Mi, građani Beograda, zahtevamo od gradonačelnika Siniše Malog i članova gradske vlade da odustanu od koncerata i proslava Nove godine na gradskim trgovima, a da novac predviđen za proslavu dodele deci i odraslim obolelim od teških bolesti, čiji život danas zavisi od nedovoljnog broja donatora i naših SMS poruka.
Gradonačelnik Beograda, Gradsko veće i predsednik opštine Novi Beograd bi na ovaj način pokazali da imaju malo ljudskosti i razuma i ujedno dali primer i drugim lokalnim samoupravama da učine isto, da se za novogodišnju noć odreknu zabave, pokažu humanost i pomognu onima kojima je pomoć sada najpotrebnija. Onima koji ne samo u novogodišnjoj noći, već svakog dana, imaju samo jednu želju - da prežive.
To su naši sugrađani, koji su bili ili su još oboleli od različitih teških bolesti i prinuđeni su da, zbog nedostatka novca, čekaju da dobiju odgovarajuću medicinsku terapiju ili da budu operasni, neretko u inostranstvu.
Osnujte poseban budžetski fond, koji će biti namenjen samo za ove potrebe, na koji će i sami građani moći da uplaćuju novac, a koji će se prvenstveno puniti preraspodelom budžetskog novca. Novca svih građana!
Ovo je tekst peticije, apela, poziva, svejedno koji će od ovih termina biti korišćen, gradskim vlastima Beograda. Ponukali su ih Novosađani i Subotičani, koji su prvi zatražili da se, umesto u džepove estradnih zvezvda i njihovih menadžera, novac sliva na namenski račun za pomoć u lečenju teško obolelih. Beogradski apel je potpisalo tridesetak hiljada građana. No, da je i deset puta više, stvari se ne bi promenile - Beograd će na nekoliko bina na centralnim trgovima imati doček nove 2017.
Primer Novog Sada, Subotice i Beograda, prate i drugi, pa su se građanske inicijative raselile širom Srbije, a svima je moto "podari život". Uspeh je, kao i u Beogradu, nikakav, a izuzeci su zasad Požega i Novi Pazar. Lokalna vlast Požege novac pripremljen za novogodišnje javno slavlje preusmerila je za popravku skenera u užičkoj bolnici. Lokalna vlast Novog Pazara novac će dati siromašanoj deci. A Požežani i Novopazarci koji vole da se napolju provesele u najluđoj noći učiniće to, nema sumnje, i bez poznatih muzičkih imena.
U nekim gradovima inicijatori peticije doživeli su kanonadu uvreda, među kojima je i neverovatna optužba da su - čovekomrsci! Kobajagi, namćori koji poštenom svetu ne daju da bar taj najluđi dan u godini luduje. Kobajagi besplatno.
U Beogradu ih, za promenu, ignorišu. Ignorišu i računicu koja kaže: struja za novogodišnju rasvetu dnevno košta 70.000 dinara (novosti.rs), puta planirana 92 dana, što znači 6.440.000 dinara. Za novu dekorativnu rasvetu dato je 150.000.000, za novogodišnje jelke s dekoracijom još 4,8 miliona. Još se ne zna koliko će muzičari koštati - to je prošle godine bilo 22 miliona dinara - što je ukupno 183.000.000 dinara, odnosno 1,5 miliona evra.
Grad, pak, ima svoju računicu, koja pretpostavlja da će tih milion i po evra u gradsku kasu vratiti - turisti. Zbog njih je i rasveta obnovljena i postavljena kao mamac još u novembru. Njima, sem svetla, valja obezbediti poznata muzička lica i prateći program, uključujući uličnu prodaju svega i svačega, štandove dokolice...
Doduše, još se ne zna koliko će ljudi doći na doček; odlazeću godinu u glavnom gradu Srbije dočekalo je oko 65.000 gostiju, najviše iz susednih Hrvatske i Bugarske. Istina, u nastupu euforije lane je gradonačelnik najavio pravu bugarsku najezdu od čak 90.000 ljudi, koja je stigla više nego desetkovana. Ali ti su, tvrde svi, otišli zadovoljni i vratiće se opet.
Dakle, rezon je da treba upriličiti slavlje, tim pre što je Beograd ionako najposećenija turistička destinacija u Srbiji. Doduše, preciznih računica o tome koliko se ulaganja zaista isplate nema. Umesto njih danima se prepričavaju dogodovštine i Beograd poredi s Parizom, Rimom, Pragom. Koji, dabome, takođe slave na trgovima.
No, inicijatori i potpisnici peticija i ne protive se slavlju; mnogi će i sami biti na trgovima. Mladi zato što su već navikli bar da deo vrenema pre najuzbudljivije ponoći provedu s prijateljima i nepoznatima. Malo stariji, pak, da obnove sećanje i prisete se prve javne proslave pre dvadeset godina! Da, baš tako, jer se Beograd na trgovima prvi put masovno okupio za doček 1997. godine. Bio je to deo građanskih protesta zbog izborne krađe i vesnik priželjkivanog vremena izraženog najpoznatijom studentskom parolom "Beograd je svet".
Posle je doček na trgovima postao tradicija, a onda je postao i biznis. Nekima vrlo unosan, pa su najbučniji zagovornici što luđeg programa. Bučne proslave proslavile su Beograd kao regionalnu metropolu noći, rame uz rame sa splavovima gde se okuplja čudna noćna elita. No, to je druga priča ili bar priča za drugo vreme.
Naravno, nema sumnje da je za deo ljudi trg najbolja, pa i jedina novogodišnja ponuda. Sem kućne. Jer, mnogi, posebno mladi, naprosto nemaju novca da se provesele. A za Novu godinu većina se, htela ili ne, veseli, čak i kad joj do veselja nije. Čak i oni koji odavno ne veruju u Deda Mraza. Čak i kada je novogodišnje ludilo i čar dočeka unapred ubijeno višenedeljnim blještavim ukrasima kao da je Nova godina svaki dan.
Beograd, onaj koji sebe smatra građanskim i onaj drugi, ne protivi se slavlju, ali protivi se uludom rasipanju novca. Baš kao i građani drugih mesta u Srbiji. I zasigurno ne samo u Srbiji. A najviše oči bodu nerazumni honorari već pomenutih estradnih i muzičkih zvezda i zvezdica koji se mere i stotinama prosečnih zarada (350 evra). Bodu oči čak i kada se ne plaćaju iz javne kase, nego ih dogovorno pokrivaju klubovi privrednika (Niš) ili neki drugi donatori.
No, za ovu godinu je kasno. Ali nije kasno pre, u ponoć i posle nje, umesto silnih novogodišnjih poruka poslati bar jednu za "podari život". Nekoj Uni, nekoj Bojani, Lazaru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.