Prvi predsednički posao Aleksandra Vučića, imenovanje mandatara za sastav nove Vlade Srbije, teče naizgled malo manje slasno nego kao med i mleko iako su svi uvereni da je svog naslednika/icu u Nemanjinoj 11 na mestu premijera/ke odavno odabrao, već onda kada je "poslušao" partijski vox populi i kandidovao se za predsednika.
Tri opcije koje je navodio i još navodi - kadar iz njegove Srpske napredne stranke, iskusan političar iz koalicije ili ekspert/kinja - naizgled lagano se svode na jednu. Onu prvu, jer su na konsultacijama koje je predsednik sazvao, iz SNS-a zahtevali da premijer bude iz njihovih redova. Što je posmatrano iz ugla političke snage u parlamentu sasvim u redu, a i u duhu je predizborne predsednikove izjave da neće kohabitaciju (ako se saradnja sa koalicionim partnerom može pod to podvesti).
No, čvrst stav naprednjaka navodno je i njega iznenadio. Toliko da je za danas (sreda, kad nastaju ovi redovi) zakazao sednicu Predsedništva SNS-a. Interesantnu, kako je sam rekao. Posle koje se i dalje neće znati ime izabranog/e bar još nedelju dana, ali će se ponovo utvrditi na licu mesta ko je najjači i zahvaljujući kome je SNS najjači.
I neće to biti jedina lekcija, jer će verovatno po principu narodne mudrosti "ćerku kara, snaji prigovara" to biti idealna prilika i da se zauzme stav o zahtevu jednog od koalicionih partnera Dragana Markovića Palme (Jedinstvena Srbija) da premijer bude domaćin sa decom i porodicom. Znači, oženjen, plodan muškarac.
Uopšte ne treba biti vidovit pa zaključiti da koalicioni partneri, kao i bar deo vrha SNS-a, misle da se Vučić već opredelio za aktuelnu ministarku državne uprave i lokalne samouprave Anu Brnabić. Iako se niko otvoreno ne izjašnjava protiv, jer su njeni stručni kvaliteti nesporni, pa i dosadašnji ministarski učinak, izvesno je da njen izbor poljuljao dva stožera tradicijske vlasti; em bi bila prva žena na čelu Vlade Srbije, em je javno deklarisana kao LGBT osoba.
Nije to odviše samo za konzervativne naprednjake i "palmince" i njihovo prevlađujuće biračko telo, već i za Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je na prve insinuacije da se protivi, istina, izvolela saopštiti da se ne meša u Vučićev izbor mandatara/ke. Čak je vladika Porfirije to i kazao glasno, ali svi iole upućeni u ta posla znaju da su u Sinodu skamenjeni pred takvim mogućim ishodom.
Šuška se i da je novopostavljeni šef Kabineta novog predsednika Nikola Selaković, zapravo, išao u misiju kod patrijarha Irineja. Ne zna se još da li da isposluje blagoslov za kontroverznu (sa stanovišta SPC) ministarku, da li da opipa koliko je ubrzan crkveni puls i meko prenese predsednikovu poruku ili, pak, da prenese poruku - u suprotnom smeru.
Za ovo poslednje cinici kažu, išao Selaković "po mišljenje". Ne svoje, razume se.
Naravno, nema spora da će svečanu predsedničku inauguraciju 23. juna - još svečaniju od odveć svečane zakletve 31. maja - Vučić dočekati sa novim kabinetom koji će voditi upravo ona osoba za koju se opredelio. I da će svi koji trenutno imaju sumnje toplo pozdraviti taj izbor. Makar to bila i netipična "domaćica", neudavana i bez dece, sa sklonostima koje nisu na srcu velikoj većini žitelja Srbije, uključujući vladajuću koaliciju i desnu opoziciju.
Još je manje sumnje da će budući/a premijer/ka biti na stalnoj vezi sa predsednikom i da će, bar do nekog novog izbornog izvlačenja političkih karata, Vlada funkcionisati kao i do sada; po uputstvima, nalozima i zahtevima Aleksandra Vučića. Štaviše, novi/a mandatar/ka i ne mora da se zamara pisanjem ekspozea, jer je višesatni ekspoze već pročitan lane, kada je Vučić preuzimao drugi premijerski mandat. Vrlo je verovatno da neće morati da razmišlja ni o sastavu Kabineta, jer je i to već utanačeno tamo gde treba.
Ako se ovi politički aksiomi uzmu u obzir, pitanje je čemu sve gore navedene peripetije? Zašto, ako se već sve zna, i zakletva i inauguracija i izbor nove-stare vlade nije okončan posle predsedničkih izbora ekspresno, kao što je to Emanuel Makron uradio u Francuskoj?
Više je mogućih odgovora, ali svi se rukavci slivaju u jedan: nameru Aleksandra Vučića da istovremeno pokaže ko je najmoćniji čovek u SNS-u i Srbiji, ali i da je - za razliku od premijerskog mesta gde je stranka prvi padež - na predsedničkom neophodno uvažavati i one koji su bili protiv. Biti predsednik svih građana, što je hvale vredan napor, čak i kada nije posve iskren.
To je i prvi razlog što je novi predsednik prilježno prišao konsultacijama sa svim parlamentarnim grupacijama, kako Ustav i zakon nalažu, bez obzira na to što je ovde više reč o rekonstrukciji, nego o stvarnom izboru Vlade. Konsultacije su, doduše, bile krnje jer se deo opozicije nije odazvao, smatrajući ih farsom. Što u neku ruku i jesu, pošto i oni "za" i oni "protiv" već mesecima tvrde unisono da je u Vučićevim rukama i nož i pogača i da je samo na njemu odluka. Što je i sam nebrojeno puta potvrdio.
Iz tog ugla posmatran zahtev SNS-a da im pripadne premijerska pozicija može se tumačiti na više načina: prvi je igrokaz za javnost koja je već svikla da se sve kao i proteklih pet godina sprovodi sa pompom, uz dobru dozu fingiranih tenzija, a sve da bi se dokazalo da je, iako formalno još predsednik SNS-a, Vučić suštinski na drugom mestu, tamo gde nije važna samo stranka. Drugi, najmanje verovatan bar sada, jeste da se SNS lagano istrže iz ruku lidera. Treći je u direktnoj sprezi sa prvim - da se koalicionom partneru Ivici Dačiću izmakne premijerska stolica. Zbog koje je odustao od sopstvene predsedničke kandidature i Socijalističku partiju Srbije podredio SNS-u.
U tom svetlu je i "kandidatura" Ane Brnabić deo scenarija, vrlo moguće ne s njenim pristankom, čiji je ishod jedini moguć - da na čelu Nemanjine narednih godina bude odan partijski kadar. Što je svima i jasno, pa i kako rekosmo logično, a napokon i u skladu s ovdašnjim političkim pravilima da izabrana većina dobija najveći deo kolača vlasti.
Bilo bi, naravno, najinteresantnije da Vučić prelomi suprotno javnim očekivanjima svojih partijskih saboraca i Dačićevim nadama, kao i crkvenim nazorima i izvadi džokera iz rukava. Anu Brnabić. Višestruko interesantno, ako ništa drugo vreme je da Srbija ima premijerku i da pokaže da joj tolerancija nije najslabija strana. Makar je praktikovala na nametnutu kašičicu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.