Dvadeset godina posle vraćamo se na istu metu i isto odstojanje: strani konsultanti, isti recept za reforme, a znamo kako su i one prošle bile "uspešne", a sve za nešto para i kupovinu mira. Sad se zove reformska agenda, baš u duhu jezika naroda Bosne i Hercegovine.
Dvadeset godina Dejtonski mirovni sporazum, a posebno onaj deo u kojem je ispisan i Ustav BiH, služi nam za upotrebu, zloupotrebu i izgovor. Ipak, najmanje za upotrebu. Posebni smo, a očito i sa posebnim potrebama jer nam je državni ustav strukturalni deo jednog drugog pravnog dokumenta, a njegova kratkoća, kažu stručnjaci za ustavno pravo, upućuje na normativni deficit. Ono: živiš u državi čiji je Ustav aneks nečemu. Da ne govorimo da se u ovom tako važnom dokumentu pojavljuju reference na dokumente, tj. 15 međunarodnih dokumenata za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, što ga čini nepreglednim pa se ne treba čuditi kako se snalazi prosečan građanin s tim. Ako hoćeš da znaš gde ti krše prava i slobode, moraš naći pravnika da ti istumači Ustav države čiji pasoš nosiš. Pa ono čuveno zastrašivanje kako Bošnjaci hoće unitarnu BiH, iako je tako nešto nemoguće u zemlji koja ima dvodomni parlament, jednako kao i otcepljenje ili formiranje novih administrativno-političkih jedinica. Mehanizam za ovakve promene traži mnogo više od proste većine i unilateralne političke odluke. No, sve je za izgovor, upotrebu i zloupotrebu, pa i činjenica da većina stanovnika zaista ne poznaje onaj osnovni i temeljni dokument matične države.
E, onda dolazimo do ekonomskih prava i sloboda. Član I/4 garantuje slobodu protoka roba, usluga, kapitala i lica na celoj teritoriji države. Kad se kaže "država" misli se na javnu vlast na svim nivoima: od centralnog, krovnog, do opštinskog, pa se postavlja pitanje imaju li obavezu privatna fizička i pravna lica da poštuju član I/4 jer je svim slobodama zajedničko da predstavljaju obavezu države.
Bauk prenosa nadležnosti stalno kruži, mada davanje saglasnosti na sporazum o prenosu nadležnosti treba da se reši putem entitetskih pravnih propisa za određeni entitet, što nije propisano Ustavom BiH. U uobičajenoj političkoj retorici o tom famoznom prenosu nadležnosti i vraćanju istih "zaboravi se" napomenuti građanima da samo nadležnosti entiteta mogu biti prenesene na državu. Prenos sa države na entitete nije dozvoljen jer to nije svrha člana III/5.a). Tike-tike-tačke, nema nadležnosti vraćke, jer se državna nadležnost ne može prenositi sporazumom na entitete pošto Ustav BiH ne poznaje takav institut.
Doduše, Dejtonski mirovni sporazum nikad nije ratifikovan u parlamentu. Kad se o njemu priča, a posebno tom famoznom Aneksu 4, gde nam je Ustav, pa se ili zaklinje u njega ili se traže promene, malčice se zaboravi i Aneks 9: Sporazum o osnivanju javnih poduzeća u Bosni i Hercegovini. Tu u članu I piše da će se osnovati Komisija za javna preduzeća, u članu II da se osniva Transportno preduzeće Bosne i Hercegovine, a da u "roku od trideset dana nakon što ovaj sporazum stupi na snagu, stranke će se dogovoriti o novčanom iznosu koji će se dodijeliti Transportnom preduzeću kao početni obrtni kapital". Stranke (FBiH i RS) po članu III mogu odlučiti da "koriste osnivanje Transportnog preduzeća kao model za osnivanje drugih zajedničkih javnih preduzeća, kao što su ona za upravljanje komunalnim djelatnostima, energetikom, poštanskim i komunikacijskim uslugama."
Moglo bi tako unedogled s onom osnovnom porukom: ili ga poštuj, ili se ne pozivaj na njega sa figom u džepu.
Jedni ga koriste kao izgovor da se ništa ne uradi, drugi ga zloupotrebljavaju u političkoj trgovini, a treći, ona manjina, da se nešto dogovori i oposli za većinu. A ko kaže da nemamo i duhova? Evo se duh Dejtona vijori stalno nad nama pa kad nema uporište na papiru, odnosno Ustavu, protrlja se ona čarobna međunarodna lampa, u kojoj su reforme, međunarodni faktor i konsultanti, pa iz te šarene lampe izađe duh. Dejtona. Kad zatreba, pretvara se u briselski, kao podvojena ličnost. Baš kakvi smo i sami: razroki - gledajući u garante Dejtonskog mirovnog sporazuma u susedstvu (majke i majčice). Član III/2.a Ustava BiH garantuje pravo entitetima da uspostave "posebne paralelne odnose sa susjednim državama", mada nadležnost za vanjske poslove, u koje se ubraja i ugovorni odnos sa susednim državama, pripada državi, član III/1.a), a i podvojeni u ljubavi, tj. mržnji, nagađajući ko je kome majka, ko maćeha, ko majčica dok kuća propada.
E pa, srećne nam rane reformske i dejtonske kad su svi junaci nikom ponikli da već jednom iskreno kažu gde počinje dejtonski mir, a prestaje briselski rat. Odnosno, hoćemo li u Brisel zajedno po Dejtonu?!
Autor je bivši ministar u Vladi RS
20 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma
Povodom 20 godina od potpisivanja Parisko-dejtonskog mirovnog sporazuma, "Nezavisne novine" će u naredna tri mjeseca dva puta sedmično objavljivati prigodne kolumne i feljtone.
Namjeravamo da otvorimo prostor različitim ljudima koji su u to vrijeme imali ili danas imaju važnu ulogu u razvoju BiH. Od priloga koji budu objavljivani napravićemo prigodnu knjigu koja će biti objavljena uoči velike konferencije posvećene Dejtonu koju ćemo organizovati 19. septembra 2015. godine u Banjaluci, na koju su pozvani ključni akteri Dejtonskog sporazuma i poslijeratnog razvoja BiH.
Podršku održavanju ove konferencije dali su svi značajniji međunarodni i domaći faktori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.