Kolumne

Boris na barikadama

Ljiljana Smajlović - 01.12.2011 19:03

Nacionalno pitanje je u politici najteže pitanje, a Boris Tadić je nasledio najgori od svih problema. Kada mu to priznamo, ostaje pitanje zašto svoj položaj sam komplikuje svojim sve češćim poređenjima sa Slobodanom Miloševićem, za čije grehe nije ništa kriv.

Kada je Zapad pre tri godine odlučio da radikalni albanski nacionalizam nagradi nezavisnom državom, Tadić se zatekao na mestu predsednika države u čijoj vlasti nije bilo ljudi koji su paktirali s ratnim zločincima ili s autoritarnim vođama, ljudi koji su kršili ljudska prava ili profitirali na bedi i sankcijama. Tadić i njegovi politički partneri predstavljali su 2008. antitezu Slobodanu Miloševiću, a u borbi za Kosovo naoružavali su se isključivo međunarodnim sporazumima i ugovorima.

Danas on i njegovi politički drugari sami povlače paralele i podvlače sličnosti koje im ne idu na ruku. Da li je zaista moguće da ne vide da im analogija više ne ide u korist?

Počelo je aluzijama na "Oluju", nedorečenim pretnjama koje su ostajale da vise u vazduhu, kako bi se Srbima na Kosovu moglo desiti isto što i Srbima u "Oluji" ako ne budu slušali Beograd. (Borko Stefanović: "Tako su se Srbi iz Hrvatske i Bosne ogradili od zvaničnog stava Srbije i to se pokazalo kao loše"). Poruka Tadićevog šefa pregovaračkog tima je, valjda, da su u Bosni 1994. bombardovani, a iz Hrvatske 1995. proterani, oni Srbi koji nisu poslušali Beograd - odnosno Slobodana Miloševića.

Zaboravljeno je da je demokratska opozicija u ono vreme možda najviše kritikovala Miloševića zbog igranja sudbinama Srba: čas ih je slao na barikade, a čas žrtvovao. Milošević je bio taj koji je sebi uzimao za pravo da odluči kada su balvani poslužili svrsi. Je li to dobra analogija za predsednika Srbije 2011. godine? Danas Boris Tadić, njegovi državni funkcioneri i intelektualci poručuju Srbima da su barikade "ispunile svoj cilj". Srbi na barikadama, međutim, ne vide da se njihov položaj promenio nabolje, iako im je jasno da je vođi u Beogradu voda došla do grla.

Opozicija se nemilosrdno rugala Miloševiću što je proglasio pobedu nad NATO kada je 1999. godine, s Rezolucijom 1244 u rukama, povukao tenkove s Kosova. Ondašnji predsednik Jugoslavije već je tada bio međunarodno izolovan i optužen kao ratni zločinac, u svetu poznat kao "balkanski kasapin". Utoliko je veći kontrast sa sadašnjim predsednikom Srbije, političkim vođom kog demokratski zapadni svet s razlogom obasipa komplimentima i pohvalama zbog zasluga u razvoju demokratije i prednjačenju u pomirenju sa susedima. Šta zapravo Tadić drži u rukama dok proglašava pobedu na barikadama i traži da se demontiraju kako ne bi iritirale Nemce? Nemce koji, uzgred budi rečeno, još čekaju da se reši njihov zahtev za demontažu preostalih srpskih ustanova na severu Kosova.

Čitalac se seća da je, na izborima 2000., demokratska opozicija plašila građane da će Srbija izgubiti Kosovo ako Milošević dobije još jedan mandat. Današnja vlast, opet, uverava građane da je Rezolucija 1244 samo parče hartije i da je Milošević bio taj koji je još davno izgubio Kosovo. A stvar se dešava u času kada je Srbija na putu da izgubi i sever Kosova, odnosno političku i graničnu kontrolu nad delom Kosova gde su Srbi većina, i to u zamenu za status kandidata i neizvesni ulazak u sve dalju, krizom zahvaćenu Evropsku uniju.

Ne tako davno bilo je zahvalno porediti se s Miloševićem. I ne samo za srpske političke lidere. Jedino je u poređenju s Miloševićem Milan Kučan ličio na političara evropskog formata. Samo je uz "balkanskog kasapina" Stjepan Mesić delovao kao dobitak na demokratskoj lutriji. Da nije bilo bombardovanja Jugoslavije i uloge koju su njeni susedi dobrovoljno odigrali u NATO agresiji 1999, države poput Rumunije i Bugarske ne bi tako lako ušle ni u Evropsku uniju ni u severnoatlantsku vojnu alijansu. Islamski fundamentalizam Alije Izetbegovića nije smetao Zapadu i zbog toga što je njegov vlasnik svojevremeno simbolizovao otpor Miloševićevom "komunističkom teroru". Ništa na Balkanu nije devedesetih godina bilo tako isplativo kao neki oblik "otpora Miloševiću".

