VEST 1: Iz Srbije se godišnje iseli najmanje 30.000 ljudi, a neke procene govore o dvostruko većem gubitku. U svakom slučaju, bar četvrtina ima fakultetsku diplomu, a prema informacijama upućenih - u svaku od njih valja uložiti stotinak hiljada evra redovnih troškova (ne za "lažnjake", oni su i brži i jeftiniji).
Kako beogradska "Politika" navodi pozivajući se na profesora Aleksandra Baucala, prosečno porodica izdvaja oko 60.0000 evra za školovanje deteta do fakultetske diplome, a država "ostatak". S tim, dodajmo, što su lekari i inženjeri skuplji, društvenjaci jeftiniji. I kad svršeni akademac ode, recimo u SAD, da živi i radi, ako se zaposli u struci, američkom budžetu Srbija automatski poklanja stotinak hiljada dolara, pošto je tamo školovanje dvostruko skuplje.
VEST 2: Više od petine građana, njih 22 odsto, potencijalno želi da se iseli, pokazuje istraživanje "Zašto ljudi odlaze iz Srbije", koje je organizacija "Srbija 21" sprovela tokom juna i jula na uzorku od hiljadu punoletnih građana. Među onima koji razmišljaju o odlasku najviše ih je starosti od 18 do 29 godina (34 odsto ili oko 450.000 građana).
Od onih koji žele da odu u inostranstvo, 45 odsto razmišlja o trajnom iseljenju. U zemlje Zapada želi da se iseli 85 odsto ispitanika, a samo dva odsto je kao željenu destinaciju odlaska navelo Rusiju.
Najčešći motivi za iseljenje iz zemlje su standard (41 odsto), bolje plaćen posao (36 odsto) i loša situacija u državi za devet odsto ispitanih. Istraživanje je, osim u Srbiji, sprovedeno i u dijaspori, i to online anketom među 2.149 punoletnih ispitanika koji su se iselili iz Srbije. Ogromna većina anketiranih (92 odsto) svoj život u inostranstvu ocenjuje boljim nego u Srbiji. Na pitanje zbog čega im je bolje u inostranstvu, najveći deo ističe bolji životni standard (37 odsto), uređenu državu (13 odsto) i bezbednost (šest odsto). Na pitanje da li će se vratiti u Srbiju, 41 odsto ispitanih to ne planira, dok bi se njih 35 odsto vratilo, ali tek kada budu u penziji.
VEST 3: "Po istraživanjima koje smo radili, manje dece se rađa u višespratnicama. Zato ćemo u centralnoj Srbiji graditi zgrade sa četiri sprata!" U Beogradu sprat ili dva više.
Citat je, kao i dodatak, preuzet iz govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića s konferencije za novinare povodom početka gradnje jeftinijih stanova za pripadnike bezbednosnih snaga Srbije, vojske, policije i raznih službi iz tog resora. Međutim, o kom je to ravolucionarnom istraživanju reč niko nema pojma u vasceloj Srbiji, a predsednik nema vremena da se zamara suvišnim objašnjenjima. Tek, taknuto-maknuto, zgrade ima da budu takve (zgodne za nelegalno ili polulegalno doziđivanje!).
Ove tri na prvi pogled samostalne vesti zapravo su lice i naličje onog što se zvanično zove demografska i populaciona politika u Srbiji, a nema sumnje i susedstvu. One se, između ostalog, osmišljavaju da preduprede ili bar uspore nepovoljna demografska kretanja - pre svega iseljavanje, unutrašnje, iz manjih u veće gradove, i posebno spoljašnje, van granica zemlje, i podstaknu odgovorno rađanje i odgajanje dece, da zemlja ne bi ostala bez najvažnije svoje supstance - ljudi.
