokumentarnom" filmu bi bilo logično rešenje da se prikaže snimak naslovne strane, umesto da narator prepričava njen zamišljeni izgled. Slaviša Lekić se ili nije setio da proveri, ili mu se "informacija" koju je objavio dopala po onom principu, si non e vero, e ben trovato (ako nije istina, dobro je smišljeno kako bi se diskreditovala bivša urednica "Politike").

Bez obzira na očigledne političke i druge razlike između njega i ratnih huškača, Lekiću još jedna stvar ne ide u prilog. Radio je serijal u vreme mira, sa bezbedne distance od događaja. Imao je sve vreme ovog sveta da proveri svaku činjenicu. Imao je i obavezu jer su ga finansirale međunarodne Vladine i nevladine organizacije koje se sve zariču u humanizam i profesionalne standarde (poput Sorosevog Fonda za otvoreno društvo, norveške vlade, holandskog Heartefacta, Civilnih branitelja), ali i novci poreskih obveznika Srbije. One godine kada je Ministarstvo kulture proguralo najgori medijski zakon u Evropi, koji je Lekić podržao, autor je za ovaj serijal dobio donaciju tog ministarstva, jednu od najvećih koje su te godine dodeljene (1.500.000 dinara).

Ne zvuči kao koincidencija, zar ne, da se baš tim zakonom, i njegovim uticajem na propadanje srpskih medija, Lekićev serijal i ne bavi...

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Ostali naslovi

  • Mrski SDP i još mrži SNSD

    22.01.2015 17:14 - Nihada Hasić

    Pobjednici izbora u Federaciji BiH ne znaju šta bi sa svojom pobjedom. Niti mogu samostalno sklopiti sve kocke mozaika nove vlasti, niti mogu javno priznati da će im, ipak, trebati pomoć poraženih političkih snaga.

  • Slike po Kolindi

    21.01.2015 19:40 - Jelka Jovanović

    Buran vikend je za nama, ali između "Trepče" i "Informera" nema dvoumljenja, tim pre što su i rudarski gigant i medijski monstrum i dalje u našem dvorištu.

  • Pravda izgubljena u suđenju

    19.01.2015 16:34 - Branko Perić

    Mediji su nedavno objavili vijest da je Ramiz Džaferović, pred Kantonalnim sudom u Sarajevu, drugi put oslobođen optužbe za krivično djelo zloupotreba službenog položaja, koje je počinio kao direktor Poreske uprave Federacije BiH 1997. i 1999. godine. Usput, mediji nisu propustili da obavijeste javnost da krivični postupak protiv Džaferovića traje punih 17 godina!

  • Tko je Glavašu prošvercao turpiju? (III)

    18.01.2015 19:30 - Denis Kuljiš

    Gabrić je u stranku kooptirao bivšu hadezeovsku premijerku Jadranku Kosor, koju je Josipović prethodno preparirao, pokazavši do koje mjere ne razumije izborno tijelo i politiku - nju mrze ljevičari, jer je hadezeovska, a desničari, jer ih je izdala i prešla neprijatelju.

  • Tko je Glavašu prošvercao turpiju? (II)

    16.01.2015 19:40 - Denis Kuljiš

    Sa stajališta zdravog razuma cijela ova pravničko-politička konstrukcija, naravno, djeluje već na prvi pogled umobolno, jer su zločini izvršeni u interregnumu, u ime države koja je nastajala ustrojavanjem vojske koja je, valjda, vodila ratne operacije - ili je sve ono što se tada događalo na terenu bila obična pijana terevenka nekih lokalnih bandita?

  • BiH i terorizam

    16.01.2015 19:30 - Branko Perić

    Terorizam je ozbiljno uzdrmao Evropu. Još nije jasno kakve će posljedice imati terorističko bezumlje u Parizu. Jedno je sigurno: ništa više neće biti kao prije. Evropske vrijednosti su potkopane. Ljudska prava i slobode, posebno. Evropom će se kao kuga širiti ksenofobija i šovinizam. Moglo bi se reći da Evropi prijeti balkanizacija.

  • Tko je Glavašu prošvercao turpiju? (I)

    15.01.2015 19:30 - Denis Kuljiš

    Poslije više od četiri godine vijećanja, hrvatski Ustavni sud donio je odluku što Branimiru Glavašu omogućuje da s robije izađe na slobodu. Zašto?

  • Smrt u medijima

    14.01.2015 19:20 - Jelka Jovanović

    Ko o čemu baba o uštipcima. Više volim o boraniji, pošto je moja pokojna Rajka toliko volela boraniju da je da pitanje: "Baba, šta da ti donesem", uvek odgovarala: "Buraniju!" Verujem da i na levoj obali Drine znaju šta je to i da je to češće buranija nego boranija. Pa, kao i moja Rajka, ja opet o boraniji. Medijima.

  • Kako je Hrvatska dobila prvu predsjednicu

    12.01.2015 16:54 - Nino Raspudić

    Kolinda Grabar Kitarović, kandidatkinja HDZ-ove koalicije, pobjednica je predsjedničkih izbora u Hrvatskoj.

  • Šest poziva, monstrum i bomba

    11.01.2015 16:37 - Boris Bajić

    Šest puta.

  • Slatka mafija

    05.01.2015 18:34 - Jelka Jovanović

    Slatka, mala, sa malinama, napravljena u obliku srca. I za smešne pare.

  • 1+1 = Kolinda (II)

    04.01.2015 19:20 - Denis Kuljiš

    Moj treći prijedlog bio je da istodobno pokrene inicijativu (također u HAZU) za preuređenje lošeg hrvatskog pravosudnog sustava.

  • Odlazak sudije Kitića

    04.01.2015 19:00 - Branko Perić

    Nova godina je počela tužnom vijesti za pravosuđe Bosne i Hercegovine! Sa posljednjim časovima 2014. napustio nas je zauvijek sudija Ljubo Kitić.

  • 1 + 1 = Kolinda? (I)

    02.01.2015 17:53 - Denis Kuljiš

    Ankete su bile kriminalne - možda i doslovce - pa je percepciji široke publike promaklo ono što su vidjeli novinari prateći kampanju na terenu. Ali, kao i u špijunaži, više se ne vjeruje očevicu, nego samo papirima koje isprinta kompjuter - ne oslanjaš se na humint, rad agenture, ne vjeruješ vlastitim očima i tuđim riječima, nego samo nekoj proceduralnoj analitici, kojom te najlakše obmanu.

  • Godina koju ne treba pamtiti

    30.12.2014 19:20 - Jelka Jovanović

    Srbija je 2014. proživela u duhu kletvi "Dabogda živeo istoriju" i "Dabogda imao, pa nemao".

Ljiljana Smajlović

Newsletter

Registrujte se na besplatni newsletter.

Svako jutro najvažnije vijesti.

Upišite vašu e-mail adresu:

Delivered by FeedBurner

Mali oglasi

Predajte male oglase putem mobilnog telefona 065 1314! Uputstvo.