Na srpskoj domaćoj sceni poređenja s Miloševićem više nisu tako lako isplativa i protagoniste vode na klizav politički teren. Je li dobra politička propaganda za Tadića što i on ima Tanjug, koji obaveštava da je poziv predsednika da se demontiraju barikade "ujedinio političku elitu u Srbiji" jer ga je većina političkih lidera podržala kao "mudar, hrabar i državnički potez"? I analitičari koje je Tanjug konsultovao, bez ijednog izuzetka, Tadićev poziv da se Srbi povuku s barikada ocenjuju kao "racionalan, logičan, hrabar i jedino moguć". Izbor i broj prideva, unisona retorika, komplimenti vođi podsećaju na izveštavanje državnih medija iz devedesetih godina. Nameće se poređenje, koje nije upadljivo po kontrastu s Miloševićevim vremenom, nego pre po odsustvu tog kontrasta.

Najgore je možda nešto drugo. Rugali smo se Miloševiću zbog njegove smešne pretenzije da ga Amerika prihvati kao partnera. Rugali smo se autoritarizmu s kojim je disciplinovao ovdašnje i prekodrinske Srbe i što je voleo da ga zapadnjaci hvale kao "faktor mira" na Balkanu. Podsmevali smo se njegovoj podršci planovima za podelu Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Demokratska je opozicija tvrdila da je pitanje Jugoslavije demokratsko pitanje i da takve Miloševićeve partnerske ambicije nemaju šanse dok nisu praćene političkim slobodama kod kuće, slobodnim medijima i otvorenošću parlamenta prema opoziciji. Kritikovali smo njegove tajne pregovore s Holbrukom, o kojim građani nisu ništa znali.

Sada neki novi, demokratski lideri stidljivo i pod velom diplomatske tajne nude svoje planove podele Kosova, traže podršku preko okeana i nude pomirljivost i kooperativnost kao zalogu svojih dobrih namera. A vraća im se, kao eho, za vreme Miloševića već naučen stav da svi mogu da se otcepe od Srba, ali da Srbi ne mogu da se otcepe ni od koga.

Nije li ovo jedan od onih slučajeva kada bi narod rekao, rugala se ruga... pa postala druga.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Ostali naslovi

  • Petostruka nesreća sa predumišljajem

    23.07.2014 17:15 - Boris Bajić

    Prije dvije godine i dva mjeseca pao je avion u blizini Banjaluke pri čemu je pet mladića izgubilo život. Prećutno smo pristali, što iz vlastitog ubjeđenja, što vođeni primjerom nezavisnih medija, koji su nas o cijelom slučaju izvještavali, da taj događaj nazovemo "nesrećom".

  • Od izbora do izbora!

    22.07.2014 14:50 - Dragan Jerinić

    Kad razgovarate sa ovdašnjim privrednicima kažu da nikad nije bilo teže poslovati. Svaka godina je teška, ali ova nekako najteža. Sve se u njoj skupilo - od krize do katastrofe uzrokovane poplavama.

  • Kako se sazna da počinje svjetski rat?

    21.07.2014 17:01 - Nino Raspudić

    U par dana mi je nekoliko ljudi, na različitim mjestima i u različitim štimunzima, od kave u pauzi znanstvenog kongresa u Zagrebu pa do prvog ljetnog piva u kafiću na moru, pod dojmom zadnjih događanja u svijetu spomenulo Treći svjetski rat.

  • Čekali donacije, dočekali kandidate

    20.07.2014 19:30 - Nihada Hasić

    Poplavom poharanoj Bosni i Hercegovini prijatelji i kreditori iz svijeta obećali su oko 800 miliona eura za hitnu sanaciju posljedica majske prirodne katastrofe. Predstavnici vlasti u BiH oduševljeni su ovom najavom jer su očekivali mnogo manje dokaza solidarnosti iz svijeta.

  • Srpski scenario

    16.07.2014 18:03 - Jelka Jovanović

    Ukrajinski i bosanski scenario opet su oživeli u Srbiji. Pre nekoliko meseci u vreme kampanje za vanredne izbore ovom kletvom po zemlju gađana je već tada opoziciona Demokratska stranka; navodno je prizivala U-B scenario pošto na izborima ne može da pobedi Srpsku naprednu stranku.