E, sad, šta god i ko god bio proteklih decenija na vlasti i šta god i ko god usvajao kao demografsku i populacionu politiku, uključujući aktuelnu i politiku i vlast, podaci se ne menjaju. S izuzetkom ratnih godina, kada su bili još dramatičniji. Iz popisa u popis ispada da se godišnje gubi jedna dobra palanka, u smislu broja stanovnika, a u smislu duha još je gore. Naime, problem plus je što prvi odlaze oni koji su najpotrebniji, mladi, obrazovani, vredni. (Ovo se ne odnosi na vanserijske talente, koji samim svojim postojanjem donose benefite i staroj i novoj postojbini, ma gde radili i stvarali!)
Naravno, pisali smo o ovoj temi u više navrata i na ovom mestu, a mediji ovde i tamo (RS i RS; BiH...) svakog dana imaju poneku vesticu koja svedoči o demografskoj krizi koja preti katazličmičkim razmerama. U miru. I mnogi pišu i govore o tome šta bi valjalo uraditi.
Elem, ako krenemo po redosledu vesti, a najbolje je prve dve spojiti kao što ih i život spaja, možda ne bi bilo loše da oni koji odlučuju, tzv. donosioci političkih odluka, razmisle o tome da te mlade ljude, čije školovanje pojedinačano košta stotinak hiljada evra, nagrade. Za početak tako što će se obračunati s nelojalnom konkurencijom, mafijom udruženom u težak zločin protiv čovečnosti, koja sve stiče kupujući i/ili prodajući diplome.
Jeste, znam, gadna je to koska, pošto su i mnogi prvaci - na svu sreću ne sadašnji predsednik, ne premijerka, ne i većina vicepremijera/ki - među onima koji odlučuju do svog zvanja (o znanju se ne zna mnogo ili bar se teško uočava javno) stigli prekoredno, parama, plagijatima, faslifikatima, ucenama, poklonima. Neki su lako stečenu karijeru nastavili iz obrnute perspektive - prodavca, ne kupca - i zauzeli čvrste pozicije, a neki su trajno ugrađeni u nomeklaturu vlasti, ne samo ovu već sve, jer se s lakoćom presvlače.
Mangupi u sopstvenim redovima, da parafraziramo komuniste, najosetljivija su roba za čišćenje, pošto uvek imaju pripravnu rupu za izlazak/ulazak i mestašce pod suncem korupcionaškim. No, zvuči kao fraza, ali sušta je istina - bez temeljnog čišćenja i provetravanja obrazovnog sistema nema ni njegovog ozdravljenja, a bez zdravog tog sistema nema ni zdravog društva, pa ni posla ni perspektive za one koji trudom i radom stiču i znanje i zvanje. Koje, naravno, ne mora biti fakultetsko i oficijelno, ali mora pouzdano. (Tzv. dualno obrazovanje za štancovanje fah-idiota ostavićemo za drugu priliku, mada su i oni baš takvi obučeni za par operacija pogodna "izvozna šansa"!)
Ko je spreman da se upusti u tu vrstu razgraničenja? I kome Srbija sme verovati da će granica između intelektualnog ološa i akademskog krema biti dobra? Pitanje od milion dolara bez dobrog odgovora, sem onog da gomila izabranih i postavljenih funkcionera i državanih službenika razanih fela prima platu iz budžeta baš zbog toga. Ne novog razgraničenja - mada je sada neophodno - nego da ne bude potrebe za njim, makar zatvori bili prepunjeni i ulice vrvele čistačima po osnovu društveno korisnog rada kao kazne. Da je tako kako bi valjalo da bude, ne bi ni predsednik morao da lupa glavu i smišlja vezu između razmnožavanja i spratnosti zgrada. Ne bi morao, ako ćemo pošteno, ni da gradi jeftine stanove za vojsku i policiju - dovoljno je da umesto para za renoviranje polovnih migova prestane da profesionalnim vojnicima i policajcima isplaćuje polovne plate. S punom platom oni će sami kupovati stanove, sami rađati decu i u prizemlju i na čardaku, u palanci i velegradu, ali unutar ove zemljice Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.