Početkom sedmice u Londonu održana je velika konferencija "Investiranje u zapadni Balkan" u organizaciji EBRD-a, Evropske banke za obnovu i razvoj, na kojoj su se okupili lideri regiona sa potencijalnim investitorima i predstavnicima Evropske komisije.
Bitna, veoma bitna konferencija jer dolazi u trenutku kada je regiji neophodna podrška u političkom i ekonomskom pogledu. U trenutku kada su Brisel, Vašington i Moskva fokusirani na Ukrajinu primijeti se praznina i nezainteresovanost za ovo područje. Osjeti se to i na lokalnim politikama svake zemlje ponaosob, od Hrvatske do Makedonije, kao da su se svi umorili od zapadnog Balkana.
Štefan File, komesar za proširenje, najavio je novi pristup Evropske unije ovoj regiji, čiji će glavni cilj biti ekonomske reforme i razvoj.
"Želimo da nastavimo da podržavamo ovaj region u suočavanju sa izazovima stvaranja radnih mjesta, povećanju konkurentnosti i podsticanju ekonomskog rasta. U proteklih pet godina i u Evropskoj uniji smo bili suočeni s istim izazovima", naveo je File, dodavši da nijedna od država zapadnog Balkana nema funkcionalnu tržišnu ekonomiju, te da će biti baziran na nacionalnim reformskim programima, a rezultat bi trebalo da bude zajednički set preporuka za svaku zemlju.
Ma koliko svaka od zemalja imala svoje posebne, specifične unutrašnje probleme, zajedničko im je što imaju gotovo devastiranu privredu. Neka manje, a neka više.
Tačnije, sve države regije puno više troše nego što zarađuju, a to nadoknađuju podizanjem kredita i novim zaduživanjem. Ta dužnička spirala je samo negdje duža, a negdje kraća, a njeni efekti su vidljivi u svakoj zemlji. Sve je više nezaposlenih, investicija je manje, a administracije više. Malo se proizvodi, a puno se troši.
Ovakvo stanje ne može potrajati u nedogled jer su građani svakim danom sve siromašniji, sve je manje novca, veliki broj radnika radi a ne prima plate. Države zasad uspijevaju podmiriti penzionere, mada su ti fondovi svaki mjesec sve prazniji.
Mladi ljudi sve manje vide perspektivnost u takvim društvima, opravdano su nezadovoljni i buntovni jer im se u budućnosti ne nudi ništa. Malo im fali pa da izađu na ulicu i protestuju jer... šta im je drugo ostalo? Ili da sreću potraže u nekim drugim zemljama Evrope ili preko okeana u Ameriku, pa kako se snađu.
Političke stranke i na vlasti i u opoziciji žive u nekom svom svijetu politikanstva, kao da nemaju nikakvu vezu sa stvarnošću oko njih, kao da ih se život građana ne tiče, već su fokusirani na beskonačne i neproduktivne političke igranke, igrokaze i predstave. Danas u regiji nema niti jedne nove političke ideje, bilo da se radi o desnim, narodnim ili socijaldemokratskim partijama, koje bi politiku zasnivale na istinskim reformama i na nekoj obrnutoj matrici od ovih sadašnjih šema, spremne da podvuče i kaže: ovako više ne može.
Hrvatska je, na primjer, napravila veliki iskorak u odnosu na regiju ulaskom u Evropsku uniju, međutim to je samo politički uspjela kapitalizovati, ali ne i ekonomski. Društvo je na granici socijalnog bunta, sindikati su nervozni, a broj nezaposlenih raste. Kad pričate sa ljudima iz Hrvatske i kad im spomenete Zorana Milanovića i njegovu vladu samo odmahnu rukom, uz konstataciju da je od njih još samo HDZ gori.
Srbija pod čvrstom rukom Aleksandra Vučića ide u martu na izbore, kako bi cementirala podršku koju uživa njegov SNS. Žestoka izborna kampanja zasjenila je teško ekonomsko i socijalno stanje u kojem se nalaze građani i kad pričate sa nekim u Beogradu samo će odmahnuti rukom i reći da nikad gore nije bilo. Vučić i SNS imaju ogromnu odgovornost jer građani od njih očekuju stvarno puno i nakon izbora moraće da radikalno reformišu društvo kako bi ga pokušali izvući iz dubioze u kojoj se nalazi.
E, ako je tako u Hrvatskoj i Srbiji, onda ne treba ni komentarisati u kakvom je stanju BiH. Pola miliona nezaposlenih i oko 250.000 ljudi koji rade a ne primaju platu. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati investicije koje se realizuju. Sve je više nezadovoljnih i građana koji, iako rade, teško žive od svog rada.
Politika, s druge strane, fokusirana je isključivo na izbore. I potpuno opravdani protesti građana u Federaciji na kraju su uglavnom ispolitizovani. U prve redove ubacuju se stranački aktivisti i ispaljuju se političke parole.
Kada razgovarate sa ljudima na ulici vidi se da su zabrinuti. I ako imaju posao niko im ne garantuje da će dobiti platu. Oni koji ne rade njima je odavno svega preko glave, i obećanja i priče. Samo će odmahnuti rukom i reći - biće šta će biti.
Rješenje je u rukama političara. Krajnje je vrijeme da počnu mijenjati stvari, pristup i svoje politike, svađe zamijeniti dogovorom, fokusirati se na reforme i ponuditi realnu perspektivu kao što je Evropska unija. Ništa se bolje trenutno ne može ponuditi. Ali i to je lako napisati i reći, treba to i uraditi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.