  • Tri od šesn'est

    15.07.2014 17:03 - Dragan Jerinić

    Konačno u partijama mogu malo da odahnu. "Velik" je teret prešao preko njih jer nije nimalo lako sastaviti liste, predati ih na vrijeme u CIK, a da svi stranački aktivisti budu zadovoljni.

  • Koga je briga za Gavrila Principa?

    15.07.2014 13:41 - Denis Kuljiš

    Koja su načela vodila Gavrila Principa? Kakvi su bili njegovi motivi? Na to su pitanje pokušavali odgovoriti sudionici okrugloga stola održanog na Brijunima: Biljana Srbljanović, pomodna dramatičarka prisutna na važnim europskim pozornicama, sarajevski redatelj Dino Mustapić koji je za Ulysses teatar režirao njen komad o Gavrilu Principu i neopisivi Srećko Horvat, vedeta hrvatske kvaziintelektualne revolucionarne scene, koji polaže ispite na drugoj godini zagrebačkog Filozofskog fakulteta. Na temeljno pitanje o liku koji je izvršio sarajevski atentat, moglo bi se odgovoriti protupitanjem - ali, koga je za to briga?

  • Kvantna ekonomija u RS

    13.07.2014 16:51 - Marko Đogo

    Kažu da je samo u kvantnoj fizici moguće da istovremeno jedan predmet bude na dva ili više mjesta. Nije mi baš najjasnije kako je to moguće, ali se ponekad pitam da li postoji i kvantna ekonomija i da li upravo danas živimo u njoj? Ili je čak ekonomija oduvijek bila kvantna/dualna, samo što ekonomisti željni slave nikada nisu željeli da prihvate takvo njeno stanje.

  • Razumiju li Balkanci svoju strogu učiteljicu?

    13.07.2014 15:21 - Denis Kuljiš

    Supersunday je, naravno, trinaestoga i, kao što je Romano Bolković primijetio na Facebooku, pitanje je hoće li pape skupa gledati prijenos?

  • Dan američke nezavisnosti u Sarajevu

    11.07.2014 15:28 - Nino Raspudić

    Već tradicionalno u BiH proslava 4. srpnja, dana američke neovisnosti, prigoda je za simboličko potvrđivanje ovisnosti zemlje u kojoj se prigodni prijem održava. Paralelna suvremena povijest BiH mogla bi se napisati analizirajući prijeme u američkom veleposlanstvu u Sarajevu.

  • Razumiju li Balkanci svoju strogu učiteljicu?

    10.07.2014 17:56 - Denis Kuljiš

    Supersunday je, naravno, trinaestoga i, kao što je primijetio netko na Facebooku, pitanje je hoće li oba pape skupa gledati prijenos? Papa Bergolio navijat će za Messija, a papa Benedikt za Nijemce, no ti Nijemci više nisu stereotipni Vikinzi poput Andrea Schurrlea iz Chelseja, pa londonski "Daily Mail" na naslovnu stranicu tendenciozno stavlja upravo tri drukčija reprezentativna negermanska Nijemca: Miroslava Klosea, Mesuda Ozila i Samija Khediru.

  • Nemoguća misija

    09.07.2014 18:27 - Jelka Jovanović

    Da je na snazi zakon koji je važio kada sam počinjala da radim, lagano bih sakupljala papire za penziju. Dobru, razume se, jer mi je pripravnička novinarska plata 1984. bila veća od očeve zarade VKV majstora s više od četvrt veka staža.

  • Obratio sam pažnju

    06.07.2014 18:39 - Srđan Barašin

    Obrazovanje je najveći i najsuvlji cvijet u Republici Srpskoj. Korijen tog cvijeta, oni što se zovu "prosvjetni radnici" (termin zaostao iz komunizma u kojem su svi bili radnici, pa i profesori) nose najveću odgovornost za to.

  • Zablude pacifizma (II)

    04.07.2014 17:17 - Denis Kuljiš

    To je, dakle, historija, kompleksna, zapanjujuća, s uvijek novim slojevima tajni koje se otkrivaju skrupuloznom istrživaču, kao u onoj metafori Guenthera Grassa o guljenju glavice luka... Ali što nam ta storija govori danas, nama današnjima?

  • Bila jednom jedna poplava

    04.07.2014 17:07 - Boris Bajić

    Sjećate li se onih poplava što su nekad davno bile? Ima od toga jedno mjesec - mjesec i po dana. Sakupljala se neka pomoć, zvao se neki broj, neki ljudi volontirali, svi se nešto bili uzvrtili oko toga.

Ljiljana Smajlović

Newsletter

Registrujte se na besplatni newsletter.

Svako jutro najvažnije vijesti.

Upišite vašu e-mail adresu:

Delivered by FeedBurner